Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, zakon o Vladi je svakako jedan od ključnih zakona. Mislim da su kolege poslanici iz skupštinske većine, a i predstavnici Vlade, mada ministar trenutno nije tu, shvatili da je poslanička grupa SRS pristupila ovom zakonu krajnje ozbiljno i da nam je zaista namera da kroz ove amandmane uredimo zakon, da sutra kod primene ovog zakona ova ili neka druga vlada ne bi imale problema. Verujem da je naša namera tako i shvaćena, s obzirom da su već neki amandmani prihvaćeni. Sigurna sam da će ministar Lončar, kada bude čuo ovo obrazloženje i ova obrazloženja, i ovaj amandman prihvatiti, da bi ovaj zakon zaista imao smisla.
Nije ovde sporan samo tekst zakletve, sporan je i termin. U članu 16. se kaže da mandat Vlade teče od polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom. Kada će biti to polaganje zakletve, to ne piše. To je zaista nešto što mora precizno da se utvrdi. Ne može neko ko bi, eventualno, osporavao ovaj amandman da kaže da se to podrazumeva. Ne može da se podrazumeva, mora tačno da se zna.
Kolega Šarović je malopre izneo primer bivšeg ministra Gorana Pitića. Kolege koje su bile u tom sazivu Skupštine se sećaju da je bilo i smešno i tužno kada je naš kolega Milorad Mirčić izašao za ovu govornicu i pitao tada sekretara da li tvrdi da je Goran Pitić ministar. Ispostavilo se da do tog momenta nije položio zakletvu i da je neovlašćeno sedam meseci obavljao funkciju ministra.
Iz tog razloga smo predložili da se ceo ovaj član menja i rekli smo kako bi trebalo da glasi. Rekli smo da u stavu 1. treba da stoji da na dan svog izbora članovi Vlade polažu pred Narodnom skupštinom zakletvu koja glasi... Dakle, na dan izbora, na dan konstituisanja Vlade treba da se položi zakletva i da od tog momenta i predsednik i ministri mogu da stupe na funkcije na koje ih Narodna skupština izabere.
Zaista ne vidim šta bi bilo ko u ovoj sali mogao da prigovori ovako formulisanom stavu 1. člana 16. ovog zakona.
Dalje smo predložili da se promeni tekst zakletve. U Predlogu zakona se kaže: "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon i dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano." Znate, možda ovo zvuči kao neka velika izreka, neka značajna zakletva, ali verujte, ako pogledate suštinu, ne znači ništa i nikoga ne obavezuje ni na šta.
Zato smo predložili da tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati ustava i zakona i da ću dužnost člana Vlade vršiti odgovorno i savesno." Šta ovo znači? Ako se član Vlade pridržava Ustava i zakona naravno da će on svoj posao obavljati časno i moralno, jer ako ne krši Ustav i zakon, on mora da se uklopi u tu neku opštu odrednicu časti i morala. Znači, suština je da moramo da kažemo da će član Vlade da se pridržava Ustava i zakona i da dužnost člana Vlade vrši odgovorno i savesno.
Nemojmo sa ovim predlogom Vlade, koji je preširok i koji je neodređen, jer šta to znači – zaklinjem se na odanost Republici Srbiji? Ne sumnjamo mi da bilo ko, i ko sedi u ovoj skupštini, ko je danas ili će biti član Vlade ili je bio, nije odan Republici Srbiji, ali to je valjda prisutno u svakom čoveku, u svakom građaninu Republike Srbije. Ministar ipak ima određene dužnosti i on mora da se zakune pred ovim parlamentom da će te dužnosti obavljati u skladu sa zakonom i u skladu sa Ustavom.
Zato pozivam i ministra, koleginica će verovatno da mu prenese ili će videti u stenogramu, pozivam i vas kolege iz skupštinske većine da ovaj amandman prihvatite. Dakle, konceptualno ništa nismo promenili, ali samo hoćemo da nam se onaj koga ovde izaberemo za člana Vlade, za koga glasamo u ovom parlamentu, i zakune da će tu dužnost obavljati u skladu sa zakonom koji se donosi u ovom parlamentu, u skladu sa Ustavom. Nema nijednog razloga da se ovaj amandman ne prihvati. Još jedanput vas pozivam, radi boljeg teksta zakona, da prihvatite amandman Srpske radikalne stranke.

Za reč se javio narodni poslanik Dragoslav Milković, pa narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom amandmana na član 16. stav 2. koji je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović, ispred Srpske radikalne stranke. Ovaj amandman bi trebalo svi da prihvatimo, jer se radi o tome da se Vlada i svi državni funkcioneri moraju pridržavati Ustava i zakona i dužnost člana Vlade vršiti odgovorno i savesno.
Zašto kažem ovo – odgovorno i savesno? Doneli ste mnogo zakona, Evropa vas tera na to. Stvarate li osnov za njihovo ostvarivanje u svakodnevnom životu? Za sada ne. Razumem zauzetost ministara zbog poslova, zbog Darvina, zbog novih metoda u sistematskim pregledima đaka, zbog slabog odziva dobrovoljnih davalaca krvi, zbog 063, zbog šećera i stipendija, zbog bošnjačkog jezika i zbog mnogo čega drugog. Zbog toga na brzinu, primenjujući resavsko-prepisivačku školu, predlažete loše i nerazumne zakone, sa dosta stranih termina.
Gospodo predlagači zakona, udenite u ovaj zakon i u sve druge zakone, ali što preciznije, instrumente koji će stvarno imati odgovornost za neodgovornost, odgovornost za podvale, odgovornost za korupciju, odgovornost za afere itd. Na primer, bivši ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore, kao član Međunarodne komisije za Balkan, stavio je potpis za nezavisnost Kosova i Metohije. Sadašnji ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore izjavi engleskom ministru da su Srbi izvršili genocid nad Šiptarima na Kosovu i Metohiji. Jedan se izvinjava Hrvatima, reče da su Srbi izazvali rat. Drugi se izvinjava muslimanima, da su Srbi krivi za rat.
Ko je njih ovlastio i u čije ime oni to rade? Svako treba da odgovara za ono što radi. U protivnom, džaba vam imitiranje engleskog, austrijskog i svakog drugog zakonodavstva.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mislim da predlagač treba da prihvati ovaj amandman, a ja ću navesti razloge. U skladu sa Ustavom, amandmanom se precizira od kada teče mandat i kada član Vlade polaže zakletvu. Moram da kažem da mi ovde imamo ugrađeno nepoštovanje nekih pojmova. Ovo što mi nazivamo zakletvom treba, u stvari, da bude svečana izjava, jer zakletve se daju prema nekim emocijama, prema nečemu imaginarnom, a članovi Vlade, predsednik Republike i svi funkcioneri koji podležu toj obavezi bi po pravilu trebalo da daju svečanu izjavu i ta izjava treba da bude u skladu sa onim vrednostima koje su promovisane Ustavom. Polazeći od toga, ovim amandmanom se samo potenciraju te vrednosti koje stoje u Ustavu i gde postoji veza između te vrednosti i nosioca državne funkcije.
Znači, u tekstu ove zakletve koja se predlaže amandmanom nalazi se upravo ono što stoji u članu 53. Ustava Republike Srbije – svako je dužan da se pridržava Ustava i zakona i svako je dužan da savesno i odgovorno vrši javnu funkciju. Onaj ko pripada izvršnoj vlasti član je Vlade, on daje svečanu izjavu kojom potvrđuje svoje opredeljenje da će da poštuje Ustav i zakon i da će savesno, marljivo i odgovorno da vrši svoju javnu funkciju. U tom smislu treba da bude ta svečana izjava koja se ovde naziva zakletvom.
U onome što je predložila Vlada, naravno, govori se i o savesnosti, poštenju, ustavnosti i zakonitosti, ali se navodi i nešto što ne postoji u Ustavu i spada u domen imaginarnih kategorija, a to je odanost Republici Srbiji. Da li se to odnosi na odanost negovanju republikanskog oblika vlasti i organizacije države u Republici Srbiji? Na šta se drugo odnosi? Kojim to vrednostima neko treba da bude pokoren, pa se dobrovoljno odriče nečega i prihvata nešto što mu je nametnuto? Šta mu je to nametnuto? Republika Srbija? Republika Srbija nikome nije nametnuta.
Znate, što se tiče teksta svečane izjave, da ne koristim primere iz nekih drugih država, u nekim državama članovi Vlade daju, u zavisnosti od religije koja je vladajuća, jednu hrišćansku zakletvu, recimo, poput Grčke. U zapadnoj Evropi postoje države gde se onaj ko je izabran za člana vlade, predsednika države, pored svečane izjave koju daje, zaklinje i to ima neka crkvena obeležja.
Naravno, ne plediram na to, pošto je ovo Republika Srbija, Ustav je to propisao kako je propisao, ali sama formulacija ″odanost Republici Srbiji″ u stvari ništa ne znači; jer, kako da se onaj ko je monarhista zakune na odanost Republici Srbiji? Mi sada u Vladi imamo ljude koji su izabrani, članovi su Vlade, a po političkom ubeđenju su monarhisti i vi njih provocirate kada ih terate da se zaklinju na odanost Republici Srbiji. Mislim da je nespretno izabrana terminologija svečane izjave, pošto ovo ne mogu da nazovem zakletvom.
Neću da navodim, pošto su moji prethodnici naveli konkretne primere, gde to postaje stvarno besmisleno. U izjavama nekih zvaničnika to postaje stvarno besmisleno. Ministar spoljnih poslova je, posle predsednika Republike, druga ličnost koja predstavlja jednu državu u inostranstvu. Ne može ministar zadužen za ekologiju da predstavlja državu u inostranstvu. Ministar spoljnih poslova je, po pravilu, u nekim državama i potpredsednik vlade. To je ličnost koju zna inostranstvo. Ako njegove izjave nisu u skladu sa politikom Vlade, nisu u skladu sa onim što je evidentno interes javnog mnjenja i svih građana Republike Srbije, onda se postavlja pitanje čemu se on zakleo, da li njega zakletva obavezuje.
Zato mislim da je ovaj tekst amandmana koji je Srpska radikalna stranka predložila ispravniji, u skladu sa Ustavom, nešto realniji, a ipak, ostavlja se svakom da moralno proceni da li se neko pridržava onoga što je svečano obećao, u jednom delu; u drugom delu, gde se primenjuje zakon i pravo, ta izjava gotovo da nema nikakvog uticaja, jer se na ministre, predsednika Vlade i potpredsednika Vlade primenjuju odredbe svih drugih zakona, pa ukoliko nisu radili u skladu sa zakonom i Ustavom, ili su nesavesno radili, podležu drugim oblicima odgovornosti, bez obzira što u jednom trenutku oni imaju imunitet.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, pa narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 16. vidi se priroda predloženog zakona o Vladi, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Poslanička grupa SRS podnela je jedan broj amandmana pokušavajući da ovaj zakonski predlog uredi preciznije i jasnije, jer se radi o veoma važnoj materiji, koja treba u potpunosti da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Kolega Nemanja Šarović je podneo amandman na član 16. stav 2. gde traži da se taj stav 2. menja i glasi: "Na dan svog izbora članovi Vlade polažu pred Narodnom skupštinom zakletvu koja glasi: Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati Ustava i zakona i da ću dužnost člana Vlade vršiti odgovorno i savesno."
Što se tiče člana 16. zakona koji je Vlada predložila Narodnoj skupštini, u stavu 2. kaže se – zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon i dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano.
Ovaj član 16. Predloga zakona u stavu 2. nije dobro koncipiran. Kolega Šarović je podneo amandman, odnosno poslanička grupa SRS, na član 16. stav 2. i kolega Krasić je sada upravo rekao mnogo razloga zbog čega treba prihvatiti amandman koji je podnela Srpska radikalna stranka. Kada se radi o polaganju zakletve prilikom izbora Vlade Republike Srbije, jasna je konotacija i ono što treba svakome od nas da bude veoma važno, upravo taj čin, kako je Zoran Krasić rekao za ovom govornicom, umesto da kažemo zakletva, može da se kaže svečana izjava i da ona bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Nadam se da će Vlada prihvatiti ovaj amandman gospodina Šarovića i poslaničkog kluba SRS, jer on u potpunosti ispravlja nedostatke člana 16. stav 2. koji je u ovom zakonu predložila Vlada Republike Srbije.

Zahvaljujem se gospodinu Đorđeviću. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nas 249 poslanika, koliko nas ima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, možemo da se sporimo oko teksta zakletve svako na svoj način, poimajući i imajući u vidu šta je to moralno i šta su suštinske i moralne vrednosti, a šta predstavlja njegovu negaciju. Za sve časne, poštene i odgovorne ljude, a naročito za verujuće ljude, to je nešto što se ne postavlja kao pitanje. Ma koliko da se sporimo kao politički neistomišljenici, moramo da se držimo onih osnovnih moralnih postulata i onoga na šta nas obavezuju Ustav, kao najviši pravni akt ove zemlje, i zakoni koji se donose u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Javila sam se da još malo argumentacijom, na svoj način i iz svog ugla, potkrepim ono što je napisao u svom amandmanu uvaženi kolega Nemanja Šarović, poslanik Srpske radikalne stranke, zbog toga što je ovde najvažnija činjenica kada se nešto desilo. Ne da prvi stav člana 16, ovako kako ga je predlagač dao, zbunjuje, nego zaista može različito da se tumači. Videćete, svako ko pročita, i milion puta da pročitate tu rečenicu i taj prvi stav, da to nije definisano. Dakle: ″Mandat Vlade teče od polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom.″ Kolega Šarović je to mnogo preciznije, i u skladu sa iskustvom, a naročito sa onim negativnim kada je u pitanju Pitić (ali ko zna koliko je takvih slučajeva moglo i hipotetički može da se desi), rekao i predložio vam da se taj stav promeni i da glasi: ″Na dan svog izbora članovi Vlade polažu pred Narodnom skupštinom zakletvu koja glasi...″
Ovaj vaš prvi stav, kako ste ga napisali, ova rečenica – mandat Vlade teče od polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom, ne znači ništa u suštinskom određivanju trenutka kada se to dešava. Kolega Šarović je to jasno precizirao i ostavio mogućnost, jer to se zaista dešava, da neki ministar podnese ostavku, a mnogi nisu imali obzira i savesti i mnogi se nisu držali Ustava i zakona, pa nisu podnosili ostavke, a trebalo je. Dakle, kolega Šarović ostavlja mogućnost, ako se desi da se izvrši rekonstrukcija Vlade, odnosno to se desilo i u ovoj Koštuničinoj vladi, i da se promeni ministar, da on to uradi pred Narodnom skupštinom onog dana kada ga Skupština izabere.
Sam tekst zakletve, kao što rekoh na početku, može za svakog od nas 249 poslanika u Skupštini različito da se tumači. Kada je u pitanju nešto kitnjasto, a mislim da je ovaj tekst predložene zakletve upravo to, za razliku od suštine koju potencira gospodin Šarović, a to je da tekst treba da glasi – zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati Ustava i zakona i da ću dužnost člana Vlade vršiti odgovorno i savesno, sve ovo drugo i svaka eventualna glorifikacija, ili kako bi to neko drugi sastavio, otvara sumnju zašto se to još nešto dodaje, kada je ovo zapravo suština izbora jednog člana Vlade, jednog odgovornog političara, predstavnika izvršne vlasti.
Sve ovo drugo ne mora da znači ništa. Ako se on pred Skupštinom, kao što to Nemanja Šarović predlaže, obavezao na to da će da poštuje Ustav i zakon, onda se podrazumeva da će da bude i častan i moralan i savestan, jer kakav je onda to član Vlade, postavlja se pitanje, koji sve to nije.
Bilo je takvih slučajeva da su mnogi prethodnici položili zakletvu i obavezali se na to, a pokazali su da su i nečasni i nemoralni. Spomenuo je kolega Šarović onaj čuveni slučaj Perišića i njegov susret sa šefom CIA-e za Balkan Nejborom u jednoj kafani na Ibarskoj magistrali i odavanje državne tajne.
Taj skandal koji se desio nije samo stvar te šačice, odnosno strančice, koja zapravo nije ni postojala, a čiji je on bio vajni predsednik, nego je kompletnu odgovornost zbog toga trebalo da snosi i ona DOS-ovska vlada i ceo tadašnji kabinet, jer je potpredsednik Vlade učinio jedno od najvećih krivičnih dela u zemlji.
Sam tekst zakletve uvek mora da bude koncipiran tako da se u njemu sadrže dve reči: Ustav i zakon. Ako neko poštuje Ustav, odnosno izabran član Vlade, a to moramo i mi narodni poslanici i Ustav nas na to obavezuje, kao i zakon, nepotrebno je da se bilo šta u tom smislu dodaje.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Statut opština i gradova je predvideo da izabrani, sada po prvi put, predsednici, odnosno gradonačelnici polažu zakletvu. Kada smo imali prvu sednicu Skupštine grada Kragujevca i kada je gospodin Veroljub Stevanović voljom građana Kragujevca izabran na tu funkciju, ta sednica je trebalo da se završi tako što bismo mi odbornici već unapred utvrđeni tekst zakletve položili, a on tog dana nije bio predviđen u dnevnom redu, i da to gradonačelnik uradi; to sam mu predložila u ime odborničke grupe Srpske radikalne stranke, a nismo imali tekst zakletve. Veoma brzo smo se dogovorili da se tog dana to uradi kroz jednu rečenicu koja je sadržala samo ovo – zaklinjem se da ću u skladu sa Ustavom i zakonom da izvršavam svoje obaveze.
Zato bi bilo bolje, naročito zbog ovog prvog stava, gde se tačno određuje vreme kada se to dešava, da prihvatite amandmane kolege Nemanje Šarovića. Za sve izabrane predstavnike Vlade poštovanje Ustava i zakona i pokušaj da se očuva nacionalno i državno jedinstvo je imperativ, što ne pokazuju, naravno, ni prethodnici, a ni svi članovi ove vlade, ali mi srpski radikali to zagovaramo otkako smo parlamentarna stranka i mislimo da je to, u stvari, ključ svega i da je to najvažnije. Hvala.