Javljam se po članu 100. Poslovnika. Nadam se da je to isti član i posle ove promene.
Ukazaću na jednu stvar koja se dešava kad izađe gospodin Marković. On je malopre rekao, šta se mešam tu u nešto što on raspravlja sa gospodinom Vučićem. Pri tom se trudi da zaboravi činjenicu da je prvo mene prozvao imenom i prezimenom. Narodni poslanici i treba da imaju različite političke stavove, i treba da sa ove govornice iznose i sukobljavaju te političke stavove, ali nikada ne sme nijedan poslanik da uskrati pravo ili da potencira pitanje da neki poslanik nema pravo da izađe i da priča.
Zbog toga se javljam i zbog toga ukazujem na tu povredu Poslovnika, a ovde se radi o jednoj manipulaciji. Čovek je izazvao replike, pa onda mu ne odgovara ako Krasić izađe na repliku, jer zna da Krasić mnoge stvari zna vrlo precizno, činjenično, pa malo ko može da replicira na surove i opštepoznate činjenice.
Moram da podsetim ove velike dušebrižnike, koji su zastupnici lika i dela Nataše Kandić, da je tokom 1999. godine posebno formirana komisija, koju je formirao u to vreme tužilac Haškog tribunala Luiz Arbur, na 28 strana napravila izveštaj povodom NATO bombardovanja, jer je bilo prigovora i zahteva da se uključi i Haški tribinal. Preporuka na kraju tog izveštaja je da na ovom prostoru nije bilo vršenih dela iz nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, već eventualno dela: zločin protiv mira i agresija, za šta nije nadležan Haški tribunal.
Ali, 1998. godine je usvojen Rimski statut Stalnog suda za ratne zločine. Vidite, ni tamo se ne pokreće to pitanje, iako se u tekstu na 10 mesta konstatuje da su teško pogažena sva prava humanitarnog prava prema civilnim žrtvama, a na kraju se kaže, u komentaru Bele knjige našeg Ministarstva inostranih poslova, gde je dat prikaz svih civilnih žrtava, kaže se da je bilo samo 500 civilnih žrtava, i to nije dovoljan razlog da bi se dalje Tribunal upustio u ovo razmatranje.
Zato vas stvarno molim, kada izlazite za ovu govornicu i želite da date političku kvalifikaciju nečega, pogledajte malo u činjenice, u akte koji regulišu te stvari, jer imamo medije pod dominacijom ovih žutih, koji su u stanju da hiljadu puta ponove laž i onda mi koji znamo činjenice ne možemo da ubedimo javnost da je istina na drugoj strani i da potpuno drugačije izgleda.
Videli ste i sami, ono što su prikazali da je Srebrenica, na svim medijima se vrti i dan-danas, ali ono gde je stradao Srbin, niko ne sme da objavi, u Srbiji ne sme da objavi. Zbog toga dižemo glas. Tražimo od DS da prihvati Srbe kao ravnopravne građene u Republici Srbiji. Tražimo od DS da se seti da su i Srbi ljudi koji moraju da uživaju ljudska prava. Samo to tražimo, ali to je mnogo za vas.

Narodni poslanik Dušan Petrović, po Poslovniku.

Po članu 100. Dolazak ratnih zločina na dnevni red naše javnosti uneo je veliko uznemirenje u ovu skupštinu. Očigledno je da oni koji su najviše uznemireni imaju neki razlog zašto je to tako. Koliko mi se čini, imamo nepriliku da vidimo izlive histerije sa ove govornice, ali to će javnost koja posmatra ovu skupštinu znati da proceni.
Ne mogu se histeričnim istupima i iznošenjem potpunih neistina negirati činjenice. Važno je da imamo potpuno jasnu predstavu o tome šta je nesporno. Pre svega, nešto što nije u okviru ove teme, a gospodin Vučić je otvorio i tiče se nekakvih automobila. Gospodine Vučiću, ne znam da li su počeli da vam se priviđaju nekakvi auti koji su u obezbeđenju ove ili one institucije, ali vi vrlo dobro znate, a siguran sam da znaju i građani koji nas gledaju, da predsednik Republike ne može da kupi ništa. Pre svega, nisam čuo od bilo kog građanina, niti od bilo kog ko bi na ovaj ili onaj način mogao da ima vezu sa tim, da je bilo kakav "audi", a pogotovo žuti "audi", stavljen u bilo kakvu službenu upotrebu u okviru službe predsednika Republike.
Bilo da je reč o "jugu", "polu" ili bilo kakvom drugom automobilu, samo nadležna služba Vlade Republike Srbije, u okviru budžeta, može da nabavi bilo kakvo vozilo. Samo nadležna služba Vlade Republike Srbije može i bicikl da nabavi za nekog ko radi za državu. Gospodine Vučiću, kako god okrenete, ovo što ste rekli, a to ne liči na vas, predstavlja zaista neverovatno nelogičnu tvrdnju i iskazuje vašu zlu nameru prema predsedniku Republike, što nije dostojno jednog narodnog poslanika.
Što se tiče deklaracije, i o tome je ovde govoreno, da, DS smatra da je potreba da ovaj parlament osudi sve ratne zločine koji su se zbili i da posebno treba da osudi zločin koji se desio u Srebrenici. To je nesporna činjenica. Ni jednom jedinom rečju država Srbija, na bilo koji način u tekst koji je DS predložila, nije uključena, to je laž. Uostalom, ono što je DS predložila je bilo u svim dnevnim novinama i sa tim su takođe građani Srbije upoznati.
U pogledu jedne od tvrdnji nekog od ovih poslanika koji su ovde prisutni, kako se tobože mnogo puta ponavljaju neke neistine da bi postale istine, dakle, ovo je jedna od neistina koja se ponavlja, sa tužnom nadom da bi postala istina.
Dakle, nije tačno da se u tekstu koji je poslala DS ovoj skupštini bilo gde država Srbija pojavljuje kao entitet ili kao državno ustrojstvo koje figurira u ovom tekstu.
Mi se nalazimo pred jednom vrednosnom vododelnicom i političari u Srbiji, političke stranke u Srbiji i građani Srbije će se u vrlo kratkom vremenu podeliti prema tome koje su im vrednosti na srcu i koje vrednosti dele. Da li smo mi, kao država i kao građani, spremni da osuđujemo ratne zločine, a država da ratne zločince hapsi i da im sudi po zakonu, ili ćemo, kako je to bilo 90-ih godina, zbog tobožnjeg patriotizma koji uništava državu, biti spremni da gledamo kroz prste zločincima ili čak da ih podržavamo.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre je za govornicom bio tipičan predstavnik, kako Nataša Kandić kaže "histeričnih bradatih koljača, sa kamom", šta li ono još reče i baš je ličio na jednog od takvih.
Tako ih je Nataša Kandić doživela. Nikada to ne bih rekao za gospodina Petrovića, ali je to Nataša Kandić sinoć govorila. Gospodin Petrović je, onako malopre iskolačenih očiju, izgledao kao prototip lika kojeg opisuje Nataša Kandić.
Što se tiče automobila, metaforično sam rekao žuti "audi", a reč je o crnim metaliziranim "audijima", u toku pauze proverićemo i registracije, pa ćemo reći, nema sumnje da to mora da ide preko Uprave u Vladi Republike Srbije, i takvu informaciju smo tražili ili iz kabineta predsednika Republike ili iz Vlade Srbije, da nas obaveste ko je nabavljao nove "audije" za predsednika Republike. To je naše pitanje. Ništa više. Niste pažljivo slušali šta sam govorio.
Što se tiče same priče oko ratnih zločina i histerije, da bi javnosti bilo jasno, i imenom i prezimenom pomenuli smo zločin u Srebrenici u predlogu deklaracije SRS, ali smo pomenuli zločin u Bratuncu, Klečki i Srpskoj krajini. To je ono što je vama smetalo. Dakle, mi hoćemo da osudimo Srebrenicu, ali vi niste hteli da istovremeno osudite Krajinu, niste hteli da osudite Klečku i Bratunac. To je suštinska razlika.
Mi hoćemo sve, a vi hoćete samo Srebrenicu i to treba da znaju građani Srbije, to je suštinska razlika između nas. Nemam ništa protiv što će pojedini mediji, koji su sledbenici Berije i Višinskog, kako čujem jutros u 9,00 sati organizuju hajku protiv SRS, samo što ne psuju i ne znam ni sam šta već sve rade.
To je njihov posao. Mogu da preduzimaju bilo šta, srpske radikale uplašiti neće ni na koji način i to ne može da uradi ni ona belosvetska lopuža, koja je ukrala diplomu i falsifikovala, kakav je Slobodan Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine, ni mnogi drugi.
Moram neke da obavestim da i tu informaciju imaju da je Berija odavno umro, da ne moraju baš toliko da insistiraju na njegovom liku i delu, neće se vratiti, neće moći na takav način da vladaju u bilo kojoj zemlji na kugli zemaljskoj, a pogotovo ne u Srbiji.
Što se tiče SRS, mi ćemo i ubuduće sve zločine osuđivati, čiste savesti, jer SRS, za razliku od nekih drugih, ali neću o tome da govorim dok ne dođu čisti i precizni podaci, nikada nije finansirao veliki kriminalac Milan Milanović, komandant "Škorpiona", a videćete koje je političke stranke finansirao i pomagao u vreme izvršenja i zataškavanja zločina u Srebrenici.
Veoma ćete se iznenaditi kada budete dobili precizne papire o finansijskoj pomoći. Što se tiče SRS, mi ćemo da nastavimo da insistiramo da pravda i pravo budu zadovoljeni, a ne da se pojavljuje Nataša Kandić i neki činovnici iz pojedinih ambasada, koji će posle donošenja pojedinih presuda da se pojavljuju u medijima i da kažu - zadovoljni smo presudama. Jer, to je rušenje pravnog poretka, to je zamerka ministru Stojkoviću, to je uništavanje Srbije.
Možete da mislite da je uništavanje Srbije profitabilno, da ćete za to da dobijate i dalje podršku u pojedinim zemljama sveta. Možda i hoćete, ali nemate pravo da to tražite od građana Srbije, jer građani Srbije neće dalje ni urušavanje, ni unižavanje, ni uništavanje Srbije, građani Srbije samo hoće da budu svoji na svome i da žive kao sav normalan svet, i bez DS.

Gospodine Petroviću, pretpostavljam da po Poslovniku tražite reč. Izvolite.

Član 100. Poslovnika. Meni je, gospodine Vučiću, drago da ste počeli da se približavate realnosti i pretpostavljam da će se taj vaš put nastaviti u toku današnjeg dana i ubuduće. Dakle, nije više žuti "audi", nego je postao crni. Tačno je da ako je nešto kupljeno, morala je da kupi Vlada Republike Srbije preko svoje Uprave.
Nije baš da ste čuli na ulici, nego ćete tražiti proveru, a evo ja isto ću da vidim šta se zbilo. Uveren sam da tu nema ništa ni bitno, ni interesantno, i siguran sam, dakle, to nije ni pitanje verovatnoće, da ništa nije učinjeno što se kosi sa zakonom, niti je moguće nešto mimo budžeta Republike Srbije uraditi, ali to prosto nije važno. Naravno, važno je da se utvrdi šta je u pitanju, nije važno za ovu debatu o ratnim zločinima, ali ćemo svakako vi i ja podeliti tu informaciju i videti šta se zbilo sa voznim parkom svake od institucija.
Ono što je mnogo važnije je da smo počeli da se približavamo istini i o činjenicama koje su važne za deklaraciju i za našu raspravu. Nažalost, evo i ministar je izašao, otišli smo na drugu temu, ali je važno zbog javnosti da to sve raspravimo. Naravno da u tekstu koji je dala DS država Srbija nigde ne figurira.
Ali je isto tako tačno da sam u ime DS predložio da na godišnjicu kada se desio egzodus našeg naroda iz Republike Srpske Krajine, iz Hrvatske, ova skupština donese deklaraciju, i to je bila tema na razgovoru šefova poslaničkih klubova sa predsednikom parlamenta.
Dakle, Srebrenica je postala simbol stradanja savremenog čovečanstva. To nije simbol stradanja samo u Bosni i Hercegovini, niti na bilo kom drugom mestu, već jedna od simboličnih tačaka koje su obeležile kraj 20. veka i ceo 20. vek. Postavlja se pitanje da li parlament Srbije, kao telo koje reprezentuje politiku u Srbiji, jer su ovde narodni predstavnici, jeste u mogućnosti i ima snage da podeli vrednost savremenog čovečanstva.
To je jedini put i način da mi uspemo, kao država pre svega, da zaštitimo uspomenu i moralna prava svih žrtava Srba iz tih nesrećnih 10 godina, da sačuvamo uspomenu na sva stratišta gde su stradali Srbi u tih 10 godina, uključujući i Bratunac i sva druga mesta velikih stradanja naših sunarodnika. Ali, isto tako to je jedini način da sačuvamo uspomenu i na zločine koji su se desili nad našim narodom u Drugom svetskom ratu, i u Jasenovcu, i u Jadovnu.
Ukoliko ne budemo u stanju kao skupština i kao država da postanemo deo sistema vrednosti savremenog čovečanstva, izgubićemo pravo i na svoju istoriju i na svoje žrtve. To će biti vrednosna vododelnica koja se sada dešava u Srbiji i DS tu nema bilo kakve dileme.

Replika, Aleksandar Vučić, narodni poslanik.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre oko ovih "audija".
Dakle, nisam ništa izmislio. Dva nova "audija" kod ovih pametnih momaka iz Kembridža i Oksforda stigla su, odmah sam rekao da su crne boje, a žuta je muka narodna, i velika i prevelika, zbog svega toga.
Ali, da se vratimo na ove zločine. Mi smo predali deklaraciju povodom progona srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine, tekst. Možete da nam potpišete, treba nam tri potpisa samo, pa da idemo na vanredno zasedanje tim povodom. Sumnjam da ćete to učiniti pre 11. jula. Sumnjam da ćete to ikada učiniti, zato što se tamo govori o brutalnom progonu i ubijanju srpskog naroda.
S druge strane, ta vododelnica između nas jeste upravo u tome što vi ne želite da kažete da je istovrsni zločin, makar istovrsni, počinjen protiv srpskog naroda. Najstradalniji narod u prethodnih 15 godina, da ne kažem prethodnih 65 godina, na prostoru bivše Jugoslavije je nesumnjivo i činjenično srpski. Mislim da tu nema nikakve dileme. Kada govorite o Jasenovcu, kako to da se vi koji imate takve veze i toliko moći niste postarali i potrudili da paradigma zločina savremenog sveta bude Jasenovac.
Moj otac, sasvim slučajno, ne želim lično o tome da govorim, jer sigurno ima gorih tragedija i većih, nije upoznao ni svog oca, ni svoje stričeve, nikog muškog u familiji, jer su ustaše sve pobile. Pitam vas, ko je to osudio, da li je tražio neko iz separatističkog rukovodstva Vojvodine da to bude dan žalosti kada je stvoren logor Jasenovac, da li je tražio neko iz separatističkog rukovodstva Vojvodine, pošto danas ima mnogo prognanih Krajišnika, baš u tom delu Srbije, da li je tražio da 5. avgust bude dan žalosti, ili 4. ili možda 5. maj? Nije, osim što bi, možda, neki za Titov rođendan tražili da bude dan žalosti.
Ovaj datum u maju sam pomenuo zbog "Bljeska", zbog Zapadne Slavonije i tadašnjeg progona Srba, kada se onaj ustaški zločinac Robert spustio svojim avionom i minirao kolone srpskih izbeglica. Ta vododelnica pokazuje da smo mi oni koji hoćemo zločin da osudimo, bez razlike ko ga je počinio i nad kim je počinjen, ali smo mi ti koji nećemo da zatvaramo oči i nećemo da se uplašimo pred medijskim pritiscima onih koji hoće da kažu da postoji samo jedan zločin, zločin nad srebreničkim muslimanima, i to je ključna razlika između nas.
Upravo zato pozivamo i vas, dobrodošli ste gospodine Petroviću, dobrodošli ste svi, 9. jula organizujemo u velikoj dvorani Sava centra u 12 časova, subota je, neradni dan, da dođete i vidite snimke i fotografije zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije. Dakle, da se ne stidite ni televizije, medija, ne ove što su sledbenici Berije i Višinskog, nego ove druge koji hoće da vide šta se dešavalo protiv Srba, ne samo protiv nekih drugih, da dođu i vide, pa da obaveste javnost da li je jedan jedini zločin bio i da li je baš paradigma samo Srebrenica, ili bismo mogli da nađemo više simbola i više paradigmi.
Upravo zbog onoga o čemu vi govorite da je paradigma, mi smo tražili da bude Krajina, jer je to najveći zločin koji se dogodio na teritoriji Hrvatske, i Klečka, mogli smo i Staro Gracko da stavimo, gde su mladom dečaku iščupali srce samo zato što je Srbin, ali smo uzeli Klečku na Kosovu, uzeli smo Bratunac, Kravicu, a mogli smo da uzmemo i Sarajevo, jer je to mesto velikog stradanja srpskog naroda.
Mogli smo da uzmemo još neka mesta gde su odsecali glave Srbima, igrali fudbal srpskim glavama, sve smo to mogli, ali ne, uzeli smo po jedno mesto baš kao simbole i stavili smo Srebrenicu, a vama to nije bilo dovoljno, jer ste hteli da bude samo Srebrenica, i to je razlika između nas.
Ponosan sam što je ta razlika između nas takva, ponosan sam jer nam niko neće reći da smo neki zločin zaboravili, ponosan zato što Srbija hoće da osudi sve zločince, one pojedince koji su vršili zločine nad srebreničkim muslimanima, ali hoće da poštuje i svoje mrtve i svoj narod, i svoju decu, zarad naše budućnosti, zarad budućnosti naših pokolenja, i vaše i moje dece. Bez toga takve budućnosti nećemo imati.

Reč ima poslanik Dušan Petrović.