Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DRŽAVNOJ UPRAVI (pojedinosti)
Dobili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Dobili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marko Krstin, zajedno Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, Leila Ruždić-Trifunović, Aleksandar Radosavljević, Milan Stanimirović, Dragoljub Stamenković, Zlatan Jovanović, Milovan Radovanović, Miljko Četrović, Gordana Pop-Lazić, Milan Stevović, Petar Jojić, Milorad Mirčić, Goran Cvetanović, Zoran Krasić, Božidar Koprivica, Sveto Perić, Ljubomir Kragović, Aleksandar Đorđević, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Momir Marković, Branislav Blažić, Nemanja Šarović, Veroljub Arsić i Vojislav Milajić.
Pisanim putem amandmane su povukli narodni poslanici Ljiljana Nestorović, na članove 3, 69, 78, 80, 81, 83. i 87, koje je podnela 23. novembra 2004. godine, i Marko Krstin, na član 72. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o državnoj upravi, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Reč traži gospodin Marković, narodni poslanik, po Poslovniku.

Mislim da su u pravu poslanici koji kažu da predsedavajući treba da vodi računa o postojanju kvoruma. Pošto nisam ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba, neću sada ni tražiti utvrđivanje kvoruma, nisam ovlašćen za to, ali želim da ukažem na jednu drugu stvar, a to je da je četiri sata izjutra i da rad gubi svaki smisao, uprkos tome što možda prethodnih nekoliko sati jesu bili kvalitetni.
Dakle, mislim da nije moguć nastavak rada u ovim uslovima, sa ove govornice sam primetio, dok sam govorio, izvesne kolege koje su malo prispale, mada to ne zameram. Nije to ni za podsmeh, niti je za osudu. Nije ni normalno da se bude budan u četiri ujutru, iskreno, a posebno da se bavite intelektualnim radom.
Sa druge strane, video sam na jednoj drugoj strani jogurt, pecivo itd. Ako mislite da je to ambijent u kome mi treba da radimo, vi ste većina i vi samo izvolite, možemo raditi i na taj način. Nećete ga sprečiti. Nećemo imenovati kolegu, nema potrebe, ne želim ništa da zameram kolegi, ali želim da vam kažem nešto drugo - nemojte misliti da ćete ovim iscrpljivanjem da nas sprečite da branimo naše amandmane.
Mi jesmo okuraženi ovim, ali mislim da za Narodnu skupštinu ovo nije dobar način rada. Ukoliko odlučite da radite na ovaj način, moram da vam kažem da mi, kao poslanici opozicije, koje ipak doživljavam da ovo radimo isključivo zbog toga što vi niste sposobni da na pravi način rasporedite vreme i način rada Narodne skupštine, onda vas upozoravam da ćemo mi kao poslanici opozicije konstantno insistirati da budete prisutni ovde u sali jednako kao što smo to mi. Na taj način možemo da radimo, ali ne način da ovde bude 84 kartice, a poslanici da budu napolju.
Smatram da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine i svakim minutom daljeg rada mi sami rušimo ugled našeg doma. Dajte pauzu, nastavimo sutra, odnosno danas preko dana, dok se malo odmorimo i mislim da će rasprava biti daleko bolja i kvalitetnija. Na ovaj način ništa nećemo postići. To je predlog, a vi ćete odlučiti.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine predsedavajući, gospodine Mihailoviću, reklamiram povredu člana 1. Poslovnika, koji govori o pravima i obavezama narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, član 28. koji govori o onome koji predsedava. Pronaći ću i taj član koji govori o nemogućnosti da, usled vanrednih okolnosti ili nediscipline narodnih poslanika, omogućite normalne uslove za rad.
Vi ste se verovatno naspavali. Bili ste na visinskim i nekim drugim pripremama, sa Ravne Gore doleteli ovamo, pa išli malo šetali, pa se opet vratili, tri sata na smenu sa predsednikom Skupštine, sa Zoranom Anđelkovićem, zvanim Baki. U takvoj situaciji zaista ne razumem gospodina ministra, računam da ministar treba da bude ozbiljan čovek, ako ima narodnih poslanika koji to ne razumeju i ne žele da se ponašaju u skladu sa članom 1. Poslovnika o radu, da li je moguće da gospodin ministar, koji je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zna da sada treba da otpočnemo, kao što je i sam rekao, raspravu u pojedinostima o zakonu o državnoj upravi.
I takođe zna da je podneto 43 ili 45 amandmana, nekolicina prihvaćena, pa u 04,10 časova – pošto je kamera, ako uopšte i dalje ima prenosa, fiksirana samo na govornika, ali to je sasvim nebitno, jer to neće da nas osujeti, ako vi nastavite da radite – nastavljamo da se borimo za naše stavove i da branimo amandmane, u atmosferi sa kojom bih volela da javnost bude upoznata, ali cela Srbija sada spava, ili veći deo, o čemu se ovde radi i kako se ponašaju narodni poslanici. Jedni imaju sendviče pod klupom, drugi su naslonjeni, jedan poslanik, koji je nedonošče u jednoj poslaničkoj grupi, non-stop šeta s leva na desno, šef poslaničke grupe urliče, jedan stoji, drugi izlazi pa ulazi. Na šta ovo liči? Šta je ovo, da li je ovo Narodna skupština Republike Srbije?
Moram da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, da ovde sa velikim dostojanstvom i sa pažnjom, kada je u pitanju svaki amandman, sede poslanici SRS u 04,10 časova i naš predsednik poslaničke grupe, onaj koji danas ima najveće poverenje kao političar pojedinačno u Srbiji i koji vas upozorava na to da vam ne valja ovaj posao i da to nije dobro. Nije dobro ni za ovu instituciju, nije dobro ni za vas same, koji ćete jednoga dana da shvatite da nisu to prava i obaveze narodnog poslanika po članu 1. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Ako vi mislite da je normalno da se pojedini poslanici ovako ponašaju, uz izvinjenje drugima, ali u prisustvu sada jednog koji se sa moje desne strane, najmanje rečeno, neandertalski ponaša, zaista bih vas zamolila da pokažete ozbiljnost u radu, jer računam da tu ima mnogo ljudi koji shvataju koliko je važna i Skupština i ovaj zakon.
Uvažite svog gospodina ministra, predstavnika izvršne vlasti, čiji zakon dolazi na dnevni red i ponašajte se u skladu sa članom 1. Poslovnika o radu.

Molio bih vas da u ovim ranim satima ne vređate poslanike.
Na član 3. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim amandmanom se menja član 3. Predloga zakona, a potreba da se promeni taj član je toliko očigledna da običnim čitanjem može da se utvrdi da nešto nije u redu sa ovim što je Vlada predložila.

Kaže se ovako: "Rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade". Drugi stav: "Narodna skupština nadzire rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade". Treći, najopasniji stav: "Preko upravnog spora rad organa državne uprave podleže i nadzoru sudova".

Po definiciji, upravni spor je oblik kontrole zakonitosti, sudska kontrola zakonitosti konačnih upravnih akata. U odredbama zakona o državnoj upravi nema mesta ovakvim odredbama o nadzoru Vlade. Naslov iznad člana 3. glasi - Nadzor nad organima državne uprave.

Šta mi to sad predlažemo da se sredi. Mi predlažemo da član 3. glasi: "Nadzor nad radom organa državne uprave vrši Vlada." Prosto, jednostavno, jasno, ne unosi nikakvu zabunu, a odražava ono na šta je Vlada mislila da treba da se uredi članom 3. Predloga zakona. Sada ste ovde rekli šta je direktni nadzor, asocirate šta je posredni nadzor.

Malopre nisam hteo da se javim povodom one odredbe, gde je ministar prihvatio, u ime Vlade, amandman, meni se čini da je Meho Omerović podneo taj amandman, odnosio se na stav 2. člana 39. Tamo se pojavio jedan problem, tek praksa izbacuje na videlo da je to problem.

Vidite, kada Narodna skupština kontroliše Vladu i ministarstvo, onda imamo problem sa tim tzv. paradržavnim organima. To asocira na ovo u pogledu nadzora. Narodna skupština, kada bi i kontrolisala neki paradržavni organ koji je daleko od Vlade, ne bi mogla da dođe do dokumentacije i do podataka, a to je slično i kod odredbi o nadzoru. Znači, mi predlažemo jednu jednostavnu formulaciju koja zadovoljava sve potrebe da ovo liči.

Reč ima poslanik Gordana Čomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub Demokratske stranke podržaće amandman na Predlog zakona o državnoj upravi koji su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, iz prostog razloga što je taj amandman mnogo bolje i tačnije rešenje nego predloženi tekst u članu 3, pogotovo stav 2, koji kaže da Narodna skupština nadzira rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade.

U celom zakonu, kako smo rekli u raspravi u načelu, ima viška teksta, ima viška rečenica, i to nejasnih i sa naše tačke gledišta nepravilno pisanih. Mi smo vam rekli u načelnoj raspravi da je ovo stranačka borba, mi bi ćutali oko oba zakona iz prostog razloga što ovaj zakon znaju da čitaju i znaju kako će biti deprimirani ljudi u organima državne uprave. Nije to u pitanju.

Dakle, nemamo mi ništa kao stranka od toga što ogromna većina ljudi koja radi u državnoj upravi kaže - kakvo je ovo čudo? To što će Vlada odnosno starešina organa imati slabiju poziciju, jer ovo skida autoritet ako se Vlada dogovori da ovo treba da bude usvojeno, nije nikakva stranačka korist. Da to razjasnimo. I upravo je tekst ovog zakona nerazumljiv tekst, sa viškom priče, za nas praktično nerešiv da bi podnosili amandmane, osim u izuzetnih šest amandmana, kao što je to bio slučaj sa zakonom o Vladi.

Ako prihvatite da nadzor nad organima državne uprave vrši Vlada, onda imate jasno i čisto rešenje. Ono što u suštini zabrinjava i što pokazuje dozu nepoštovanja prema narodnim poslanicima su obrazloženja za odbijanje amandmana i jedan deo moje rasprave u pojedinostima biće posvećen čitanju ovih obrazložena. Zato da svi vidimo šta rade organi državne uprave.

Neko u organima državne uprave se usudio da napiše kako nadzor sudova nad radom organa državne uprave preko upravnog spora nedvosmisleno proizilazi iz odredbe člana 124. stav 3. Ustava, prema kojoj o zakonitosti pojedinačnih akata, kojima državni organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja rešavaju o pravima ili obavezama, odlučuje sud u upravnom sporu. Dakle, to ne stoji, pa ne stoji, i to zna ko je pročitao Ustav i ko zna šta je sud.

Rečenica kakva je data, a tiče se upravnog spora, da preko upravnog spora rad organa državne uprave podleže nadzoru sudova u suštini predstavlja kontrolu i svako ko hoće može tako da je tumači.

Ono što ste u obrazloženju za odbijanje amandmana još napisali jeste da Narodna skupština nema neposredna nadzorna ovlašćenja nad radom organa državne uprave, kao što ih ima Vlada. Kako onda mogu da pozovem ministra u Skupštinu? Da li je ministar starešina organa koji vodi jedan organ državne uprave?

Šta to znači da nemam neposredan nadzor? Da li to znači da vi pokušavate obrazloženjem u ovom zakonu da objasnite da u Narodnoj skupštini mi ne smemo da pozovemo ministra da ga propitamo, da li po pitanju rasprave o poverenju, da li po bilo kom pitanju za koje mi smatramo da je od interesa za Skupštinu. Sa recimo malo ciničnog humora, tekstovi zakona o državnoj upravi i zakona o Vladi su dokaz da niko ne vrši nadzor nad organima uprave, jer da je Vlada izvršila nadzor nad predlogom akta organa državne uprave, on u ovakvom tekstu sigurna sam ne bi došao u Skupštinu.

Molim da prihvatite ovaj amandman, pošto jednostavno doprinosi jasnoći člana 3, kao jednog od prvih članova.

Reč ima poslanik Nemanja Šarović.

Zahvaljujem, gospodine Mihailoviću, i mislim da bi ipak trebalo da obezbedite koliko-toliko regularne uslove za rad.

Mislim da je krajnje neprimereno to što poslanici vladajuće koalicije pokazuju nervozu na ovaj način. Naravno, ukoliko vam je dosadno, ukoliko ne želite da radite posao za koji su vas građani izabrali, onda nema potrebe ni da nas, koji ovu dužnost koju vršimo shvatamo na jedan mnogo ozbiljniji način, ometate u tom radu. Dakle, ko želi da radi neka ostane, a ko ne želi neka slobodno izađe napolje, ali mislim da je krajnje neprimereno da se po sali šetate, da pričate i da stojite po ćoškovima.

Na član 3. Predloga zakona o državnoj upravi amandman je, u ime poslaničke grupe SRS, podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, iz razloga što i u ovom zakonu, kao i u mnogim prethodnim koje smo razmatrali, očigledno da postoje određeni problemi kod onih koji te zakone pišu ili možda bi bolje bilo reći kod onih koji te zakone prevode.

Iskoristio bih priliku da odmah na početku pitam ministra Lončara da li će preuzeti odgovornost za ovaj zakon, odnosno da li je on pisao ovaj zakon, jer je očigledno, a mislim da je to i sam priznao, mogli smo to naravno shvatiti kada smo taj zakon pročitali, da ovaj prethodni zakon o Vladi nije pisan na teritoriji Republike Srbije.

Amandmanom na član 3. traženo je da se pravno-tehnički uredi ovaj član, jer je ovde praktično sebi Vlada dopustila da ovim predlogom izmišlja toplu vodu i da objašnjava neke stvari koje ni na koji način neće imati i ne smeju da imaju mesta u zakonu o državnoj upravi. Formulacija koja je predložena je široka. Kaže se da rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade, pa zatim da Narodna skupština nadzira rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade i na kraju da preko upravnog spora rad organa državne uprave podleže nadzoru sudova.

Kada bi se na ovaj način širilo ko sve nad kim i po kom osnovu ima određena ovlašćenja i određen nadzor, mi bismo praktično došli u neki začaran krug, i onda bi ovaj član 3. mogao da ima ne tri stava, nego verovatno 33, i zbog toga rešenje koje je predložila SRS, odnosno narodni poslanik Vjerica Radeta koja je neposredni potpisnik ovog amandmana, odnosno da član 3. Predloga zakona glasi – nadzor nad radom organa državne uprave vrši Vlada – predstavlja mnogo bolje rešenje, predstavlja konciznije i u svakom slučaju pravno mnogo jasnije rešenje.

Ono što treba da bude ideal za ovaj zakon, a naravno i za sve ostale zakone koji se donose, jeste da oni budu što kraći, što koncizniji, ali istovremeno što precizniji, a ne da ovakvim pukim nabrajanjem nekih stvari koje su nepotrebne i prepisivanjem određenih normi iz Ustava ili iz drugih zakona, Poslovnika o radu Narodne skupštine, dolazimo do maksimalnog širenja propisa i ne znam zaista čemu sve ovo vodi.

Zbog toga, predlažem da vladajuća koalicija još jedanput razmisli o ovom amandmanu, a pre svega ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodin Lončar, i da prihvati ovaj amandman. Hvala.