Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, replika.       

Gospodine predsedavajući, iskren da budem, gospođo Radeta, ne znam kako ste u raspravi o poslovniku došli do predsednika Republike i do potrebe da govoreći o ovoj tački dnevnog reda raspravljate o tom pitanju. Nije sporno da se pozicija DS i vaše stranke duboko razlikuje po mnogim pitanjima, pa i o pitanju sagledavanja 10 godina 20. veka, a dobrim delom u tih 10 godina je vaša stranka učestvovala u vlasti.
Još je manje sporno da imamo veoma različite poglede, ali da ste dogurali dotle da odlazak predsednika Republike u Srebrenicu, gde će odati poštu na mestu gde je 7.800 ljudi ubijeno za nekoliko dana, po izveštaju koji je napravila komisija Vlade Republike Srpske, nisam znao gospođo Radeta šta je to kriminalno i u čemu se sastoji kriminalni pokušaj, kako vi to kažete.
Ne znam ni u čemu se sastoji pokušaj, predsednik će otići zbog toga što je Srebrenica postala u celom čovečanstvu simbol stradanja tih nesrećnih godina i zbog toga što će na taj način država Srbija odati poštu ljudima koji su na takav način ubijeni.
Predsednik Republike je u poslednjih nekoliko meseci bio u Gradiški, kada je obeležavana godišnjica oslobođenja Jasenovca. Bio je u Žitomisliću, na stratištima srpskog naroda. Ukoliko ne budemo mogli kao država da se suočimo sa prošlošću, kroz koju smo nažalost svi zajedno prošli, ukoliko ne budemo mogli kao država da postanemo deo sistema vrednosti koji ima savremeno čovečanstvo, gubićemo korak po korak sposobnost da branimo uspomenu na svoja najstrašnija stratišta, i na Jasenovac, i na Jadovno, i na stratišta našeg naroda u poslednjih 10 godina 20. veka, uključujući i Bratunac.
Zbog toga mislim da je više nego strašno, ukoliko ste u stanju, da kažete za odavanje pošte tolikom broju ljudi, koji su stradali a da nisu imali priliku da se brane, da je to kriminal.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, povreda Poslovnika. Gospođo Čomić, nisam siguran da ćemo stići, sutra ćete biti prvi govornik.

Prekoračili ste vreme. Reč ima narodni poslanik Sulejman Spaho, po Poslovniku.

Član 100. povreda Poslovnika. Hteo sam samo da kažem i javio sam se povodom diskusije gospodina Petrovića. Znam da gospodin Tadić u svoje ime hoće da ode u Srebrenicu i da klekne pred humkama pobijenih muslimana. Neka ide u svoje ime i da ne ide u moje ime. Kada bude meni dozvolio, kao muslimanu, da odem u Sarajevo, u Bratunac, Srebrenicu, Tuzlu, Zenicu, i da kleknem kao Musliman pred humkama streljanih Srba, i onda ću se pitati da li ima pravo u moje ime da ode.
SRS je osudila sve pojedinačne zločine, ali neki pojedini u Srbiji hoće da osude ceo jedan narod, celu zemlju. SRS će i dalje voditi računa o svim segmentima u narodu, bilo koje nacionalnosti, veroispovesti. On, gospodin Tadić, pre svega i vi žuti, demokrate, treba da osudite ono što je vaš pokojni predsednik tražio i kleknuo pred NATO agresijom, zlikovcima, i da se što više bombarduje Srbija i narod. To je jedan od većih zločina, to je jedan od najvećih zločina prema svom narodu. Hoćete da osudite samo Srebrenicu, osudite gospodina Solanu, ali vi to ne smete ili nećete zato što ste podržavali sve vreme njegovu politiku. Na kraju, moram reći, a što je jače od mene, živeo gospodin dr Vojislav Šešelj.

Samo momenat, gospodine Petroviću, daću vam repliku, ali imamo dva minuta i molim vas da budete kratki. Izvolite.

Nije mi jasno po kom osnovu je poslednji govornik dobio reč, ali da ne ulazimo sada u to. Duboko se mi razlikujemo, poštovani gospodine. Duboko se razlikujemo, zbog toga što je pokojni premijer Zoran Đinđić učinio i pokrenuo najveće i najznačajnije promene koje je ova zemlja doživela u poslednjih 200 godina u svojoj modernoj istoriji. Znam da ste vi duboko žalosni zbog toga, ali to nije tema i to nije problem, i zbog toga vi čeznete da se vratite u devedesete godine.
Želim da vam saopštim lošu vest za vas: nikada se to neće desiti. Srbija je 5. oktobra promenila tok svoje istorije i ostavila jad, bedu i katastrofu devedesetih godina, koja se završila, nažalost, sa tim NATO bombardovanjem, kome ste vi toliko mnogo doprineli. Zbog toga su sada strane trupe na Kosovu i Metohiji, zbog toga je ova zemlja izgubila sve ono što je uspela u svojoj modernoj istoriji da stekne, za tih deset godina kojima ste vi toliko mnogo doprineli. Razlikovaćemo se, duboko ćemo se razlikovati. Boris Tadić je predsednik Srbije i otići će u ime Srbije da oda poštu nevinim žrtvama u Srebrenici. Ne znam zbog čega vi ne možete da odete i da odate poštu svakome za koga smatrate da treba to da učinite.

Hvala. Reč ima predlagač, narodni poslanik Marković. Izvolite.

Duboko sam rastužen, gospodine predsedavajući, dame i gospodo, što u pokušaju da se, međusobno se poštujući, ali poštujući građane koji su nas birali, dogovorimo o načinu na koji ćemo raditi da bismo što bolje, ali i što efikasnije predstavili njihovu volju, čitav niz primedbi koje sam danas čuo, nažalost, po meni, govori o međusobnom nerazumevanju. Zbog toga sam u jednom trenutku jasno rekao, svakako podržavam i sve ću učiniti, i ne samo ovim predlogom, da se omogući rasprava, a ne da se omogući svađa. (Poslanici SRS napuštaju sednicu: Šest sati je.) Naravno, čuli smo, šest sati je, svakako ćemo ovog časa završiti.

Niko od naših građana nije u situaciji na taj način napusti svoje radno mesto dok ne obavi svoj posao i zbog toga smo ovde predložili čitav niz načina da se omogući da svi poslanici svih poslaničkih grupa završe svoj posao u ime građana koji su ih za to birali. Sutra ćemo nastaviti i nadam se da ćemo čuti još mnogo konstruktivnih primedbi. Unapred kažem, u odnosu na ono što je predloženo, ni na jedan način nije sprečena opstrukcija. Stvoren je čitav niz mogućnosti za političku opstrukciju, ali je sprečena opstrukcija rada parlamenta i donošenja zakona. Hvala vam.