Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 140 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O VLADI (nastavak u pojedinostima)
Podsećam vas da je Narodna skupština prekinula rad u toku pretresa po amandmanu na član 12. Predloga zakona, koji je podnela narodni poslanik Gordana Čomić, kao i da su se za reč u pretresu po ovom amandmanu javili narodni poslanici Zoran Krasić i Dragan Šormaz.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Zoranu Krasiću, po Poslovniku, reč ima Miloš Aligrudić.

Javio sam se po Poslovniku, ali ne po određenom članu nego po svim članovima Poslovnika, po izbornom zakonu i svemu što važi u ovoj državi kao izborni princip i princip zaštite demokratskih pravila igre.
Juče je bio crn dan za Narodnu skupštinu. Juče je došlo do takve otimačine i takvog oblika korupcije kakav je nezapamćen u Narodnoj skupštini. Bilo je i ranije slučajeva da se poništi izborna volja građana, pokušajem otimanja mandata, ali oni koji su to radili makar su pokušavali to da prikriju nekom pravnom formom, pokušavali su to da urade na neki način, kako bi sebe opravdali, i nikada u prvi plan nisu isticali da to rade kupovinom.
Juče se prvi put dogodilo da jedan čovek, po imenu Bogoljub Karić, izvrši kupovinu mandata u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kako znamo da je u pitanju kupovina? Kako znamo da je u pitanju običan politički lopovluk i najbestidniji oblik državne korupcije koji može da postoji? Tako što se sam gospodin Bogoljub Karić time hvalio, tako što je davao intervjue po novinama, tako što je licitirao imena narodnih poslanika i političara u Srbiji koje bi voleo da ima u svojim redovima. Kako i na koji način? Tako što je, odgovarajući na pitanja novinara, tvrdio da u tome nema ničeg lošeg. To je uradio juče sa jednim čovekom, nesrećnikom, čije ime ne želim ni da pomenem ovde.
(Predsednik: Razumem vaš bes, ali vas upozoravam na to kako se izražavate o narodnim poslanicima.)
Šta je time Srbiji učinjeno? Učinjena je enormna šteta. Ne verujem da postoji politička stranka u ovom parlamentu, bez obzira na naše političke razlike, koja ne deli minimum zajedničkih vrednosti, koje svi mi ovde volimo da zovemo evropske demokratske vrednosti, osnovne demokratske principe. Svi mi, u krajnjoj liniji, minimum tih principa ovde delimo, a ovo ruši te principe u korenu. Ovo je najveće zlo sa kojim se država Srbija susrela, barem od 2000. godine do danas, ako ne i duže u prošlosti.
Mislim da bi bilo neophodno da se sastanu šefovi poslaničkih grupa ovog parlamenta i da zauzmu stav o ovom pitanju u toku današnjeg dana, može i u pauzi, i da se sa tog sastanka izda jedno saopštenje koje bi bilo rezultat mišljenja poslaničkih grupa ovog parlamenta.
Apelujem na naše kolege narodne poslanike, svih 249 koliko ih ima u ovom parlamentu, da ne dozvole da na ovaj način budu manipulisani, da na ovaj način padne ljaga na njihovo ime i ime njihove porodice, jer ovo što je ovaj nesrećni čovek uradio ostaviće dubokog traga na njega lično, na njegovo okruženje i na njegov život. Hvala vam.

Gospodine Lekiću, izvinite, nisam vam dao reč.
Neću dozvoliti ubuduće da se govori po Poslovniku, to je već drugi put, po članovima od 1. do 236. Imam puno razumevanje za vaš stav, gospodine Aligrudiću, i molim da se sastanu šefovi poslaničkih grupa u kabinetu predsednika u 13,00 časova.
Gospodine Lekiću, po kom osnovu tražite reč? Oprostite, nijedan poslanik nije pomenut.
Kada je u pitanju izražavanje o narodnim poslanicima, moguće je da niste čuli zbog buke u sali, proverite stenogram, ja sam upozorio narodnog poslanika Aligrudića da pažljivo bira reči i da se ne izražava negativno ni o jednom poslaniku.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a ovlašćujem potpredsednika Zankova da nastavi vođenje sednice. Hvala vam.

Reč je dobio Zoran Krasić. Predsednik je dao reč Zoranu Krasiću.

Molim vas, gospodine Lekiću, nije pomenuta nijedna parlamentarna stranka i budite ljubazni, idite na mesto. Da li se mi ne razumemo na aksiološkoj, simboličkoj ili na normativnoj ravni? Molim vas, budite ljubazni, poštujemo Poslovnik, vratite se na svoje mesto.
Gospodine Zankov, po mom ovlašćenju nastavite da vodite sednicu.

Gospodine Lekiću, idite na mesto, a reč je dobio narodni poslanik Zoran Krasić. Čuli ste predsednika. Ja mogu posle toga da nastavim da dajem reč, a sada je reč dobio narodni poslanik Zoran Krasić i molim vas da se udaljite od govornice.

Napokon član 12. Predloga zakona. Potrudiću se da diskusija o ovom članu 12. ide onim tokom kako je i krenula. Skrećem pažnju poslanicima, s obzirom da je u toku i izrada predloga ustava, da će ovo verovatno biti interesantno i zbog nekih novih rešenja u našem ustavu.
Član 12. Predloga zakona treba da objasni koje su nadležnosti ili koja su ovlašćenja predsednika Vlade. Ono što se predlaže amandmanom takođe se tiče te oblasti – ovlašćenja predsednika Vlade. Onda smo u diskusiji ovde čuli da ovo što Vlada predlaže ovim članom ide u prilog jačanju pozicije predsednika Vlade, a ono što se promoviše ovim amandmanom zasniva se na drugačijoj koncepciji.
Imali smo prilike ovde da čujemo kakav je ustavni položaj predsednika Vlade. Da bi se definisao njegov položaj poslanici su pošli od odredbe člana 90. Ustava, gde je data nadležnost Vlade. Ono što se u raspravi zakačilo, to je kakav je to tip naše vlade po ovom ustavu.
Ovo nije tzv. tip kancelarske vlade, jer da je kancelarska vlada u pitanju, onda bi se birao samo predsednik Vlade, a on bi poslanike obaveštavao o sastavu i promenama u sastavu svoje vlade.
Ali, ovo nije ni tip vlade koju poznaje uporedna praksa (doduše, sve je manje država gde postoji takva praksa), gde se, praktično, pri formiranju vlade glasa o svakom pojedinačnom kandidatu i formira jedan poseban kolegijalni organ nadležan za vođenje politike, odnosno za sprovođenje izvršne vlasti.
Možemo reći da, po ovom ustavu iz 1990. godine, mi imamo jedno polovično rešenje, nešto što je između – nije klasična kancelarska vlada, to je bilo u Ustavu SRJ, ali nije ni tip izvršnog veća, kakav je bio u ustavnim rešenjima pre 1990. godine. Ono što može da se kaže na bazi člana 90. Ustava Republike Srbije, to je da on ipak više naginje jednom kancelarskom obliku i organizaciji vlade, jer i u žargonu se kaže – bio je član vlade tog i tog predsednika vlade.
Svi ti problemi koji mogu da se pojave unutar Vlade ne mogu da se reše na način kako je to predloženo amandmanom, ali ne može da se reši ni onako kako je navedeno u članu 12. Predloga zakona. Nešto što bi bilo u skladu sa Ustavom bilo bi neko polovično rešenje, koje bi verovatno predsednika Vlade tretiralo ne kao prvog među jednakima, jer, u krajnjem slučaju, ovde se glasa o njegovom programu i njegovom sastavu, ali se ipak glasa o njemu, prevashodno.
Imajući u vidu činjenicu da on može da traži razrešenje dotičnog ministra od Narodne skupštine, mislim da ni Vlada, kao predlagač ovog zakona, a ni ova intervencija putem amandmana, ne mogu da reše ono što je navedeno u Ustavu i da utvrde taj duh, pravi duh koji stoji u Ustavu. Ukoliko bismo tražili pravo i odgovarajuće rešenje, verovatno bi to trebalo da bude negde na pola puta između predloženog člana 12. i ovog amandmana. Ovde su u sukobu dve koncepcije, a naš ustav ima jednu međuvarijantu koju promoviše.
Predložio bih i predstavnicima Vlade, pa i podnosiocu amandmana, mislim da postoji prostor da se nađe adekvatno rešenje, jer mislim da ni jedno ni drugo rešenje, koje se ovde nudi kao alternativa, ne odslikavaju pravu suštinu članova 90. i 91. Ustava Republike Srbije, ne uviđaju pravi položaj predsednika Vlade. Ovo što se predviđa, pre svega članom 12, u slučaju nekog neslaganja, odnosno ukoliko ministar smatra da je predsednik Vlade prekoračio neka ovlašćenja kad mu je dao konkretni nalog i rešenje te situacije nalazi u tome što potencira to na samoj sednici Vlade, ne odgovara duhu Ustava Republike Srbije. To je činjenica.

Da li se još neko javlja za reč povodom amandmana na član 12? Prvo se javio gospodin Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, evo i danas govorimo o članu 12. Predloga zakona i amandmanu koji je podnet na ovaj član. Ono što je sporno, to je stav 3.

Gospodine Jovanoviću, izvinite. Molim sve narodne poslanike za malo tišine i reda u sali, da mogu diskutanti da se čuju. Izvolite, vratiću vam vreme.