PETO VANREDNO ZASEDANjE

30. maj 2005. godine

(Prvi dan rada)

(Sednica je počela u 15,40 časova. Predsedava Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine.)

Dobar dan. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. Godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 120 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Zahvaljujem.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Saglasno članu 80. stav 2. i članu 81. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u dogovoru sa predsednicima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, izuzetno za ponedeljak, kao i u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda, koji je u ovom zahtevu za održavanje Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije utvrdilo 97 narodnih poslanika.

Uz saziv Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, koje je sazvano na zahtev 97 narodnih poslanika, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Petog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Peto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini utvrđen je sledeći

D n e v n i r e d :

1. Predlog amandmana na Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora, sa Predlogom zakona za sprovođenje amandmana I i II na Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora, koje je podnela Vlada Republike Srbije;

2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: PREDLOG AMANDMANA NA USTAVNU POVELjU DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA, SA PREDLOGOM ZAKONA ZA SPROVOĐENjE AMANDMANA I I II NA USTAVNU POVELjU DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA.

Molim samo da neko obavesti nekog od potpredsednika, ako je moguće, da siđe. Hvala.

Primili ste Predlog amandmana na Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora, sa Predlogom zakona za sprovođenje amandmana I i II na Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora, koje je podnela Vlada Republike Srbije.

Uručen vam je izveštaj Odbora za ustavna pitanja.

Odbor za ustavna pitanja je zaključio:

a) da nema formalno-pravnih i ustavnih prepreka da se pristupi usvajanju Predloga amandmana na Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora, sa Predlogom zakona za sprovođenje amandmana I i II na Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora;

b) da Narodna skupština vodi objedinjenu raspravu o Predlogu amandmana na Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora, sa Predlogom zakona za sprovođenje amandmana I i II na Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora, i o njima odvojeno glasa;

c) da se ne otvara rasprava i da Narodna skupština ne glasa o amandmanima koje su podneli narodni poslanici na Predlog amandmana na Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora, sa Predlogom zakona za sprovođenje amandmana I i II na Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat 37 minuta 12 sekundi, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka – Boris Tadić – 44 minuta 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta, 24 sekunde, Srpski pokret obnove – Nova Srbija – 21 minut 36 sekundi, i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi – četiri poslanika SPO-a, tri poslanika SDP i jedan nezavisni poslanik, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to još nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Otvaram pretres.

Da li predstavnik predlagača, dr Zoran Lončar, želi reč?

Izvolite, Tomislav Nikolić, povreda Poslovnika.

Želeo bih, najpre, da citiram Poslovnik, pa vas molim da to vreme uzmete u obzir.

(Predsednik: Svakako.)

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Narodne skupštine je povredio član 135. Poslovnika. Citiraću vam član 45, 46. i 135. Poslovnika.

Član 45. glasi: "Odbor za ustavna pitanja razmatra predlog za promenu Ustava Republike Srbije, predlog za promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije i statute autonomnih pokrajina u postupku davanja saglasnosti Narodne skupštine, predlog za pokretanje postupka za opoziv predsednika Republike, kao i načelna pitanja primene Ustava". "Odbor ima 25 članova."

Član 46. glasi: "Zakonodavni odbor razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, koji je upućen Narodnoj skupštini, sa stanovišta njegove usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom" itd.

Član 135. glasi: "Predlog zakona, pre razmatranja u Narodnoj skupštini, razmatraju nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona".

Stav 5. člana 135. glasi: "Ukoliko nadležni odbori i Vlada ne dostave izveštaje, odnosno mišljenje, Narodna skupština može odlučiti da se predlog zakona razmatra i bez njih, ili utvrditi novi rok u kome su dužni da to učine".

Predlog amandmana na Ustav Srbije i Crne Gore, na Ustavnu povelju, Predlog zakona za sprovođenje amandmana – nije razmatrao Zakonodavni odbor. Odbor za ustavna pitanja nije nadležni odbor koji odlučuje o suštini, da li je zakon usklađen sa pravnim poretkom i da li se može dati pozitivno mišljenje na Predlog zakona.

Naravno, u raspravi ću pokušati da vas sprečim da divljate prema Ustavnoj povelji, i ponovite grešku kada ste divljali prema Ustavu Savezne Republike Jugoslavije, zato što se time ništa ne postiže – tom i takvom naopako stvorenom većinom, za koju mislite da ovde može svašta da uradi. Doveli ste nas u situaciju da kada svašta uradite Ustavu u jednoj državi, kroz dve godine tražite odobrenje da ponovite to svašta što ste radili.

Ovaj predlog zakona ne može da uđe u proceduru bez razmatranja u Zakonodavnom odboru. Hteli vi to ili ne, to je predlog zakona. Čim je predlog zakona, nadležni odbor je Zakonodavni odbor.

Poštovao bih da nije bilo pet dana vremena za stav Zakonodavnog odbora, pa da nam ovde date obrazloženje. Poštovao bih i da ste stavili predlog da počne rasprava bez mišljenja nadležnog odbora, ali da nadležni odbor dostavi mišljenje u toku rasprave. Ali, vi ignorišete Zakonodavni odbor, a menjate Ustav zakonom za sprovođenje dva amandmana na Ustav.

Naravno, onaj ko ignoriše Ustav može da ignoriše i Poslovnik, ali to ne sme da bude praksa, ne sme da prođe a da vas bar neko na to ne upozori. Nije vaš posao ovde da poslušate Vladu šta god da čini. Vi to radite već godinu i nešto dana i izgubili ste većinu u biračkom telu koju ste imali kada ste formirali Vladu. Ako nastavite tako, onda vam neće više niko pomoći da sprečite izbore, ni molbe u Briselu, ni razni marifetluci sa rokovima za održavanje izbora.

Zato vas pozivam, gospodine predsedniče, da se uz čitanje izveštaja izjasnite zašto nije održana sednica Zakonodavnog odbora i zašto niste naterali Zakonodavni odbor da se obruka, pa da i on kaže da je taj zakon prihvatljiv, a da naši amandmani nisu. Mene mnogo interesuje stav pravnika narodnih poslanika, koji bi presudili da na neki zakon nisu dopušteni amandmani. Mnogo me interesuje kako biste opravdali da Vlada ima amandmane na Ustav, a poslanici nemaju pravo na amandmane; da ste dali pravo Vladi da piše amandmane, a niste dali narodnim poslanicima; pa i amandmane na amandmane; i to je predlog zakona.

Zato vas molim da danas obustavimo raspravu o ovoj tački dnevnog reda i da sazovete sednicu Zakonodavnog odbora; ako je predsednik "vanzemaljac" ponovo, možete vi kao predsednik Skupštine. Sazovete sednicu Zakonodavnog odbora, utvrdite da li je Predlog zakona prihvatljiv ili nije, da li su amandmani za odbacivanje ili nisu za prihvatanje, da li su amandmani pravno mogući, pa da onda Skupština nastavi da radi, jer nas već više meseci ubeđujete kako je najvažniji rad u odborima.

Čak se neko tu zanosi idejom da o amandmanima više ne raspravlja Skupština, nego da raspravljaju samo odbori. Kako da me ubedite da odbori imaju bilo kakvu važnost kada za promenu Ustava niste sazvali odbor koji je nadležan da iznese svoje mišljenje?

Obavezan sam da pružim obaveštenje kada je u pitanju povreda Poslovnika. Da, naravno, to ste svi čuli još tokom prenosa na kraju prve sednice, sazvao sam jedini nadležan odbor kada je u pitanju promena Ustava Savezne Republike Jugoslavije, odnosno u ovom slučaju Ustavne povelje Srbije i Crne Gore, budući da je obaveza, po članu 62. Ustavne povelje, da se promena Ustavne povelje vrši po postupku i na način na koji se donosi. Budući da nisam učestvovao, ni na jedan način, u donošenju Ustavne povelje, kao i da je u pitanju bila odluka ove skupštine  – na Odboru za ustavna pitanja, uz svu dokumentaciju o tome kako je usvajana ova ustavna povelja i Zakon o njenom sprovođenju, pitao sam Odbor za ustavna pitanja kao jedini nadležan, dobio odgovor, kao i svi vi, i te zaključke sam pročitao na početku.
Još jednom podsećam na član 67, i to je i Odbor zaključio: "Zakon za sprovođenje Ustavne povelje donosi se na isti način i istovremeno s Ustavnom poveljom". To je bilo jedino čime sam se rukovodio, po pravnom principu da onaj ko može više – može i manje, a da obrnuto ne važi.
Prema tome, Zakonodavni odbor se nikada do sada nije izjašnjavao kada je u pitanju Ustavna povelja ili Ustav. To je obaveštenje koje sam dobio od stručne službe i na taj način nisam bio u mogućnosti...
Niste zadovoljni odgovorom? Izvolite, gospodine Nikoliću, po Poslovniku.

Znate, po članu 67. Ustavne povelje, promena Ustavne povelje se vrši na način na koji je doneta, pa vas sada pitam: u Predlogu za promenu da li ima potpis Miroljuba Labusa? Ako hoćete da sve bude u skladu sa načinom na koji je doneta Ustavna povelja,  onda je Miroljub Labus morao da bude potpisnik predloga za promenu Ustavne povelje. To je jedna stvar koju niste poštovali.
Druga, ne tvrdim da su amandmani stvar Zakonodavnog odbora. Oni jesu problem za Odbor za ustavna pitanja. Pričam o zakonu za sprovođenje amandmana. To je klasični zakon. To je zakon oko koga mora da se izjasni Zakonodavni odbor, zato što je razrađivao amandmane, pa je obimniji tekst zakona nego tekst amandmana.
Da vas podsetim, amandmanima je rečeno da će izbori za poslanike Skupštine Srbije i Crne Gore biti održani nakon održavanja izbora u skupštinama republika, a zakon je rekao: "istovremeno". Tamo nije baš jasno – hoće li biti istog dana izbori za jedne ili druge, ili prvo treba održati republičke izbore, pa onda savezne. Zakon je rekao istovremeno, istog dana.
Nije to tek tako, prihvatate amandmane i zakon koji će da sprovede amandmane. O tom zakonu mora da se izjasni nadležno telo Narodne skupštine Republike Srbije, a ne nadležne službe, gospodine predsedniče!
Ovo vam je već drugi put da imate opekotine, teške opekotine, opasne po funkciju predsednika Narodne skupštine, zato što se oslanjate na stavove nadležnih službi. Kada ste prošli put obmanuli predsednika Republike u pogledu teksta usvojenog zakona, rekli ste da su to radile nadležne službe. Nemojte više da se krijete iza nadležnih službi, kao što se neki kriju iza maloletnika.

Hvala vam, sigurno se neću kriti iza maloletnika. Zahvaljujem na želji da se upotrebi "Šaljićev melem", poštujemo tradiciju.
(Glas iz sale: Ima i "Pavlovićeva mast".)
Molim da mi se ne preporučuju sopstvena iskustva. Cenim dobronamernost. To je za bebe, odrastao sam čovek.
Jasno i glasno sam rekao da su nadležne službe dostavile Odboru za ustavna pitanja materijale koji su traženi, jer u skladu sa tim trebalo je videti kakav je način i postupak. Ne potpisnici, već način i postupak, jer član 62. Ustavne povelje izričito kaže – da se promena Ustavne povelje vrši po postupku i na način na koji se donosi Ustavna povelja. Mi to upravo sada radimo. Ako niste zadovoljni, izjasnićemo se u danu za glasanje. Zadovoljni? Ne. Hvala.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, dr Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu želi reč?

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Ustavnom poveljom je više nego jasno utvrđen način izbora poslanika u Skupštinu državne zajednice.
To je, kao što vam je poznato, prve dve godine posredno iz skupština država članica, srazmerno zastupljenošću stranaka u tom telu, a nakon toga slede neposredni izbori. Takođe, Zakonom za sprovođenje Ustavne povelje je više nego jasno propisan način raspisivanja i održavanja tih izbora, kao što je, čini mi se, više nego jasno propisana svaka odredba koja se odnosi na funkcionisanje državne zajednice Srbije i Crne Gore.
S obzirom na ovako jasne odredbe i činjenicu da su se izbori za Skupštinu državne zajednice, saglasno ova dva dokumenta, bili približili, Srbija je bila spremna na održavanje izbora i svi jako dobro znate da je na predlog Vlade Republike Srbije, Narodna skupština ogromnom većinom glasova, krajem decembra prošle godine, usvojila Zakon o neposrednom izboru poslanika u Skupštinu državne zajednice.
Nažalost, do raspisivanja izbora nije došlo. Razlog za to je – nepostojanje političke volje od strane druge države članice.
Ovog trenutka za nas je najvažniji cilj da Srbija, preko državne zajednice Srbije i Crne Gore, uđe u Evropu, odnosno u Evropsku uniju. Stav je, a više puta smo imali prilike da čujemo od strane najviših zvaničnika Evropske unije, da će najbrže i najlakše taj cilj i Srbija i Crna Gora ostvariti preko državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Vođeni ovim ciljem, rešenje je napravljeno političkim kompromisom, i to 7. aprila ove godine, ovde u Beogradu. Pod pokroviteljstvom same Evropske unije potpisan je sporazum o izmeni Ustavne povelje.
Dve ključne odredbe tog političkog sporazuma odnose se ne na način izbora poslanika u Skupštinu državne zajednice, koji i dalje ostaje neposredan, već na vreme. Druga odredba vezana je za mogućnost raspisivanja referenduma u nekoj od država članica, ako one nakon isteka roka od tri godine, kako je to predviđeno Ustavnom poveljom, to žele; i da se moraju poštovati međunarodno priznati demokratski standardi, kao i da regulativa mora biti zasnovana na njima; a ona država članica koja se odluči za raspisivanje tog referenduma, mora u okviru poštovanja tih evropskih demokratskih standarda sarađivati sa Evropskom unijom. Ovakvim predloženim izmenama koje se čine danas u formi ova dva, odnosno tri amandmana na Ustavnu povelju i zakonom o sprovođenju Ustavne povelje, faktički se ostvaruju dva cilja: s jedne strane, obezbeđuje se očuvanje državne zajednice Srbije i Crne Gore, a s druge strane to je brži ulazak u Evropsku uniju i Srbije i Crne Gore.
Svi mi, koji učestvujemo u političkom životu, dobro pravimo razliku među strankama. Postoje različiti programi, različiti politički interesi i opredeljenja u pogledu tvorevine koja se zove državna zajednica Srbije i Crne Gore i ovog istorijskog pitanja pred kojim se našla naša generacija političara. Na ovoj generaciji političara je, čini mi se, osnovni zadatak – da zaustavi dalje razbijanje države i da sačuva njen teritorijalni integritet i suverenitet.
Bez obzira na mnogobrojne razlike koje postoje među nama, čini mi se da će neke nove generacije političara posle nas imati novi i drugačiji zadatak, a to će biti – da pokušaju da tu zajedničku državu učine boljom i funkcionalnijom. Ovog trenutka je naš osnovni zadatak, a i prioritetan državni i nacionalni interes, da se po svaku cenu sačuva dalje razbijanje države. Stoga, da bi nešto moglo da se sutra popravi, da bude bolje i funkcionalnije, prethodni i neophodni uslov je da se ono danas sačuva.
Ceneći vašu dobru nameru, potpuno sam uveren da prepoznajete ove osnovne državne interese, a to je opstanak državne zajednice Srbije i Crne Gore i u okviru toga očuvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije kada je u pitanju Kosovo i Metohija; verujem da ćete, kao i Vlada Republike Srbije koja je jednoglasno usvojila predloge ova tri amandmana i zakona za njihovo sprovođenje, danas, uz sve naše političke, partijske razloge, ogromnom većinom glasova prihvatiti i amandmane za izmenu Ustavne povelje i sam zakon za njihovo sprovođenje. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem,  gospodine ministre. Da li izvestilac Odbora za ustavna pitanja, odnosno predsednik odbora Predrag Marković, želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS - Boris Tadić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, DS smatra da je državna zajednica Srbija i Crna Gora pravno-politički okvir koji će najbrže Srbiju i Crnu Goru odvesti do Evropske unije, sve sa ciljem da ostvari standarde i vrednosti koje u Evropskoj uniji vladaju, a što je bio motiv za stvaranje državne zajednice.
Kao osnov za stvaranje državne zajednice mi smo videli, pre svega, međusobne dobre tradicionalne odnose između građana Srbije i Crne Gore, istorijske veze, kulturne, nacionalne, naše istorijske korene. Ali, isto tako, gledajući ka budućnosti, ka vrednostima koje treba da okupe sve građane Srbije i Crne Gore, zajedno sa zemljama modernog i demokratskog sveta, smatrali smo da ta državna zajednica omogućava i institucionalnu zaštitu ljudskih prava, pa je tako, uz Ustavnu povelju, doneta i Mala povelja o ljudskim pravima, a koja je dobila veoma dobre kritike i veoma veliku podršku od svih onih koji su demokratskog opredeljenja.
Ovde se otvorilo pitanje da li treba menjati Ustavnu povelju, da li nam je potrebna državna zajednica, da li je potrebno izgrađivati međusobne političke odnose između Srbije i Crne Gore i to činiti u državnoj zajednici. DS nema dilemu u tom smislu i smatramo da državna zajednica ima svoju budućnost i da Ustavna povelja jeste ustavno-pravni okvir koji omogućava da i Srbija i Crna Gora ostvare sve svoje političke i ostale društvene interese u okviru državne zajednice.
Ne slažem se sa onima koji kritikuju način promene Ustavne povelje i način usvajanja Zakona o sprovođenju amandmana, kojima se Ustavna povelja menja. Jednostavno, postupak usvajanja Ustavne povelje treba gledati i sagledavati sa istorijskog i pravnog aspekta.
Imali smo saveznu državu koja nije funkcionisala, koja je bila u dubokoj ustavnoj krizi i bilo je nužno transformisati je u novi državno-pravni oblik. Taj oblik je nađen kroz državnu zajednicu, uređenu Ustavnom poveljom, koja daje jedan fleksibilni pravni okvir za buduću dinamiku u odnosima između Srbije i Crne Gore. Upravo ta dinamika u odnosima između Srbije i Crne Gore dostigla je takav stepen da je ovog momenta nužno izvršiti korekciju u Ustavnoj povelji. Ali, naravno, uz saglasnost obe državne zajednice i bez nametanja konačnih političkih rešenja.
Moram da podsetim da je u toku izgradnje državne zajednice, u toku reformisanja ranije SRJ, bilo oprečnih stavova, počev od toga da državna zajednica treba da bude unitarna država, s tim da svaki građanin u toj budućoj državi ima pravo glasa, a što bi dovelo pojedine narode u situaciju da budu majorizovani u odnosu na druge narode. Ipak se došlo do stanovišta da državnu zajednicu treba da čine države članice, koje će imati dovoljan stepen samostalnosti, ali i dovoljan stepen odgovornosti za zajednički život i zajedničku evropsku budućnost građana Srbije i Crne Gore.
Nije tačno i nije osnovano stanovište da je Zakonodavni odbor u ovoj skupštini trebalo da se izjašnjava o zakonu za sprovođenje amandmana ili o samim amandmanima na Ustavnu povelju koja uređuje državnu zajednicu. Pre svega, način usvajanja Ustavne povelje to onemogućava. Odbor za ustavna pitanja je ovlašćen da menja Ustav, da predlaže uređenje novog ustava, pa prema tome on ima ovlašćenja da predlaže promene Ustava i zauzima stavove u ime parlamentarnih grupacija u vezi sa ustavnim pitanjima i ima sva ovlašćenja da može ceniti opravdanost promene Ustavne povelje.
S obzirom da se Ustavna povelja u istovetnom tekstu usvaja i u parlamentu Srbije i u parlamentu Crne Gore, nije dopušteno i nije pravno moguće menjati ga amandmanima. Podneti amandmani mogu samo da se tretiraju kao politički stav ili pravni stav u odnosu na predloženu izmenu Ustavne povelje. Međutim, to pravo se iscrpljuje tokom rasprave o jedinstvenom pitanju promene Ustavne povelje i tokom glasanja u danu za glasanje.
Nužna je promena Ustavne povelje, kako bi se životne promene i društveni odnosi usaglasili sa pravnim stanjem stvari. S obzirom da je Ustavna povelja, pre svega u preambuli, definisala i teritorijalni integritet i uopšte celovitost, pre svega države članice Srbije, koja u svom sastavu ima dve pokrajine – AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju, veoma je bitno očuvanje državne zajednice, jer se Beogradskim sporazumom garantuje celovitost Srbije upravo kroz vremensko održanje državne zajednice.
Tu je, takođe, predviđeno da, ukoliko država članica Srbija skrivi prevremeni raskid državne zajednice, da to može isključiti Srbiju u konačnim pregovorima oko statusa Kosova.
Zato je državotvorno pitanje za svaku stranku u parlamentu, koja će se izjašnjavati o promeni Ustavne povelje, da li će učiniti sve da se stvori dobra politička podloga i pozitivna politička volja ka održanju i redefinisanju državne zajednice na predloženi način. To garantuje celovitost Srbije i to garantuje da Srbija neće biti kriva za bilo kakav politički manipulizam i manipulaciju u odnosima sa drugom državom članicom.
Inače, ovo je, pored toga što je pravno pitanje, i par ekselans političko pitanje, s obzirom da se u amandmanima pominje i izjašnjavanje o budućem statusu državne zajednice, odnosno mogućnost raspisivanja referenduma za utvrđivanje samostalnosti jedne države članice u odnosu na drugu.
S obzirom da se radi o tako važnom pitanju i da se to pitanje veoma često politizuje, jasno je da u obe države članice postoji dobra volja za očuvanje državne zajednice kao državno-pravnog instrumenta koji vodi i Srbiju i Crnu Goru ka evropskim integracijama.
Zašto ovako razmišljamo? Zato što politička elita u Crnoj Gori ima mogućnost da neusvajanjem amandmana opstruira razvoj međusobnih političkih odnosa, ali ona pokazuje dobru volju da to ne čini. Ona pokazuje da želi da svoje legitimno pravo ka budućem, eventualnom, izjašnjavanju o samostalnosti, uredi na evropski i demokratski način. Ne smemo da dođemo u političku zamku da svojim neprincipijelnim stavovima u odnosu na ovo pitanje doprinesemo pogoršanju političkih odnosa, pre svega između političkih elita u Srbiji i Crnoj Gori, a potom i da ugrozimo politički i državno-pravni status državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Zato smatram da ovog momenta treba sva stranačka pitanja staviti po strani, i tako i oni koji se zalažu za samostalnu Srbiju da taj svoj stranački politički stav odlože, iako je legitiman, za određeno vreme, upravo zbog toga da se Srbija, zbog svog načina odlučivanja o ovom pitanju, ne bi označila krivcem za eventualno pogoršanje političkih odnosa između dve države članice.
Neki kažu da postupak za promenu Ustavne povelje nije do kraja definisan, da nema temelja u Ustavu Srbije, ali želim da ih podsetim da je Ustavna povelja, u hijerarhiji pravnih akata, viši pravni akt u odnosu na Ustav Srbije u onim delovima gde se pravna i društvena pitanja uređuju na nivou državne zajednice. Zato i postoje određeni rokovi u kojima bi Srbija i Crna Gora bile dužne da usaglase svoje ustave sa Ustavnom poveljom. Naravno, zbog spleta političkih okolnosti, i u Srbiji i u Crnoj Gori, do tog usaglašavanja nije došlo.
Ali, verujem da sve ozbiljne političke stranke žele da daju svoj doprinos za usaglašavanje pravnog sistema u državama članicama, usaglašavanje Ustava sa Ustavnom poveljom, ali isto tako i na polju međusobnog popravljanja političkih odnosa, sa ciljem evropskih integracija i usvajanja standarda koji garantuju ekonomski i politički prosperitet u društvu i institucionalnu zaštitu ljudskih prava i u Srbiji i u Crnoj Gori.
Zato će DS biti za ustavnu promenu, biće za usvajanje amandmana na Ustavnu povelju, jer na taj način relaksiramo odnos između država članica, između Srbije i Crne Gore, i omogućavamo da se u relaksiranim političkim odnosima krećemo brže ka evropskim integracijama.
Ne želimo da pukom opstrukcijom ugrožavamo ovaj proces i na sebe preuzmemo odgovornost i za buduće pregovore oko statusa Kosova. Ono, ponavljam, svoje garancije ima teritorijalno u okviru Srbije kao države članice u okviru državne zajednice, oročene minimalno na period od tri godine.
Svaki pokušaj destabilizacije političkih odnosa koji vode rešavanju državno-pravnog statusa Kosova i Metohije u okviru Srbije, a ove u okviru državne zajednice na određeni rok, kako je to Ustavnom poveljom uređeno, znače ponašanje koje je protivno politici interesa građana Srbije i politici evropskih integracija.
Želim da podvučem da je Ustavna povelja zasnovana, pre svega, na političkom izjašnjavanju svih evropskih i demokratskih snaga u Srbiji, koje su učestvovale u procesu izgradnje državne zajednice i u procesu usvajanja Ustavne povelje, koje su se saglasile da smo mi opredeljeni ka evropskim integracijama i da želimo da usvojimo sve ono što je u takvim integracijama pozitivno i što odgovara interesima građana Srbije, pa i Crne Gore.
(Predsedavajući: Gospodine Ristiću, koristite i drugih deset minuta?)
Završavam. Pozivam vas da u danu za glasanje podržite amandmane i promenu Ustavne povelje, a isto tako i zakon koji tehnički samo omogućava sprovođenje i usaglašavanje pravnog sistema na nivou državne zajednice u jedan logičan pravni sistem, koji obezbeđuje njenu funkcionalnost.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.