Poštovani narodni poslanici, tekst zakletve, ako se ne posmatra suštinski šta znači zakletva i reči koje se izgovaraju prilikom polaganja zakletve, a izgleda, gledajući kako su se stvari odvijale u državi Srbiji unazad nekoliko godina, a i kako se danas odvijaju, najmanje odgovaraju ili snose odgovornost oni čije su funkcije najviše u državi Srbiji, pa i članovi Vlade i predsednik Vlade, njihove obaveze i odgovornosti su u hijerarhiji u državi Srbiji najveće, a trebalo bi da bude žrtva njihova i radi interesa države i naroda.
U ovom obrazloženju zašto se ne prihvata amandman narodnog poslanika Nemanje Šarovića, pored poštovanja Ustava i zakona, govori se da ovaj tekst koji je predložen proizilazi iz moralnih normi i osećanja privrženosti Republici Srbiji.
O kakvim moralnim normama može ova vlada u obrazloženju da govori ako se sve ovo događa kako se događa, i u samoj Vladi i u ministarstvima i širom države Srbije? Ustav se gazi na svakom koraku, da i ne govorimo o gaženju pozitivnih zakonskih propisa, nepoštovanju i nesprovođenju zakona. A, ko je dužan da sprovodi zakone, znači, da se stara o njihovom sprovođenju? Vlada, na čelu sa predsednikom, i ministri.
Gledajući stvarno i realno stanje, ponižavanje građana Srbije na svakom koraku, nefunkcionisanje svih državnih institucija, možda bi u tekst zakletve, pošto su građani već izgubili veru u pravni poredak, jer ne mogu da zaštite ni svoja gola prava, koja su im na svakom koraku ugrožena, trebalo ubaciti, kada nema poštovanja zakona, da se kratko zakunu, kao što je vladika Nikolaj, ako uopšte imaju morala, rekao – ne kradi državu. To bi jedino, možda, pomoglo. Ako bi to uspeli da održe dok su na vlasti, dok su na odgovornim funkcijama, bilo bi dovoljno za sve građane Srbije.
Moram da se pozovem na tekst člana 16, i to prvi stav, koji je Vlada predložila, na zadnje reči – savesno, odgovorno i predano. Šta znači to – predano? To se nekada govorilo u pravnom poretku ili zakonima – prilježno.
Navešću jedan primer zbog žitelja celog područja Ušća, a to je teritorija opštine Kraljevo, koja je najveća na teritoriji Srbije. Teritorija celog područja Ušća zauzima trećinu opštine Kraljevo. Teškom mukom, na predlog mesnih zajednica, odbornička grupa SRS je jesenas uspela da izdejstvuje zaključak SO Kraljevo o otvaranju dva isturena odeljenja srednjih škola u Ušću. Taj zaključak je trebalo da sprovede predsednik opštine sa načelnikom za prosvetu Raškog okruga i da dostavi ministru kompletan elaborat o ispunjavanju uslova za otvaranje tih odeljenja.
A, uslovi su sledeći, kratko i jasno: to Ušće je daleko od Kraljeva preko 50 kilometara, a da ne govorimo o ostalim naseljenim mestima; tu ima dve osnovne škole, ima svršenih osnovaca za ovu godinu preko 200; to područje je izuzetno siromašno, stalno se stanovništvo seli sa tog prostora u grad Kraljevo i prigradska naselja. Nažalost, niti je predsednik opštine učinio bilo šta da se ovo realizuje, a što je još tragičnije, ni ministar za prosvetu sa svojim zamenicima nije učinio nešto po tom pitanju.
Jedna delegacija se obratila zameniku Milošu Jankoviću u februaru mesecu, sa kompletnim elaboratom o ispunjenju uslova. Postoji zgrada višeg usmerenog obrazovanja, postoje učenici koji završavaju osmi razred, postoji kadar koji može predavati 80% opštih predmeta. Do današnjeg dana nema odgovora od nadležnog ministarstva, ali zato ministar prosvete Vuksanović i sinoć na TV Kraljevo govori kako se dogovorio sa generalnim sekretarom FK Partizan da će skloniti ogradu između publike i igrača koji su na terenu.
Njegove su preokupacije fudbalski tereni i utakmice, derbiji, a ne da ta deca imaju pravo da u normalnim uslovima pohađaju osnovne i srednje škole, kao i sva deca širom Srbije. Nema, ministre Vuksanoviću, elitnih škola, niti škola koje imaju prioritet na neke uslove. Sva deca u Srbiji moraju imati približno iste uslove da se školuju, kao i njihovi roditelji, da im država to omogući.
Nadam se da će vladajuća većina dozvoliti da se u utorak nađe na dnevnom redu ova tačka, tj. da o ministru Vuksanoviću i njegovom radu ovde diskutuju poslanici.