Gospodine Milajiću, pošto je prihvaćen ovaj amandman, konstatujem da je ovaj amandman sastavni deo Predloga zakona, pa nema razloga više da se raspravlja. Hvala.
Na član 6. amandman je podnela poslanik Gordana Čomić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 6. u Predlogu zakona ima marginalni naslov koji kaže - Nadzor nad ustavnosti i zakonitosti. Dakle, ako je nadzor nad, onda nije nadzor nad kome, čemu, nego nadzor nad kim, čime; ili je nadzor bez nad.
Moram da komentarišem, zato što su u pitanju padeži, a ne stav pozicione ili opozicione stranke, ili stav iz programa bilo koje stranke ili vladajuće većine, nego padež, kome-čemu, kim-čime.
Naš predlog je da se član 6. briše ne zbog padeža, mada bi to bio dovoljan razlog za ozbiljnog predlagača, nego zbog toga što član 6. u predloženom tekstu glasi (stav 1): "Vlada nadzire ustavnost i zakonitost opštih akata autonomnih pokrajina, opština, gradova, grada Beograda, javnih preduzeća, ustanova i imalaca javnih ovlašćenja".
Dalje, stav 2. kaže: "Vlada može obustaviti od izvršenja njihove opšte akte i na njima zasnovane pojedinačne akte, rešenjem koje stupa na snagu kada se objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije" i koje prestaje da važi ako Vlada u narednih 15 dana ne pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti".
Ovaj član mora da se briše. Ukoliko zbog tvrdoglavosti, da ne upotrebim neke teže reči, namere i osećanja vladanja sa 126 poslanika, ipak usvojite, budite sigurni da ovo ide na ocenu ustavnosti i zakonitosti i da pada na Ustavom sudu, zato što je u direktnoj suprotnosti sa članom 125. Ustava stav 1. tačka 1, jer ne može Vlada zakonom o sopstvenoj organizaciji i načinu rada da preuzima definisana ovlašćenja i nadležnosti Ustavnog suda.
To ne može i ne postoji tumačenje kojim bi bilo koga mogli da ubedite, sa dobrim padežom ili lošim padežom kako stoji, da Vlada može da vrši nadzor nad ustavnosti i zakonitosti.
Tim gore je što se odredbama ovog člana ne definiše kako će to Vlada nadzirati ustavnost i zakonitost, sa čime ćemo nadzirati kao Vlada, da li ćemo uzimati kao da smo revizori reprezentativne uzorke akata lokalnih skupština, javnih preduzeća, Skupštine AP Vojvodine, pa da vidimo šta može od tih akata, odnosno ako nešto nije u redu.
I ko će to da radi, ministar pravosuđa, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministar policije, ko će da kaže, napravio sam slučajan uzorak iz 16 opština u Novom Sadu, četiri dokumenta Skupštine AP Vojvodine i dva javna preduzeća, i našao sam jedan dokument i evo vršim nadzor nad ustavnošću i zakonitošću.
Drugo, po kom osnovu će Vlada procenjivati da li je lokalna samouprava donela zakonit akt, kako će to da radi, kojim organom, a ako se mislilo da će se Vlada starati o primeni Ustava i zakona, onda tako treba da piše, onda se zna ko je zadužen da vodi računa o primeni Ustava i zakona, a ne da nadzire ustavnost i zakonitost, jer nema ni čime, nema ni kako to da radi, jer u suprotnosti je sa postojećim Ustavom.
Ako hoćete da to bude u budućem ustavu, nemam ništa protiv, ali i tada ne može da piše u neispravnom padežu. Šta je sa drugim krivičnim delima? Zašto je Vlada odabrala da nadzire ustavnost i zakonitost lokalnih samouprava, Skupštine Vojvodine i javnih preduzeća? Zašto nije odabrala da se u opštem slučaju mešaju krivična dela raznih vrsta, lake krađe, teške krađe, razbojništva, pa će Vlada da procenjuje šta će da radi.
To je prosto odredba koju morate brisati iz ovog zakona, prihvatanjem amandmana od strane Vlade ili glasanjem na Skupštini, zbog toga što se uopšte ne radi o tome da li bi Demokratska stranka propisala drugačije, da li je u skladu ili nije u skladu sa politikom bilo koje stranke. Radi se, ako hoćete da čitate, o tekstu zakona koji je neprimenljiv.
Dakle, ne govorim o političkoj nameri koja može da se čita iz ovog člana, koja je katastrofalna. Znači, politička namera koja može da se čita, to nemam razloga da radim, ali to može da se čita, da Vlada hoće posebna ovlašćenja, koja nisu data Ustavom, u kontroli lokalnih samouprava, javnih preduzeća i Skupštine Pokrajine Vojvodine. Odakle vam prava?
Može se i tako koncipirati rasprava, ali ponavljam da neću to da radim, nego hoću ispravan padež i član zakona u skladu sa Ustavom.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Srpska radikalna stranka nije podnela amandman na ovaj član zato što je pre nas Demokratska stranka podnela ovaj amandman i mislim da je dobro mesto i prilika da se ukaže na suštinu onoga što je Vlada htela da postigne ovim članom.
Verovatno sam najmanje pozvan da pričam o gramatici i pravopisu, pa taj deo neću da dodirnem. Mislim da je nesretno izabrana reč - nadzor, nadziranje. Zbog čega? Zato što opšti princip poštovanja ustavnosti i zakonitosti, koji obavezuje sve građane i sve organe, daje osnov državnim organima da vode računa, da se staraju, da imaju obavezu da poštuju ustavnost i zakonitost.
Iz toga verovatno i Vlada crpi ne samo pravo, nego i obavezu da na neki način posmatra, zaključuje, utvrđuje i pokreće odgovarajuće postupke ukoliko smatra da je narušen princip ustavnosti i zakonitosti. Verovatno svaka druga reč koja bi se upotrebila bolje bi odgovarala suštini tog ovlašćenja Vlade, nego ova koja je uzeta, a zove se nadzor.
Drugi problem ovog člana svodi se na to što su oni koji kritikuju ovaj član zaboravili da nešto slično postoji u postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi. Ne bih rekao da je identično, već nešto slično, i svodi se na pravo Vlade da svojim pojedinačnim aktom suspenduje primenu jednog opšteg akta.
To u teoriji nije nepoznato, ima takvih slučajeva, ali ono što je svakako sporno za naš političko-pravni sistem, ukoliko bi takvo pravo i ovlašćenje postojalo u korist Vlade, onda bi ono moralo da bude podignuto na nivo ustavne norme. Moralo bi da bude prvo ustavna norma.
Naš Ustav takvu ustavnu normu nema. U nekim nacrtima, predlozima novog Ustava Republike Srbije ima sličnih rešenja, kao što se ovde predlažu. Međutim, tumačeći odredbe postojećeg Ustava Republike Srbije, on ne daje ovo pravo Vladi, niti bilo kom drugom organu, ali Vlada ima obavezu da pazi na ustavnost i zakonitost.
Kao što obavezu ima svaki građanin da poštuje Ustav i zakon, kao što svako pravno lice ima obavezu da poštuje Ustav i zakon, kao što svaki građanin ima obavezu da obavesti za krivična dela ako je saznao ili čuo za izvršioca ili za delo, tako i Vlada i državni organi imaju obavezu da, u slučaju grubog kršenja ustava i zakona, odnosno nesaglasnosti nekog opšteg akta sa Ustavom i zakonom, iniciraju, odnosno pokreću postupak, a građani čak da podnose inicijativu. To je jedno pravo koje izvire iz odredbi našeg Ustava.
Sklon sam mišljenju da je ovo problematična norma. Ne bih da prejudiciram stvari i da kažem kako bi Ustavni sud odlučio povodom eventualne ocene ustavnosti ovog konkretnog člana, ali smatram da ukoliko Vlada treba da dobije ovo ovlašćenje ona to ovlašćenje treba da crpi iz ustavne norme, a ne iz neke zakonske norme, jer jedino tada možemo biti sigurni da je Vlada ovlašćena da svojim pojedinačnim aktom suspenduje jedan opšti akt.
Mi imamo u praksi slučaj da je Narodna skupština donela Zakon o pravima lica optuženih pred Haškim tribunalom i imamo ovaj Vučetićev Ustavni sud, uvek namerno potenciram Vučetićev Ustavni sud, koji je doneo privremenu meru nekoliko dana posle stupanja na snagu tog zakona i, u formi stavljanja van snage ili zabrane donošenja pojedinačnih akata na bazi tog zakona, u stvari suspendovao ceo zakon, i evo već godinu dana je suspendovan zakon, a da Ustavni sud nije konačno odlučio o ustavnosti tog zakona.
I on ne odlučuje o ustavnosti tog zakona, već smatra da je završio posao svojim pojedinačnim aktom, kojim je de fakto zabranio primenu jednog zakona. Nalazimo se na terenu zloupotrebe.
Ovo stvarno jeste problem i potreba za nečim ovakvim sigurno postoji. Zbog čega? Jedan opšti akt važi dok pitanje njegove ustavnosti i zakonitosti ne reši Ustavni sud. Koliko to može da traje i kakve sve štetne posledice mogu da nastupe možemo samo da pretpostavimo, ali za ovo što ste napisali u članu 6. mora da postoji jasna ustavna norma. Pošto nje nema, predlažem vam da prihvatite ovaj amandman i da se izbaci član 6. iz Predloga zakona.

Reč ima Aleksandar Radosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su moji prethodnici jasno i glasno rekli šta je razlog zbog čega zahtevamo da se član 6. briše.
Osim toga što ne postoji to ustavno ovlašćenje koje sada Vlada preuzima i zbog čega se pitamo zašto onda postoji Ustavni sud Srbije, želim da govorim i o tome što moja prethodnica gospođa Čomić nije želela da govori, o političkoj nameri.
Ali, ako se ovako postavi ovaj član, onda možemo jasno da govorimo i o tome kakva je namera bila predlagača, zašto želi zapravo da vrši nadzor, koji su razlozi, da bi eventualno u slučaju, što smo i u načelnoj raspravi rekli, gde su se lokalne samouprave konstituisale ne po volji vlasti u Srbiji, da bi se vršio politički pritisak na njih. Možemo da pretpostavimo da je to jedan od razloga.
Ako već tako nešto žele da sebi stave u zadatak, Vladi Srbije, onda je logično bilo da predvide i sankcije za slučaj da se oceni da su pojedine odluke u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Šta će se desiti ukoliko su pojedine odluke lokalnih samouprava bile zapravo u saglasnosti sa Ustavom, a tumačenjem, željom ili voljom ministra ili njegovih saradnika te pojedine odluke bile osporene? Ko će za to, odnosno za neprimenjivanje tih odluka snositi posledice?
Prema tome, mislim da je osim, što su moji prethodnici rekli, lošije formulacije, odnosno neprihvatljive formulacije da vrši nadzor, prihvatljivije bilo da je Vlada rekla – osim toga što dobacuju kolege da je podnela ostavku - to bi najbolje bilo, da se sami pomere –u članu 6. da će se starati o primeni Ustava i zakona. To je daleko prihvatljivija formulacija, nego što preuzima ovlašćenja koja, ni po jednim članu, a naročito ne po članu 125. Ustava Republike Srbije, Vlada sebi ne sme i ne može dati.
Još jednom apelujem na ministra da shvati dobru volju predlagača ovog amandmana, Demokratske stranke i gospođe Čomić, i prihvati predloženi amandman. Time bismo za trenutak, u malim delovima, ovaj zakon prilagodili Ustavu i napravili da on, u nekom delu, ipak liči na zakon koji treba da reguliše jednu ovako važnu oblast.
Još jednom apelujem na ministra da shvati ozbiljnost ove situacije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, od jezičkog skandala sada dolazimo do nečega što se zove preuzimanje protivustavne nadležnosti od strane Vlade Republike Srbije.
Moram, gospodine ministre, iskreno da vam kažem da sam više puta sa skupštinske govornice spominjala ime dotičnog i prisutnog gospodina Balinovca, kao preuzetog kadra iz ranijeg režima i strukture koja je bila na vlasti pre 5. oktobra. Više puta sam govorila o njemu i kada je sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo bila supruga Zorana Živkovića, i u kontekstu neprihvatljivih stvari koje su inkorporirane u određen zakon, rekla sam: ovo čak ni Balinovac ne bi uradio.
Ali, on je otišao i pet koraka dalje iznad svojih mogućnosti, pa vam je predložio da Vlada na sebe preuzme nešto što nikako nije definisano Ustavom Republike Srbije, niti će biti definisano na ovaj način na koji je to predloženo u članu 6, koji koleginica Gordana Čomić traži da se briše, zato što vi nećete moći da donesete Ustav, a da ne pitate Srpsku radikalnu stranku.
Vi znate da je potrebna određena procedura da bi se doneo novi Ustav, i koliko god da imate raznih sesija i javnih rasprava, krnjih sastanaka u formalnom smislu, bez poslanika Srpske radikalne stranke – a nas je ovde najviše, a i biračkog tela, koje je sve brojnije u Srbiji, a veruje Srpskoj radikalnoj stranci – promene Ustava nema. Mi ne želimo niti ćemo ikada dopustiti da se na ovakav način Vlada poigrava sa nečim što je ustavna obaveza, pre svega Ustavnog suda Srbije.
Moram da vas podsetim na to, a u tom smislu se, nažalost, situacija nije promenila ni od vašeg dolaska na vlast, da mi godinu i po dana nismo imali Ustavni sud. On je sud sa jednom jasno definisanom političkom strukturom ljudi, počev od predsednika suda, preko onih koji su njegovi članovi i dan-danas Srpska radikalna stranka, kao podnosilac zahteva za ocenu ustavnosti pojedinih zakonskih odredaba, nije bila u prilici da dobije nikakav odgovor, a mnogi koje smo dobili, posle dve i po godine čekanja, nemaju nikakvo utemeljenje racionalno i razložno, nego su, u najmanju ruku, smešni.
Kako je predlagač na sebe preuzeo nešto što je ustavna kategorija i dao tu mogućnost Vladi? Zamislite, u obrazloženju nam je rekao da se odredbom člana 6, koji svakako Narodna skupština odnosno poslanici u danu za glasanje treba da brišu odnosno da prihvate amandman koji je podnela poslanik Gordana Čomić, sprovodi savremeno, zamislite, poimanje načela decentralizacije, prema kome nadzoru od strane centralne izvršne vlasti (Vlade) podležu samo ustavnost i zakonitost opštih akata autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i imalaca javnih ovlašćenja itd.
Svega sam se naslušala za ovih skoro 14 godina, od kada pokušavam aktivno da promovišem program Srpske radikalne stranke i ono što mi zastupamo. Naravno, to ima rezultate, zbog toga što preko 400.000 članova Srpske radikalne stranke i milioni glasača veruju toj ideji i tim principima. Ali, ovakvo obrazloženje za decentralizaciju, uz sve one gluposti koje su plasirane i u Kragujevcu i drugim gradovima, gde su raznorazne emisije i u kampanjama i van nje organizovane, ovo je jedna od najvećih gluposti koje sam čula kada je u pitanju pojam decentralizacije.
Zaista je smešno, gospodine Balinovac, možda je vama teško da se identifikujete, da se odvojite od kardeljevštine i od repera koje vučete iz tog perioda, da dođete do poimanja savremene decentralizacije, a savremena decentralizacija i mogućnost da se jedna jedinica lokalne samouprave nesmetano razvija podrazumeva, i to treba da bude zaista jedno opšte načelo svih političkih činilaca u ovoj zemlji, da oni to hoće da razumeju, da jedinica lokalne samouprave može, kroz ekonomske efekte i kroz, pre svega, ostvarenje većih prihoda da se razvija.
Decentralizacija na način koji precizira član 6, koji duboko zadire u ustavnu materiju, ne da nije moguća, nego ako je i od ove vlade i od vas lično, koji ne možete da replicirate, jer vam nije takvo ovlašćenje, praktično ste gost pozvan u ovu skupštinu, zaista je previše.
Bolje bi vam bilo, a ministar to već čini sa grupom svojih saradnika, mada to u mnogim slučajevima ide sporo, da se pozabavite činjenicom da zbog nakaradnog Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je za vreme Šabićevog ministrovanja izglasan, danas mnoge jedinice lokalne samouprave, kroz razne hajdučije, odnosno prekomponovanje snaga u opštinskoj skupštini imaju problema, a pre svega izabrani predsednici opština ne mogu da rade svoj posao zato što ih raznorazni "hajduci" u tome blokiraju i zbog toga što oni ne znaju.
Niko nema ništa protiv toga, čak i ja sa izrazito demokratskim ubeđenjima i stranka koju zastupam, da neko napravi novu koaliciju i dođe do novog odnosa snaga. Ali, da svako tumači zakon na način na koji to njemu odgovara i da se bahato ponaša, neprihvatljivo je, a naročito tamo gde su ljudi želeli da neposredno izaberu nosioce izvršne vlasti, predsednike opština.
Od Aranđelovca preko drugih gradova i opština u Vojvodini vi imate te primedbe. Bolje se bavite time, a nemojte da zadirete u ono što su striktne ustavne kategorije i ovlašćenja koja Vlada ima, a pre svega Ustavni sud, a što nikako ne može da bude predmet ovog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Kada je ministar Lončar malo pre izašao da kaže da u ime Vlade prihvata amandman na član 5, koji sam podnela u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, ničim izazvan obavestio je narodne poslanike da on prima platu na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Ništa čudno, tamo je veća plata nego u Vladi.
Nemamo ništa protiv, koristite svoje pravo, ali nemojte, ministre Lončar, da za neki dan i vaša slika izađe u novinama kao potpredsednika Vlade, da kažu studenti na Pravnom fakultetu - uredno dolazi da primi platu, ali niti predaje, niti ispituje. Pretpostavljam da ste vi ozbiljniji u tom delu.
Još nešto, ministre, predsednik Srpske radikalne stranke u Hag je otišao sam, sam je kupio kartu, sam je tamo otišao. Ako vi zbog njega idete u Hag da ga, kako vi kažete, dovedete, jer nama ovde nedostaje, tačno je da nam mnogo nedostaje, nedostaje Srbiji, ali nemojte vi zbog njega da idete. Niti ste ga odveli, niti od vas traži da ga dovedete, ni Vojislav Šešelj, niti traži SRS. To što vas građani Srbije zovu stjuardesa zaista nismo mi krivi. Svako veče na TV čujemo da ste vi na jednom od letova za Hag.
Ipak mislim da ministar Lončar nije beznadežan slučaj, jer je malopre, posle pet dobrih obrazloženja, prihvatio amandman SRS, pa mi sada pokušavamo da ubedimo i ministra i skupštinsku većinu da je ovaj amandman na član 6. zaista smislen. Moram da podsetim da smo mi i stranku podnosioca ovog amandmana mnogo puta upozoravali, u vreme kada su oni donosili zakone, da donose neustavne zakone, da donose neprimenljive zakone. Svaki put kada smo to govorili tako je i bilo.
Sada i ovaj amandman je verovatno posledica toga da su sada predstavnici te stranke shvatili da su nekada kada su bili vlast grešili, pa sada pokušavaju da ovu skupštinsku većinu ubede da donose ustavne zakone.
Svi mi znamo probleme sa Ustavnim sudom, znamo činjenicu da godinu i po dana Srbija nije imala Ustavni sud. U međuvremenu je dobila partijski Ustavni sud. Taj ustavni sud je donosio, svi znamo, nebulozne odluke. Naravno, pravnik sam i prihvatam svaku odluku Ustavnog suda. Takođe, kao pravnik, imam pravo da kažem da su mnoge odluke bile nebulozne i dan-danas ovaj parlament ima problema zbog određenih odluka Ustavnog suda.
Ako sada, pored negativnog i lošeg iskustva u radu Ustavnog suda, mi dozvolimo i Vladi Republike Srbije, naravno neustavno, da izigrava ustavni sud, onda zaista ne znam dokle ćemo mi da odemo i gde ćemo da stignemo.
Obrazloženje Vladino da se na ovaj način postiže nekakva decentralizacija zaista je smešno, pa vi onda nemate predstavu šta je stvarno decentralizacija i na koji način se decentralizacija sprovodi. Decentralizacija ne znači da vi iz Vlade ne date lokalnoj samoupravi da diše. Upravo je sada takvo stanje.
Imam utisak, i govorila sam to juče u načelnoj raspravi, da se mnoge negativne stvari koje se dešavaju u ovoj vladi i koje su uglavnom nasleđene od one prethodne vlade sada legalizuju kroz ovaj zakon o Vladi. Sve ono što se do sada radilo bez zakonskog osnova, vi pokušavate sada da ugradite u ovaj zakon. Imate vi pravo da zamišljate na taj način funkcionisanje lokalne samouprave i da na taj način zamislite funkcionisanje vlade.
Morali ste prethodno da uradite nešto drugo. Morali ste da obezbedite da to bude napisano u Ustavu. Kada bi ovo imalo ustavni osnov, rekla bih, ne dopada mi se, nije u redu, gušiće lokalnu samoupravu, ali ustavna odredba, pa bože moj. Ovo je, dakle, suprotno Ustavu i zaista očekujem da će Vlada, odnosno ministar u ime Vlade, da prihvati ovaj amandman, ili će to učiniti skupštinska većina u danu za glasanje.