Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi sedam zakona, ali u suštini radi se o dve vezane stvari. Prvih šest zakona odnosi se, u stvari, na pitanje položaja pravosuđa i poboljšanja materijalnih uslova, odnosno ličnih dohodaka nosilaca pravosudnih funkcija.
Drugi deo tiče se tzv. sajber kriminala, visokotehnološkog kriminala, odnosno pokušaja ove države da se suprotstavi valjano pirateriji, koja sve više dominira primenom novih tehnoloških metoda i tehničkih sredstava.
Poznato vam je da su do sada dohoci isplaćivani po Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama, jer postojeći Zakon o sudijama de facto je bio neprimenjiv. Nije za četiri godine, koliko je na snazi, razmatran bilo kod planiranja budžeta, bilo donošenja zakona o budžetu, bilo zakona o budžetskom sistemu. To je bilo jasno, jer de facto ako bi i tada bio razmatran, došli bismo u situaciju koja, evo, sada može da nam se ponovi posle ovakve odluke Ustavnog suda.
Mi ćemo probati da je otpoštujemo na valjan način i da usaglasimo sa zakonom ono što traži Ustavni sud. Ako bi se ona ovako otpoštovala kako oni predlažu, mogla bi Vlada sutra da donese jednostavno zaključak i da kaže da su za nas 19 tamo plate 30.000 i da pravosuđe otera na ulicu, maltene, sa platama. Mi to nećemo raditi, jer nećemo se baviti politikantstvom. Mi ćemo da probamo na jedan zaista adekvatan način da rešimo to pitanje, bar kao prelazno, dok se donese onaj valjan zakon o platama u državnim organima i javnim službama, gde će se zaista valorizovati rad, odrediti kvalitet rada, odrediti jasna distanca između onih koji rade i onih koji ne rade i potreban broj nosilaca funkcije za obavljanje pravosudne delatnosti.
Imajući to u vidu, mi uvodimo sudije u onaj valjan zakonodavni sistem, pa da ne zavise u najvećoj meri od izvršne vlasti, kao što je sada slučaj, pa da probamo da podignemo dohotke, jer smatramo da nije u redu da nosioci pravosudnih funkcija, a pre svega sudije i tužioci, imaju niže dohotke od službenika u lokalnim organima vlasti. Iz tih razloga, kažem, mi vršimo ove adekvatne izmene, a ovih pet zakona koji slede i ovaj prvi u suštini su samo izmene onih odredaba koje treba da se uklope u ove izmene Zakona o sudijama.
Takođe, želim da ukažem da se na ovaj način podižu dohoci. Bilo je priča da, navodno, izvršna vlast želi da izvrši dominaciju, a što nije tačno. Danas izvršna vlast po postojećim zakonima ima svoj uticaj na to, jer kada gledate Zakon o budžetu, Zakon o budžetskom sistemu, nalogodavac bih bio ja za isplate iz Trezora, a s druge strane, Vlada je ta koja određuje osnovice. Prvi put dajemo šira ovlašćenja pravosuđu, a ponovo da podignemo dohotke, kako bi omogućili onu ključnu stvar.
Ima primedbi, i slažem se da su one opravdane, da pravosuđe danas nije najkvalitetnije i da nije dovoljno efikasno. Međutim, ako smo završili onaj zakonodavni okvir, ostaju ta dva problema koja moramo da rešimo, a jedan od uslova je taj da im poboljšamo pre svega materijalnu situaciju.
Kad govorim materijalno, mislim da im obezbedimo uslove za rad, kao što je otvaranje novih sudnica i novih prostora, da mogu da sude, a sa druge strane, da im podignemo dohodak, kako bi obezbedili nesmetan rad po predmetima po kojima postupaju. Nemojte to vezivati za korupciju, već za normalne uslove rada onih ljudi koji rade jedan složen i ozbiljan posao.
Na taj način mi možemo da se izborimo da vremenom oni zaista zauzmu ono mesto kao treći nezavisan organ vlasti i kao jedini organ koji sve nas može da dovede pod zakon i red. U toj situaciji možda nećemo imati ni ove diskusije koje smo imali pre početka ove tačke dnevnog reda.
Drugi zakon koji je vezan za ovih pet, to je zakon o taksama. Stoji činjenica da sredstava nema dovoljno u budžetu i jedan deo mora da se finansira iz taksi. Predlog je bio da se nešto podignu takse, ali upola od postojeće inflacije koja se u ovom periodu desila. Sa druge strane, želja je bila da se promeni onaj odnos, pa da ne ide 50% u budžet, a 50% pravosuđu za poboljšanje njegovih uslova rada, već da bude 60% pravosuđu i 40% u budžet.
Sedmi zakon, mislim da je on najznačajniji, vezan je za ove izmene. U suštini, mi imamo situaciju sličnu svim zemljama u tranziciji, a bogami i zemljama koje nisu u tranziciji, kao što su Kina, Rusija i slično, gde je rečeno: ne možete sa piraterijom u ovoj razmeri ući u bilo koju svetsku trgovinsku organizaciju ili postupati ravnopravno sa ostalima na svetskom tržištu.
Moramo da suzbijemo pirateriju, moramo da zaštitimo autorska prava i intelektualnu svojinu. Jedina mogućnost je da formiramo specijalizovane organe, koji će imati dovoljno tehnike, dovoljnu pratnju u organima policije da mogu da udare na onaj centar piraterije. Do sada mi imamo zakon, imamo tužilaštva, ali videli ste situaciju koja se dešavala: oni jure ovu sirotinju koja prodaje 10-20 CD diskova ne bi li preživela. Tako se nikada piraterija nije rešavala, jer nema napada na onaj pravi centar. On se sada sve više obavlja uz pomoć ovih novih tehnologija, putem interneta i sl.
Da bismo to uradili, moramo da izvršimo ove izmene, ali odmah da vam kažem, znam da je bilo primedbi da na taj način može da se ugrozi jedinstvo pravosudnog sistema, što nije tačno. Jer ako ste dobro obratili pažnju, specijalizovani tužilac postoji, ali u sudovima nema više posebnih odeljenja nego veća. Vi i sada imate veća specijalizovana za suđenje za autorska prava i prava intelektualne svojine, ali se ne razbija jedinstvo suda.
Iz tih razloga mislim da je ovo jedini pravi način da uradimo ono što treba da se uradi. Vi se dobro sećate npr. trgovine devizama.
Bilo je priče da treba juriti one dilere koji su prodavali po 5-10 maraka našim građanima i normalno da nije moglo da se zaustavi. Kada se primene oni adekvatni metodi, a bili su urađeni kako treba u svim zemljama, pa i kod nas, jednostavno, stegnute su banke da ne puštaju pare na ulicu. Da li ima dilere? Nema, ne vidim da ih ima. Znači, to je i ova priča. Mora se udariti u centar, a ne u posledice. Samo na taj način ćemo rešiti ovaj problem.
Iz tih razloga apelujem na Skupštinu da prihvati ove izmene, jer ako želimo da imamo i efikasno i kvalitetno pravosuđe, što danas nije slučaj, slažem se, moramo da im damo mogućnost, pa i poboljšanjem materijalnih uslova, da oni to uspešno ostvare.
Što se tiče prozivanja mene, kao ministra, od strane gospodina Vučića, mislim da nije bilo potrebno. Dovoljno me dugo znate, znate i ovo šta radi Vlada i da je nama i te kako stalo da se primeni, pre svega, zakon i da se učvrste institucije, da one primenjuju te zakone koje budemo ovde donosili. Prema tome, kao pravnik i ministar pravde, budite sigurni, nikada neću odstupiti od onog osnovnog pravnog principa koji postoji već hiljadu godina u pravu, a to je prezumpcija nevinosti. Svaki građanin ove zemlje je nevin dok se ne dokaže suprotno.
Čuo sam juče onu zabrinjavajuću priču: "Neka dođe na sud i neka dokazuje svoju nevinost". Znate, postojala je jedna divna maksima u Rusiji i ona je, u stvari, ostatak u svesti tih ljudi. Na trećem ili četvrtom kongresu Komunističke partije Rusije, gospodin Višinski je javno izašao i sa ponosom rekao: "Kao što reče naš uvaženi drug Berija, svaki građani Rusije je sumnjiv dok ne dokaže suprotno". Mi moramo da se izborimo sa takvim rudimentarnim ostacima svesti kod nekih, a možemo samo na taj način ako se izborimo da se poštuje zakon i da institucije koje su zadužene taj zakon primenjuju. Hvala vam.

 Zbog zabrinutosti svih poslanika, još jednom ponavljam, svakako će svi organi preduzeti svoj posao, pa nadam se i za ono što je još više od širenja rasne, verske i nacionalne mržnje. I ja sam sinoć gledao pokušaj čak da se širi mržnja po izgledu ljudi: da li su ćelavi, da li imaju kosu, da li imaju bradu, da li nemaju i da zbog toga treba da se privode sudu i istrebljuju. To je više od genocidne najave, ali nadam se da će svi takvi ljudi biti sankcionisani, ali u skladu sa zakonom, niko nije unapred kriv.
Samo da obavestim narodne poslanike da imamo i ovlašćene predstavnike za ove tačke dnevnog reda: ispred DS narodni poslanik Milan Marković; ispred DSS narodni poslanik Petar Cvetković; ispred G17 plus narodni poslanik Vladimir Homan.
Pitam da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Odbora za pravosuđe i upravu, Jovan Palalić? (Ne.) Zakonodavnog odbora, Miloš Aligrudić? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Izvolite, narodni poslanik Aleksandar Vučić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

  Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra, pre svega, da je trebalo kada se govori o platama učiniti sve da se povećanje primanja i poboljšanje materijalnog položaja ne odnosi samo na sudije, već na sve zaposlene u domaćem pravosuđu. Svi koji poznajete pravosuđe znate da ponekada stručni saradnici rade jednako značajan posao, da ne kažem da se neretko dešava da rade i više od samih sudija, a žive u zaista velikoj bedi i jedva krpe kraj sa krajem. Istovremeno, protiv smo ovakvog povećanja taksi.
Ali, ono što mene najviše zanima u ovom trenutku jeste da govorim o ovom zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnikog kriminala. Mi se danas u Srbiji suočavamo zaista sa visokotehničkim kriminalom. Dakle, još od Robespjera, koji je izmislio zakon o sumnjivima, u ovoj zemlji postoji grupa bandita, visoko tehnički obrazovana, razume se, koja svakodnevno preko svojih okupacionih medija širi lažne vesti, izmišlja, bavi se ogolelim banditizmom i kriminalom i ima podršku najpoznatijih lopova u Srbiji.
Jedan od najpoznatijih, dokazanih lopova u Srbiji, gospodine ministre, jeste predsednik Advokatske komore Vojvodine, očekivao sam da reagujete, izvesni Slobodan Beljanski. On je opštepoznat kao lopov i svi to znate, čovek je čak i diplomu falsifikovao. Sve što je u životu uradio, pokrao je. Ima indicija da je čak i krštenicu falsifikovao. Ta lopuža se usudila juče da kaže da je Branislav Blažić počinio nekakvo krivično delo zbog neke lične političke proklamacije o ovom sajber banditizmu Nataše Kandić i nekih okupacionih medija.
Moram da priznam da nisam znao da je gospodin Predrag Marković prešao u SRS, pošto sam sinoć čuo da su radikali oni bradati, sa kamama, kolju i ne zna ni sam šta. Bradu nemam, gospodin Marković ima
i te kako, kao što vidite, i ponosi se njome. Nije nam još pokazao ni kamu, ni neke druge rekvizite, koje su ovi sajber banditi, predvođeni Natašom Kandić i ovom belosvetskom lopužom kakav je Slobodan Beljanski, do sada pokazali.
Dakle, tačno je da je dokazivanje nevinosti postojalo samo u vreme Berije. Čak ni Staljin to nije hteo. Prosto, čovek je imao u odnosu na ove bandite koje predvodi Nataša Kandić široke vidike. Veoma široke vidike u odnosu na Natašu Kandić i na pamet mu nije padalo da to traži. Da bi mu se dodvorio, da bi se pokazalo da može da bude mnogo gore nego što je i sam zamislio, tražio to i insistirao na tome.
Sada, ne morate vi da dokazujete krivicu. Čuj, sada vi da dokazujete krivicu negde na sudu. Svi su sumnjivi.
Ti moraš da dokažeš da si nevin. Ako ne dokažeš slučajno da si nevin, zna se šta ti sleduje: Gulag, Goli otok ili šta hoćeš i kako hoćeš.
Protiv te vrste sajber banditizma mi danas u Srbiji moramo da se borimo. Moramo da se borimo zato što ta vrsta bandita je okupirala mnoge medije i oni misle da mogu da rade u ovoj zemlji šta hoće i da uvek neko treba da ih se plaši, zato što su u stanju banditi da preko svojih informativnih kuća svakodnevno nešto slažu o vama.
Gledao sam njihovo iznenađenje, na jednoj tribini sam govorio na Novom Beogradu i oni se čudom čude kako smem nešto da kažem o njima. Zamislite, oni su sveti oci, otprilike, pa vi sad nešto da kažete o nedodirljivom Veranu Matiću, zamislite to, onakvom intelektualnom potencijalu, o geniju koji prima tolike godine pare iz inostranstva. Još nije naučio tri rečenice na engleskom da izgovori.
Sada od vas tražim, gospodine ministre, da povodom ovog zakona protiv sajber banditizma angažujete profesore engleskog jezika da ove bandite nauče, na čelu sa Natašom Kandić, nauče ponešto, da nešto negde ponekad i znaju, a građanima Srbije se zahvaljujem na tome što daju, rekao bih, u poslednjih nekoliko godina nikada veću podršku onima koji se toj vrsti banditizma suprotstavljaju.
Verovali ili ne, imamo dnevno bukvalno hiljade poziva u centrali stranke, u Narodnoj skupštini Republike Srbije. I sada da budem sasvim ozbiljan, oni koji se sa tim igraju, oni koji misle da je moguće da takvu vrstu kampanje vode, ne računaju sa narodnim gnevom. Mi danas kao ozbiljni ljudi pokušavamo da umirimo narod i da im kažemo - ne brinite ljudi, pravna država će morati da reaguje, bez obzira na to što imamo brojne primedbe.
Pitam vas, gospodine ministre, šta ima da komentariše za medije presudu protiv izvesnog Cvjetana Nataša Kandić i činovnici pojedinih ambasada? Šta su oni? Da li su oni supervizori, gospodine ministre, ovde? Da li ste videli to? Videli ste to, u svim medijima je bilo. Došli i pitaju vrhovnog bandita, Natašu Kandić, šta misli o ovoj presudi. Vrhovni bandit odgovara i kaže - zadovoljna sam, nego da se nastavi tamo.
Drži cigaretu u ustima, nisu je naučili da izbaci cigaretu iz usta dok govori za medije. Da vas pitam, a ko je ona? Da li je ona predsednik Vrhovnog suda? Nisam znao da i predsednik Vrhovnog suda ima pravo da se tako ponaša. Da li je ona predsednik Ustavnog suda, ministar pravde, šta je ona u ovoj zemlji, gospodine ministre?
Pojavio se neki činovnik, neke ambasade, i kaže - veoma sam zadovoljan ovom presudom. Koji si bre ti da ti budeš zadovoljan? Šta si bre ti da ti budeš zadovoljan, čoveče? Šta je bre vama ljudi, u šta pretvarate ovu zemlju?
Ništa više ne verujem posle ovih laži, ništa više nikome ne verujem da je neko negde nešto uradio kada vidim šta su uradili sada sa Tomom Nikolićem.
Pogledajte danas ovu soroševsku, takođe antisrpsku "Svetlost" kragujevačku. Pošto oni naravno znaju da Toma Nikolić ništa nije počinio, onda pokušavaju da ga ismeju, pa kažu - znate, nije znao ni pušku da nosi ili ne znam šta. Sad se dogovorite više, vi histerični antisrbi, jeste li za to da je tamo činio zločine ili nije znao ni pušku da drži.
Pa pošto ste ustanovili, kažu tamo sada - stigao je posle 1. decembra, pa ih mi pitamo: ko je tu ubijen u tom periodu, ko je mrtav? Kažite nem nešto o tome ili će doveka da ide Nataša Kandić po sudovima, pa će vaše sudije morati, kada kažem vaše sudije, nisu vaše, ne mislim ništa lično protiv vas, znate o čemu govorim, pa će sudije morati da govore, evo, pohvalila nas Nataša Kandić, bićemo izabrani i u sledećem mandatu.
Ko je Nataša Kandić? Šta je ona? Nataša Kandić je jedan obični bandit koji se našao ispred Palate pravde da govori kako je ona zadovoljna ili nezadovoljna nekom presudom, a u međuvremenu nam stiže banditski predlog separatističkog rukovodstva iz Vojvodini, koje kaže - nema veze što nije naša država, a da mi kažemo dan žalosti, ne bi li se Srbija osudila cela, ne bi li se svi građani Srbije osudili.
Dosta vas je bilo. Dosta je bilo i onog lopova što krade diplomu, kakav je Slobodan Beljanski, dosta je bilo i Pajtićevog banditizma, i Kandićkinog banditizma i svega drugog. Ima u Srbiji dovoljno građana koji hoće da imaju svoju zemlju, koji hoće da imaju svoju državu, svoj narod.
Neka znaju, oni su mislili valjda nekoga će da zaplaše, nekoga će da preplaše, pa će sada svaki dan da pričaju na njihovoj televiziji. Šta god gore budu rekli, hvala im na tome, jer građani Srbije će da znaju da je to sve najbolje o bilo kome od nas što govore.
Što se SRS tiče, mi ćemo odgovorno pozivati građane da budu mirni, dostojanstveni, da izdrže i da trpe i hajku i harangu, da izdrže sve pritiske, sve nedaće i nevolje. Dana 9. jula u velikoj dvorani Sava centra pokazaćemo javnosti kako su činjeni zločini na prostoru bivše Jugoslavije.
Pozivam sve građane Srbije da 9. jula slobodno dođu u Sava centar da vide, da ne gledaju isključivo jednu sliku, već sve slike da vide, da ne gledaju i ne slušaju samo šta će pojedini banditi i lopuže da izgovaraju, nego da vide kakva je suštinski istina.
Završavam, gospodine predsedavajući, ovih prvih 10 minuta, a ostatak ću sačuvati za kasnije.
Ako neće država da se bori protiv ovakvog sajber banditizma, ako neće država, da neko ne pomisli da sam neobrazovan, znam dobro o čemu je reč, ali sam morao to da iskoristim da bih govorio trenutno o važnijoj temi, ako neće država da se bori na drugačiji način, mi ćemo.
Preuzećemo na sebe tu vrstu odgovornosti da pokažemo građanima Srbije, da im ukažemo na to kako uništavaju i urušavaju Srbiju. Vidim i hvala šefovima poslaničkih grupa koji su bili korektni, a koji su hteli da izraze svoj stav po ovom pitanju, i da budem korektan, da im to na takav način odgovorim, kao i u jednom delu ministru Stojkoviću takođe, ali hoću da vam kažem: nama nije mnogo ostalo, jer su krenuli da nam konačno unište i uruše Srbiju.
Mi moramo da stanemo i da kažemo - dosta je bilo, nema više ni ratova, ni ovoga, ni onoga, ali mi političkim sredstvima i pameću i drugačijim ponašanjem moramo da im odgovorimo. Zato nam je potreban što jači, što snažniji, što jedinstveniji otpor pokušaju urušavanja i uništavanja Srbije. Zato pozivam sve građane da nam pomognu u ovoj borbi, da nam se pridruže, jer ništa preče i ništa važnije od Srbije nemamo i od budućnosti naše dece. Hvala vam najlepše.

Hvala gospodinu Vučiću.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovane kolege narodni poslanici, dozvolite mi da u ime SPS kažem nekoliko reči o ovom predlogu zakona, odnosno reč je o jednom zakonu i o šest izmena i dopuna postojećih zakona i razlozima zašto mislim da treba da budu prihvaćeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Naime, smatramo da je pitanje materijalnog položaja ljudi u pravosuđu jako važno i SPS smatra da ove izmene i dopune zakona vezane za materijalno obezbeđenje ljudi iz pravosuđa treba podržati, ali moram odmah da kažem da mislim, na osnovu iskustva koje smo imali proteklih nekoliko godina, da poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih, kada bi moglo, ne bi trebalo da važi za sve, jer ljudi u pravosuđu, sudije i tužioci zaslužuju bolje plate, ali svi u pravosuđu ne zaslužuju bolje plate.
Potpuno sam ubeđen da u pravosuđu, i među sudijama i među tužiocima, ima puno časnih, poštenih i vrednih ljudi, koji svoj posao shvataju na način kako treba, da zakone koje Narodna skupština usvaja primenjuju na najbolji mogući način, da ubede građane Srbije da je pravosuđe nezavisno u odnosu na ostale grane vlasti, da ubede građane da pravo mora da se poštuje i da ubede građane Republike Srbije da pravda u Srbiji postoji.
Kada sam rekao da sve sudije i tužioci u Srbiji ne zaslužuju ovo povećanje plata i bolji materijalni položaj, ima obilje dokaza koje smo, nažalost i mi socijalisti preko svojih, ako tako mogu da kažem, leđa prikupili u proteklih nekoliko godina, a i u kontaktu sa ljudima, običnim građanima, došli smo do saznanja da pojedine sudije, pojedini tužioci apsolutno zloupotrebljavaju svoju funkciju i rade u svom ličnim interesu i interesu ko zna kojih ljudi.
Evo nekoliko primera gde se može potvrditi ova moja teza. Setite se samo koliko je bilo problema, pritužbi, žalbi građana vezano za ovu pljačkašku privatizaciju, koja se sprovodila od 2001. godine pa naovamo. Odbor za žalbe, kažem od 2001. godine pa naovamo, ne razdvajam ceo proces privatizacije koji je sproveden po novom zakonu, jer za nas socijaliste je bio to jedan pravni okvir da se izvrši strahovita pljačka u Republici Srbiji.
Ne mogu a da ne pomenem hvalisanje tada nadležnog ministra da je hiljadu najboljih preduzeća prodato za dve milijarde evra, a da ne pomenem da je 40 posto Telekoma u vreme vlade SPS prodato za 1.536.000.000 maraka, što samo po sebi govori o jednom velikom raskoraku između 49 posto vrednosti jednog preduzeća i hiljadu najboljih preduzeća.
Pomenuo sam pljačkašku privatizaciju iz razloga što je bilo puno preduzeća koja su ušla u proces privatizacije, gde je privatizacija odrađena na način da je bilo sijaset žalbi, tužbi, krivičnih prijava i gotovo ništa od toga nije rešeno. Svi oni predmeti ili ogroman broj predmeta, gde se golim okom može videti da je u pitanju pljačka, ostali su nerešeni, raznim proceduralnim, da tako kažem, tehnikama, problemi nisu rešavani i imali smo svi situaciju da se u međuvremenu novi vlasnik useli u te prostorije, otpusti radnike, postane vlasnik celog preduzeća i stvar onda ide na savest pojedinaca koji taj predmet presuđuju.
Primer iz privatizacije i ponašanje pravosuđa je, da tako kažem, ozbiljan šamar ljudima iz pravosuđa i oni toga moraju da budu svesni. Nema razloga da se svi ljudi iz pravosuđa bune kada govorimo o ovim stvarima. Ljudi iz pravosuđa moraju da shvate da je Narodna skupština sada postala jedino mesto gde građani Republike Srbije mogu, preko svojih narodnih poslanika, da kažu nešto o svom položaju, o radu pravosuđa i o problemima sa kojima se oni suočavaju.
Naime, i Ministarstvo, bez obzira koje nadležnosti ima, nije svemoguće, jer građani se žale i Ministarstvu pravde, žale se Narodnoj skupštini Republike Srbije i žale se na rad pravosuđa, jer znaju da tu ne mogu da nađu kod većine ljudi način da se njihovi problemi reše.
Ne žale se oni zato što ne znaju šta će sa sobom ili ne znaju šta će sa parama, jer svaka žalba iziskuje određene materijalne troškove, nego smatraju da na taj način mogu dobiti deo onoga što bi trebalo po Ustavu da im pripada, a to je da postoji pravo i pravda.
Moram da pomenem još jedan primer da je pitanje materijalnog statusa zaposlenih u prošlom mandatu u vreme DS, u vreme vlade DS, zloupotrebljavano. Kada promenite sudije, a bio je broj čini mi se 153, pa zamenite sa 160, pa onda kažete da će sudije imati hiljadu maraka, povećate plate, vi onda stvarate jednu branu onim ljudima koje ste izabrali da oni mogu sutra marketinški da rade u korist izvršne vlasti, jer je tada pravosuđe bilo apsolutno podređeno izvršnoj vlasti. Mi socijalisti smatramo da postoje primeri na koje bi ljudi iz pravosuđa, prvo oni, trebalo da obrate pažnju, i da oni pogledaju šta se radi u pravosuđu, pa da punih usta mogu da traže od Narodne skupštine i od drugih nezavisnost, za koju se toliko svi zalažu.
Za nas nije sporno da treba da postoji nezavisno pravosuđe. Ali, moram da kažem još nešto, nisam primetio u ovih nekoliko godina priče o potrebi nezavisnosti bilo kog suda, o kvalitetnom načinu rada pravosuđa, o izboru najboljih ljudi, nisam primetio da je unutar pravosudnih organa, ne razdvajam sudije i tužioce, da je bilo ko od tih ljudi ko je loše radio anatemisan, nisam primetio da je neko smenjen, da je neko od njih zbog nesavesnog i nestručnog rada udaljen iz službe, a kamoli da mu je na neki drugi način stavljeno do znanja da to ne čini.
Na kraju krajeva, mi ćemo, nadam se, i u ovom cenjenom domu imati raspravu kada budemo govorili o kadrovskim stvarima u pravosuđu i videćete, tada će biti obilje primera kako se radi, pa se nadam da ćemo tada i od drugih ljudi iz pravosuđa biti u situaciji da čujemo šta su oni uradili, u oblastima gde su prvi među jednakima, da se oni loši primeri eliminišu.
Da postoje loši primeri, toga smo svi svesni i to nije sporno. Smatram svojom i moralnom i političkom obavezom da pomenem nekoliko primera tog nesavesnog, neprofesionalnog, nekorektnog, a ako hoćete i partijskog rada u pravosuđu, i mislim da samim ljudima iz pravosuđa ne donosi korist, a kamoli državi Srbiji.
Najnoviji primer sa kojim smo se mi iz SPS suočili jeste primer rešavanja pitanja poslovnog prostora u opštini Novi Beograd, gde smo imali jednu frapantnu situaciju da je SO Novi Beograd pokrenula tužbu protiv nas, dakle protiv SPS, sa tvrdnjom da mi nismo vlasnici prostora, a taj prostor koristimo već 15 godina.
Kada smo se, po dobijanju te tužbe, upoznali sa njenim sadržajem i pošli i videli zemljišne knjige opštine Zemun, jer se tamo vodi katastar u vezi nepokretnosti, onda smo utvrdili da je neko protivpravno brisao ime SPS kao vlasnika tog prostora. Odmah smo uložili žalbu i imamo faktičko stanje.
Isti sud je po tužbi SO Novi Beograd, da kažem, radio posao u nekim zakonskim rokovima i presudio, naravno, u korist SO Novi Beograd, ne želeći da u isto vreme pogleda, a kamoli da uđe u problem tužbe SPS koja, takođe, stoji tri godine i da konstatuje, nadam se, ono što je svima poznato da je nezakonito vršeno brisanje SPS sa spiska vlasnika tog prostora.
Znači, imamo situaciju da se od dve tužbe, koje su praktično podnete u isto vreme, jedna rešava, a druga stoji tri godine, i onda nas ubedite da tu nema pristrasnosti, i onda nas ubedite da tu nema politike. Ili, posle tri godine tražimo da se taj predmet stavi na dnevni red, i vi to znate, stavi se na dnevni red posle četiri i po meseca. Onda ljudi iz pravosuđa treba da nas ubeđuju da oni rade po zakonu i da rade apsolutno profesionalno i nepristrasno.
Videćete obilje primera koji pokazuju da se podnose tužbe protiv pojedinih ljudi, predsednika opština po unutrašnjosti i te tužbe se ne stavljaju na dnevni red, čak i po tri, četiri, pa i do pet godina. Reč je o pojedinim predsednicima sudova, a o njima ću govoriti kada budu ove kadrovske stvari na dnevnom redu.
Moram pomenuti da me stvarno ponekad me lično frapira koliko su neki ljudi iz pravosuđa slepi u odnosu na ono što čine i smatraju da Narodna skupština, a pogotovu građani, nemaju ono što se zove sećanje, da se prisete kako su oni radili i šta se od njih očekuje. Ovde sam, u ovom parlamentu, bio u situaciji da nekoliko puta govorim o tužiocu, tada zameniku tužioca, koji je protiv svog kolege, tada pretpostavljenog, podneo krivičnu prijavu zbog krivolova.
Znate i sami, cela Skupština se tada smejala, da je podneo krivičnu prijavu protiv svog kolege zbog krivolova, jer je taj njegov kolega, tada opštinski tužilac počinio krivično delo krivolova time što je nagonio lovačkog psa na srndaća, govoreći mu - uhvati ga, uhvati ga, drži ga, drži ga, nakon čega je srndać bio uhvaćen od strane tog psa, usmrćen i time je pričinjena ogromna materijalna šteta.
Da li ima nekoga u ovoj sali ko može da pomisli da takav čovek može kvalitetno da obavlja posao tužioca? Naravno da nema. Da li ljudi iz tužilaštva misle da treba? Naravno da misle, jer su ga predložili. Baš me interesuje, kada to pitanje dođe na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije, kako će ostale kolege poslanici reagovati po tom pitanju.
Jer to pokazuje koliko se ponekad unutar struke, unutar pravosuđa ide linijom nezameranja, kada se zna da neko od kolega ne radi posao kako treba, kada se zna da je neprofesionalan, kada se zna da ne rešava predmete, ali da možda može dobro da posluži u rešavanju nekih političkih predmeta, onda se kaže - daj da ga predložimo na bolju funkciju.
To je isto nezavisnost pravosuđa, za koju se pravosuđe zalaže. Mislim da to ne treba da dozvolimo.
Mi smo socijalisti, nažalost, proteklih godina od 2001. do praktično 2004. godine bili predmet državnog terora. U taj državni teror su se uključili, nažalost, i pojedini ljudi iz pravosuđa. Bili su se uključili u taj državni teror protiv SPS, na taj način što su podnosili krivične prijave, koje sada 2005. godine kada čitamo skoro i ne verujemo da to jedan pismen čovek, a kamoli tužilac ili sudija, može da stavi na dnevni red i da se to pitanje postavi.
Ovo namerno govorim iz razloga što treba jednom zasvagda svi da shvatimo: jedna je strana priče vezana za pravosuđe - nezavisnost pravosuđa, koju mi apsolutno podržavamo; druga je materijalni položaj za koji se mi zalažemo i prihvatićemo ove zakone; treća je kako se ljudi iz pravosuđa, unutar pravosuđa, ophode u odnosu na obaveze koje imaju prema zakonima koji uređuju njihova prava, dužnosti i obaveze.
Ljudi iz pravosuđa, u Vrhovnom sudu i tužilaštvu moraju da ukažu na svoje kolege koje kompromituju njih same, ne Narodnu skupštinu, ne građane Srbije, nego njih same. Ako oni ne rade po zakonu, ako ne radi u interesu građana, onda ni našoj državi ne može biti dobro.
Na kraju, želeo bih da kažem da ćemo prihvatiti i ovaj predlog zakona vezano za organizaciju i nadležnost državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala, zato što smatramo da je takav jedan zakon Srbiji potreban u vreme ovih tehnoloških inovacija koje su sa nama, da i mi moramo da se zaštitimo od takve vrste kriminala. Mislim da je dobro što Ministarstvo predlaže jedan ovakav zakon. Smatram dobrim da ga Skupština usvoji.
Još jedanput, na kraju, socijalisti će podržati ove predloge zakona vezane za materijalni položaj zaposlenih u pravosuđu, za materijalni položaj svih ljudi u pravosuđu, ali smo duboko ubeđeni da svi ljudi u pravosuđu ne zaslužuju te plate, jer su svojim ponašanjem u proteklim godinama pokazali da ih nisu dostojni. Hvala.
PREDSEDNIK (Predrag Marković): Hvala vama. Da li se još neko od predsednika odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? Izvolite, reč ima gospodin Milan Marković.
Dok ne dođe gospodin Marković, koristim priliku da vas obavestim o načinu na koji će biti vođena ova sednica. Dakle, pauza će biti u 14,00 do 15,00 da bi se omogućilo televiziji da se uključi u drugi direktan prenos.
Isto tako, molim sve poslaničke grupe da predlože članove odbora za lokalnu samoupravu, koji će uskoro morati da bude formiran.
Izvolite, gospodine Markoviću.
MILAN MARKOVIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Pokušaću da se, ipak, držim dnevnog reda, mada je rasprava danas otišla daleko od dnevnog reda.
Skupština vrca od patriotizma, što znači da nam se ne piše baš dobro, ali mi, kao opozicionom poslaniku, nije jasno izlaganje mog prethodnika iz SPS, koji je izneo niz primedbi na pravosuđe, kadrove u pravosuđu, pominje kriminalnu privatizaciju itd. Gospodine Obradoviću, vi ste stranka koja je u vlasti. Vi ste stranka koja podržava i ministra pravde, gospodina Stojkovića, ministra policije, gospodina Jočića.
Bez vas ne bi bili izabrani, bez vas ne bi ova vlada ni postojala. Zašto ne izađete, ne razgovarate sa njima i rešite to na neki drugi način. Ne možete vi podržavati vlast, glasati za sve zakone, uključujući i Poslovnik, po kome sada radimo, onda izađete za govornicu i sve to kritikujete da biste se ulagivali narodu.
Preuzmite odgovornost za stanje kakvo jeste. Nemojte govoriti o kriminalnoj privatizaciji kada za godinu i nešto dana, koliko vi učestvujete u vlasti, nisam čuo da je neko uhapšen, da je neko osuđen, da je nešto od toga izbilo na površinu, a s druge strane svaki dan se suočavamo sa nizom afera koje potresaju ovu vladu. Prosto, ne može da prođe dva dana da nema neke afere koja se tiče Vlade Republike Srbije koja govori o korupciji, koja govori o sprezi Vlade sa kriminalom, sa organizovanim kriminalom, koja jednostavno dovodi građane i ovu državu u totalnu nedoumicu, gde smo, šta smo, šta to radimo, na kom smo putu, ko je na vlasti, ko je u opoziciji itd.
Onda izađete ovde, diskutujete, bože moj, vi ste bili izloženi državnom teroru itd. Ukoliko vi jeste bili izloženi državnom teroru, to je za svaku osudu i svakoga onoga ko je sprovodio teror treba pronaći, utvrditi njegovu odgovornost, kazniti, ukoliko postoji odgovornost. Tu ćemo vam mi biti saveznici, jer je upravo Demokratska stranka pod državnim terorom bezmalo 15 godina, ne računajući one tri godine koliko je bila na vlasti.
(Zoran Krasić: Šta je državni teror?)
Gospodine Krasiću, objasniću vam sa zadovoljstvom, ako ne znate. Mislim da je vama to dobro poznato, s obzirom da ste bili vlast tokom devedesetih.
Ipak ću pokušati da se vratim na ovaj predlog zakona. Gospodine ministre, biću vrlo direktan, izneću vam stav Demokratske stranke. Vi znate da je zakonodavni okvir za pravosuđe u Srbiji dala Skupština u toku 2002. godine. Mi smo tada zajedno usvojili određen set zakona o pravosuđu. To su bili zakoni koje je predložila Demokratska stranka Srbije.
Veliki broj članova iz Demokratske stranke u to vreme je imao rezerve prema ovim zakonodavnim rešenjima. Sada dolazimo u situaciju da eto vi sami predlažete izmene određenih delova tih zakona, što je u krajnjem slučaju posledica vašeg shvatanja da ovaj zakon, koji je sada na snazi, ne odgovara stvarnosti.
Međutim, moram reći da se mi ne slažemo sa pravcem u kome vi želite da menjate ovaj zakon. Mi iz Demokratske stranke smatramo da vi na ovaj način želite sudsku vlast, u još većoj meri, da stavite pod jaram izvršne vlasti, odnosno da u većoj meri narušite njenu nezavisnost.
Praktično, ukidaju se sve one odredbe koje omogućavaju materijalnu nezavisnost sudija, a s druge strane daje se ovlašćenje Ministarstvu pravde, odnosno vama kao ministru, da sve odluke koje Visoki savet pravosuđa donosi, vezano za materijalni položaj sudija, moraju da dobiju vašu saglasnost.
Mi mislimo da se vi time direktno mešate, odnosno da dodatno narušavate nezavisnost pravosuđa, a inače smatramo da je odavno narušena i da je praktično nismo ni uspostavili. Sem možda onih godinu dana tokom 2002 - 2003. godine, nismo uspostavili nezavisno pravosuđe, odnosno nismo bili na njegovom tragu.
S druge strane, nakon ukidanja ovih odredbi Zakona o sudijama, plate sudija biće određene Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, po kome osnovicu za platu praktično određuje Vlada. Mislim da to, u svakom slučaju, nije dobro.
Moram reći da u delu javnosti postoji sumnja vezana za vaš motiv kada ste predložili Narodnoj skupštini ove zakone: naime, u jednom sledu događaja od stupanja na vlast Demokratske stranke Srbije, odnosno formiranja Vlade Vojislava Koštunica, vezano za vas lično, vaš pokušaj smene Jovana Prijića, specijalnog tužioca; zatim pokušaj najave ukidanja specijalnog suda, odnosno posebnog odeljenja, ali u narodu poznatijeg kao specijalni sud; zatim, sećate se, u javnosti su objavljeni transkripti presretnutog razgovora Dejana Milenkovića – Bagzija i njegovog branioca Biljane Kajganić itd.
Sada dolazimo u situaciju da nakon svega toga vi želite da sudije i tužioce koji postupaju u predmetima koji imaju elemenat organizovanog kriminala dovedete u položaj koji je manje povoljan od položaja koji su imali do sada.
Naime, vi znate da su do sada zbog složenosti posla, zbog rizika kojem su ti ljudi izloženi, zbog potrebe da oni budu nezavisni, hrabri i motivisani da gone i sude onima koji su deo organizovanog kriminala, imali plate daleko veće nego da su sudili u redovnim odeljenjima.
Vi sada želite da umanjite tu razliku. Mislim da ćete na taj način dovesti u pitanje rad po predmetima organizovanog kriminala i praktično slabite mogućnost države da se obračuna sa organizovanim kriminalom u našoj zemlji, a mislim da je to pitanje par ekselans za budućnost Srbije.
Konkretno, govoriću samo o zakonu o sudijama. U principu, isti je racio legis i za ostale zakone. U članu 7. ste predvideli da se osnovna plata sudije koji postupa po predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina može uvećati, pored uvećanja iz stava 2. ovog člana, još za 100%. Znači, smanjujete onu mogućnost, a znate da je bilo daleko više, da je bilo 300%.
Dalje, u obrazloženju kažete - međutim, na ovaj način neće biti umanjene dosadašnje plate sudija koji postupaju u predmetima organizovanog kriminala i ratnih zločina, već će ove plate realno porasti, imajući u vidu predviđeno povećanje plata.
Gospodine ministre, ne radi se o tome koliko će nominalno iznositi njihova plata. Mi možemo povećati njihove plate i plate ovih u redovnim sudovima, i da imaju plate kao što imaju ministri, ali će se izgubiti ta razlika između položaja onog ko radi ratne zločine i organizovani kriminal i onoga ko radi neka dela koja nisu dela organizovanog kriminala, na prime krađe, eventualno razbojništvo itd.
Znači, vi ćete eliminisati tu razliku i svako ko radi ova dela organizovanog kriminala reći će, zašto rizikujem svoju porodicu, zašto rizikujem svoj život, zašto uopšte dolazim u situaciju da me neko sa skupštinske govornice napada, naziva me izdajnikom, a da imam isti položaj kao što bih imao i da sudim u redovnim sudovima.
Suština je u tome ne da će biti povećana nominalna plata, nego da ti ljudi moraju imati posebnu motivaciju, jer posao i rizici sa kojima se oni suočavaju su posebnog karaktera, a iznad svega je važno da država zadrži kakvu-takvu svoju moć obračuna sa organizovanim kriminalom.
Znate da je nakon vašeg dolaska na vlast izvršena izvesna revizija policijske akcije koja se zvala "Sablja". Znate da je u toj vrsti revizije te akcije, što kroz politiku koju ste vi sprovodili u pravosuđu, što kroz politiku koju ministar Jočić sprovodi u policiji, veliki broj lica koja su učestvovala u obračunu države sa organizovanim kriminalom smenjen su sa svojih funkcija.
Mislim da je time poslata vrlo loša poruka. Mislim da u budućnosti možemo doći u situaciju da će malo ko biti spreman da za autoritet države uloži sve svoje znanje, sav svoj autoritet i da radi svoj posao tako da se obračunava sa onima koji jesu nosioci organizovanog kriminala, jer sutra se može promeniti vlast i taj isti doći pod udar neke vrste revanšizma.
Mislim da sve to nije bila vaša namera da to bude tako, ali mislim da u javnosti, a i vi to znate bolje od mene, postoji u društvu i u stručnoj javnosti određena sumnja po pitanju motiva kojim se rukovodite u vašem radu, kada je u pitanju pravosuđe, kao uostalom i cela Vlada Vojislava Koštunice, kada je u pitanju taj odnos prema organizovanom kriminalu.
Zato mislim da je generalno pogrešno što vi danas ovde predlažete. Mislim da se naše pravosuđe suočava sa ozbiljnim problemima. Mislim da nijedno predizborno obećanje po pitanju pravosuđa niste ispunili, osim, naravno, onih promena izbora načina javnih tužilaca koje smo podržali, gde ste bili potpuno u pravu.
Mislim da smo svi zajedno došli u ovoj skupštini do nekog stava da je potrebno promeniti taj zakonski okvir delovanja našeg pravosuđa i Demokratska stranka, s obzirom da vi još uvek ne izlazite sa nekim predlogom novog zakona, izaći će od jeseni sa predlogom seta pravosudnih zakona, koji bi zamenili ove zakone Demokratske stranke Srbije, po kojima pravosuđe funkcioniše prethodnih godina, zbog toga što ovi zakoni očigledno nisu dali rezultat.
Naravno, želja jeste bila da se stvori jedan okvir za nezavisno pravosuđe, ali danas smo praktično došli u neku situaciju kao što je ona situacija društvene svojine - ničije i svačije. S jedne strane, kad god treba možemo se zakloniti plaštom - postoji nezavisnost pravosuđa, a svi mi koji se bavimo politikom ili pravosuđem znamo da od te nezavisnosti nema ništa. Danas je i kontrolisanje u pravosuđu prosto posledica političkih nagodbi Demokratske stranke Srbije, socijalista i Srpske radikalne stranke.
Zašto je važno da mi nešto učinimo po pitanju našeg pravosuđa? Dakle, nije to samo ocena iz Studije izvodljivosti ili ne znam šta, jednostavno moramo učiniti nešto da promeni stanje u našem pravosuđu zbog toga što je to pitanje daljeg razvoja našeg društva.
Nedavno je u jednom dnevnom listu objavljen izveštaj odnosno procena Svetske banke. Biću slobodan da narodnim poslanicima pročitam par rečenica iz tog izveštaja, zbog toga što mislim da je važno da oni koji nisu imali prilike to da pročitaju treba da se upoznaju sa tim podacima i da na jedan drugačiji način sagledaju poziciju pravosuđa, jer to nije samo pozicija gonjenja i kažnjavanja onih koji su činili krivična dela i ne samo zaštite prava građana koji dolaze pred sud da neko svoje pravo zaštite i ostvare, već je to pre svega i pitanje privrednog razvoja.
Citiram deo tog teksta: "Petnaestogodišnje iskustvo zemalja u tranziciji upozorava da zbog visokog stepena korupcije, odnosno neefikasnog pravosudnog sistema, rast bruto društvenog proizvoda može biti umanjen za čitavih 15%, pokazalo je istraživanje koje je Svetka banka napravila u 26 zemalja u tranziciji".
Dakle, ovo nije nešto teorijski, ovo je empirijsko istraživanje, koje je sprovedeno u zemljama koje su tranziciju prošle pre nas.
"Spora reforma pravosuđa predstavlja kočnicu bržeg rasta zemalja u tranziciji, jer investitori ne žele da ulažu u sredine u kojima sudstvo nije nezavisno, odgovorno i efikasno". Ovo, u principu, i mi smo znali i bez njih.
Ono što jeste zanimljivo za sve nas ovde i što je potrebno u krajnjem slučaju da građani znaju da bi razumeli složenost ovog problema, što donekle opravdava i nas koji smo nakon 5. oktobra hteli da učinimo neke reforme, jeste i to da univerzalnog recepta za promene u pravosuđu nema, i zato strategija mora da bude izrađena prema stvarnoj situaciju i potrebama svake od zemalja. Ali, to mora da bude najviši prioritet, stav je Svetske banke.
U skladu sa tim da to treba da bude najviši prioritet, mislimo da smo mi danas u neko skorije vreme, odnosno prošlo vreme, ali bi i danas trebalo da razgovaramo o ukupnom zakonodavnom okviru u kome deluje naše pravosuđe.
Biću slobodan da u ime Demokratske stranke iznesem par ideja na kojima će se bazirati naš predlog ili ukoliko Ministarstvo izađe sa nekim sličnim predlogom, koji ćemo sa zadovoljstvom podržati, i spremni smo zajedno sa aktuelnom Vladom da radimo na tome i da donesemo jedan set tih zakona.
Naime, mislim da za promene u pravosuđu generalno treba širi konsenzus političkih stranaka. Nijedna vlast sama, uz ovako tanke koalicije, tanku većinu, neće biti sposobna da izvrši promene u pravosuđu koje su nam potrebne.
Taj naš predlog će se zasnivati na onome za šta se svi ovde zajedno zalažemo, a to je da se poveća nezavisnost i samostalnost, a sa druge strane da se naglasi odgovornost.
Što se tiče nezavisnosti i samostalnosti, smatramo da to mora biti predviđeno novim ustavom Republike Srbije, da Skupštinu treba isključiti iz procesa izbora nosilaca pravosudnih funkcija na ovaj način na koji je sada uključena.
Naravno, dok to ne bude, moguće je prelazno rešenje koje će se sastojati u sledećem: radi se o tome kako se biraju članovi Visokog saveta pravosuđa i da li uopšte Visoki savet pravosuđa traba da ima pozivne članove. To je jedno ozbiljno pitanje, koje i mi još uvek razmatramo po pitanju učešća nosilaca izvršne vlasti u Visokom savetu pravosuđa.
Ali, sigurno je da ne smemo da dozvolimo ono što se desilo sada i što se inače dešavalo 2002. godine, a to je da se stvori jedna konzervativna oligarhija samog pravosuđa, koja će biti vlast nad samim pravosuđem.
Znači, kada se stvori ta oligarhija, ona nema legitimitet demokratskog izbora unutar samih pravosudnih organa, kada se ona stvori sasvim je svejedno da li Vlada Republike Srbije, da li Odbor za pravosuđe Narodne skupštine ili će ta oligarhija vršiti vlast nad pravosuđem.
U osnovi dobijamo isto, a to je da pravosuđe nije nezavisno od nekog kakvog-takvog centra moći. Predlažemo sledeće: da se članovi Visokog saveta pravosuđa iz redova nosilaca javnotužilačkih funkcija biraju na izborima koji bi bili sprovedeni unutar javnotužilačke struke. Da li će to biti neposredan izbor za kandidata koji se kandiduje da bude član Visokog saveta pravosuđa ili će biti posredan, tako što će postojati neka skupština ili neko samostalno javnotužilačko telo, mi u to ne ulazimo. To je stvar koju možemo da razradimo.
Idejno, moramo da se dogovorimo oko toga da nosioci pravosudnih funkcija sami biraju svoje predstavnike u svoje najveće telo. Takva demokratska procedura i takav demokratski način izbora nosilaca pravosudnih funkcija će dati legitimitet i tom telu koje treba da bude vrhovna pravosudna vlast.
Kako treba da funkcioniše Visoki savet pravosuđa? Prvo, sednice moraju biti javne, mora biti javno ono što se dešava na sednici Visokog saveta pravosuđa. Prilikom izbora u Visoki savet pravosuđa mora se poštovati određena zastupljenost tužilaca ili sudija, jer i sudije se biraju po istom principu, mora biti omogućena njihova zastupljenost iz svih krajeva Srbije i sa svih nivoa tužilačke ili sudijske grane. Znači, mora da bude određeni broj nosilaca sa opštinskog nivoa, određeni broja sa okružnog nivoa i jedan, recimo, predstavnik iz Republičkog javnog tužilaštva, odnosno Vrhovnog suda Srbije.
Odlučivanje mora da bude drugačije nego što je to sada, ne može se samo prosto nakarikati većina i dobiti odluka, odnosno da se izglasa predlog za nekog nosioca pravosudne funkcije. Mora se uvesti sistem kvalifikovane većine, koja će podrazumevati većinu svakog predstavništva određenog dela onih koji delegiraju u Visoki savet pravosuđa.
Ko treba da delegira? To treba da bude većina iz sudijske organizacije, iz javnotužilačke organizacije, deo iz Narodne skupštine Republike Srbije, jer će se ona isključiti donošenjem novog ustava uopšte iz ovog posla o kome govorimo i normalno deo iz advokatske komore. Žao mi je, jer mislim da mi narodni poslanici treba sa malo više pažnje da govorimo o advokatima, a posebno o uglednim ličnostima i posebno o onima koje su same advokatske komore izabrale da budu njihovi predstavnici. Mislim da je na to mogao da ukaže i sam ministar Stojković ili predsedavajući u malopređašnjoj diskusiji.
Disciplinska odgovornost jeste veoma važna. Kolega Žarko Obradović je lepo primetio malopre da mi nemamo nijedan podatak o tome da je neko kažnjen i razrešen zbog toga što neažurno radi, zbog toga što čak i nezakonito radi itd. Stanje u pravosuđu jeste katastrofalno s jedne strane, a sa druge strane mi nemamo nikoga ko je odgovoran za takvo stanje.
Svi peru ruke od odgovornosti. Ministar kaže, ne znam ni sam, pravosuđe je nezavisno. A Visoki savet pravosuđa kaže, ne znamo mi, to radi Veliko personalno veće, utvrđuje odgovornost. A ovi kažu, ne znamo mi, mi smo prenatrpani predmetima, i to ide tako u krug. Mi nemamo izgrađeni sistem.
Jedan od problema jeste i taj što nije dobro izgrađen sistem kaznenih mera koje bi se primenjivale prema onima koji ne rade adekvatno i u krajnjem slučaju mora se napraviti razlika između onih koji su samo neažurni u nekoj manjoj meri ili ne dolaze u odgovarajuće vreme na posao i onih koji su spremni da vrlo ozbiljno zloupotrebe funkcije ovlašćenja koje im je država dala time što obavljaju tako značajnu funkciju kao što je, recimo, biti sudija ili javni tužilac.
Ima tu niz drugih stvari, ali jedna se posebno odnosi na vas sada, gospodine Stojkoviću, i na ovu vlast. Mi jesmo već ranije predlagali da pravosuđe ima nezavisan budžet. Prema članu 15. Zakona o budžetu vi jeste naredbodavac za izvršenje budžeta i to uopšte nije sporno. Zašto vi kao zagovornik nezavisnog pravosuđa niste rekli kada je pravljen taj budžet, ne, ne želim da budem čovek koji će biti naredbodavac budžeta za pravosudne organe, mi treba da težimo njihovoj nezavisnosti, neka budu oni to.
Bez obzira na vaš lični odnos, vi možda možete da budete takvi, pa da sve odobravate što oni zatraže. Nije to sporno. Zašto onda uopšte i sami sebe opterećujete takvim poslom i zašto uopšte u ovom ukupnom ambijentu koji sam naveo dodajete i tu jednu sumnju da vi, eto, odlučujete o tome i da mora, ne znam, predsednik suda ili Vrhovnog suda da moli vas da vi odobrite novac za nešto.
Vi ćete sada odobravati i novac koji treba da se isplati i onima koji sude u sudovima, u posebnim odeljenjima, onima o kojima sam malopre govorio. Uopšte ne znam zašto vi to želite, zašto vi želite da budete taj koji će odlučivati, završavam, o sudbini tužilaca ili sudija u Specijalnom sudu, na taj način što ćete praktično od vaše volje da zavisi da li će dobiti i tu naknadu koja je sada smanjena u odnosu što je nekada bila.
A da sam na vašem mestu, to apsolutno ne bih radio, a posebno imajući u vidu onaj ambijent koji sam vam na početku prezentirao i za koji, ponavljam, ne verujem da postoji bilo kakva namera kod vas, ali prosto je taj sticaj okolnosti ministra takav da ste vi potezali možda neke priče koje stoje u nekom objektivnom sledu događaja, ali u sledu događaja u državi u kojoj se nalazi.
Vi potežete priču ukidanja posebnog odeljenja ili ne znam čega, pa normalno je da onda ljudi sumnjaju u vaš motiv ili delovanje. Odmah da vam kažem, ne sumnjam, ali mislim...
(Predsednik: Molim vas, vreme.)
... da vaše ministrovanje na ovoj poziciji nije dalo rezultate koje smo želeli, što zbog možda vaše nemogućnosti da sagledate širinu ovog problema, što zbog objektivne nemogućnosti koalicije kojoj vi pripadate. Verujem da vam nije lako. Vi stalno morate tu da balansirate između ovih stavova partija koje su krajnje raznorodne, s jedne strane G17, a s druge SPS, i verujem da vam to nije lako.
U svakom slučaju, čuli ste naš predlog. Ukoliko budete...
(Predsednik: Vreme.)
Ukoliko budete pri tom predlogu mi ćemo vas podržati, a ukoliko ne, mi ćemo preuzeti odgovornost i ukoliko dođemo u priliku nakon sledećih izbora, mi ćemo preuzeti odgovornost da pravosuđu damo istinsku nezavisnost, ali i da utvrdimo odgovornost nosilaca pravosudnih funkcija, kako bi građani imali pravo na pravovremenu zaštitu njihovih prava. Hvala.

Hvala vama. Daću vam reč, a prvo moram da dam reč ministru koji se javio, a potom dozvoliti repliku gospodinu Krasiću koji je pomenut. Izvolite, ministar Stojković.

Probaću da odgovorim na nekoliko primedbi koje su stavljene, pošto samo ih i evidentirao.
Što se tiče prve primedbe, da bi ovo povećanje trebalo da se odnosi na sve zaposlene, odmah da kažem da će se ovo povećanje taksi u stvari odnositi na sve zaposlene, pored onog povećanja koje prati inflaciju. Prošle godine iz tih sredstava mi smo podigli zaposlenima znatno više nego sudijama. Sudije smo izjednačili sa zakonom, a zaposlenima smo podigli nešto više. Ovde nam je želja da to uradimo i zato tražimo onaj odnos 60-40% da ostane sudovima, da bi mogli i ostali zaposleni da dobiju.
Što se tiče primedbe da ne bi trebalo svi da dobiju, postoji ovakav sistem, sve sudije su jednake i imaju pravo na jednake plate. Pitanje da li ima viška sudija, manjka sudija, to se rešava na drugi način, kada se uspostavlja racionalna mreža sudova i adekvatnog broja zaposlenih. Normalno, jedan deo će se rešavati i novim zakonom o platama u javnim službama i državnim organima.
Ono zbog čega se najviše javljam, a to je primedba, kaže Vlada je povezana sa organizovanim kriminalom. Ne znam nijednu novu grupu od kako smo mi došli, znam da ih ima iz prethodnog perioda. Ne znam nijednog člana Vlade da je imao bilo kakve veze sa tim grupama organizovanog kriminala, a bogami iz prethodne znam. Ne znam nijednog novog tajkuna da je stvoren u ovo vreme, a da nije iz prethodnog perioda.
Prema tome, nemojte imputirati nešto što ne može sigurno da stoji. Govorim ovde da je izvršena zamena teza. Govorilo se o navodnoj reformi pravosuđa, pa ova vlada ne radi, a uradiće oni iz prethodne vlade. Da li mogu da kažu, zbog morala i osnovnih elemenata morala, šta je to urađeno, i do dolaska ove vlade bili su oni na vlasti. Konstatacija je bila da je tragično stanje i da je krenulo unazad, od nule, to je konstatacija Saveta Evrope. Znači, malo gore od Miloševićevog vremena. Zašto?
Govoriti o nezavisnom tužilaštvu, a prvo ovde se pravi jedna strahovita greška i pokazuje se bogami i nepoznavanje kada se govori o nezavisnom sudstvu, govori se o sudovima. Svugde u svetu kao treća vlast postoje nezavisni sudovi. Pa čak i kod nas to ne postoji – nezavisni tužioci, nego imate tužioci koji su samostalni, ali su deo izvršene vlasti. Njima je država poverila gonjenje, a svuda u svetu ih izvršna vlast, a ovde je to ministar, postavlja.
Pogledajte tu Ameriku, na koju se svi oni pozivaju. Gospodin Buš kaže: "Državni tužilac je taj." Zato nemojte sejati maglu ovom narodu. Problem jeste u tužilaštvu, slažem se, ali to što se ne dešava, to što su ukazivali prethodnici, pre gospodina Markovića, jasno govori o sledećem: vi ste menjali zakone 2002. i 2003. godine, da bi postavili poslušnike, koji em ništa nisu znali, em nisu imali zakonske uslove da budu tužioci i zamenici.
I to kako - što je moj prethodnik birao kako mu se navrne i predlagao, a Vlada birala. Upropastili ste tužilaštvo. Mi smo dali njemu nezavisnost, ne zato što mi ne znamo da tužilaštvo nije sud, nego baš da bi zaštitili od eventualnih kasnijih promena, dolazaka nekih sličnih na vlast, pa da tužilaštvo doživi takvu kataklizmu. Nažalost, ostalo nam je ono stanje kakvo imamo.
Kad pitate zašto nema rešavanja afera - sve stoji tamo. Javno sam izašao i rekao: tužioci i sudovi su dužni da rade svoj posao, jer zato ovaj narod odvaja od usta i plaća u budžet. Tužioci i sudije su dužni da postupaju, ovi po predmetima, a ovi po krivičnim prijavama. Nema niko pravo da traži od njih kako će postupati, da li će osloboditi, osuditi ili će ovi odbaciti krivičnu prijavu, ili je procesuirati, ali su dužni da postupaju, a ne da stoji u fioci do zastarelosti.
To je moje pravo. Imam pravo upravnog nadzora, ali sam dobio krivičnu prijavu od vaših prethodnika, gde su tražili od takvog tužilaštva da se ministar izjasni, jer kažu da krši zakon, vrši krivično delo zloupotrebe položaja, pa traže hitnu reakciju i tužilac sutradan traži od mene izjašnjenje. To su vaši kadrovi koji tako rade. Zato nemojte mene pitati, jer ćemo sve što radimo uraditi da takvi kadrovi ne budu više u tužilaštvu, nego da budu časni, pošteni i stručni ljudi, koji neće zavisiti ni od jedne garniture koja dolazi na vlast.
Što se tiče reforme, voleo bih da čujem od vas koja je to reforma. Pokazali ste u prethodne tri godine šta to znači, pa je Evropa konstatovala da je to unazad, a Ustavni sud vam je poništio sve te odredbe, govoreći da su neustavne. To je bilo ispod svakog kriterijuma pravde. Mi smo doneli ono što smo doneli, znam da znate da čitate, a toliko razumete.
Studija izvodljivosti jasno kaže: krucijalni zakoni su doneti. Šta sada fali? Nedostaje, kaže, kvalitet i nedostaje ažurnost. Normalno, korupcija, koja je nešto povećana.
Ako nedostaje kvalitet, izađite i objasnite građanima kako može da bude kvalitetan suda ako ste dovodili ljude koji nisu imali uslova da budu sudije ili tužioci po ondašnjem zakonu, nego ste ih menjali, pa se dogodilo.
Ako ima neefikasnosti, kako može da bude efikasan onaj sudija koji ne zna, doveden, poslušan, ali ne zna da radi. Mora da bude neefikasno.
Mi to radimo, i za vašu informaciju, urađena je nacionalna strategija za reformu pravosuđa. Dva dana je bio okrugli sto, donatori su prisustvovali, bile su sve stranke, sudije i tužilaštva. Stavljene su primedbe. One su ugrađene i tender je raspisan, ne da izvršna vlast radi to nego stručna organizacija. Jedna je pobedila i mi imamo urađenu radnu verziju. Ići će ponovo 2. jula na okrugli sto. Svi ćete biti upoznati i pozivam da svi učestvujete, jer jeste značajna stvar. Onda ćete videti kako izgleda reforma. Mi radimo tu reformu onoliko koliko možemo, ali imamo ovu kočnicu, a polako je menjamo.
Za vašu informaciju, otkako su izvršeni ovi izbori i kako su dovedeni ljudi, a da vam odmah kažem, problem je jer su bili postavljeni predsednici onako kako su postavljeni i tamo gde je bio loš predsednik, sud je bio urušen. Tamo gde je bio dobar predsednik, vi ste imali dobar sud. Sa ovim izmenama sada, evo, informacija koju imam od pre nekoliko dana, u poslednjih pet meseci 20% je poboljšana ažurnost.
Što se tiče korupcije, što se tiče neefikasnosti, nije to naš specijalitet. Mi imamo samo težu situaciju, to je konstatovano i sada kada sam išao u Helsinki - zemlje u tranziciji i zemlje koje su pretrpele ratove, a naša je bila i pod sankcijama, sigurno da je bila bolje tlo i za korupciju, i neefikasnost, i neažurnost. To je ono što je konstatovano.
Korupcija postoji u svim zemljama. Samo tamo gde imate valjane mehanizme, ona je sabijena na koliko-toliko pristojan nivo. Tada je rečena informacija da su neke od najjačih zemalja Evrope naterane da onu zakonsku korupciju suzbiju, jer kažu da je zakonom bilo dozvoljeno da može da se uzima provizija od 2, 3, 5%, pa je rečeno - ne možete, onda mi nismo svi konkurentni podjednako, proizvodnja je skuplja.
Ono što je najbitnije i zašto mi treba to da uradimo, pored ove dve prethodne stvari, jeste da se antikorupcijska svest ljudi podigne, jer moramo da znamo da je postojala u prethodnom periodu ona priča: kad kažu lopov, a on kaže – ne, biznismen; kad kažu pošten, oni kažu – ne, budala. Mi moramo da okrenemo to u svesti ljudi. Odmah da kažem, to će biti najteže. Međutim, mi to radimo i po svim pokazateljima jesmo na valjanom putu da to završimo.
Materijalne stvari jesu problem, ali su one rešive. Kažem, uvek će biti najveći problem ovo. Iz tih razloga, molim da se bar meni ne stavlja u usta nešto što je neistina. Jednom sam zamolio, a vidim da se ponavlja. Molim da izađete i da kažete kada je to ministar Stojković smenjivao specijalnog sudiju Prijića. Pedeset puta sam rekao javno da to nije moje ovlašćenje, to je stvar tužioca.
Drugo, kada je to ministar Stojković, kako vi kažete, ukidao Specijalni sud? Samo sam rekao, kao pravnik, da znam da ne postoji specijalni sud. Ne mogu da ukinem nešto čega nema. Isto sam rekao, kao pravnik, a i vama je poznato, vi ste dužni da kažete ovom narodu da smo mi, ulaskom u Savet Evrope, potpisali Deklaraciju o zaštiti ljudskih prava, gde je jedan od osnovnih postulata pravo na prirodnog sudiju.
Odeljenje je napravljeno bez ikakvih kriterijuma, direktno protivno toj odredbi. Kako god se odvijaju ova suđenja, nemojte biti sigurni da sutra nećemo kod Strazbura platiti račun o ovakvom načinu formiranja odeljenja i ovakvom pitanju povrede tog prava. Bojim se da će onda cela država plaćati.
O "Sablji" se nikada nisam izjašnjavao, sem činjenice da mi već plaćamo određenu štetu zbog određenog nezakonitog postupanja, oko 600 i nešto predmeta imamo za to, 400 i nešto smo srećom rešili, komisija, sporazumno, gde kažemo da jeste pogrešila država, to je ključna satisfakcija, pa se daju neka mala sredstva.
Ako dođemo u onu situaciju da se to pojavi kod Strazbura, budite sigurni da će ovaj narod mnogo skupo da plati to. Mi probamo to da otklonimo, vi prebacujete i vršite zamenu teza. Nikada nisam komentarisao "Sablju", već na ovom planu da ima već 600 i nešto predmeta i da probamo da rešimo, a da narod prođe što bezbolnije. To je bilo ono što sam želeo da kažem. Zato molim da bar meni ne stavljate u usta nešto što nisam rekao.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Pošto sam bio više puta pominjan i pogrešno tumačen od gospodina Markovića, po Poslovniku, želim da kažem nekoliko reči.
SPS nije u vlasti, ali podržava ovu vladu i činiće to dokle god ova vlada radi u interesu građana Republike Srbije. Mi ćemo u vlasti biti posle sledećih izbora, jer očekujem da će građani Srbije dati podršku, konačno, poštenim strankama i onima koje su autonomne, gde se ne donose odluke u Briselu, Beču, Njjujorku, Vašingtonu i u nekim drugim centrima međunarodne moći.
Drugo, ostajem pri tvrdnji da je privatizacija u Srbiji bila pljačkaška: dve milijarde evra za 1000 najboljih preduzeća, samo po sebi govori koliko je to bila pljačkaška privatizacija. Ponavljam još jedanput, 49% "Telekoma", 49% vrednosti jednog dela Javnog preduzeća - 1.536 miliona u vreme kada su socijalisti to prodavali.
Da je bila pljačkaška privatizacija, govori i sledeće: pogledajte, gotovo svi čelni ljudi DS ili oni koji su nastupali u ime DS su odjedanput, za dve-tri godine vlasti, stigli da materijalno obezbede sebe i ko zna koliko generacija iza sebe. Još kad pogledate da neki od njih nisu ni završili fakultete, da nemaju radno iskustvo, posao u Vladi, ministra ili već čega bio im je prvi posao u životu. Bili su predsednici opština i ko zna na koji način su izdavali građevinske dozvole i ostale stvari.
Danas oni treba da ubeđuju nas da toga nije bilo. Nemojte, molim vas. Zašto to nije bilo predmet pravosuđa? Zbog sprege koja postoji između ljudi iz DS i onih koje su imenovali u pravosuđe. Zbog te sprege ne može danas da se reši neki problem. Raznim proceduralnim smicalicama ljudi koji su oštećeni nisu bili u situaciji da proteklih godina reše svoje probleme, a kamoli oni koji su opljačkani tokom privatizacije. To su činjenice.
Pogledajte broj pritužbi u Odboru za žalbe i pogledajte broj pritužbi u Odboru za privatizaciju, i sve je kao navodno čisto. Ne može. Sećate se, u vreme vanrednog stanja zamenici tužilaca su po zakonu imenovani na Vladi, po zakonu na Vladi, i onda ne govorimo o sprezi izvršne vlasti i onoga ko je bio tada odgovoran.
Pod tri, nad nama socijalistima je sprovođen državni teror i tu nema nikakve sumnje. Država je kidnapovala Miloševića. Odavde sa ove govornice ministar Đelić je najavljivao tužbe pre nego što je tužilaštvo te predmete dostavljalo i procesuiralo. Odavde se govorilo da su ti i ti uradili to i to, čuvene 242 zloupotrebe službenog položaja.
Primer u vreme "Sablje", vaš kolega gospodin Vučelić je bio uhapšen, bio u zatvoru kao i nekoliko socijalista, članova Izvršnog odbora, ili članova ranijeg rukovodstva, pod obrazloženjem da su ugrožavali bezbednost države i naroda. Šta je bilo posle? Nikom ništa. I vi nam pričate da nije bilo državnog terora.
Ovde je DS instalirala jednu lažnu stranku Ivkovića. Ovde su vam davali kvorum. I to je bilo malo, nego su ga izabrali za člana Srbije za Skupštinu državne zajednice Srbija i Crna Gora, da može on da glasa o sudbini Jugoslavije i kažete da nije bilo državnog terora.
Mediji su u vreme "Sablje" pisali da su specijalne jedinice formirane za potrebe Miloševića, SPS-a i radikala. To je bilo, ubijali za potrebe Miloševića, SPS-a i radikala. Recite mi da to nije tačno, pa smo saznali na Odboru za bezbednost da to nikad nije izašlo iz ureda Ministarstva, nego iz Biroa za komunikacije Vlade.
Vi pričate da nije bilo državnog terora, niste hteli da primenjujete Zakon o narodnim poslanicima. Tražili smo svoje mandate 2002. godine. Ustavni sud je doneo tu odluku 2003. godine i vi pričate o tome da nije bilo. Stojim vam na raspolaganju, izađite ovde, pa se obratite građanima Srbije i recite da to nije tačno. Izađite ako imate obraza, a ne tamo iz klupa.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.