Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine predsedavajući, izašao sam da kritikujem Vas. Vi imate Poslovnik, postoji član 100. i pre njega postoje neki članovi i molim Vas da upozorite predlagača ove odluke da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, da ne pravi ovde šalu sa nekim autobusima, nekim prostorima, matematikom kako da se smesti više u manje itd. To nije na dnevnom redu. I, da usmerite ovu raspravu na odredbe Poslovnika koje se menjaju, jer ovde imamo jednu papazjaniju. Pošlo se od toga kolika je popularnost Narodne skupštine.
Naravno da je popularnost Narodne skupštine na niskom nivou kada se falsifikuju zakoni u samoj Narodnoj skupštini. Naravno da je popularnost Skupštine na niskom nivou kada umesto u 10,00 ona kreće u 11,00, 12,00, a neki put i ne krene onog dana kada je zakazana. Naravno, kada se odbori zakazuju telefonom i predsednici odbora ne dolaze na sednice odbora, naravno da je na niskom stepenu popularnost Narodne skupštine.
Drugo, Narodna skupština je izgubila na svom značaju onog momenta kada nije postalo glavna tema u Srbiji ono što se priča u Narodnoj skupštini, nego ono što se priča u kuloarima, u hodnicima, gde natrče novinari da uzmu neku izjavu povodom nekog događaja koji blage veze nema sa onim što se dešava u Narodnoj skupštini.
Naravno da sve ozbiljne političke stranke insistiraju na tome da Poslovnik liči na nešto, da obezbedi normalan rad zakonodavnog organa i da se politika svuče u ovoj prostoriji, a ne po B-92, u stavovima nevladinih organizacija i one Nataše Kandić koja još nije uhapšena, ali biće, ili na nekim drugim mestima.
To je zadatak, a predlagač je promašio temu. On je upravo išao u susret nevladinim organizacijama, koje žele da razvodne rad Narodne skupštine, da Narodna skupština postaje marginalac, da se sve i svašta dešava.
Dalje, niko nam nije rekao šta je to efikasnost rada Narodne skupštine. Da li je efikasnost rada Narodne skupštine ako Vlada za godinu i po dana četiri puta menja svoj zakon? Pogledajte dnevni red sutrašnje sednice: polovina zakona su oni koje smo prošle godine doneli, gde vlast nije prihvatila primedbe opozicije, a sada menja svoje zakone koje je donela prošle godine.
O kojoj efikasnosti mi pričamo? Neka predlagač izađe i neka objasni šta je to efikasan rad Narodne skupštine koji ne ugrožava prava narodnih poslanika da diskutuju i da predstavljaju građane u Narodnoj skupštini. Mi to nismo čuli od predlagača, već čujemo neke hiperbole, neka upoređenja ovde, nešto što bi trebalo da zabavi publiku koja prati ovaj TV prenos.
Zato vas molim da ubuduće predstavnika predlagača upozorite. On, kao predsednik Narodne skupštine i kao poslanik koji je predložio ove izmene, mora da zna Poslovnik i mora da zastupa ono što stoji u Poslovniku.

Gospodine Krasiću, učiniću sve, mislio sam da pređemo na raspravu, ali gospodin Mirčić želi po Poslovniku i moram da poštujem njegovu želju  da se javi po Poslovniku.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 100. Naime, predlagač u liku predsednika Skupštine izlazi više puta i uvek kada govori o svom predlogu. Zašto? Zato što i on sam ističe kako je on taj predlog napravio, vrši neka neumesna poređenja.
Priča nam priču o siromaštvu, o malim primanjima radnika, o situaciji u Srbiji. U najmanju ruku bi bilo korektno da sa ove govornice bar jednom, pošto je u više navrata izlazio, kaže kakva je njegova uloga u tome što je takva situacija u Srbiji. On je upravo jedna od ključnih ličnosti, vodećih ličnosti ove vladajuće koalicije.
Kakva su to više poređenja i pozivanja na opštu situaciju kada je u pitanju privreda i kada je u pitanju položaj građana Srbije. Tu rešenja nema promenom Poslovnika. Neće njihov standard porasti ako se ovaj poslovnik menja, neće se njihova situacija poboljšati bilo kakve promene ovog poslovnika ako donesemo, a pogotovo ovako restriktivne, gde ne može ili je gotovo nemoguće da se većinska Srbija čuje sa ove govornice.
To što se, uz čitav niz primera, navodi i primer efikasnosti, evo, najbolja iskustva ima prethodna vlast. I njihova je namera bila da se poveća efikasnost.
Onda smo došli u apsurdnu situaciju da se tada najavljivalo kako može ova skupština da bude virtuelni parlament, parlament gde nećete morati čak ni da prisustvujete, nećete morati da bude na teritoriji Srbije, moći ćete daljinski da glasate, internetom.
Evo, šta je ovo nego upravo otelotvorenje onog predloga ili najave odranije, moći ćete karticom da glasate, pa ćete moći karticu da date i članu uže ili šire porodice pa da glasa. Ne mora da bude 84 poslanika. To što predsednik, odnosno predlagač ovde uvek napominje da će on usvojiti amandmane, pa valjda osim toga treba i da se izjasni većina u ovoj skupštini.
Osnovni predlog glasi da u ovoj skupštini ne mora više da bude prisutan nijedan poslanik. Osnovni predlog jasno govori da na odborima, radnim telima ne mora da bude kvorum. Predlog ima cilj da se jednostavno još više obezvredi rad parlamenta.
Ovako obezvređena, ojađena Srbija, sa ovakvim parlamentom, jednostavno nema drugog izlaza, nego da ne samo prekida sa ovakvim izlišnim i jalovim raspravama, nego što pre u ovoj Srbiji da se raspisuju izbori, da jednom shvatite da je u ovoj Srbiji većinsko raspoloženje demokratsko raspoloženje.
Nećete nikakve restriktivne odredbe imati u Poslovniku, koje će vam sutra srpski radikali pisati, i što pre raspišete izbore pre ćete imati šanse da delujete, radite i da vidite kako to teče parlamentarni život u Srbiji koja u tome ima tradiciju. Niste vi ti koji ste doneli demokratiju, niste vi ti koji ste uveli parlamentarizam u ovu Srbiju. On postoji odranije. To je tradicija Srbije, samo što je vi uporno negirate, prekidate i hoćete da je podredite sebi i svojim stranačkim interesima.

Samo da pitam, da li tražite da se glasa o povredi člana 100? Dobro, molim službu da se evidentira predlog za povredu člana 100, kako bi se Skupština u danu za glasanje izjasnila. Reč ima šef poslaničkog kluba DSS, Miloš Aligrudić.

Kada je reč o ovakvom predlogu akta, DSS je mišljenja da je najbolje da se on usvaja konsenzusom Narodne skupštine, zato što su ovde u pitanju pravila rada Narodne skupštine koja se tiču svih narodnih poslanika. DSS ne stoji na stanovištu da bi narodni poslanici u tom smislu trebalo da se dele na poziciju i opoziciju, na poslanike jedne ili druge političke stranke.
Prema tome, kada je došlo do ideje, naravno, pošto kao deo vladajuće koalicije mi imamo odgovornost za donošenje zakona, pre svega oni koji čine vladajuću koaliciju za donošenje ovakvih akata, mi smo razgovarali sa našim koalicionim partnerima da bi svakako bilo dobro da se u razgovore o donošenju Poslovnika Narodne skupštine uključe svi šefovi poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini; da na taj način doprinesemo tome da donesemo ovakav akt konsenzusom ili ogromnom većinom u Narodnoj skupštini i da na taj način zadovoljimo nešto što bi bio interes ne vladajuće koalicije u Srbiji, nego Narodne skupštine u celini, i da na taj način postignemo da Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije bude akt koji može da koristi u više saziva Narodne skupštine, bez obzira ko će činiti vladajuću koaliciju. Ti razgovori su vođeni.
Prilikom tih razgovora skrenuta je pažnja u odnosu na neki inicijalni tekst koji je gospodin Predrag Marković, narodni poslanik i predsednik Narodne skupštine, bio ljubazan da nam prezentuje. Dakle, bilo je odgovarajućih primedbi, i ono što ovde moram, istini za volju, da kažem da je većina tih primedbi bila kasnije inkorporirana u predlog teksta koji je ponudio gospodin Predrag Marković.
Jedan deo tih primedbi je inkorporiran na taj način što je određeni broj amandmana gospodin Predrag Marković prihvatio na Administrativnom odboru, jedan deo tih primedbi, koje su se čule ranije na našim sastancima, nije bio do danas prihvaćen. Jednostavno, ostalo je da visi u vazduhu nekoliko pitanja.
Jedno od tih pitanja je pitanje načina na koji se evidentira prisustvo narodnih poslanika u Narodnoj skupštini i upravo zbog toga što se radi o vrlo osetljivoj odredbi i DSS, takođe, današnjem formalnom predlagaču je skrenula pažnju na to da je potrebno obraditi dobro tu odredbu i obratiti pažnju na njen smisao.
Dakle, mi smo danas u prilici da konstatujemo, zahvaljujući onome što je do sada primetio gospodin Predrag Marković, govorim o tekstu u celini, ne o inicijalnom predlogu koji je zaveden pod određenim brojem, nego o onome što je danas prihvaćeno, da imamo tekst u kome nema mnogo mana.
Ono što smo danas čuli kao zamerke na ovaj tekst koji se nalazi pred nama, uključujući određeni broj amandmana koji su prihvaćeni na Odboru od strane predsednika Narodne skupštine, Predraga Markovića, mi danas neke od tih primedbi praktično čujemo prvi put, a određena rešenja koja se nalaze u ovom tekstu bila su predlagana na sastancima kojima smo prisustvovali šefovi pojedinih poslaničkih grupa, koje su danas protiv tih rešenja, konkretno kada je reč o ograničenju rasprave u pojedinostima. Ne mislim na gospodina Petrovića.
Prema tome, jasno je ko je preostao, gospodin Tomislav Nikolić, koji je to prvi predložio na našem sastanku. To je istina. Možemo pozvati gospodina Nikolića, pa da ukrstimo ove argumente i vidimo šta je tačno. Da li je to dobro rešenje ili nije drugo je pitanje i primedba koja se čula u odnosu na to rešenje je, kada o njoj govorimo, jedna od najozbiljnijih primedbi koje su se danas mogle čuti u odnosu na preraspodelu vremena u diskusiji po amandmanu.
Međutim, oni koji iznose te primedbe previđaju jednu okolnost, kada je reč o raspravi u načelu u Narodnoj skupštini, to se ne izražava veličinom poslaničke grupe, jer je u pitanju jedan predlog jednog akta o kome se govori u načelu.
Zaista neprimereno bi bilo da velika poslanička grupa koja ima 82 poslanika govori isto vreme i ima isto vreme za raspravu kao poslanička grupa koja ima 22 poslanika. Jeste, taj argument logički stoji u jednom delu. Kada je reč o amandmanima, gubi se iz vida nešto drugo, da velike poslaničke grupe, s obzirom na broj poslanika, takođe imaju određena prava po prirodi stvari, po prirodi samog broja, koje druge grupe nemaju i nisu u prilici da ih koriste. To je upravo podnošenje ukupnog broja amandmana na pojedine zakone. Dakle, to je nešto što je kompenzujući element.
Ne kažem da se o ovome ne može razgovarati. Ne kažem da ne može biti diskusija o ovom pitanju, manje ili više uspešnih osporavanja rešenja koja su data, ali je takođe činjenica da neko nije do danas dao ozbiljan amandman o ovom pitanju. Mi ga danas nemamo u raspravi o ovom poslovniku, a sve vreme smo, bar mi iz DSS, insistirali da se ovaj akt popravlja uz naše uzajamno dejstvo i razgovore.
Prema tome, pre dva-tri dana smo saznali da je potpuno isključena mogućnost konsenzusa o ovom pitanju, a danas imamo i oštro suprotstavljanje ovom aktu. Ono što će nas ostaviti mirnim u pogledu toga da li ćemo glasati ili ne za ovaj predlog – naravno, glasanje uz određene amandmane ili, recimo, bez toga ukoliko ti amandmani budu postali sastavni deo teksta u međuvremenu.
Dakle, to je činjenica da zaista većina onih stvari koje su ovde rečene u pogledu kršenja, pre svega, opozicionih poslaničkih prava, kolokvijalno govoreći, ili ako je reč o nekim drugim odredbama, ovde ne stoje.
Mi imamo bitno poboljšanje vezano za kvalitet rada odbora, za ono što su preciziranja njihovih nadležnosti. Imamo bitno poboljšanje do kojeg se došlo na taj način što se razdvojila rasprava u načelu u fizičkom vremenskom smislu od rasprave u pojedinostima, kako bi se u međuvremenu mogao tekst zakona poboljšati.
Imamo uozbiljavanje rada Narodne skupštine u delu koji se odnosi na početak sednice i prisustvo narodnih poslanika, koji je, doduše, drugačije ovde postavljen nego što je bilo do sada, ali sa vrlo jasnom posledicom koja pogađa sve narodne poslanike, bez obzira kojoj političkoj stranci pripadaju, da li su u vladajućoj koaliciji ili nisu.
Jednostavno, rad Narodne skupštine mora da počne na vreme, sa određenim uslovima i taj uslov je uslov dobijanja i naknada putnih troškova i dnevnica u ovoj skupštini.
Imamo razvijene kategorije poslaničkog pitanja, ovaj put je na jedan decidan i drugačiji način rešeno, i o tome se može razgovarati, i akt koji donosimo danas ili ako ga sutra usvajamo nije nepromenjiv.
On se i dalje može poboljšavati u skladu sa svim primedbama koje smo čuli, pa i u skladu sa primedbama koje ćemo danas čuti i koje smo već čuli do sada, od pripadnika opozicije. Mogu samo da kažem da mi je veoma žao što nismo bili u prilici da ovaj akt donesemo konsenzusom.
Moje je duboko uverenje da one odredbe koje danas donosimo nisu takve prirode da na bilo koji način vređaju prava narodnih poslanika. Kada o tome govorim, govorim o svim narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini.
Ukoliko smo i pogrešili negde i napravili neku odredbu ili došli do ideje da donesemo neku odredbu koja će se u praksi pokazati kao loše rešenje, uvek postoji mogućnost da se ova priča o konsenzusu ponovi, da neki drugi put, u septembru ili kasnije, akt popravimo.
Ali, ovo radimo iz dubokog uverenja da ovim ne činimo ništa od onoga na šta nam je ovde skrenuta pažnja.
Prema tome, zaista vas molim da pogledamo da li je još uvek moguće sagledati neke amandmane. Predlagač je određene prihvatio, i da vidimo da li zaista u svojoj ukupnosti ovaj akt koji se ovde donosi predstavlja štetu za Narodnu skupštinu ili poboljšanje njenog rada. Duboko smo uvereni da predstavlja određenu mogućnost za poboljšanje efikasnosti rada u Narodnoj skupštini, kvalitet rada, naročito po amandmanima, i da bi bilo dobro da se ovakav akt usvoji. Hvala vam.

Da li se još neko od šefova poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić, šef poslaničkog kluba G17 plus. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje kakav je rad Skupštine u ovom skupštinskom sazivu. Stiče se utisak da je rad Skupštine unapređen, nemamo određene institucionalne povrede koje su bile u prethodnim sazivima. Opozicija u ovom sazivu učestvuje u radu skupštinskih odbora. Predsednici pojedinih odbora su, takođe, predstavnici opozicije. Na taj način se unapređuje kako rad skupštinskih odbora, tako se dobija utisak o radu u celini.
Takođe, u samoj skupštinskoj sali atmosfera je u izvesnoj meri promenjena u odnosu na atmosfere koje su vladale u prethodnim periodima. Predsednik Skupštine je, takođe, svojim autoritetom uneo bolju atmosferu i u samu skupštinsku salu. Uneo je jedan određeni duh tolerancije i uvažavanja.
U prilici sam, pošto je poslanička grupa G17 plus prvi put u ovom sazivu Skupštine Srbije, da pohvalim poslaničku grupu G17 plus i smatram da su svojim stručnim kvalitetima, moralnim vrednostima, odgovornim radom uticali da se u određenoj meri unapredi rad Skupštine. Takođe, u poslaničkoj grupi G17 plus postoji, i mimo zakonske regulative, 30% žena u samom poslaničkom klubu, što na dodatni način predstavlja kvalitet rada poslaničke grupe.
Naravno, kako ne bih selektivno pohvaljivao, pohvaljujem i druge poslaničke grupe, jer svakako za unapređivanje rada nije dovoljna jedna poslanička grupa, nego je potrebna međusobna saglasnost i međusobno uvažavanje svih.
Do promene skupštinskog poslovnika došlo se u nekoliko koraka. Prvi, na osnovu dobre ocene rada parlamenta u pozitivnoj oceni Studije izvodljivosti, drugi na osnovu preporuka OEBS-a, i treća stvar, na osnovu sastanka šefova poslaničkih grupa i međusobnog dogovaranja o tome šta i na koji način treba promeniti u Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.
Ispred G17 plus istaći ću neke od osnovnih i najvažnijih stvari koje su u samom poslovniku promenjene. Pod jedan, to je prisustvo narodnih poslanika na početku radnog dana i aktivnosti narodnih poslanika u toku radnog dana. Reći ću vam, pošto sam čuo različite ocene kako je to u okruženju, citiraću vam nekoliko pravila iz nekoliko parlamenata u Evropi, a odnosi se na kvorum i prisustvo na početku zasedanja ili na samoj sednici.
Evropski parlament, Pravilo 149. kaže, pod jedan, parlament može zasedati i donositi dnevni red i usvajati zapisnik bez obzira na broj prisutnih članova. Pod dva, kvorum postoji kada je jedna trećina članova parlamenta prisutna u predstavničkom domu, tj. zgradi parlamenta.
Francuska, Pravilo 61 – Skupština može zasedati i utvrđivati dnevni red bez obzira na broj prisutnih poslanika. Italija, Pravilo 46. tačka 2 – poslanici angažovani u aktivnostima van zgrade parlamenta, na koje su delegirani od strane parlamenta, ili poslanici koji su članovi Vlade, a odsutni su iz razloga njihove službe, treba da budu uračunati kao prisutni za svrhu uspostavljanja kvoruma. Nemačka, Pravilo 46 – kvorum Bundestaga postoji kada je više od polovine njegovih članova prisutno u zgradi itd.
Dakle, mislim da na primeren način su unete izmene za pravilo oko prisustva na početku radnog dana i u toku radnog dana i na taj način, zapravo, poslanici dobijaju pravo da vrše svoju poslaničku dužnost na normalan način, sa mogućnošću da stručno učestvuju u radu odbora i, ako hoćete, i prijemu građana i svim drugim aktivnostima koje poslanik mora da obavlja.
Pod dva, što se tiče rasprave u pojedinostima ili o amandmanima, dobro je što se odvaja od načelne rasprave i postoji dobar predlog da protekne 24 časa po završetku načelne rasprave do početka rasprave u pojedinostima.
Druga odredba jeste da imamo deset, odnosno po predlogu amandmana 15 minuta po poslaničkoj grupi za svaki amandman. Dakle, tu se radi o minutaži po amandmanu za poslaničku grupu. A svakako je svima jasno u ovom domu da najviše amandmana po prirodi stvari predlaže opozicija, pa prema tome najviše će vremena trošiti na raspravu o amandmanima.
Nisam čuo da je na dobar način pohvaljena izmena – dan za poslanička pitanja i odgovore ministara, jer je to jako važno i to je, pre svega, izlazak u susret opoziciji, jer taj dan će se svakako koristiti da se postave odgovarajuća pitanja i da se dobijaju odgovori od nadležnih ministarstava i ministara lično.
Prema tome, to jeste nešto novo u Poslovniku, što svakako unapređuje rad samog parlamenta. Rezultati primene izmenjenog, novog poslovnika, biće vrlo brzo vidljivi.
Ispred poslaničke grupe G17 plus istaći ću sledeće: pod jedan, odgovornost za sve poslanike pojedinačno, odgovornost za šefove poslaničkih grupa, zamenike šefova poslaničkih grupa i odgovornost dodatna za predsednika Skupštine. Za sve poslanike pojedinačno zato što će morati, pored svojih prava da obavljaju dužnosti, imati i odgovornost da te dužnosti stvarno rade, jer će svaki dan poslanici imati raspored svojih aktivnosti, šta moraju da urade u skupštinskoj sali, šta u skupštinskim odborima, šta u poslaničkim prostorijama, od svih pitanja za koja su nadležni da rade.
Drugo, za šefove i zamenike šefova poslaničkih grupa to će biti jedna dodatna odgovornost, da prate čitav niz aktivnosti koje se dešavaju što u skupštinskoj sali, što u odborima, što u poslaničkim prostorijama, da prave odgovarajuće rasporede i da u svakom trenutku znaju gde koji poslanik obavlja svoju dužnost tog dana. Za predsednika Skupštine, takođe, dodatna odgovornost, jer Skupština će raditi od 10,00 ujutru do 18,00 časova popodne bez prekida. U tom smislu predsednik Skupštine ima više obaveza i odgovornosti da sedi za predsedavajućim mestom i čitav niz drugih stvari za obezbeđivanje tehničke podrške (a već ću nešto o tome reći), kao i o radu stručnih službi, dodatne aktivnosti za koje će biti odgovoran.
Što se tiče G17 plus, rezultat primene poslovnika svakako će biti efikasnost.
Skupština Srbije će u tom smislu duže raditi. Skupština Srbije će više raditi, a to proizvodi dve stvari. Jedna, način rada za poslanike je poboljšan. Drugo, postoji osnovana pretpostavka da će kvalitet donetih zakona biti još bolji. Razume se da smo se hvalili, i to činimo, da smo prošle godine doneli najviše zakona u istorijski srpskog parlamenta. Mi ćemo morati svake godine na evropskom putu da se hvalimo da smo doneli najviše zakona u istoriji srpskog parlamenta.
Dakle i broj zakona je jedna važna činjenica, i broj zakona u budućnosti će biti povećan. Ono što je važno istaći kao rezultat primene novog poslovnika, potrebno je da stručna podrška bude poboljšana. Stručna podrška poslaničkim grupama i stručna podrška skupštinskim odborima. Takođe, potrebno je da tehnička podrška bude poboljšana. Vi dobro znate u kakvim uslovima i na koji način živimo i radimo, kako izgleda, počev od ove skupštinske sale...

Da li koristite i drugih 10 minuta?

Završavam uskoro. Dakle, u uslove rada ljudi se uvere tek kada dođu da posete na dan otvorenih vrata pojedine prostorije Skupštine.
Potrebno je da se obezbedi i način evidencije narodnih poslanika na ulazu u zgradu Skupštine. Potrebno je da se sa više računara poboljša podrška u poslaničkim klubovima, potrebno je da više televizijskih ekrana bude prisutno u poslaničkim klubovima, jer će radeći različite vrste poslova poslanici moći da prate i skupštinska zasedanja i svoj redosled kada dolaze na pojedine diskusije ili pojedine skupštinske odbore.
Kada sve ovo pogledamo i saberemo, vidimo da Predlog novog poslovnika približava rad Skupštine Srbije parlamentima i skupštinama u regionu i Evropi sa jedne strane. Ako smo na evropskom putu, kao što jesmo, onda ćemo svakako i mi načinom rada i načinom organizacije, i onim čime se bavimo, a mi smo najviše zakonodavno telo, pospešivati što brži ulazak Srbije u Evropsku uniju, jer ćemo stvarati neophodan usaglašen sistem sa zemljama Evropske unije, tako što ćemo ovde brže i efikasnije donositi zakone i raditi svoj posao, a sve zbog boljeg života svih naših građana Srbije.
Pozivam sve poslanike da podrže izmene i dopune Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. G-17 plus će svakako glasati za izmene.