Gospodin Marković je napravio dve greške. Prva zalazi u domen dobrog ponašanja, a druga je mentalne prirode.
Nisam opsednut Natašom Kandić i nemam uopšte razloga da bude opsednut takvom osobom.
Poneki put stvarno izražavam čuđenje da država nije preduzela akciju, pošto je evidentno, dokazano, opštepoznato, da se pokrene odgovarajući postupak da se ona liši poslovne sposobnosti, jer ona širi lažne vesti, ugrožava javni red i mir, iritira građane.
Ali, svi njeni nastupi su očigledan primer i dokaz da se radi o strukturi ličnosti koja uživa u tome da kontrira većini. Ona prosto uživa u tome što zna da je neko pored televizora psuje. Taj poriv kod nje je mnogo jači nego bilo koja činjenica. Znači, imamo problem sa patologijom. Ne želim da se bavim patologijom, to nije moja uža specijalnost.
Nisam opsednut Natašom Kandić, nemam potrebe da budem opsednut. Ja sam nju skenirao, video sam kakav je to medicinski slučaj i država treba da preduzme neke stvari, da očisti taj prostor od tog zagađenja koje dolazi stalno, čim žena otvori usta. Videli ste u bilo kojoj emisiji, čim se pomenu Srbi, ona krene da govori sve negativno, a ako se kaže da su bili žrtve, ona to ne zna.
Znači, čista patologija, patologija skopčana sa parama i jednim interesnim klubom velikim oko nje, a to je i Vojin Dimitrijević, i čitav sistem nevladinih organizacija i nevladinih medija, vrlo značajnih medija, koji truju, koji vrše mentalne manipulacije sa ovim narodom, a naravno, oni svi daju podršku Demokratskoj stranci. To je simbioza.
Nataša Kandić - Demokratska stranka, stavite znak jednakosti. Sonja Biserko - Demokratska stranka, stavite znak jednakosti, bez obzira na boju. Znači, boje mogu da menjaju. Demokrate ne menjaju svoju boju, ali ove nevladine mogu da imaju i neke druge boje, ali znajte, sve je to žuto. To je sve žuto ofarbano.
Oni rade po sistemu, gde god nađu interese da mogu da profitiraju i da nešto kažu, to kažu, ali od lokacije do lokacije razlikuje se priča, jer oni imaju potrebu da budu na vlasti, a kada su oni na vlasti, to smo osetili.
To su "Sablje", "sabljice", privatizacija itd, svašta, bogatstvo ideja kako da se maznu pare, kako da se napravi šteta ovom narodu, neiscrpno bogatstvo. Zbog toga hoćemo da ukažemo građanima, pogledajte malo oko sebe, vidite šta rade demokrate. Lažljiva je žuta boja. Koriste i sva moguća sredstva radi manipulacije.
Narod moli predsednika Republike, ne pozivaj ljude da idu da glasaju na Kosovo i Metohiju; ne, on poziva. Narod ga preklinje, Evropa, svi ga preklinju da ne ide preko Drine, da ne bruka sebe i državu; ne, on ide. Taj sindrom Nataše Kandić vlada Demokratskom strankom.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković. Molim vas, držite se vremena, neću tolerisati, imate tri minuta vremena.

Gospodine Krasiću, ne znam zašto se uopšte mešate u ovu diskusiju. Sa vama kao da niko ne razgovara kući, a onda dođete ovde da pričate. Vi ste upali u jednu diskusiju koja nema nikakve veze sa vama.
Objasnio sam pojmovnu razliku između dva oblika terora, šta je državni teror, šta je terorizam, a posle toga gospodin Vučić je još dodatno objašnjavao. Ne znam šta se mešate u celu tu priču. Nataša Kandić, Sonja Biserko, kakve veze mi imamo sa njima? To je izgleda vaš problem.
Mi ih ne doživljavamo kao problem. O događajima o kojima one pričaju, Demokratska stranka je potpuno čista, o Srebrenici i drugim događajima. Kakve veze mi imamo sa tim. To da su naši članovi, bože sačuvaj, mi nemamo nikakve veze sa njima, niti stojimo iza stava koje oni iznose. Vi ste veoma uzbuđeni, i vi i socijalisti pred ovih 10 godina Srebrenice, i ne znam šta je sa vama. Prosto, ponašajte se kao i svi drugi koji sa tim nemaju nikakve direktne veze.
Što se tiče vas, gospodine Obradoviću, da vas obavestim, bio sam predsednik Skupštine i ne znate da nisam izdavao građevinske dozvole, niti sam ovlašćen da izdajem građevinske dozvole. To je bila koaliciona vlast. Niko u toj opštini nije izdavao građevinske dozvole. Znate da preko 800 kvadrata je nadležnost drugog organa, i ako to niste znali, morali ste naučiti kada ste bili kandidat. Zašto me sada ovde klevetate, to mi nije jasno.
Jednom prilikom za ovom govornicom sam čitao neke novinske članke, pa su mi vaše kolege iz poslaničkog kluba skrenule pažnju i rekle - kolega, mi smo ovde dugo i to što se čitaju novinski članci ili se neko kleveta, to može da bude metod rada, ali ne mora. Ukoliko budete želeli da se klevetamo, nastaviću sa tim što sam tada imao, ali ne vidim da je to rešenje. Postoji sud i neka utvrdi vezano za vaše partijske kolege, što se tiče mene. Ali, ni sud i niko nema nikakve veze sa tim da li je nešto bespravno zidano.
Moram da vas obavestim da su u Beogradu zidani ukupno od 1985. pa do 2000. i neke godine milioni i milioni bespravnih kvadrata. To je sistemska greška i sistemski propust. Bili vi predsednik opštine ili predsednik mesne zajednice, to je nešto sasvim deseto, tako da to nema nikakve veze.
Građevinsku dozvolu da se neko nadzida ne može dati neko van njegove nadležnosti. Građevinska dozvola je složeni pravi akt. Složeni pravni akt podrazumeva da imate saglasnost Sekretarijata za urbanizam, što vi dobro znate, ne možete dati građevinsku dozvolu bez drugog organa itd. Ovo vam najiskrenije govorim i da imam vremena još bih vam pričao o tome. Potpuno je bez veze to što ste sada uradili.
Gospodine ministre, vi ste dalje rekli da sam vas povezao sa organizovanim kriminalom i da vi nemate saznanja da je neko iz Vlade povezan sa organizovanim kriminalom. Nisam rekao da ste vi povezani sa organizovanim kriminalom, samo sam vam skrenuo pažnju da ne može da osvane dan a da nema neka afera vezana za Vladu Srbije...
(Predsedavajući: Molim vas, prekoračili ste vreme.)
Završavam, sa organizovanim kriminalom itd. Mi nažalost imamo takav Poslovnik, i ako se ovde pojavi vaša koalicija, ova protiv DS, i svako izađe i ispljuje DS, a posebno vas boli predsednik Republike, i sve kažete, a onda mi iz stranke imamo tri minuta i to je sve što možemo da govorimo. Koristiću vreme i reći ću vam šta imam u sledećem izlaganju.

Replika, Aleksandar Vučić, pa Žarko Obradović, pa gospodin Krasić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nisam dobio odgovor za ove žute audije, žute fikuse, žute kašičice, a posebno za ove audije.
Dok su još crni, sveže ofarbani, metalizirani, pa vas molim da građani Srbije dobiju odgovor, ako nećete poslanicima SRS da kažete koliko koštaju ti audiji, molim vas da izađete i da to kažete građanima Srbije. I da nam kažete ko je to platio i od kog novca, za te dobre, obijane, što su mnogo pametni i sve završavali na Oksfordu i Kembridžu škole.
Dame i gospodo, kaže ovde gospodin Marković, govori o nekoj opsednutosti i kaže, nas ne pominju Nataša Kandić i ne znam ko još. Ne pominje vas Nataša Kandić, tačno je, ne pominje vas zato što ste vi jedno te isto, a ne pominje vas Nataša Kandić jer ona pokušava psihopatski da goni normalne, časne, dobre i nevine ljude.
Moram da vam kažem šta će vam se pojaviti vrlo brzo. Pošto ste govorili o tome kako sa nečim nemate veze, a sa nečim neko drugi ima. Na pamet mi ne pada, ni vas lično, niti bilo koga drugog da optužujem za neki zločin, jer to treba da rade nadležni državni organi. Na pamet mi ne pada da poput vas, poput Berije i Višinskog, rušim pretpostavku nevinosti. Vama govorim sledeću stvar: videćete tek ko je koga finansirao.
Očekujem u roku od naredna tri ili četiri dana, a najkasnije do utorka, da se vidi koga je i kako finansirao Milan Milanović Mrgud, komandant "Škorpiona". To je onaj komandant one jedinice koja je počinila zločine nedavno koje smo videli na televiziji, pa ćete u tome videti da li je on finansirao možda DSS, ili SPS, ili G17, ili SRS, ili možda DS.
Ustanovićemo, a da ne govorim pre vremena, samo nagoveštavam da postoje neki podaci koji govore o tome čiji je finansijer i čiju je zaštitu dobio Milan Milanović zvani Mrgud, a to će biti nešto što je veoma ozbiljno. Neću dalje da ulazim u priču, hoću još nešto da objasnim sa početka jutrošnje rasprave, a što nema veze sa vama.
Naime, u tim svojim lažima i prevarama taj banditski lobi...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, prekoračili ste vreme.)
Završavam, razumeo sam, gospodine Mihailoviću, završiću u najkraćem roku.
Taj banditski lobi, koji predvodi taj patološki lažov i psihopata Nataša Kandić, nije uspeo da koordiniše svoje medije, za koje je glavna karakteristika da su sledbenici Berija i Višinskog, tj. da krše pretpostavku nevinosti i da traže dokazivanje nevinosti i utvrđivanje sumnjivih u Srbiji. Tako da Nušić, da je živ, danas bi mogao da piše romana i romana gledajući B92 i slušajući šefa banditskog lobija Natašu Kandić.
Međutim, ona nije uspela da koordiniše kompletan banditski lobi i pojavile se pukotine, tako kod tih medija koji su protagonisti ideja Berija i Višinskog, završavam za 10 sekundi, pojavile su se informacije kako je tačno da je Tomislav Nikolić otišao u decembru, ali valjda želeći da ponize Tomu Nikolića, želeći da ponize radikale, kažu sa sprdnjom da je svima opštepoznato da Toma Nikolić ni metka nije ispalio. To je kragujevačka "Svetlost", a možete pogledati, najnovija...

Gospodine Vučiću, molim vas, zaista privedite kraju.

Ne smem da komentarišem, nešto je zaista bilo duhovito, ali ne mogu ni da zamerim onome ko je to dobacio.
Dakle, to je, dame i gospodo narodni poslanici, kada se banditi preračunaju. Što se tiče tog banditskog lobija, evo da obradujem građane Srbije, u ponedeljak biće predata krivična prijava, a sledeće nedelje kreće postupak.
Mi računamo, ako bude prava i pravde, i ako ministar Stojković to ne bude zaustavljao ili bilo ko drugi, a nadam se da neće, Srbija će biti veoma obradovana, bar izvesno vreme Nataša Kandić će da ide na službeni put u Kinšasu, srećan joj službeni put u Kinšasu, bar na godinu dana. I da se Srbija odmori...
(Predsedavajući: Vreme, molim vas.)
... od banditskog lobija i da građani Srbije mogu da dišu i žive kao svi normalni građani sveta. Hvala, gospodine predsedavajući.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, izvolite.

 Hvala, gospodine predsedavajući, pošto ovo polako izmiče u odnosu na temu dnevnog reda, imam obavezu da kažem nekoliko reči vezano za pominjanje SPS i ove događaje u Srebrenici, i obeležavanje tog groznog datuma. Groznog iz razloga što je jako mnogo ljudi ubijeno, a taj događaj se koristi i njime se politički manipuliše, i očigledno se želi politički preko toga poentirati.
Mi, socijalisti, nemamo nijednog razloga da se brinemo vezano za te događaje. Ove dušebrižnike moram da podsetim nešto što je deo naše savremene političke istorije, ali očigledno se ne pominje, jer ne može se politički poentirati na tome da je mirovni plan iz 1994. godine o zaustavljanju rata u BiH, gde je rukovodstvo tadašnje Srbije i Jugoslavije stalo iza njega, i predsednik Milošević, bilo odbijeno leta 1994. godine od tadašnjeg rukovodstva Republike Srpske na Palama, i da je posle toga 6. avgusta bila uvedena blokada na Drini.
Tada smo mi socijalisti bili kritikovani od svih ovih sada dušebrižnika što drže ovako moralna predavanja. Bili smo kritikovani kako ne pomažemo srpski narod itd. A isporučili smo ogromne količine i hrane i medicinskih potrepština.
Postoji izveštaj švedskog generala Bob Pelnesa, koji kaže da Srbija ništa nije uradila protivno dogovoru koji je postignut tada sa međunarodnom zajednicom. Imamo, nažalost, ove grozne zločine iz 1996. godine i imamo izveštaj holandske Vlade na 7.600 stranica, gde se nepobitno, a jedna vlada je pala zbog toga, konstatuje nekoliko činjenica. Pod jedan, Srbija s tim nema veze. Pod dva, delimičnu odgovornost nosi holandska Vlada, delimičnu odgovornost nosi UN, i zbog načina kako su se ophodile i odnosile u toj akciji, i da odgovornost nosi Vojska Republike Srpske. Srbije tu nema.
Zašto smo mi protiv deklaracija koja, da kažem, govori samo o jednom zločinu. Baš zbog toga što se apsolutno pokušava naša država uvući u nešto za šta nije odgovorna. Nama socijalistima smeta kada se samo priča o jednom zločinu. Nama smeta kada se pominje država Srbija koja sa tim nema veze. Zašto se ne pominju neki drugi zločini koji su se desili ili odgovornost svih, zašto se dozvoljava da nam neki tzv. dušebrižnici iz međunarodne zasednice pričaju kako je moralno osuditi. Niko od njih nije osudio agresiju NATO na našu zemlju 1999. godine.
Otkud ta, pobogu, logika da imamo potrebu da pričamo o zločinima u drugoj državi, jer BiH jeste druga država, sviđalo se to nama ili ne, a nemamo potrebu, ni moralnu ni političku, da pričamo o zločinima koji su počinjeni u našoj državi nad našim narodom. To je nešto što nas socijaliste razlikuje u odnosu na ove novokomponovane dušebrižnike i demokrate. Hvala vam.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.