Na početku moram da iznesem stav u načelu, dakle, da Vlada i izvršna vlast ne donose nikakve deklaracije niti rezolucije. Deklaracijom se ne sprovodi izvršenje zakona, kao što se ne radi ni rezolucijom.
Nekada, pre 20 i nešto godina, ovde su bile u modi, u ovoj zgradi, do 31. decembra tekuće godine donosile su se rezolucije o društveno-ekonomskom razvoju u sledećoj godini, pa su to bili politički akti primereni onom periodu socijalističkog samoupravnog društva.
Ukoliko postoji potreba da Vlada Republike Srbije izrazi svoj politički stav o nekom pitanju i da najavi neki pravac svojih aktivnosti, onda to radi iznošenjem svojih stavova po pojedinim pitanjima, mišljenja, na konferencijama za novinare, a bogami i samom činjenicom da se nešto predlaže.
Predlog akta nije akt, kao što Vlada podnosi predlog zakona, to ne znači da je Vlada donela zakon. Vlada može da predloži rezoluciju Narodnoj skupštini, ali Narodna skupština donosi rezoluciju. Može da predloži i deklaraciju, ali Narodna skupština donosi deklaraciju i nema potrebe da kao samostalni akt ona donosi rezoluciju, jer se nijednom rezolucijom ne sprovodi zakon, ne izvršava zakon.
To je problem ovoga amandmana, a očigledno postoji potreba da se popuni jedna praznina, gde Vlada mora da izrazi svoj politički stav povodom nekog vrlo važnog pitanja. Znači, mehanizam je potpuno drugačiji, mislim da nije dobro da na ovaj način od rezolucije pravimo jednu formalno-pravnu instituciju.
Rezolucija kao akt i preporuka kao akt, one su karakteristične za, da tako kažem, Ujedinjene nacije, njihov organ Savet bezbednosti, Generalnu skupštinu, karakteristične su za Savet Evrope, za EU, ali nisu karakteristične kao oblici izvršavanja zakona i ispunjavanja obaveza koje proističu iz zakona.
Navešću vam samo jedan primer. Mislim da će danas u Skupštini državne zajednice da bude na dnevnom redu, neće, znači skinuli su to sa dnevnog reda; dobro je kada su to pomerili, jer su neki naši pametnjakovići iz Saveta ministara našli ustavni osnov za donošenje jednog zakona kojim se apsolutno krše ljudska prava pojedinca u zajedničkom mišljenju i uredbi Evropske unije. Niti smo članovi Evropske unije, niti te preporuke predstavljaju obavezujuće pravne akte za države članice Evropske unije.
Papir sve trpi, malopre sam rekao, sve ono što ste naveli, onih pet ili šest članova o sadržini akata koje donosi Vlada pogrešno je i nije dobro.
Ne znam kako vi to možete da usaglasiste, postojeća rešenja su mnogo kvalitetnija, ali nemojte deklaracije, rezolucije i ove stvari da donosi Vlada, onda mi devalviramo naš Ustav.

Reč ima poslanik Gordana Čomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman kojim se posle člana 45. dodaje novi naslov i član 45a, u skladu sa onim kakav je bio duh predlagača i uz našu ponovljenu napomenu da to po nama ne bi trebalo da stoji u zakonu.
Ponavljam, namera nije da pravimo novi zakon, nego da probamo da popravimo sve što možemo. Dakle, predlažemo da se uvede rezolucija i da se rezolucijom vlada obavezuje na postupanje i donošenje odluka po pitanjima iz sopstvene nadležnosti. Zašto smo predložili preporuku, rezoluciju, a mogla je i direktiva.
Svaki put ćete, gde god to može u predlozima naših amandmana, naći nešto što podseća na evropska rešenja i evropske standarde. Da li trenutno primenjene u zemljama Evropske unije ili iz faze gde su razne zemlje pristupale Evropskoj uniji, ali sa jasnom namerom. Zašto? Mislimo da se suviše malo zna o evropskim integracijama u ovom društvu, nažalost, mislim i u ovoj skupštini.
Evropske integracije su proces neosetljiv na izborne cikluse. To je prva osobina evropskih integracija. Dakle, potpuno neosetljive na izborne cikluse.
Druga osobina evropskih integracija je da su dobrovoljan proces i da ništa od poslova koje imate da obavite u evropskim integracijama nije tema bilo čijeg pritiska i bilo čijeg uslovljavanja. Ništa mi ne radimo zbog toga što Evropa od nas traži, nego zato što to treba da bude dobro po naše društvo.
Nedostaje dokumenata. Koliko god da mogu da vodim debatu o tome treba li vlada da donosi rezoluciju ili ne, ali nedostaje dokumenata u našem društvu o jasnoj listi prioriteta, koju Srbija predstavlja.
Mi se bavimo samo stvorenim i nametnutim prioritetima. To je pitanje Haga, kao spoljnopolitičko pitanje, pitanje Kosova i Metohije, kao naše unutrašnje političko pitanje, kao i pitanje državne zajednice Srbija i Crna Gora. Ali, nijedno od tih pitanja nije zaista pitanje kojim se bave zemlje koje su na putu evropskih integracija. One se bave unutrašnjom politikom jer evropske integracije jesu tema unutrašnje politike, a ne spoljne.
Zato govorimo o rezoluciji, direktivama i preporukama. Naše društvo je još uvek u predfazi, kada smo samo izlistali nasleđene probleme i kada smo još uvek u fazi procesa donošenja odluka hoćemo li nasleđene probleme, kao generacija političari koji su sada u Srbiji odgovorni za bilo šta, proslediti našoj deci ili ćemo reći - hajde da jednom završimo sa svim fakturama, ispostavljenim ko zna kada, da bi moglo da se krene u budućnost.
Tome služe rezolucije, da daju listu prioriteta koju zemlja pred sobom ima. Tome služe preporuke, radi liste poslova koje zemlja treba da obavi. Tome služe direktive, znači listi akcionih planova kojima Vlada Republike Srbije zadužuje svaku od institucija sa kojom je u komunikaciji.
Kod nas nema iznenađenja zašto se to ne razume ili ne želi da razume. Nije nam neobično da imamo, češće nego što bi trebalo, kvalifikaciju ili diskvalifikaciju onoga ko predlaže, nego priču o onome šta se predlaže.
Večerašnja i noćašnja rasprava je bila jedna od retkih u Skupštini, gde ste imali prilike da čujete dve opozicione političke stranke koje su govorile o onome što je sadržaj debate. Niste imali prilike da čujete diskvalifikaciju i da bude važno ko govori, a ne da bude sve važno šta govori. To je ogroman iskorak u političkoj komunikaciji u Srbiji. Meni bi bilo drago da to bude preovlađujuće stanje. Nažalost nije.
Znam da je činjenica da smo raspravljali ovoliko o našim amandmanima i amandmanima kolega SRS više posledica nepoznavanja komunikacije unutar Skupštine, nego što se iko potrudio da zaista vidi šta bi značio sadržaj bilo kog od amandmana koji je podnet na Predlog zakona o vladi.
I za rezoluciju, i za deklaraciju, i za direktive koje će vlada doneti uvek ćemo glasati. Verujte mi ili nemojte, za šest meseci doći ćete u istu ovu skupštinu sa predlogom da se unese rezolucija, preporuka i direktiva. Možda, kada bi malo više svi čitali, ne bi bilo zgoreg, skratili bismo vreme, a ponavljam da noćašnja noć bude nauk da ne bude važno ko govori nego šta se govori. Mnogo lakše ćemo se sporazumeti nego da komuniciramo na nivou netrpeljivosti. Mi to bar ne radimo. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, dr Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi završnu reč?

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na veoma iscrpnu raspravu i puno argumenata koje smo čuli, okončan je deo objedinjene rasprave koja se odnosi na zakon o vladi.
Nakon svih ovih argumenata koji su izneti, izjasnio sam se na predloge o prihvatanju amandmana. Iskoristiću priliku da se u završnoj reči, nakon okončanja ove rasprave, izjasnim eventualno o vašem predlogu o prihvatanju ili eventualno povlačenju ovog zakona.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DRŽAVNOJ UPRAVI (pojedinosti)
Dobili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Dobili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marko Krstin, zajedno Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, Leila Ruždić-Trifunović, Aleksandar Radosavljević, Milan Stanimirović, Dragoljub Stamenković, Zlatan Jovanović, Milovan Radovanović, Miljko Četrović, Gordana Pop-Lazić, Milan Stevović, Petar Jojić, Milorad Mirčić, Goran Cvetanović, Zoran Krasić, Božidar Koprivica, Sveto Perić, Ljubomir Kragović, Aleksandar Đorđević, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Momir Marković, Branislav Blažić, Nemanja Šarović, Veroljub Arsić i Vojislav Milajić.
Pisanim putem amandmane su povukli narodni poslanici Ljiljana Nestorović, na članove 3, 69, 78, 80, 81, 83. i 87, koje je podnela 23. novembra 2004. godine, i Marko Krstin, na član 72. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o državnoj upravi, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Reč traži gospodin Marković, narodni poslanik, po Poslovniku.