Dakle, u 3,30 časova ujutru imate situaciju da vas kolege i prijatelji iz drugih poslaničkih grupa pitaju da li mogu napolje, bar na piće ili na kafu. Ne može, ima da se radi.
Poslanici pitaju šta se desilo, samo sam vam prepričala atmosferu u 3,30 časova i kontakte između poslanika iz različitih poslaničkih grupa.
Amandman se odnosi na deo IV i na naslov – Akti Vlade. Imali smo dileme oko toga da li da intervenišemo na izraz akti vlade, pošto može da bude rasprave o tome, jesu li ovo što piše u članu 42. pa do kraja, praktično do člana 49, zaista akti Vlade. Odlučili smo da ostane izraz akti vlade, samo da dodamo novi član 42a, koji glasi – Akti Vlade su: predlog zakona, memorandum o budžetu, deklaracija, rezolucija, strategija razvoja, preporuka, uredba, odluka, rešenja, zaključci i poslovnik Vlade.
Razlozi da ovakav jedan amandman predložimo po nama je u tome da se to kaže u jednoj odredbi Predloga zakona, ako uopšte treba nabrajati akta Vlade, to ostaje za posebnu raspravu. Ukoliko bi dosledno išli po onome što bismo želeli da imamo kao naš predlog zakona, onda bi mnogo članova trebalo brisati. Jasno vam je sada da to nije bila namera, da je bila namera da poboljšamo tekst zakona koliko god možemo.
Dakle, onda smo shodno ideji predlagača nabrojali sva akta koje donosi Vlada. U odnosu na rešenje predloženo u Predlogu zakona, ovim amandmanom uvodi se donošenje rezolucija i preporuka koje, kao akti, mada to nije odlučujuće, prosto ilustracije radi i uporednih rešenja, dakle, donose organi i organizacije Evropske unije.
Sasvim sigurno nema ustavnih smetnji da Vlada donosi navedene akte. Smatramo da ih treba utvrditi ovim zakonom i na taj način ujednačiti rad Vlade sa evropskim standardima.
Zašto dodajemo baš rezoluciju i preporuku? Zato što takvih vrsta, da kažem, akata nema u Predlogu zakona, a ima dovoljno dobrih razloga da budu donošeni u budućnosti. Ono što bi još trebalo promeniti ovde je strategija razvoja. To i nismo mi u našem amandmanu predložili, prosto nismo imali bolju ideju nego da ostavimo strategije razvoja, zbog toga što u vremenu koje je pred nama Vlada treba da predloži Skupštini ili da odlučuje samostalno o usvajanju strategija. Jedan primer imamo, a to je strategija u energetici, koja je već bila u ovoj skupštini.
Potrebna nam je nacionalna strategija o vodama. Potrebna nam je nacionalna strategija održivog razvoja. Potreban je nacionalni plan razvoja. Mi smo jedna od tri zemlje, i to je ono što bih volela da predlagač zakona zaista razume kada mi kažemo strategija razvoja, koja nema nacionalni plan razvoja.
Nacionalni plan razvoja je plan jedne vlade za određeni period, i to tako da su poslovi, projekcije i akcioni plan za svaku godinu, za tromesečja detaljno razrađeni. Predstavlja u suštini, koliko god se meni taj izraz ne dopadao, biznis plan jedne vlade. Neophodan je, ako hoćete da zaista uspešnije nego druge zemlje zapadnog Balkana, koje su Bosna i Hercegovina i Albanija, jer to je zapadni Balkan i to je naša grupa, ako hoćete uspešnije i brže nego one da napredujete.
Nacionalni plan razvoja je jedan ogroman dokument i možda je trebalo, o tome smo razmišljali, da posebno stoji u ovom amandmanu, ali on je prosto jednokratan. To je bio jedini razlog da to sada donosite i onda kada obavite taj desetogodišnji proces, onda ćete imati drugu formu dokumenta koji bi vam se 2005. godine zvao nacionalni plan razvoja.
Koliko je bitan možete videti ako uporedite rezultate u društvima i državama na osnovu strategije za smanjenje siromaštva, koja je samo slika i opis stanja bez finansijskih linija, a nacionalni plan razvoja uvek ima finansijsku liniju u srednjoročnim finansijskim perspektivama EU. Razlika je ogromna, a korist imaju oni najugroženiji slojevi stanovništva, odnosno deo društva u stanju najviše socijalne potrebe.
Uz izvinjenje za prekoračenje vremena, molim vas da ovakvu vrstu amandmana prihvatite. Hvala.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovo poglavlje IV je potrebno. Da li ono treba da ima naziv - akti Vlade, ili neki drugi, nije problem ni ako stoji ovaj naziv, međutim, ovo što ste uradili u Predlogu zakona od čl. 42. do 46. je ispod nivoa onoga što već postoji u Zakonu o Vladi Republike Srbije.
Evo, da vas podsetim, to su čl. 29, 30, 31. postojećeg Zakona o Vladi Republike Srbije. Znači, postojeći zakon ima tri člana koja su u potpunosti saglasna sa Ustavom Republike Srbije, a ovo što ste naveli ovde i što ste dali kao - sadržina opštih akata, prvo nije tačno.
E sada, šta se htelo ovim amandmanom. Htelo se to da se napravi jedna nomenklatura svih akata koje donosi Vlada i predlagač amandmana je, očigledno u dobroj nameri, samo zaboravio da je i to regulisano Ustavom. To je odredba člana 90. tačka 2. gde se kaže da Vlada donosi uredbe, odluke i druge akte za izvršavanje zakona.
Znači, akti koje donosi Vlada i koji treba da se propišu ovim zakonom o Vladi Republike Srbije su svi u funkciji izvršavanja zakona. Za dva je rečeno koji je njihov naziv - uredbe, odluke, a drugi akti sigurno su zaključci i rešenja, kao jedan specifičan vid. Rešenja kojima se vrši postavljenje, razrešenje itd.
Ovaj amandman ne može da popravi ono što je sadržano u čl. 42, 43, 44, 45. i 46. Predloga zakona. Ove odredbe koje sam naveo ne daju opis i ne odgovaraju nazivu akta. Pošto je dugačko, ovaj tekst, šta je uredba, šta se uredbom radi; šta je odluka, šta se odlukom radi; šta je rešenje, šta se rešava tim rešenjem i šta je zaključak, a onda ste napravili još jednu grešku: memorandum o budžetu je jedna vrsta akta, ali on je u potpunosti propisan Zakonom o budžetskom sistemu i nemate potrebe da ga ubacujete u zakon o Vladi.
Tu postoji još nekoliko akata, koji nisu u direktnoj funkciji izvršavanja zakona. To su programi, planovi, ali se oni formalno-pravno na Vladi usvajaju u formi rešenja ili odluke. Zatim, postoje mišljenja i saglasnosti. Mišljenje koje se izlaže može i u formi odluke da se da. Znači, tu nije problem. Sve je to sublimirano obuhvaćeno, ali ono što ste dali kao tekst, kao sadržinu, kao definiciju odluke, rešenja, zaključka itd. je loše napisano.
Naša pravna teorija je to dobro opisala u postojećem Zakonu o Vladi Republike Srbije. Evo, samo da vam dam jedan primer. Vi ste u članu 42. naveli: Vlada uredbom podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona. To ništa ne znači. Podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom - to ništa ne znači.
A, u postojećem Zakonu o Vladi Republike Srbije stoji - uredbom se bliže uređuju odnosi od značaja za izvršenje zakona, utvrđuju načela unutrašnje organizacije ministarstava, organa uprave u njihovom sastavu i posebnih organizacija i obrazuju stručne službe. U skladu sa Ustavom i svim ovim što je obaveza Republike Srbije. Tako da vam je slaba vajda i od amandmana.

Zahvaljujem se.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Narodni poslanik Gordana Čomić podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 45. doda novi naslov i član 45a.
Vlada predlaže da se ovaj amandman da se ne prihvati. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Zahvaljujem, gospodine Anđelkoviću. Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pročitaću amandman gospođe Čomić. Posle člana 45. dodaje se novi naslov – Rezolucija i član 45a koji glasi: " Rezolucijom se Vlada obavezuje na postupanje i donošenje odluka po pitanjima iz sopstvene nadležnosti".
Obrazloženje; uobičajeno u evropskim rešenjima, odličan instrument kojim Vlada realizuje svoj program i jasno, jednostavno, javno i brzo najavljuje građanima odluke iz bliske budućnosti koje su posledica tačaka rezolucije. Naravno, gospođa Čomić će detaljnije obrazložiti ovaj amandman, a ja ću iskoristiti ovu priliku vezano za zahtev Vlade da postavim nekoliko pitanja.
Prvo, da li je potrebno ovakvo iznurivanje narodnih poslanika, da bi u toku rasprave, koja traje više od deset sati, u ranim jutarnjim satima Vlada prihvatila neke od podnetih amandmana. Mislim da bi, kao Narodna skupština, mogli daleko bolje da planiramo vreme i da i sebe i predstavnike Vlade lišimo ovakvih sednica, koje nisu dostojne ovog parlamenta i u krajnjoj liniji ne mogu dovesti do dobrih, kvalitetnih rešenja, jer je sigurno da ne možemo raditi kvalitetno u četiri po podne i u četiri ujutru.
Meni je veoma drago što je ministar i u ovim kasnim satima prepoznao kvalitet ponuđenih amandmana, koje smo podneli mi iz DS-a, ali i iz drugih stranaka. Žao mi je što je ubeđivanje trajalo ovoliko dugo, ali za razliku od većine ministara iz Vlade ovaj ministar je ipak smogao snage da prihvati da predlozi zakona nisu u potpunosti savršeni.
Vidite, mi večeras raspravljamo i o aktima Vlade. Evo, hteo bih da postavim pitanje ...

Gospodine Krasiću, vas uvek vidim. Izvolite.

Gospodine Anđelkoviću, vama prosto želim da kažem - evo već zadnjih tri sata vi ne vredite dva poslanika. Vi morate jednu od kartica izbaciti da biste bili ravnopravni sa nama ostalima.
Dakle, molim vas, učinite to da vas ne bismo opominjali na povredu Poslovnika. Lepo sam vas zamolio da poštujete Poslovnik ...

Gospodine Markoviću, vi znate da vredim za dva poslanika, gospodin Marković je u zadnjem redu, pa zbog toga kažem.

Dobro, onda znamo da ovde ima nas koji vredimo za dva i onih koji vrede za jednog, i onda se čudimo kako to ima kvoruma; ima očigledno na taj način.
Hteo sam da kažem nešto što je ozbiljnije od ovoga o čemu sada razgovaramo.
Nedavno su Ministarstvo za kapitalne investicije i ministar Velimir Ilić doneli neki akt. Dakle, donet je akt kojim se lokalnim samoupravama predlaže da se ne primenjuje Zakon o planiranju i izgradnji.
Pošto je uvaženi ministar profesor i svakako zna bolje od mene, što zbog struke, što zbog iskustva, ovu materiju, ne znam da li bi on mogao da objasni koji je to od ovih akata koji su ovde navedeni, ili u prethodnom zakonu, koji je to naziv akta kojim se suspenduje zakon.
Znači, to bi stvarno bilo lepo objasniti, da li lokalne samouprave treba da primenjuju Zakon o planiranju i izgradnji ili ne treba da ga primenjuju. Da li se to sada menja ovaj zakon i da li je to neka uredba. A nije, jer piše da se uredbom razrađuje zakon. Ne može biti ni poslovnik, ni odluka, odnosi se na javna preduzeća, ustanove itd. Rešenje, postavljenje, imenovanja, razrešenje, zaključci, kojim to aktom ministar za kapitalne investicije suspenduje zakon i kako se to zove, i da li je to dovoljno da se ministar za kapitalne investicije pozove na odgovornost.
Da li mi imamo ministra koji uopšte razume hijerarhiju pravnih akata, da li on uopšte zna šta je zakon, a šta je uredba, odluka, zaključak ili nešto treće. Da li može zarad političke kampanje da se pojavi na televiziji koja mu je bliska i da predloži građanima, još gore, lokalnim samoupravama, nemojte da primenjujete taj zakon.
Mislim kada govorimo o aktima Vlade, onda treba da pomenemo i to. Nema veze za temu, tema je i to. Razgovaraćemo o tome ako bude rasprava o Vladi, ali nemojte da ne razgovaramo o takvim stvarima. To je vrlo ozbiljno, to je uradio jedan ministar danas, a verujem da drugi to neće uraditi, bar ne ministri koji su pravnici, ali ovo jeste tema kada govorimo o aktima Vlade.
Zahvaljujem se vama na saradnji u ovim noćnim satima i nadam se samo da ćemo ubuduće do rešenja koja su saglasna dolaziti u neko vreme koje će odgovarati više i vama i nama, i koje će biti dostupno javnosti, da mogu da prate putem malih ekrana.
Hvala vam i izvinjavam se zbog prekoračenja vremena.

Gospodine Markoviću, pomislio sam da se vi opraštate od nas, tako ste delovali.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.