Sasvim normalno kada iz usta poslanika sa ove govornice izađu reči Nataše Kandić da poslanik mora da postavi pitanje, dobaci. Tako sam i ja gospodinu Markoviću dobacio, a šta je to državni terorizam. Naravno, posle parole tajac. Ujeo se za jezik, ne zna kako to da objasni, ali je pričao u kontekstu petnaestogodišnjeg državnog terorizma.
Naravno da sam ga podsetio šta to znači, šta znači ta parola, da bi samo ukazao šta se to desilo od 5. oktobra do današnjeg dana, ali mislim da nijedan poslanik ne treba da koristi te reči državni terorizam, jer to su čisto političke parole, koje koriste nevladine organizacije koje treba da formiraju i da zamene javno mnjenje, a one su gotovo sve protiv naroda i ove države.
Kada bilo koji poslanik izađe i upotrebi te čuvene reči Nataše Kandić i onog čitavog nevladinog sektora, postaviću pitanje šta to znači. Da li to znači da je 15 godina država bila nedemokratska, da se nisu sprovodili višestranački izbori i da svako onaj ko je za 15 godina bio na vlasti mogao je nekažnjeno, neodgovorno da sprovodi svoju samovolju.
To niko još nije dokazao, osim putem parola, ali ono što su činjenice, od kada je zavladala ova žuta demokratija, jeste i "Sablja", i privatizacija, i progon političkih protivnika, i sve najgore što može da se smisli. Zašto? Zato što su došli u poziciju da opravdaju sredstva i poverenje iz inostranstva. Finansirala ih je i američka ambasada, i za to postoje dokazi, i "Otpor", i "Studentski protest", i sve protiv ove države.
Svi vi koji pričate o državnom terorizmu u Srbiji za proteklih 15 godina, vi ste na strani onih koji žele Srbiju da optuže da je vršila ratne zločine i genocid. Moram da vas upozorim na samo jednu činjenicu. Nema presude u Haškom tribunalu, a ima ih puno koje su pravosnažne postale, u kojima se konstatuje da je Republika Srbija na bilo koji način učestvovala u tome što neko naziva ratni zločin preko Drine, pa bez obzira dokle da se ide.
Nemojte vi da instalirate nešto što ni Hag nije pronašao i uvek kada budete išli van činjenica, van istine, van dokaza, van prava, van pravde, uvek ću da vam dobacim sa poslaničkog mesta i da vas pitam šta znači taj pojam koji koristite. Molim vas, prekinite više sa pukim parolama.
Ako ne možete da prevaziđete mentalni sklop Nataše Kandić, nemojte da izlazite za ovu govornicu, jer ćemo i stručno i na svaki drugi način da opovrgnemo nebuloze koje iznosite sa ove govornice. Vodite računa, jer svaki termin ide u prilog naših neprijatelja.
Ako ne znate, moram da vas obavestim, mi imamo neprijatelje i u inostranstvu, a imamo ih i ovde. Oni su se ujedinili da pokažu da je Srbija kriva za sve i svašta. Vi ste na tom putu i zato ću uvek da izađem da vas kritikujem, i neću da vodim računa, i dobacivaću vam sa poslaničkog mesta, jer iznosite nešto što je laž. Borimo se protiv laži.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković. Po Poslovniku?

I replika na tri izlaganja. Ja se osećam prijatno. Ovo je jedna prirodna pozicija za člana DS, kada protiv njega istupaju DSS, SRS i SPS, i to jeste prirodna pozicija, perspektiva Srbije i dobro je da to građani vide.
Prvo ću krenuti da odgovorim gospodinu Krasiću. Vi niste slušali očigledno celo izlaganje. Pomenuo sam reč državni teror kao odgovor gospodinu Žarku Obradoviću, koji je rekao da je nad članovima njegove stranke primenjivan i tada sam rekao da u svakom slučaju treba istražiti svaki takav događaj, treba učinioce pozvati na odgovornost i kazniti ukoliko su sproveli državni teror prema ljudima.
To sam rekao i to je bilo sve vezano za taj termin državni teror. Dalje od toga nisam ulazio u pitanje. Vi ste prosto opterećeni Natašom Kandić. Mogu i da razumem tu vašu opterećenost, ali nemojte meni ovde stavljati u usta reči koje nisam rekao.
Što se tiče stručnosti koju vi non-stop potencirate, državni terorizam o kome vi govorite ne postoji. To je nešto što ne postoji. Koristite termin državni teror, a terorizam je drugi termin, taj pojam je sasvim drugačiji i ako želite da budete stručni, onda pokušajte to i da savladate.
Što se tiče vas, gospodine Obradoviću, vi kažete pljačkaška privatizacija itd. Stiže stotine pritužbi, pa rešite te pritužbe. Ako su vas izabrali građani da budete na vlasti, rešavajte to ili recite ljudima - da, mi smo nesposobni, ne možemo ništa da rešimo. Znači, mi smo toliko sposobni da vi ništa ne možete da rešite što smo mi napravili. To tako ispada.
Nemojte bez veze da se brukate, rešite to već jednom ili zaćutite o tome. Nećete narednih 15, 20, 30 godina da pričate o pljačkaškoj privatizaciji 2001. godine.
Ne znam kakva je bila privatizacija, time se nisam bavio, niti je moja struka, ali kao pravnik, kao legalista prosto postavljam vama pitanje. Rešite to. Znam da bi DSS-u trebalo osveženje, ali od mene ga nećete dobiti.
Dakle, to je, gospodine Obradoviću, vezano za te pritužbe. Ne sporim da postoje pritužbe, većina njih verovatno nije osnovana, moguće da ima osnovanih pritužbi, ali nemojte izlaziti za govornicu, jer onda vi zloupotrebljavate tu činjenicu da ima pritužbi, nego dajte sve od sebe sa nadležnim državnim organima, ministrom koga ste vi izabrali i ministrom Stojkovićem, sa kojim izuzetno dobro sarađujete, i rešavajte to.
Ovo što ste nas izvređali usput, ne znam šta sve, neću da vam odgovaram, jer mislim da nije u redu, da nije normalno. Što se tiče tog terora, gospodine Obradoviću, ne možete vi govoriti o bilo kakvom teroru države.
Dakle, uz svo uvažavanje onoga što ste vi malopre naveli i uz svo razumevanje onih koji su neopravdano bili pod udarom države u toku akcije "Sablja", moram da vam kažem da je i u vreme vladavine SPS bilo na stotine i hiljade primera mnogo goreg terora prema građanima.
Molim vas, da završim, pa vi izađite pa pričajte ponovo. Vi dobro znate kako je izgledala vaša vlast i kako je izgledalo batinanje ljudi koji su lepili plakate i ne znam da li vama neko brani da lepite plakate.
Meni nije jasno, molim vas, dobro, ne znam koja je struja tukla nas, ali činjenica je da ste nas tukli i o tome vam pričam. Dozvolite da završim, da kažem, pa ćete vi.
Da li treba da vas podsetim da je u to vreme RTS služio da se ljudi na najgrublji mogući način ne kvalifikuju, da se ljudima pišu presude preko vaših režimskih novina i putem vaših medija, i da je u akciji "Sablja" razrešeno 29 ubistava, a od tih 29, 26 je bilo počinjeno za vreme vaše vlasti.
Zaista se pitam, da li vas, gospodine Obradoviću, toliko boli što je razrešeno 29 ubistava u toj akciji "Sablja" kada toliko imate protiv nje.
Da nije bilo akcije "Sablja", mi ne bi znali istinu ni o Ivanu Stamboliću, ni o drugima koji su stradali za vreme vaše vlasti. Nažalost, i o nekima kao što je gospodin Slavko Ćuruvija ni danas ne znamo istinu, ne znamo ko ga je ubio, ali indicije su sasvim jasne i koga god pitate ko je inspirator tog ubistva, nekim čudom, svi pokazuju na SPS.
Prema tome, gospodine Obradoviću, najgore što vi možete da radite sa ove govornice jeste da pričate o tome. Što se tiče pljački, zar stvarno mislite da vama treba da odgovaram na pitanje pljačke koju ste vi vršili, tj. vaša partija je vršila praktično deset i više godina u Srbiji.
(Predsedavajući: Molim vas, već ste prekoračili dva minuta.)
I tada ste Srbiju uvukli u neverovatne ratove, na kraju u sukob sa celim svetom. Stotine hiljada izbeglica, obogaljenih, poginulih itd...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, privodite kraju svoje izlaganje.)
Sada se bliži desetogodišnjica jednog od zločina koji se desio, a takvih zločina je bilo na stotine nad svim narodima, a tu vam je i srpski narod itd. i to je nešto sa čime vi treba da se suočite kao stranka i da kažete, pa dobro, kakvu smo mi to politiku vodili kada je toliko nesreća bilo na ovim balkanskim prostorima za vreme te neprikosnovene vlasti vašeg predsednika Slobodana Miloševića.
Evo, završavam. Pre neki dan me novinarka pita, kaže, šta vi mislite da li će biti lustracije i da li treba da se sprovede lustracija, i jedan od kolega, koji isto tako iz prikrajka podržava ovu vlast, on kaže, da, da, treba lustracija. Kakva lustracija, kada bi bila lustracija, prvo bi bio lustriran ministar Stojković. Kako lustracija kada su oni koji treba da budu lustrirani sada na vlasti, recimo kao što ste vi, gospodine Obradoviću, i vaša partija, zbog svega onoga što ste radili deset godina. Znači, toliko o tome koliko je licemerna vaša koalicija. Član vaše koalicije se zalaže za lustraciju...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, skoro ste duplirali vreme.)
Znate šta, gospodine predsedavajući, završiću i gotovo. Vi me opomenite, šta da vam radim, oduzmite mi reč.
Na kraju je ministar Stojković izašao, a ako hoćete još ću minut, možete da me prekinete ako hoćete, ministar Stojković zaista vrši zamenu teza...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, zaista vas molim da privedete kraju svoje izlaganje.)
Znam, gospodine predsedavajući, ali vi niste sedeli ovde od početka ove skupštine, ovde se pričalo o svemu i svačemu, a sada kada se malo pomene tema...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, ta pravila od tri minuta važe za sve poslanike, pa i za vas. Nemojte da zloupotrebljavate.)
Znate, teško mi je da se pridržavam Poslovnika, koji ste vi prekršili i to na najgrublji način u prethodnih šest meseci jedno 15 puta i sada tražite od mene da se pridržavam ovoga. Evo, došao je ministar i pustite me da mu kažem šta imam da mu kažem.
Znači, gospodine ministre...
(Predsedavajući: Najlepše vas molim da privedete kraju.)
Evo, privodim kraju, ministre, prvo ne razumem zašto ste bili onako žustri u odgovoru na pitanja koja sam vam postavio. To što sam rekao da postoji jedan ambijent koji navodi na čudan odnos DSS prema organizovanom kriminalu oličenom u crvenim beretkama i Miloradu Ulemeku, to je uverenje koje vlada kod većine građana Srbije i vi nemate razloga da budete tako besni kada mi odgovarate na to pitanje.
Druga stvar, vi kažete da smo mi kreirali ovo pravosuđe koje je sada. Nismo ga mi kreirali, vaš je zakon bio o Visokom savetu pravosuđa, o sudijama, tužiocima itd. Dogovor u parlamentu je bio sledeći - glasaćemo za Zakon o radu, ako vi glasate za Zakon o Visokom savetu pravosuđa, i to je istina, i mi smo vama izglasali, i šta sada.
Gospodine predsedavajući, evo završavam, nastaviću dalje u diskusiji i nadam se da će biti tu gospodin ministar, jer želim da mu kažem još dosta toga.

Samo malo, reč ima prvo ministar, pa ćete redom, pa vi gospodine Vučiću.

Rečeno je da je to po našim zakonima. Problem i jeste što su oni menjani 2002. i 2003. godine. Promenama moj prethodnik je imao ovlašćenje da predlaže, a vaša vlada da bira. Prema tome, zašto niste ostavili ove zakone, ne bi mogli da postavljate svoje ljude nesposobne i nestručne.
Drugo, što se tiče sudova, da li ste uveli za predsednike, evo zato imamo ovakvu situaciju, Savet za upravu u pravosuđu predlaže predsednike, molim vas, upravni organ. To ste vi uradili, molim vas, ne ja. Ova vlada je odmah to promenila kada je došla, ali je zatečeno stanje onako kako je zatečeno.
Rekoše mi da treba da me lustriraju, a voleo bih po tom vašem zakonu, gde ste predvideli da ćete to raditi po dosijeima, a vidim oni šetaju po B92 slobodno, da nećete po tim dosijeima koje prave, neki prave, drže, rade i prerađuju. Drugo, hoćete li sa onom komisijom gde ste izabrali ljude, gde polovina muževa sedi u DB, je li tako, to neće moći.
Ako vas zanima, sve što sam radio, radio sam časno. Bio sam najbolji student, najmlađi sudija i najbolji sudija. Primenjivao sam zakon onako kako je on glasio.
Nisam mogao da prihvatim ni tada, a neću se složiti ni sada, da pojedine grupe ili pojedine stranke odlučuju ko će biti gonjen, kako, neću prihvatiti nikada da se na televizijama ili u štampi vode paralelni sudski postupci ne bi li se izvršio pritisak na sud.
Na mene to nije moglo, ali sam, za razliku od onoga što vi pričate, mogao i kao mlad sudija da sudim Oskara Daviča, tadašnju perjanicu i miljenika Josipa Broza Tita. Bilo je traženje mog razrešenja.
Moram da priznam, jedan jedini čovek, jedan časni čovek se tada javio, predsednik Vrhovnog suda, gospodin Perović, i rekao: pa valjda sudija mora da sudi po zakonu.
Mora, a ako zakon ne valja, izvolite menjajte ga, ali ne tražite nikada od sudije da po potrebi neke grupe, neke stranke, goni i selektivno primenjuje zakon. Zakon postoji samo ako se primenjuje i važi za sve.

Reč ima poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo ću jednu kratku primedbu pre nego što krenem u repliku. Trenutno je u sali više poslanika SRS nego svih drugih i to su vam dale blagodeti vašeg Poslovnika, i mislim da građani Srbije dobro vide koliko su neodgovorni i neozbiljni oni koji su takav poslovnik usvajali.
Javio sam se zbog onoga što je kao tačno naveo Žarko Obradović. Bilo je to malo monstruoznije i mnogo gore od onoga što je rekao gospodin Obradović.
Oni su nas u to vreme optuživali najtežim rečima, neki koji nisu pročitali nijednu knjigu u životu, a završili su jedan privatni fakultet za 11 dana, za toliko dana im je upisano 26 ocena, imaju svoje predstavnike i u ovoj skupštini, glume nekakve sekretare i ministre, i oni su se pojavljivali u to vreme i govorili su kako smo nacisti, fašisti, spremali se da ušetamo u Vladu Srbije, pa valjda jato ptica koje je letelo te večeri iznad nas oteralo nas je sa tog mesta, pa smo otišli na neko drugo.
Nisam baš najbolje razumeo, ali ta teorija, i hajka i haranga koju ste sprovodili, bila je najjezivija u savremenoj istoriji. Znači, Broz kada je sprovodio svoje hajke i harange, brzo bi ih i efikasno okončavao, da li ubistvima ili uklanjanjem iz javnog života, ili teranjem iza rešetaka, bilo da je Goli otok ili neko drugo mesto, a ovi su to radili dugo, nemilosrdno, mrcvareći i mučeći svakoga ko misli drugačije.
Vi ovde govorite o lustraciji. Kako smete, kako vas nije stid i sramota da o tome govorite. Vi imate šefa poslaničke grupe koji je rekao da opozicija ne sme da podnosi predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi, jer nije opozicija ta koja je birala Vladu.
U pravu su oni koji kažu kakva je razlika između državnog terora i državnog terorizma, jer bi neki iz stranke Vuka Draškovića morali da nauče da državni terorizam predstavlja akte, metode i oblike terorističkog ponašanja, koje pojedine suverene države preduzimaju prema drugim suverenim državama.
Tek toliko da nauče šta je to u pravu, pošto vidim da blage veze nemaju i lupetaju gluposti o tobožnjem terorizmu Miloševićevog ili Đinđićevog, ili bilo kojeg drugog režima. Morali bi to da dokažu. Morali bi da dokažu da su oni proizvodili terorističke aktivnosti i sprovodili terorističke akte na teritoriji, ne znam, Irana, Bangladeša, Pakistana, Australije itd. Toliko, samo neznalice da nauče nešto.
Što se tiče priče o tome ko je šta reformisao i ko je šta učinio, primetio sam da su u Srbiji prethodnih godina najbolje reformisani fikusi i kašičice na aerodromu. Fikusi su tako uspešno reformisani da su vredeli 40.000 dinara. Jeste li vi, građani Srbije, čuli da fikus košta 40.000 dinara? Tako su ga dobro reformisali da su napravili da ukradu 18 miliona evra, kao dobar dan. Ljudi, nije 18 miliona dinara, 18 miliona evra je uzelo prethodno rukovodstvo na Aerodromu, jer su svi iz Demokratske stranke, ili samo poneki?
(Upadica iz sale: To je žuti fikus.)
Taj žuti fikus je koštao 40.000 dinara, verovali ili ne.

Gospodine Vučiću, prekoračili ste vreme.

Molim vas, gospodine Mihailoviću, prvi put ste opomenuli gospodina Markovića na 6,23, a govorio je 8,37 sekundi.

Gospodine Vučiću, to nije tačno, mnogo ranije sam ga opomenuo.