Zahvaljujem, gospodine Krasiću. To što se dešava u Hagu, pozivam vas da dođete 28. na Trg Republike, na Vidovdan, u 16,00 sati Socijalistička partija Srbije organizuje miting povodom toga i sve ćete saznati. Reč ima gospodin Kojčić.

Mislim da smo se svi mi borili 1990. godine da imamo demokratsku Srbiju, da imamo demokratske institucije vlasti. Kao posledica toga jeste, a sada govorim vrlo lično u svoje ime, zadovoljan sam što imamo ovakvu skupštinu. Ne mogu da kažem da sve diskusije nisu na jednom visokom civilizacijskom i demokratskom nivou.
Uživam i u diskusijama gospodina Krasića, a morate priznati da su veoma otmene i diskusije gospodine Milana Markovića. To su različiti polovi naše političke celine.
Međutim, pošto sam prozvan po pitanju glasanja, reći ću gde je naš problem. Nije problem ko je za koga glasao, da li je glasao za Borisa Tadića, Tomislava Nikolića, nego je problem što na srpsku aktuelnu političku situaciju utiču oni za koje nije glasao niko.
Moram na kraju ovog svog kratkog, ali mislim sasvim dovoljno jasnog izlaganja, da vam dam jedno podsećanje iz istorije, kao učiteljice života. Izvinite me, može da deluje ovako visokoučeno, ali to je tako. Rim je bio veliki i imao je svoje velike i važne političke institucije, na kojima su se donosile odluke o najvažnijim pitanjima Rimskog carstva. Bile su velelepne avenije, trgovi, agore.
Međutim, institucije vlasti u Rimu su, prosto rečeno, počele da opadaju. Dogodilo se da su politički avanturisti iz različitih budžaka, iz ondašnjih krčmi, sokaka, počeli da definišu šta su to državni interesi Rimskog carstva. Rim se raspao, varvari su ušli i Rim nije mogao da pruži otpor. Neki putopisac 50 godina posle toga opisuje Rim i kaže: tamo gde su bile velelepne avenije i trgovi, sada gospodare magarci.
Mislim da mi moramo da budemo odgovorni građani svoje zemlje, svoje patrije i da ne dozvolimo da magarci iz srpskih budžaka vladaju ovom zemljom.

Zahvaljujem se, gospodine Kojčiću. Reč ima, replika, narodni poslanik Aleksandar Vučić. Ne, gospodin Vučić ima repliku od ranije, a ne povodom gospodina Kojčića. Izvolite, gospodine Vučiću.

Dame i gospodo, nije to strašno, znate, magarac je plemenita životinja. Nemojte da vređate magarca, čovek ima mnogo koristi i možete samare, možete sa strane i sepete velike da postavite, za one koji znaju šta je, čoveku može značajnu ulogu magarac da odigra. Neki u srpskom društvu ne mogu da im se približe po korisnosti. Ne mislim na bilo koga u ovoj sali, naravno.
Dakle, ne znam šta bih odgovorio oko ovih krađa glasova koje je pominjao gospodin Marković. Ponosan sam na to što SRS nikada nije učestvovala ni u kakvoj krađi glasova, marifetlucima. Te večeri je Tomislav Nikolić pozvao Borisa Tadića, sutra ujutru, takođe, telefonom i čestitao, bez obzira na to što ste svi išli protiv Tomislava Nikolića, i to svi zajedno. Tada niste govorili tako da vam je to svejedno.
Naravno da građani nisu klikeri, mi smo to i govorili. Vi ste tada govorili, važno je da demokratski blok, važno je da DSS i ostali to podrže, a sada vidim, promenili ste mišljenje. Čuo sam, malopre su nas pohvalili, a posebno sam ja dobio pohvale na radiju sledbenika Berije i Višinskog, a to je radio B92, apsolutno najodvratnija osoba me je pohvalila, rekavši da sam jedan od najodvratnijih političara, neka Svetlana, ne mogu prezimena da joj se setim, ali svi znate da je najodvratnija. Kada je Bakarec rekao da je apsolutno najodvratnija, onda možete da mislite kakva je.
Hvala na tim komplimentima, veoma sam zadovoljan zbog toga. Ta vrsta banditizma, koji prosipa lobi Nataše Kandić, tih sledbenika Berije i Višinskog, koji pokušavaju da kažu kako samo ono što oni saopšte jeste istina, svi ostali koji su dobili milione glasova su, otprilike, ludaci i budale, a samo su oni mnogo pametni, moram da kažem da ne može više da prođe u srpskom narodu.
Ne može da prođe u srpskom narodu i još zbog jedne stvari, zato što nam ne pada na pamet da pristajemo na njihove hajke i harange, zato što nam ne pada na pamet da im ćutimo više i da svakoga dana lažu, da svakog dana izmišljaju, da svakog dana rade šta im je volja i šta im padne na pamet.
Znam da se ovog trenutka i Berija i Višinski prevrću u grobu, a pogotovo Berija, prevrće se u grobu jer je shvatio da su došli neki koji su gori od njega. Shvatio je da su došli neki koji će da insistiraju na tome da se ustanovljava nečija nevinost, jer se podrazumeva da su krivi unapred.
Tako u Srbiji neće moći zadugo. Znam da oni misle da će doveka da vladaju, znam da su oni danas moćni, da oni danas upravljaju, ti sledbenici Berije i Višinskog, znam da su danas u Srbiji i da mogu da rade šta hoće i šta im je volja, i da optužuju koga god hoće, da prete kome hoće i da izgovaraju šta im padne na pamet, bez ikakvog profesionalizma i objektivizma. Pitam i ovaj savet za radiodifuziju, da li je to Skupština birala da oni podržavaju sledbenike Berije i Višinskog, a neka rade, tako im je volja. Ne smeta nam uopšte.
Bolje je da rade to još žešće, da još malo ozbiljnije pokažu kakvi su i koliko ih boli istina kada im je neko u lice saopšti. Ono što moraju da znaju, neće više u Srbiji biti straha od onih koji podržavaju okupaciju Srbije, kao što mi ovde smemo da govorimo i na svakom mestu u zemlji da im se suprotstavljamo i da govorimo dosta je bilo vaših okupacionih laži, vaših falsifikata, vaših iskrivljavanja slika o onima koji vam se ne dopadaju.
Dosta je bilo. Sada ćete vi najodvratniji, vi koji unižavate i uništavate Srbiju svakog dana, da čujete šta građani Srbije misle o vama. Nemojte da brinete, to ćete da slušate svakog dana. Vi ponavljajte preko svoje kutije laži svakog dana šta god hoćete, a mi ćemo da govorimo istinu u narodu i o vama i o svemu drugom, takođe, svakog dana.
Videćemo kome će narod više da veruje, a ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što istina uvek mora da pobedi i zbog toga što činjenice moraju da budu uvažene, a na kraju krajeva, vi nemate nikakve šanse. Taj dan banditski lobi, na čelu sa Natašom Kandić, u dva pravca, jedan u Kinšasu i jedan nazad, a nije to u Afriku, tamo kako su oni zamislili, nego onako, znate, gde je već Kinšasa...

Nismo bili, gospodine Vučiću, u Kinšasi.

Niste išli? Svugde ste putovali, gospodine Anđelkoviću, a u Kinšasu niste išli. Čudi me da ste to propustili. Nemojte vi da se utrkujete za Kinšasu, tamo je mesto za Natašu Kandić, tako da znate, nemojte ni da pitate, ali da ne brinem, mi smo ljudi čestiti i iz dobrih kuća.
Spremićemo dovoljno i jabuka, i banana, i pomorandži i svega drugog da joj ne nedostaje tamo, a široka će ponuda da bude, samo je važno da se vi iz vlasti ne mešate i da ostavite sudskim organima da reaguju u skladu sa zakonom i poštuju sve pravne propise i onda nikakvih briga neće biti.
Dakle, poštovani građani Srbije, pošto smo ustanovili da ćemo danas mnogo duže da radimo nego što je vlast planirala, pošto smo ustanovili da se banditizmu mora stati na put, apsolutno sam siguran i potpuno uveren da ćemo u najskorije vreme uspeti Srbiju da oslobodimo od okupacionih stega, da ćemo uspeti Srbiju da oslobodimo od žestokog pritiska i ideja Berije i Višinskog, jer Srbija zaslužuje da je vode ideje Slobodana Jovanovića, Laze M. Kostića, oni koji znaju kako se poštuju i pravo...

Vreme, gospodine Vučiću.

... i pravda, i politika i pravičnost, a ne laž, lopovluk i kriminal, kao što to danas caruje. Hvala najlepše.

Zahvaljujem se, gospodine Vučiću, nadam se da ćete se i vi na Vidovdan, u 16,00 sati, pridružiti na Trgu republike u tom tonu protiv onih koji su kidnapovali, ali da završimo sednicu.

Gospodin Marković ima repliku. Izvolite, gospodine Markoviću.

Samo ispravku, niko ovde nije pomenuo krađu glasova, ne daj bože, siguran sam da nikakvih krađa nije bilo, samo ostajem pri toj tvrdnji.
Mi iz DS i naš predsednik Boris Tadić, kada se kandidovao na izborima, ponudio je program, građani su glasali za taj program. U drugom krugu izbora pridružio se i drugi deo građana koji je apstinirao u prvom krugu, koji je glasao za neke druge kandidate. Zahvalni smo građanima koji su glasali za DS i trudićemo se da svojim radom opravdamo te glasove.
Nešto drugo mi je veoma zasmetalo i zbog toga sam se javio, gospodin Krasić nije tu, nažalost. Gospodin Krasić je rekao nešto što ne samo da ne stoji, nego što je veoma opasno da egzistira u političkom životu Srbije i u našoj međusobnoj komunikaciji. Gospodin Krasić je doslovce rekao: DS je na strani NATO-a.
Dakle, DS je, po gospodinu Krasiću, na strani NATO i to je saopštio građanima Srbije. To je optužba koja je veoma teška. To je optužba koja može biti i presuda prema nekima kada izađu iz ove sale. Gospodine Krasiću, molim vas da izađete i da povučete to što ste rekli.
Postoji druga stvar koju želimo da vam kažemo, a ta druga stvar je da nije poenta izaći za govornicu i junačiti se ovde rečima, pa sada nabrojati sve lidere Evropske unije, SAD-a, pa krenuti redom, ovaj je psihopata, ovaj je manijak, ovakav, a onaj onakav itd.
Ako je to način da mi dokažemo naš patriotizam, to možemo da uradimo, ali mislimo da je to neodgovorno prema državi. Zbog takvih reči naše države, naših političara, ispaštaju naši građani. Političarima, u principu, nikada ništa ne fali. Ništa nije falilo ni kada su se sa RTS-a čule sve one reči na račun tih ljudi koji su odlučivali, pritiskom prsta na neko dugme, gde će pasti bomba, i pri tom su stradali mnogi naši građani, koje je, između ostalog, nabrojao i kolega Vučić.
To je ta suštinska odgovornost političara. Svih 80% građana Srbije smatra da je naše mesto Evropska unija. Pa, ne možemo ih dovesti u EU ako onima, u čije društvo želimo, dajemo epitete ne znam kakve, od toga da su hohštapleri, barabe i sl. Nemojte naš civilizovan stav na taj način zloupotrebljavati.
Nemojte sa govornice govoriti tako strašne stvari - da smo mi za NATO. Neću ni da izgovorim šta bi moglo da se izgovori sa ove govornice, što naravno nije istina; vi ste, ne znam, sada da izmislim za nekog ko je pričinio srpskom narodu nekakav zločin.
Daleko od toga da je DS za NATO, daleko od toga da DS ne osuđuje agresiju koja je izvršena. Gospodine Vučiću, rekao sam to 2000. godine, isto kao poslanik, na TV. Da, to je bila agresija i po međunarodnom pravu i po našem poimanju prava. To je bila velika greška NATO itd, ali ne možemo se ovde utrkivati u osudi toga.
Moramo naći elemente koji su doveli do toga, moramo sagledati globalno tu situaciju. Ne možemo samo govoriti o tome - padale su bombe. Možemo malo da pomislimo kako je došlo do padanja tih bombi. Možemo malo da vidimo kako je izgledala ta politika od 1990, kada smo išli tuk na utuk sa Amerikom. Lako je bilo političarima da idu tuk na utuk sa najmoćnijim ljudima na svetu. Vidite kako su nam ljudi prošli zbog toga što smo mi bili hrabri političari tako da se svađamo.
Dakle, nemojte više nikada da kažete za nas to što ste sada rekli. Mi nikada nismo bili na strani NATO, niti ćemo ikada biti na strani bilo koga, sem na strani svoga naroda. To što ste vi rekli, to je zločin. Vi ste oklevetali DS, vi ste izrekli presudu prema svima nama ovde. To da zapamtite. Molio bih vas da izađete ovde i da povučete to što ste sada rekli.