Reč ima poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne ulazeći u političke motive ni predlagača zakona, ni podnosioca ovog amandmana, osvrnuo bih se samo na to da li postoji ustavno i zakonsko utemeljenje za opstanak uopšte ovog člana 6. u predloženom zakonu o Vladi.
U Ustavu, u članu 125. i članu 130, regulisane su nadležnosti Ustavnog suda i tu je tačno navedeno koje su sve nadležnosti Ustavnog suda, a između ostalog spada i provera ovih opštih akata koje donose autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća i lica na koja su preneta javna ovlašćenja. Pored toga, iz te ustavne odredbe donet je Zakon o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka, pa je ovaj član zakona u direktnoj suprotnosti sa najmanje četiri člana tog zakona.
Član 59. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka predviđena je mogućnost, u stvari sudskoj vlasti je data mogućnost da u toku vođenja sudskog postupka, ako oceni da neka odredba zakona ili opšteg propisa nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, može prekinuti sudski postupak i pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom.
Sudska vlast nema tu mogućnost da obustavi od izvršenja opšti akt ili zakon, ili da izvrši suspenziju. Može jednostavno da prekine sudski postupak, dok Ustavni sud ne odluči o tome da li je neki zakon ili opšti akt u skladu sa Ustavom ili sa zakonom.
Takođe, propisi i opšti akti koje donose republički organi, odnosno organi uprave i Vlada, podležu oceni ustavnosti. Nelogično je da neko ko podleže oceni ustavnosti vrši ocenu ustavnosti i zakonitosti. To je jednostavno, ne znam kako to može da opstane u pravnom poretku.
Drugo, odluke Ustavnog suda stupaju u dejstvo danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Ovde rešenje, kojim Vlada vrši obustavu od izvršenja opštih akata i pojedinačnih akata koji su zasnovani na tim opštim aktima, ima dejstvo objavljivanjem u "Službenom glasniku"; rešenje Vlade, ne odluka Ustavnog suda, nego rešenje Vlade, s tim što Vlada ima obavezu da u narednih 15 dana pokrene postupak pred Ustavnim sudom. Naravno da će da pokrene postupak čim je donela to rešenje, zašto ne bi pokrenula postupak, zašto ne bi uradila i taj drugi korak.
Šta se dalje dešava? Dešava se to da su obustavljeni opšti akti i pojedinačni akti koji su proizašli iz tog opšteg akta i dalje van snage, iako su u postupku pred Ustavnim sudom. Ustavni sud nema tu mogućnost, kada vrši ocenu ustavnosti ili zakonitosti drugih akata on nema tu mogućnost da obustavi od izvršenja zakon ili opšti akt.
Ima izuzetna situacija u članu 42. Zakona, ali odnosi se na pojedinačne akte i pojedinačne radnje. Ustavni sud samo tu može izuzetno da obustavi od izvršenja pojedinačni akt ili pojedinačnu radnju, ali ne može opšti akt, ne može zakon da obustavi od primene, u stvari ne od izvršenja, već od primene, dok ne donese odluku.
Vladi se daje ta mogućnost. Prosto je neverovatno da izvršna vlast uzurpira deo ovlašćenja koji proizilazi iz Ustava i koja pripadaju isključivo Ustavnom sudu. Mislim da bi to bio presedan i mislim da bi se dala prevelika ovlašćenja Vladi.
Ponavljam, ne ulazim uopšte u političke motive ni predlagača, da li postoji neka pozadina iza toga ili ne. Takođe, ne ulazim ni u političke motive podnosilaca amandmana i šta su oni videli šta stoji iza toga, nego principijelno govorim da nema ni ustavnog utemeljenja. I drugo, da su ovim članom 6. direktno povređena najmanje četiri člana Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i dejstvu njegovih odluka.
Kada ste već prihvatili prethodni amandman našeg poslanika Vjerice Radete, mislim da i ovaj amandman treba da se prihvati.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, trebalo bi prihvatiti amandman koji je podnet na član 6.
Nesporno je da ovakva ovlašćenja, kakva ovde sebi pokušava da prigrabi, Vlada ne treba da ima i jasno je da će se na ovaj način Vlada debelo umešati u ingerencije Ustavnog suda, pa makar to bio i sud Slobodana Vučetića, kakav imamo danas. Ali, ne treba zaboraviti ni činjenicu da su upravo predlagači ovog amandmana najodgovorniji za to što je Ustavni sud ovakav kakav danas jeste.
Dugo je Srbija bila bez Ustavnog suda. Uporno su svi iz SRS insistirali da se formira Ustavni sud, međutim Ustavni sud takav kakav je danas, i kakav danas imamo, svakako da ne može odgovoriti onim obavezama koje ima u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Ali, zanimljivo je i obrazloženje koje je dala Vlada za neprihvatanje ovog amandmana. Ono kaže - odredbom člana 6. Predloga zakona sprovodi se savremeno poimanje načela decentralizacije. Znači, radi se o savremenom poimanju Vlade Republike Srbije. Ako što drugo, naravno, nije određeno, pretpostavljam.
E, stvarno bi bilo dobro da nam gospodin Lončar kaže da li je, pošto već kaže da radi na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, ovo govor kakav se tamo koristi, da li je ovo govor koji se koristi na Pravnom fakultetu u Beogradu. Da li je to govor koji se koristi na bilo kom fakultetu u Srbiji i da li je to govor koji bilo ko u Srbiji koristi.
Mislim da ovaj novogovor, kakav vi pokušavate da uvedete, ne samo kroz razne druge načine, nego evo sada i direktno u zakone, jeste nešto što dolazi iz neke druge, nama susedne, države. Mislim da se ovoga i ovakvog zakona svakako ni Franjo Tuđman ne bi postideo, i bilo bi zanimljivo da nam odgovorite da li ste vi odgovorni za ovaj zakon, da li ste ga vi pisali. Da li ga je pisao gospodin Balinovac? Do sada je on imao neke izlete u tom pravcu, ali mislim da je ovo čak i za njega previše.
Što se tiče samog amandmana, neshvatljivo je da se Vladi da mogućnost da jednostavno svojim zaključkom preuzima ingerencije sudske vlasti, da obustavlja od izvršenja opšte akte. A, evo i zašto. Iskustvo nas uči da će Ustavni sud raditi onako kako to zahteva Vlada. Na primer, na inicijativu SRS za ocenu ustavnosti uvođenja vanrednog stanja, koje je uvedeno nakon ubistva premijera, do dan-danas Ustavni sud nije odgovorio. Prošlo je više od tri godine, a postoje brojne druge inicijative SRS na koje nije nikada odgovoreno.
Takođe smo svedoci i činjenice da Ustavni sud u određenim slučajevima reaguje izuzetno brzo, pa smo imali dosta situacija da predsednik Ustavnog suda, čak i pre nego što Ustavni sud donese određenu odluku ili privremenu meru, izlazi i javno, preko elektronskih medija, saopštava neki svoj stav kao stav Ustavnog suda.
Mislim da, bez obzira na to što je Ustavni sud danas takav kakav je, mi srpski radikali nikada nismo procenjivali institucije po onim ljudima koji se danas nalaze, nažalost, na njihovom čelu, već smatramo da institucije treba poštovati, da treba menjati ljude ukoliko ne valjaju. Smatramo da ne može, bez obzira na to što je ovaj ustavni sud jako loš, da Vlada preuzima ingerencije Ustavnog suda.
Ovo je važno i zbog toga što kada se objavi rešenje Vlade u "Službenom glasniku", i to na neki način bude objavljeno javnosti, kada prođe 15 dana, pa Vlada eventualno ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti, pitanje je da li će se i ta činjenica objaviti u "Službenom glasniku". Naravno da neće.
Na taj način javnost će dobiti informaciju da je određeni opšti akt pokrajine obustavljen za budućnost, da se neće primenjivati, a morate priznati da bi bilo najnormalnije da se na način na koji se objavljuje da će određeni opšti akt biti obustavljen od izvršenja, da se na isti taj način, dakle u "Službenom glasniku", objavi i da će se taj opšti akt nadalje primenjivati. S obzirom da ovakva, u neku ruku, ravnopravnost nije obezbeđena, mislim da je najbolje za sve nas da ovaj član zakona bude izbrisan. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo mi je bilo čudno da ministar Lončar predloži ovako loše napisan zakon. Pretpostavio sam da je iz njegove kancelarije, odnosno da ga je on pisao. Tek sada vidim da je gospodin Balinovac pisao ovaj zakon i izvinjavam se ministru što sam posumnjao jednog trenutka da on može nešto ovako da napiše.
Što se gospodina Balinovca tiče, maločas sam čuo u hodniku, kažu - gospodin Balinovac se menja, kako koja vlast dođe on se menja. Ne menja se on. Vlade se menjaju. On je, što kaže naš narod, vegeta za svaku čorbu. Sećam se da je bio u Ministarstvu do 2000. godine. Evo ga sada opet i čovek za sva vremena.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog pokušaja da se Vladi, da se jednoj grani vlasti pribave ingerencije koje pripadaju drugim dvema granama. U članu 6. se kaže - Vlada nadzire ustavnost i zakonitost opštih akata AP, opština, gradova, grada Beograda, javnih preduzeća, ustanova i imalaca javnih ovlašćenja. Ukoliko Vlada bude nadzirala ustavnost i zakonitost, šta će nam raditi Ustavni sud?
Tačno je da imamo Ustavni sud, ali je i kao da ga nemamo. Ali, samo u određenim situacijama. Jer, kada je trebalo, recimo, zakon o pomoći porodicama haških optuženika da se donese, taj ustavni sud se sastao za 24 sata i doneo odluku tj. dao svoje mišljenje o tom zakonu.
Kada je trebalo da se donese nakaradna odluka vezana za vlasništvo nad mandatom narodnih poslanika i odbornika, takođe se Ustavni sud oglasio, i to nakaradno, pa sad ne samo ova skupština, nego i mnoge skupštine lokalne samouprave imaju problema, samim tim što je on proglasio da je poslanik, odnosno odbornik vlasnik mandata.
Ako je neko bio na listi stranke, onda je stranka vlasnik mandata, a on je samo taj koji taj mandat koristi u određenom vremenu. Naravno, to je određenim garniturama bilo potrebno da bi iznašle mogućnost da prikupe dovoljan, pardon, da kupe dovoljan broj poslanika ili odbornika u određenim skupštinama, da bi mogli da izglasaju određene odluke, odnosno da vladaju na neodređeno vreme.
Mnogo problema imamo u zakonima i odlukama koje se odnose na lokalnu samoupravu. Gospodine ministre, vi znate da vam je Beograd najveći problem. Od svih problema, Beograd je najveći problem. Skupštine opština su svedene na nivo mesnih zajednica. Konkretno u Zemunu, kada se izuzme od budžeta koji je Beograd odobrio, tj. Gradska skupština, kada se odvoji ono što znači - plate zaposlenih, troškovi tekućeg poslovanja – recimo ostalo je za ukupna investiranja pet miliona, a 500 miliona evra, ne dinara, evra, jeste budžet kojim raspolaže grad Beograd. Na taj način se voluntarizam određenih struktura iz te Gradske skupštine maksimalno pojavljuje.
Pa će u nekoj opštini, gde su na vlasti oni koji su njima mili i dragi, asfaltirati sve, radiće se kanalizacija, vodovod itd, kompletna infrastruktura. U opštinama koje nisu imale sreću da prevare građane, pa da glasaju za njih, nema investicija. Rupe da polomite točak od automobila na ulici.
Zbog toga smatram da su to problemi o kojima bi trebalo da razmislite, ali opet ne možete uzeti sebi pravo da nadzirete ustavnost i zakonitost nečega, nekih odluka. Možete nadzirati sprovođenje tih odluka, ali ustavnost i zakonitost Ustavni sud. To što ne valja Ustavni sud, ne znači da ga ne treba menjati i, ako bog da, pa posle sledećih izbora ćemo ga promeniti sigurno, jer će tada doći na čelo Srbije najbolja stranka dosad na ovoj političkoj sceni, a to je SRS.

Reč ima Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, na primeru člana 6. Predloga zakona o Vladi može se videti priroda zakona, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini. Naime, SRS smatra takođe da ovaj član 6. treba brisati. Taj član 6. kaže: "Vlada nadzire ustavnost i zakonitost opštih akata autonomnih pokrajina, opština, gradova, grada Beograda i javnih preduzeća, ustanova i imalaca javnih ovlašćenja." Znači, ovde na ovom članu se vidi da Vlada uzima sebi pravo da ne poštuje Ustav Republike Srbije. Ustav tačno i precizno određuje nadležnosti Ustavnog suda.
Na primeru ovog člana 6. se vidi da ovaj zakon nije dobro koncipiran, nije dobro napisan. Vlada je morala Narodnoj skupštini da podnese precizan i jasan zakonski predlog, jer ovaj zakon stavlja Vladu Republike Srbije, i na članu 6. se to vidi, u prvi plan i sada u ovom slučaju direktno ulazi u nadležnosti Ustavnog suda, što je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Znači, zakon ne predstavlja celovit zakonski predlog.
Smatram da, ukoliko je ministar prihvatio amandman SRS na član 5. Predloga zakona o Vladi, takođe treba da se prihvati i ovaj amandman na član 6, ne ulazeći u to ko ga je podneo.

Molio bih vas da vi koji govorite barem ubacite kartice u vaše jedinice, jer ovako nemam utisak da ste u sali. Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mišljenja sam da treba usvojiti ovaj amandman, bez obzira ko ga je predložio, iz razloga što su moje kolege iz SRS dobro to obrazložile.
Samo ću reći da je jedan od osnovnih principa našeg ustavno-pravnog sistema ustavnost i zakonitost tj. da svi akti, niži akti, akti Republike, Pokrajine, radnih organizacija, odnosno sada preduzeća moraju biti u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Vlada Republike Srbije ne može imati ingerencije da obustavlja akte koji su protivustavni, jer to je protivustavna kategorija. Zašto? Čak ni Ustavni sud to ne može uraditi. Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost određenog akta i može da obustavi samo unapred njegovu primenu.
Sada ću ukazati na nešto kao pravnik, to bi dovelo do paralize pravnog sistema. Šta će biti sa radnim sporovima koji mogu nastati, raznorazni sporovi vezano za opšte akte koje donose niži organi, organi autonomne pokrajine ako ih Vlada obustavi. Teoretski može da se desi da nastane potpuna paraliza pravnog sistema i da sudova stanu da rade.
Znači, pored toga što je to protivustavno i protivzakonito, poslušajte stvarno ove glasove koji su iskreni, koji su dobronamerni, da ne bismo pravili ovakav haos u državi.