Bilo bi stvarno neumesno kada bih odavde pledirao da se formira konzilujum koji bi utvrdio da li se vidi ili se ne vidi. Videćete tamo preko onih instrumenata da je kartica bila i da je na vreme najavljena povreda Poslovnika, a sad kada čujete, gospodine predsedniče, o čemu se radi, videćete da ste napravili grešku pre 15 minuta. Ukazujem da ste povredili član 100. stav 1, a ovo treba ceniti kao doprinos razvoju parlamentarizma u Srbiji.
Kako bi sledeći predsedavajući shvatio o čemu se radi, a naročito stručne službe koje daju pogrešna uputstva Predragu Markoviću, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, a evo u čemu se ogleda. Jedan poslanik vladajuće većine je izašao i predložio nešto. Nije naveo na osnovu kog člana Poslovnika on to čini. Onda smo imali prilike da čujemo preko predsednika Narodne skupštine da je moguće da se donese odluka o produženju rada, na osnovu odredbe člana 130. Poslovnika.
Međutim, promašili su. To što stoji u članu 130. ima logičku vezu sa članom 156, a to znači da onaj ko je predložio produžetak rada mora to da dostavi pismeno, sa obrazloženjem. Takav dokument ne postoji. Drugo, vi iz stručne službe da znate, to što stoji u članu 130. i 156. odnosi se na opšte akte, a ne na nešto što bi ličilo na pojedinačni akt ili neki akt kojim se upravlja nekim postupkom.
Vi ste prekršili ceo ovaj poslovnik, jer želite na silu da produžite taj rad, i da ste predložili u pismenoj formi i da ste obrazložili koji su razlozi poplave, ali za vas ni poplave nisu vanredno stanje. Za vas je vanredno stanje kada taj poslanik izađe i predloži, jer je rečeno da mora da se radi dok se ne padne u nesvest. Vi padajte u nesvest, neka kamere prošetaju, vlast je pobegla u hodnik, jer sad može 84 da radi i sada se pokazuje kome je stalo do ovog zakona koji je na dnevnom redu.
Ovima koji su na vlasti nije do ovog zakona. Njima je do toga da proknjiže koliko su zakona usvojili, koliku su radili, a videli smo – i po minut i po, sedam minuta u poslepodnevnom radu. To vređa dostojanstvo Narodne skupštine. Ako ste zakazali u 10,00 časova, u 10,05 budite, a ako ste rekli u 15,00 časova budite u 15,00 časova ovde. Vaša je obaveza da obezbedite većinu. Vaš je interes da prođu ovi zakoni, a naša je obaveza da vas kritikujemo i, ako možemo, da vas nateramo da se popravite. Očigledno da je ovo bezuspešan posao.
Sada, ove vaše gimnastike, menjaju se leteće zamene, predsednici, predsedavajući, te neko se nije prijavio, te jeste, prijavio se, nema ga. Saznajte ...

Gospodine Krasiću, prekoračili ste vreme.
Gospodine Krasiću, dobili ste od predsednika Skupštine objašnjenje, pozvao se na član 130. Ako niste zadovoljni tim objašnjenjem, u danu za glasanje Skupština će se izjasniti o povredi Poslovnika. Izvolite.

Po Poslovniku. Gospodine Mihailoviću, kako sam mogao da dobijem objašnjenje kada Marković nije ni saslušao šta sam prigovorio? Kako sam mogao od njega da dobijem objašnjenje kada je on "zapalio" pre nego što sam došao ovde? Stvarno ću morati da predložim jednu odluku kao opšti akt o formiranju konzilijuma.

Gospodine Krasiću, objašnjenje je dato svim poslanicima, pa i vama.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima gospodin Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, eksperti da nemoguće situacije pretvore u moguće, eksperti da neshvatljivo i neprihvatljivo pretvore u moguće su i danas pokazali svoje pravo lice. Uostalom, ovaj zakon i mnogi zakoni pre ovoga, a verovatno i još nekoliko zakona, dok se i bukvalno ova vaša politička piramida formirana na ″buldožer revoluciji″ ne uruši do kraja i ne dođe do novih izbora, a na tim izborima trijumfuju oni koji stvarno brinu o interesu građana Srbije, dotle ćete moći još poneki zakon da donesete.
Dame i gospodo narodni poslanici, nije nama u SRS-u stalo da vaše zakone poboljšavamo. Mi pokušavamo da ovaj zakon dovedemo do toga da bar bude primenljiv onog trenutka kada dođemo na vlast i kada naši ministri budu vodili ova ministarstva i da ta skupština u kojoj će SRS imati većinu ima vremena da donese nove zakone.
A to što svi od ove grane vlasti, zakonodavne grane vlasti, otimaju po deo ovlašćenja, deo ingerencija, od kada je zapaljena ona narodna skupština pa do današnjeg dana, dakle od 5. oktobra, ja razliku između vas ne pravim. Razlikujete se samo po broju cipela, inače, mnogo ste isti.
U članu 18, o kome smo malopre razgovarali, a i u članu 19. amandmanima i diskusijama je pokušano da se ne jedna nebuloza bar malo zaustavi. Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić podnela je amandman na član 19, a pošto građani Srbije gledaju, a vidim da vi niste zainteresovani za ovo, ali su građani Srbije vrlo zainteresovani, jer se o njihovoj koži radi i o njihovom džepu, jer ste tim članom regulisali da i Vlada može predložiti Narodnoj skupštini da joj se izglasa nepoverenje.
Pa kaže – od podnošenja predloga do glasanja o poverenju ne može proći manje od pet ni više od 20 dana. Ovim drugim stavom vi ste predvideli da se o poverenju uopšte ne diskutuje, nego da se samo glasa. Jer, da ste predvideli da se diskutuje samo o pojedinim ministrima, koji od kad su seli, od kad su sa tandžarama ušli u NB, pa ide "Razvojni put Bore Šnajdera", preko pušaka, preko guvernera, na silu otete fotelje, pa do ministra, čitav njegov razvojni put je popločan aferama o kojima bi se moglo mesec dana pričati, samo o jednom ministru bi se moglo mesec dana pričati i da se ne kaže ni pola. Ne zato što bi poslanici Srpske radikalne stranke sporo govorili, nego zbog toga što je tolika gomila afera da mu ne gine bar 150 godina robije, onog trenutka kada pravde i pravosuđa bude u ovoj državi.
I, na kraju, narodni poslanik Gordana Pop-Lazić je amandmanom na član 19. stav 4. tražila da se promeni odluka o razrešenju tj. umesto – Vlada kojoj nije izglasano poverenje može podneti ostavku, ona je u stvari tražila da je odluka o razrešenju Vlade doneta ako većina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi.
Znate li šta znači ovaj stav 4. u članu 19? Možete da glasate koliko hoćete, ja i dalje ostajem ministar, mi i dalje ostajemo Vlada, mi nećemo da podnesemo ostavku. To što nam niste izglasali poverenje, pa to je vaša stvar.
U diskusijama je provejavalo – ako ima morala podneće ostavku. Ma, nema morala, ljudi. Nema morala, jer da ima ne bi bilo "Erikson" afere. Da ima morala ne bi bilo afere "Knjaz Miloš". Da ima morala ne bi bilo putne afere, ne bi bilo afere Aerodrom Beograd, ne bi bilo afere uopšte oko JAT-a.
Da ima morala ne bi bilo mnogih afera i mnogo bi para u Srbiji bilo, i one četiri milijarde sa Kipra, koje su pronađene, za koje Mlađana Dinkića proziva sada bivši ministar Batić. Ali, da se razumemo, nije Batić pošten, nego je Batić izvisio za proviziju i zbog toga ga proziva, ali je država Srbija ostala bez četiri milijarde, kojima se sada kupuju preduzeća po Srbiji, prave se nacionalne štedionice i ostale banke.
Vlada mora da podnese ostavku onog trenutka kada joj se izglasa nepoverenje, odnosno kada joj se ne izglasa poverenje.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo, dragi građani Srbije, poslanički klub SRS, odnosno koleginica Gordana Pop-Lazić podnela je amandman na član 19. stav 1. Tražimo da se taj stav menja i da glasi: ″Vlada može u Narodnoj skupštini postaviti pitanje svog poverenja pismenim zahtevom kojim traži raspravu i glasanje o poverenju.″
Što se tiče stava 4, takođe tražimo da se taj stav, o kome je kolega Marković dovoljno govorio u prethodnom izlaganju, promeni i da glasi: ″Odluka o razrešenju Vlade je doneta ako većina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi.″
Što se tiče samog člana 19. koji čini institut, kada govorimo o Vladi, pogotovu ovog stava 4. u kome se kaže: ″Vlada kojoj nije izglasano poverenje može podneti ostavku″, dakle, može a ne mora, Vlada kojoj se ne izglasa poverenje je razrešena, ona više nije vlada i to je suština amandmana Srpske radikalne stranke na član 19.
Na primeru ovog člana 19. vidi se da je zakon neprecizno sastavljen i predložen Narodnoj skupštini. Ako govorimo o zakonu koji treba da rešava pitanje ovako važne institucije kao što je Vlada Republike Srbije, stav Srpske radikalne stranke je da Vlada mora Narodnoj skupštini da podnosi precizne i jasne zakonske predloge.
Mi smo pokušali da svojim amandmanima ovaj predlog zakona o Vladi učinimo preciznijim, međutim, ovo je jedan konfuzan predlog zakona koji ne rešava pitanje ove institucije koja je veoma važna za sve građane Srbije, a pogotovo kada pogledamo član 19. Predloga zakona gde se u stavu 4. kaže: ″Vlada kojoj nije izglasano poverenje može podneti ostavku.″ Tu se stavlja tačka i dalje nema. Vlada kojoj se izglasa nepoverenje više nije Vlada, znači da ona nema poverenje većine poslanika Narodne skupštine, i to je suština ovog amandmana.
Ministre, očekujemo da ćete prihvatiti ovaj amandman, jer on jasno, precizno rešava pitanje ovako nepreciznog člana koji ste podneli kao predstavnik Vlade, odnosno kako je Vlada narodnim poslanicima u Skupštini podnela Predlog zakona o Vladi Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mihailoviću, prvo vas da pitam gde ste bili svih ovih dana, pošto ste imali posle Ravne gore dovoljno vremena da prisustvujete sednicama od 10,00 do 18,00 časova, a danas ste došli popodne i opravdavate predsednika Skupštine, koji je, potpuno sa odsustvom morala i poštovanja Poslovnika, usred reklamiranja člana Poslovnika od strane gospodina Krasića napustio sednicu, odnosno mesto predsedavajućeg.
Pošto se ovde govori o tome da Vlada treba da ima obzira za situaciju koja je snašla, ja vam, gospodine Mihailoviću (vidim, vi imate uticaja, i vi i ova vaša grupa, na Koštunicu), u odsustvu predsednika Skupštine, predlažem da napravite pauzu, jer nema ko da vas zameni na tom mestu, dakle, da odete do telefona i da pozovete Vojislava Koštunicu da dođe i podnese ostavku.
Očigledno je da je 20 minuta od vašeg slavlja kako ste snažni i moćni, ima vas 127, ovde ostalo – koliko vas; ja sada mogu ako pogledam na stranu gde sede poslanici vladajuće većine poimenično da vam kažem ko sve nije u sali, hoćete da krenem da vam pričam, iz svake poslaničke grupe, pa vi sami ne znate ko vam nije tu. Ujutru kada se potpisujete gledate ko je gde, a ja moram da vam sufliram ko vam fali po klupama. Nemojte, molim vas, da glumite da imate većinu kada je nemate. Ovde se govori o moralu ili nemoralu.
Gospođa Pop-Lazić traži... Tišina dok ja govorim, budite toliko parlamentarni i pristojni, kada ste već ostali u toj većini, da slušate o čemu se ovde radi.
Pošto je Gordana Pop-Lazić tražila, a ima iskustvo kako se obara Vlada (kako je ona, tako će i ova završiti mandat pre vremena), da se po automatizmu Vlada odredi prema činjenici da nema 126 poslanika, potrebno je da prihvatite njen amandman. Gospodine Lončar, u ovom opštem haosu i kreveljenju od strane pojedinih poslanika, jer ozbiljan ste čovek, nadam se da ćete kao ministar da razumete ovu argumentaciju i da, kao što ste to uradili i jutros i juče shvatajući te argumente, vidite da je to neophodno.
Dakle, neprihvatljivo je da nam se daje ovakvo obrazloženje za neprihvatanje amandmana koleginice Gordane Pop-Lazić, jer ako kažete da je kroz donošenje važećeg Ustava Republike Srbije napravljen taj propust, pa ne postoji taj automatizam i onda se pozivate na moralnost, vi kao ministar čiji je zakon na dnevnom redu ste videli koliko vam je nemoralan kolega Slobodan Lalović. Čim se izglasalo produženje rada, on u svom nemoralnom stilu napusti sednicu, nema ga više, jedan ministar manje, za njim još ovo dvoje iz ove kvazistranke, a nepostojeće poslaničke grupe, i o čemu onda mi ovde pričamo.
Znate, gospodine Lončar, ako su vaše namere u nekom delu bile časne, pa kažete – ako je napravljen propust u Ustavu i svaki član Vlade mora da se pozove na moral, onda je ovde očigledno prisutan nemoral kod nekih vaših kolega.
Ako Vojislav Koštunica gleda prenos sednice, ako nema druga posla, a pretpostavljam da sada nema popodne, on će, ako je moralan čovek, da dođe ovde i da kaže – očigledno je da su mi poslanici neposlušni, da su nedisciplinovani, da neće da rade posao kako treba, a prevarili su ove iz opozicije, sakupili su se u vreme kada je trebalo da se glasa o produženju, a sada ih nema, izvinite, više ne uživam podršku odgovornih ljudi i ne mogu da budem premijer.
Tako bi to bilo ako bi se tako tumačilo od reči do reči ovo obrazloženje za član 19. Pošto to ne može da se desi, jer to nije tako, onda vam predlažem da za svaku buduću vladu i za sve one ljude koji moraju da shvate kada nema 126, nema, moraju da podnesu ostavku i da se to konstatuje, da prihvatite amandman gospođe Pop-Lazić.

 Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a potom narodni poslanik Jovanović. Nije to ovaj, već gospodin Zlatan Jovanović.