Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Srpske radikalne stranke gospodin Nemanja Šarović je podneo amandman na član 16. koji umnogome precizira i objašnjava ovaj deo koji se odnosi na početak mandata Vlade i na polaganje zakletve. Sećate se da je u onoj vladi posle ″buldožer revolucije″ jedan od ministara šest meseci bio u portfelju ministra, a da nije položio zakletvu ili svečanu izjavu, ili kako god da se to zove. Prema tome, on je šest meseci mogao onako bez zakletve na odanost Republici Srbiji da radi šta god mu padne na pamet, a posle toga, kao kod miropomazanja – sve što si zgrešio ne važi ti se i od sada si ministar u pravom smislu i možeš da radiš. Radi se o gospodinu Pitiću. Dakle, šest meseci je gospodin Pitić bio ministar bez da je položio zakletvu.
S druge strane, i ta zakletva za pojedine ministre u toj vladi od 2000. godine, a bogami i u ovoj od 2003. godine vrlo malo znači. Prvi deo zakletve koji je predložen članom 16. kaže – zaklinjem se na odanost Republici Srbiji. ″Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji″, a pare te Republike Srbije u Evroaksis banci, pa se preko njih otvara Nacionalna štedionica. Neću da pomenem ime ministra koji je to radio.
″Zaklinjem se na odanost Srbiji″, a četiri milijarde dolara pronađenih na Kipru nestade na Devičanska ostrva. ″Zaklinjem se na odanost Republici″, a recimo, šećerna afera, Erikson afera, vodena afera, mislim na aferu vezanu za "Knjaz Miloš".
″Zaklinjem se na odanost Republici″ – jedan od saveznih ministara koji se zakleo na odanost Republici prepisa Kosovo Šiptarima. Koliko je za to uzeo, to ne znam. ″Zaklinjem se na odanost Republici″, a jedan od saveznih ministara, sadašnjih, ima nameru, bar je tako izjavio na televiziji, da pripomogne onom prvom da se Srbiji otme Kosovo.
Dame i gospodo narodni poslanici, zakletva ili svečana izjava, ili kako god da se to nazove, imaće onu težinu i biti onoliko bitna za čoveka koji je polaže ili koji je daje koliko on karaktera i ljudskosti u sebi ima.
Prema tome, ovaj amandman narodnog poslanika Nemanje Šarovića treba prihvatiti zbog toga što je mnogo celishodniji – zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati Ustava i zakona i da ću dužnost člana Vlade vršiti odgovorno i savesno.
Možete mu napisati zakletvu na tri strane, ali ako mu se pruži prilika da preko Evroaksis banke otvori Nacionalnu štedionicu u Srbiji, sigurno će, ukoliko nema karaktera, to uraditi.
S druge strane, u obrazloženju zašto se ne prihvata amandman narodnog poslanika Vlada kaže – mandat otpočinje danom polaganja zakletve. Po pravilu, zakletva će se polagati na dan izbora. A šta ako ne bude po pravilu? A šta ako bude mimo pravila, pa danas izbor, pa prekosutra tek predviđeno da se polaže zakletva, a nekog od ministara zaboli noga, daleko bilo, pa ne može ni taj dan da dođe?
Prema tome, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se amandman narodnog poslanika Nemanje Šarovića usvoji i da se poboljša ovaj tekst zakona u tom delu.

Hvala vam.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani narodni poslanici, tekst zakletve, ako se ne posmatra suštinski šta znači zakletva i reči koje se izgovaraju prilikom polaganja zakletve, a izgleda, gledajući kako su se stvari odvijale u državi Srbiji unazad nekoliko godina, a i kako se danas odvijaju, najmanje odgovaraju ili snose odgovornost oni čije su funkcije najviše u državi Srbiji, pa i članovi Vlade i predsednik Vlade, njihove obaveze i odgovornosti su u hijerarhiji u državi Srbiji najveće, a trebalo bi da bude žrtva njihova i radi interesa države i naroda.
U ovom obrazloženju zašto se ne prihvata amandman narodnog poslanika Nemanje Šarovića, pored poštovanja Ustava i zakona, govori se da ovaj tekst koji je predložen proizilazi iz moralnih normi i osećanja privrženosti Republici Srbiji.
O kakvim moralnim normama može ova vlada u obrazloženju da govori ako se sve ovo događa kako se događa, i u samoj Vladi i u ministarstvima i širom države Srbije? Ustav se gazi na svakom koraku, da i ne govorimo o gaženju pozitivnih zakonskih propisa, nepoštovanju i nesprovođenju zakona. A, ko je dužan da sprovodi zakone, znači, da se stara o njihovom sprovođenju? Vlada, na čelu sa predsednikom, i ministri.
Gledajući stvarno i realno stanje, ponižavanje građana Srbije na svakom koraku, nefunkcionisanje svih državnih institucija, možda bi u tekst zakletve, pošto su građani već izgubili veru u pravni poredak, jer ne mogu da zaštite ni svoja gola prava, koja su im na svakom koraku ugrožena, trebalo ubaciti, kada nema poštovanja zakona, da se kratko zakunu, kao što je vladika Nikolaj, ako uopšte imaju morala, rekao – ne kradi državu. To bi jedino, možda, pomoglo. Ako bi to uspeli da održe dok su na vlasti, dok su na odgovornim funkcijama, bilo bi dovoljno za sve građane Srbije.
Moram da se pozovem na tekst člana 16, i to prvi stav, koji je Vlada predložila, na zadnje reči – savesno, odgovorno i predano. Šta znači to – predano? To se nekada govorilo u pravnom poretku ili zakonima – prilježno.
Navešću jedan primer zbog žitelja celog područja Ušća, a to je teritorija opštine Kraljevo, koja je najveća na teritoriji Srbije. Teritorija celog područja Ušća zauzima trećinu opštine Kraljevo. Teškom mukom, na predlog mesnih zajednica, odbornička grupa SRS je jesenas uspela da izdejstvuje zaključak SO Kraljevo o otvaranju dva isturena odeljenja srednjih škola u Ušću. Taj zaključak je trebalo da sprovede predsednik opštine sa načelnikom za prosvetu Raškog okruga i da dostavi ministru kompletan elaborat o ispunjavanju uslova za otvaranje tih odeljenja.
A, uslovi su sledeći, kratko i jasno: to Ušće je daleko od Kraljeva preko 50 kilometara, a da ne govorimo o ostalim naseljenim mestima; tu ima dve osnovne škole, ima svršenih osnovaca za ovu godinu preko 200; to područje je izuzetno siromašno, stalno se stanovništvo seli sa tog prostora u grad Kraljevo i prigradska naselja. Nažalost, niti je predsednik opštine učinio bilo šta da se ovo realizuje, a što je još tragičnije, ni ministar za prosvetu sa svojim zamenicima nije učinio nešto po tom pitanju.
Jedna delegacija se obratila zameniku Milošu Jankoviću u februaru mesecu, sa kompletnim elaboratom o ispunjenju uslova. Postoji zgrada višeg usmerenog obrazovanja, postoje učenici koji završavaju osmi razred, postoji kadar koji može predavati 80% opštih predmeta. Do današnjeg dana nema odgovora od nadležnog ministarstva, ali zato ministar prosvete Vuksanović i sinoć na TV Kraljevo govori kako se dogovorio sa generalnim sekretarom FK Partizan da će skloniti ogradu između publike i igrača koji su na terenu.
Njegove su preokupacije fudbalski tereni i utakmice, derbiji, a ne da ta deca imaju pravo da u normalnim uslovima pohađaju osnovne i srednje škole, kao i sva deca širom Srbije. Nema, ministre Vuksanoviću, elitnih škola, niti škola koje imaju prioritet na neke uslove. Sva deca u Srbiji moraju imati približno iste uslove da se školuju, kao i njihovi roditelji, da im država to omogući.
Nadam se da će vladajuća većina dozvoliti da se u utorak nađe na dnevnom redu ova tačka, tj. da o ministru Vuksanoviću i njegovom radu ovde diskutuju poslanici.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospođo Čomić.

 Dame i gospodo, pre obrazlaganja našeg amandmana želim da kažem da će poslanički klub DS-a podržati amandman narodnog poslanika Nemanje Šarovića u danu za glasanje, jer smatramo da je ovo obrazloženje bolje nego što je u predloženom tekstu.
Naš amandman se odnosi na stav 4. istog člana 16. koji govori o početku i prestanku mandata Vlade. U Predlogu zakona taj stav glasi: "Nova Vlada se bira po istom postupku kao što se bira Vlada posle konstituisanja Narodne skupštine".
Predlažemo da se taj stav briše, jer nemate novu, noviju, stariju i najnoviju vladu, prosto, svi slučajevi iz 3. stava o tome kada Vladi prestaje mandat, koji kaže – sa prestankom mandata Narodne skupštine, izglasavanjem nepoverenja, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade, ostavkom predsednika Vlade, definisani su Ustavom, a rokovi za izbor Vlade posle ostavke definisani su članovima koji slede u zakonu koji se predlaže. Vlada se uvek bira na isti način. Nema nove i stare vlade, jednoj vladi je prestao mandat po zakonom propisanim uslovima, bira se Vlada po istom postupku kao prethodna Vlada.
Ono što je zanimljivo za ove članove 16, 17. i 18, o čemu ćemo govoriti povodom amandmana, to je pitanje mandata Vlade. Postoji jedna namera, potpuno jasna, u ovom predlogu da se predlagač bavi mandatom Vlade, zato što su pomešane dve stvari. Mandat Vlade počinje polaganjem zakletve izabranih članova Vlade, izabranih po Poslovniku Narodne skupštine, a u skladu sa Ustavom i zakonom, a prestaje po uslovima za prestanak mandata Vlade koji su definisani. Međutim, zakon se bavi kapacitetom mandata Vlade u pojedinim slučajevima, znači, šta je to mandat kada je Vlada podnela ostavku, a šta nije mandat. To ne bi smelo da stoji u zakonu.
Ja ću vam dati primer: pretpostavimo da važi ovaj zakon, i imamo našu sadašnju Vladu Republike Srbije; kakav je njen mandat? Tvrdila sam, dok smo podržavali Vladu Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, da je Vlada u kapacitetu mandata dokle god ima 126 poslanika. Tvrdila sam to tada, tvrdim i sada. Uvek sam bila protiv toga da se definišu kapaciteti mandata. Vi tvrdite isto to, ali hoćete da definišete šta je kapacitet mandata i onda mi otvarate prostor za ilustraciju.
Ova vlada je, ako gledate po trenutnoj podršci, vanparlamentarna Vlada, ona ima samo jednu stranku koja bi bila parlamentarna po onome što je podrška. Ostale stranke u Vladi više ne bi bile parlamentarne stranke. Mi imamo Skupštinu u kojoj imamo predstavnika jedne parlamentarne stranke koja nije učestvovala na izborima i jedne stranke u izgradnji koja ima poslanike, ali nije još registrovana, nego imamo u medijima. Šta ćete sa primenom ovoga što pišete o mandatima u ovom konkretnom slučaju?
Potpuno je besmisleno da, mimo onoga što piše u našem Ustavu, govorite ovde, dakle, o početku i prestanku mandata Vlade i o kapacitetu mandata Vlade, da definišete kakva je razlika između ministra u ostavci ili ministra u razrešenju i ministra koji to nije. Ministar je ministar. Dokle god nije razrešen, on je ministar.
Inače će vam nastati realne situacije u Srbiji, kao što je ova sada, gde su vam se pojavile u Skupštini stranke koje nisu učestvovale na izborima i gde se može raditi, po meni nakaradno, poređenje ima li Vlada kapacitet, mandat na osnovu toga kolika je podrška javnog mnjenja pojedinim strankama u Vladi.
Dakle, da bude potpuno jasno, ja zagovaram princip: Vlada ima mandat dok ima 126 poslanika. Kakva je podrška, šta će biti sa tom podrškom, kako će se menjati, to je potpuno druga priča, ali stavljanjem odredaba o posebnim svojstvima mandata Vlade vi otvarate prostor za loše perfekcije, događaje u Srbiji, kada je u pitanju podrška bilo kojoj vladi, ne samo ovoj koja trenutno uživa podršku 126 poslanika.
U svakom slučaju, treba brisati poslednji stav – da se nova Vlada bira po istom postupku kao što se bira Vlada posle konstituisanja Skupštine, jer smatramo da je sasvim očigledno da je to amandman koji poboljšava ovaj član zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Naslov iznad člana 17. glasi: "Ovlašćenja Vlade i člana Vlade posle prestanka mandata Vlade". O ovome sam pričala. Kako nešto može da ima ovlašćenja ako mu je prestao mandat, kako možete vi zakonom da definišete posebna ovlašćenja nečega gde je prestao mandat. To je ideja o kojoj sam govorila u odbrani prethodnog amandmana da treba brisati stav – nova Vlada se bira...
Pročitaću vam član kako je predložen, dakle: ″Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte, niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.″
Ili može da podnosi predloge zakona ili ne može. Nemojte, preformulišući ustavno načelo koje govori o tome šta radi Vlada u ostavci, da potpuno jezički i zakonski neispravno unosite odredbe u ovaj 1. stav, koje ne mogu da stoje.
Drugi stav glasi: "Ona ne može postavljati funkcionere u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora."
Ovo ne može nikako, nigde nemate uporište za tako šta. Vi ćete određivati da li će Vlada... za koju kažete da joj je prestao mandat, pa posle kada govorite o Vladi u ostavci kažete – nije joj prestao mandat, nego je prestao mandat na osnovu člana 93. stava 9. Ustava Republike Srbije. Ovo nema nigde. Ne možete vi Vladi da propisujete da li će ili neće u nekom vremenu imenovati nekog funkcionera ili neće.
Ali, vratiću se na mandat. Ovde je pogrešan pristup pokušaja da se definiše kapacitet mandata. Ako ste političar koji vodi Vladu, onda znate meru svog kapaciteta i šta je to što u državi možete kao predsednik Vlade, koja je cena političkog projekta, a šta je to što ne možete. Blesavo je stavljati odredbu u zakon da vi opomenete predsednika Vlade ili ministre da ne imenuju funkcionere kada su u ostavci. Želja da se stvari suviše normiraju vrlo često dovodi do mnogo više štete nego koristi.
Treći stav kaže: "Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku Republike predložiti raspuštanje Narodne skupštine." Ona je ili to već uradila, ako je prestao mandat, ako je podnela ostavku, zašto bi predlagala raspuštanje Narodne skupštine. Ako je izglasano nepoverenje, kako može da predlaže raspuštanje Narodne skupštine? To su Ustavom propisani uslovi, bespotrebno se predlagač petlja u nešto što ne može da se desi. Vladi kojoj je prestao mandat, prestao je po nekom osnovu.
Vratiću se na prethodni član, dakle, kada sam predlagač definiše kada Vladi prestaje mandat: ili je prestao mandat Narodnoj skupštini – kako ona da predloži da se Skupština raspusti; ili je izglasano nepoverenje – kako da predloži da se Skupština raspusti; ili je podnela ostavku – kako da predloži da se Skupština raspusti; ili je izglasano nepoverenje predsedniku Vlade – i tu, kako da predloži da se Skupština raspusti.
Kome je palo na pamet da napravi stav – Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku Republike da predloži raspuštanje Skupštine? Ona to ne može po definiciji, to je prosto, evo dobacuju mi da se srpski to kaže – po difoltu, kako god kažete.
Poslednji stav: ″Član Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašćenja kao član Vlade koji je podneo ostavku.″ Stalno se brkate u kapacitet mandata Vlade. Nepotrebno. Hoćete da normirate nešto što je pitanje političke svesti, političke zrelosti. Predsedniku vlade koji ne zna za šta je moćan da uradi u Srbiji, da promeni, ne treba ovo. Ne treba mu normiranje koje nema nikakvog smisla apsolutno.
Zašto to želite da uradite? To je meni nejasno zbog toga što sami vrlo dobro znate da se u suštini radi o komentarima na period prethodne vlade, o kojoj se komentarisalo sve i svašta. Nije tačno.
Znači, imate mehanizme sada, kao neko ko je imao prava da medijski komentariše i kritikuje, da dokažete da li su ti komentari bili u redu ili ne. Nije rešeno. To što ste vi samo ubeđeni da znate da li ste ili niste bili u pravu kada je u pitanju vlada Zorana Živkovića i Zorana Đinđića ne znači apsolutno ništa.
Znači, osporavali ste kapacitet mandata toj vladi da nešto radi. Ta vlada je završila svoje. Ništa od onoga što je ona uradila u mandatu u kome ste joj osporavali kapacitet nije bilo nezakonito. Niste upotrebili mehanizme i instrumente kojima biste dokazali da je išta bilo nezakonito.
To što je u Srbiji običaj da se predrasudama i netrpeljivošću prema ličnosti formira politika, to nijedan zakon ne može da reši. To možemo da rešimo mi koji se bavimo politikom u Srbiji, ali nemojte zato da unosimo nepismene odredbe u zakon koji treba da organizuje instituciju koja je naša, ko god da bio predsednik vlade i ko god činio većinu u ovoj skupštini kada bira tu vladu. Hvala vam.

Hvala vama. Da li još neko želi reč o amandmanu na član 17?
Dajem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze – 16.20)

Dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo popodnevni rad današnje sednice.
Po službenoj evidenciji popodnevnom delu sednice prisustvuju 172 narodna poslanika.
Molim da utvrdimo kvorum za rad Narodne skupštine. Molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum za rad.
Nastavljamo raspravu o amandmanu na član 17.
Narodni poslanik Radosavljević je prijavljen, posle toga narodni poslanik Ristić.