Dame i gospodo narodni poslanici, dobro sam razumeo šta je sve ovde govoreno, dobro sam razumeo i priču o ovim topovima oko Sarajeva. Da, u ratu imaju i topovi, u ratu imaju i krstareće rakete, i "tomahavk" rakete kojima je ubijena mala Milica Rakić u Batajnici, pa se ne sećam da ste nekada rekli da je to bila brutalna agresija i brutalni zločin, i to osudili.
Takođe se ne sećam da je isto to učinjeno u Varvarinu, gde je mala Sanja ubijena, niti se sećam da je neko osudio ono što su radili oni zlikovci Mazreku, silujući Srpkinje i ubijajući srpsku decu, srpske mladiće. To su javno priznali, direktno, objašnjavali kako i na koji način su to sprovodili. Dosovska vlast im je omogućila da budu pušteni na slobodu i da ne budu iza rešetaka. Da li je bilo pod pritiskom ili nije ne znam, ali je to sramota za ovu državu.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Blažiću, mi u SRS imamo vrlo precizan i jasan odnos: prvo moraju da odgovaraju oni u Sloveniji koji su ubijali srpske vojnike, koji nisu imali nikakvu priliku, niti su hteli, ni želeli, ni imali naređenja da im se suprotstave. Moraju da odgovaraju oni koji su, pre svega, počinili zločin protiv mira, kao najteži zločin, izazvali sukob na prostoru bivše Jugoslavije, oni koji su hteli protivpravno otcepljenje od teritorije bivše Jugoslavije i u tome uspeli uz pomoć pojedinih velikih sila, a onda počeli da sprovode politiku etničkog čišćenja, maltretiranja, šikaniranja i ubijanja Srba.
Ne treba da vas podsećam kako su na Koranskom mostu kod Karlovca, valjda se sećate tog zločina, prerezani grkljani svim Srbima, svim srpskim vojnicima, i kako su ih ostavili u onim limenim sanducima, sa prozorčićima tamo gde su im glave, da se vidi kako su mučeni i kako su ubijani. Ne treba da vas podsećam kako je to isto činjeno i u Gospiću, kako je to činjeno u selu Varivode, toliko upečatljivo da ni hrvatski sudovi, koji sve njihove zločine apsolutno zataškavaju, a Srbima izmišljaju, nisu mogli to da prećute.
Siguran sam da se svi građani sećaju proterivanja gotovo pola miliona ljudi sa svojih ognjišta iz Srpske Krajine, iz Srpske Krajine koja je imala sve elemente države: teritoriju, narod, suverenu vlast, koja je imala 98% opredeljenje ljudi da ostanu da žive, kao preče pravo nego pravo protivpravnog otcepljenja u tadašnjoj državi. Ti ljudi su proterani sa svojih ognjišta.
Te ljude su mitraljirale zločinačke ustaške eskadrile, i ocu i majci su, mislim da se Krapići ili nešto slično prezivaju, ako sam pogrešio, izvinjavam se, ubili tri sina mitraljirajući ih kod Petrovca, kod Petrovca u Republici Srpskoj. To je mesto koje nema veze sa Hrvatskom. Nikad Hrvati nisu u Petrovcu ni živeli, da se ne lažemo, možda jedna ili dve kuće. Sve je bilo srpsko i ponešto muslimana. Ali, zato im nije smetalo da pobiju koga stignu i gde stignu.
Nije smetalo nikome da čine najstravičnije zločine protiv Srba, jer oni nisu nikome bili problematični. Samo je važno da se Srbi osude kao genocidni, jer Srbi su dobri samo kad idu, kada ih za ruku povedu i odvode u jame. Uvek sam se pitao, kad su odvodili Srbe 1941. do 1945. godine ustaše, kako je moguće da dođu trojica, petorica ustaša i odvode 50 Srba u jame, bez otpora, i ubijaju ih na način na koji im to padne na pamet. Onda sam shvatio, u stvari, da bi svi želeli i da je to jedino poželjno ponašanje Srba.
Mi smo sada krivi samo zato što se prvi put u istoriji nismo tako ponašali, zato što nismo dobrovoljno išli u jame, zato što nismo vršili dobrovoljna samoubistva. Mom ocu su celu familiju pobili na taj način, sve, celo selo počistili, sve muško pobili.
Preživeo je zato što je bio u stomaku svoje majke. Pošto su se u ovom ratu pobunili i počeli da se bore, odmah su genocidan narod, zato što su branili svoja ognjišta, zato što su branili svoju teritoriju, zato što su branili svoju zemlju.
Dosta je više, ne govorim više, najmanje ste tu vi problem. Ima tu mnogo moćnijih i ozbiljnijih koji vrše pritisak na srpsko javno mnjenje. Imamo šefove banditske grupe, Natašu Kandić i mnoge druge koji to rade, ne bi li srpskom narodu stavili omču oko vrata. Protiv toga ćemo da se borimo. Borićemo se ne samo svojim znanjem, ne samo svojom umešnošću, imamo li je ili ne, borićemo se svim srcem, svim onim što imamo da branimo i sačuvamo ono malo što je od Srbije i od srpskog naroda ostalo.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sve poslaničke grupe, sem SPO-NS.
Prvi se za reč prijavio narodni poslanik Rajko Baralić, a sledeći je narodni poslanik Slobodan Pajović.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, nekoliko zakona kojima treba da regulišemo neka pitanja koja su do sada bila drugačije rešena ili nisu bila adekvatno rešena, traže od nas odgovornost i da se ovome posvetimo na način da pomognemo da se ovi problemi reše.
Govoriću samo o nekoliko pitanja. Sudske takse, i kod onoga koji propisuje i kod onoga koji ih usvaja, imaju jednu funkciju, a za one koji ih plaćaju predstavljaju obavezu. Mera stvari trebalo bi da bude da sudske takse mogu da obezbeđuju dodatno ili dopunsko finansiranje troškova, obezbeđenja pravne zaštite građana, ali one ne treba da postanu tako visoke da se građani ne odlučuju da zbog toga što su im ugrožena neka prava ne vode sudske postupke zato što ne mogu da plate sudsku taksu.
Gospodine ministre, na vama je odgovornost da izmerite između ove dve strane šta je sredina i u kojoj meri može da visina ovih obveza ugrozi ova prava građana, da pri tom bude do te mere izbalansirana da može da obezbedi povoljnije finansiranje onoga što nazivamo pravosuđe. Bivši ministar i bivša vlada je značajno podigla visinu sudskih taksi. Ako se dobro sećam, u budžetu Republike Srbije sudske takse ne ulaze u konsolidovani budžet, pravosuđe raspolaže tim novcem i sada taj prihod nije izražen u budžetu. Imali smo primedbu kada je to bilo u pitanju.
Onima koji su jutros ovde govorili o tome da nije dobro da ministar finansija sve to reguliše, da treba ministar pravde da se pita za ova sredstva ili sami sudovi, samo želim da kažem da je Vlada, čiji je ministar bio Božidar Đelić, u stvari donela izmene zakona o budžetskom sistemu i trezoru, kojim se praktično dogodilo da jedan čovek raspolaže svim sredstvima u jednom danu, u jednom trenutku, svih lokalnih samouprava, svih javnih preduzeća, svih budžeta, pokrajine, opština, Republike.
To je bilo potpuno suprotno onome što je bilo obećanje u izbornoj kampanji, da će se između ostalog stvoriti uslovi za decentralizaciju koja će dati svima onima koje sam nabrojao pravo da, u meri u kojoj je to moguće, raspolažu svojim sredstvima. Dakle, samo da imamo konzistentnu politiku i da znamo ko je šta radio kada je vršio vlast i kada je bio ministar.
Ovde postoje rešenja koja obezbeđuju onim građanima koji ne mogu da plate sudske takse po posebnom postupku da preko određenih državnih organa obezbede pravnu zaštitu, ali sam skeptik da je to moguće na taj način efikasno sprovoditi. U svakom slučaju imam veru da će se ova stvar pažljivo razmatrati i da ukoliko ove takse ne mogu da izvrše proveru vremena, možemo da ih korigujemo, ukoliko procenimo da one sprečavaju jedan broj ljudi da traže pravnu zaštitu, a da pri tom nemaju sredstva i da to ne mogu da obezbede.
Veoma je važno da imamo nezavisno pravosuđe, a da pri tom imamo građane koji mogu da obezbeđuju sebi ovu vrstu zaštite, i da pri tom ako je moguće ono što zovemo klasičnim budžetom ne izdvaja sva sredstva za ove troškove, kao što je to ranije bio slučaj. Ovim zakonom se to na izvestan način izmiruje.
Sledeće pitanje odnosi se na jednu sasvim novu oblast, to je na obezbeđivanje zakonskih uslova da se gone oni koji se bave tehničkim kriminalom, ovde bih se posebno osvrnuo na one ljude koji se bave piraterijom, a to je jedan težak oblik krađe. Kada neko ima božiji dar da se bavi umetnošću, da bude kompozitor, interpretator, slikar, baletski prvak itd. i da mu onda neko, potpuno bez ikakvih skrupula, ukrade to što jeste njegova umetnost, njegov rad, a da pri tom ne može da odgovara, onda to jeste strašno.
Kako napreduje tehnološki razvoj, kako se usavršavaju tehnička i tehnološka sredstva, pre svega u oblasti digitalnih sistema, mi praktično imamo neslućene mogućnosti da se ljudi o kojima ovde govorim potkradaju nemilosrdno, a da pri tom niko ne odgovara. Mi smo započeli jednu kampanju, a o tome je bilo reči na Odboru za kulturu i informisanje.
Državna nacionalna Televizija Srbije, Drugi kanal, radi jednu kampanju u vezi s tim i mi jesmo odgovorni i treba da učinimo sve što možemo da se spreči ovaj lopovluk, koji se ni po čemu ne razlikuje od krađe, od lopovluka onih ljudi koji nekome obijaju stan, ili nekome kradu automobil ili ga ugrožavaju, ili mu elektronskim putem skidaju pare sa njegovog tekućeg ili žiro-računa, ili namiruju svoje obaveze sa tuđih računa.
Sve ovo treba da se sankcioniše da bismo mogli da se nosimo sa jednom novom erom u sferi kriminala, koja postoji svuda u svetu, pa i ovde kod nas. Mi smo danas počeli da radimo u 10,00 sati, nismo baš previše toga rekli o zakonima koji su ovde pred nama, ali smo rekli o nečem drugom. Verujem da ćemo izmenama, dopunama ili ovim novim zakonima o kojima je reč pomoći da se u ovoj oblasti efikasnije postupa.
Nema kolega koje su rekle nešto na šta bih želeo da ukažem pažnju, da repliciram, koristeći ovo regularno vreme, kako ništa drugo nije urađeno u ovoj vladi i u ovom ministarstvu.
Urađena je debatićevizacija pravosuđa u Srbiji. Podsećam, to je bio onaj ministar koji je predlagao da se u Srbiji vrati ponovo smrtna kazna. To je bio onaj ministar koga sam zvao Sirano de Beržerak srpske vlade, koji je činio sve što ovde nikada niko nije činio, i ako postoje neki valjani razlozi koji mene i stranku kojoj pripadam opredeljuju da podržavamo ovu vladu, onda jeste i to što ne mogu da zamislim Vladu Republike Srbije u kojoj je ponovo Vladan Batić ministar pravde.
To ne bih mogao da podnesem, zato što tu vrstu torture i nasilja, tu vrstu nekritičkog kadrovanja u pravosuđu i tu vrstu jedne potpune suprematije izvršne vlasti nad zakonodavnom više niko u normalnoj Srbiji ne bi mogao da podnese. Pošto nisam advokat ministra pravde, njemu moja zaštita nije potrebna. Govorim o gospodinu Stojkoviću i nije mi to bila namera.
Želim samo da podsetim kako smo birali tužioce, kako smo birali sudije, kako su birani osporavani tužioci, kako su oni kojima nije smetala podrška Branislava Ivkovića u onom trenutku za tužioce birali ljude bez poslovne sposobnosti, pa kada nije bilo dovoljno garancija da stvar neće proći kako treba, Branislav Ivković je izveo deo poslaničke grupe na koju je imao uticaja i tako oborio kvorum. To je vreme o kojem govorimo.
Žao mi je što ovde nema kolega iz DS, zapravo ovde više nema nikoga u sali u ovom trenutku i to je dobro. Nadam se da će to biti trend u Srbiji. Dakle, govorim o tome da se prosto podsetimo kakvo vreme je bilo i kakvo više ne želimo. Zbog toga ćemo za ovo što je ovde predloženo glasati i zbog toga ćemo se, u meri u kojoj procenimo da je to potrebno, podsećati na ovo vreme o kojem sam ovde govorio, a koje nije bilo tako davno.
Stvaraju se normalni uslovi, normalna atmosfera, ali normalnija atmosfera nego što je bila, u ovom parlamentu poslanici opozicije normalno predsedavaju najvažnijim odborima, u ovom parlamentu neki odbori nemaju Vladinu većinu, i to je do pre godinu i po dana ovde bilo nezamislivo. Ako smo se u nečemu pomerili, onda smo se u tome pomerili.
Zahvaljujem na prilici da ovde ovo kažem, i naravno kao i sve ostale kolege iz SPS-a, glasaćemo za ovo što je ovde danas predloženo.

 Zahvaljujem se gospodinu Baraliću.
Gospodin Slobodan Pajović je odustao, a sada bi trebalo da bude na radu Marko Krstin, ima šest minuta, ali ne znam ako mu je dovoljno, a ako ne, da vas ne bih prekidao na pola diskusije, onda izvolite.

Poštovane dame i gospodo, poštovani ministre, pred nama se nalazi paket pravosudnih zakona. To su kratki propisi koji su očigledno bili nužni da se donesu baš u ovom trenutku i zato su po hitnom postupku na ovoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije.
Počeo bih sa temom vezanom za Predlog zakona nadležnih državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala, pošto njega smatram najvažnijim u ovom paketu zakona. Mi smo izmenom Krivičnog zakona uredili krivična dela koja se odnose na zaštitu računarskih podataka i autorskih dela u toj oblasti. Ovo je novi propis koji pokazuje ozbiljan odnos Vlade Republike Srbije prema ovom novom obliku kriminala, koji nije toliko nov koliko mi sada uređujemo to pitanje. On postoji već više godina, možda je trebalo to i ranije uraditi, ali ga mi uređujemo sada.
Ovaj propis omogućava da se formiraju posebni stručni organi koji će moći da se bore sa tim novim oblicima kriminala. Znači, tog kriminala ima, ali mi do sada nismo imali specijalizovane organe koji bi se mogli uhvatiti u koštac sa tim oblicima kriminala.
Tu mislim u okviru tužilaštva na posebno tužilaštvo, u okviru sudija na posebno veće i u okviru policije na posebnu službu. Ovo pokazuje jedan ozbiljan odnos države prema novim oblicima kriminala i novi organi treba da omoguće da se zaista to sprovede na jedan efikasan i racionalan način.
U pogledu propisa kojima su uređena pitanja vezana za plate sudija i tužilaca, zbog stanja koje je do sada postojalo u ovoj oblasti, a pokazalo se neodrživim, budžet nije mogao da isfinansira plate prema načinu na koji je bila uređena njihova visina, tako da postoji raskorak između propisa na koji je reagovao Ustavni sud, stavljajući van snage određene akte, i ovo je jedan normalan put da se to uskladi sa propisima i sistemom.
Na ovaj način se uređuju i plate sudija kod posebnih odeljenja i tužilaca. Mislim da je jako važno da kažem da će plate biti izražene na realan način, da neće biti samo puka stvar u propisu koji se neće sprovesti. Sudije i tužioci su držani na tome da će plate biti takve kakve jesu, a nijednu od tih plata nisu dobile.
Mislim da je ovo put ka tome da mi zaista dobijamo realan odnos za vrednovanje tih sudskih funkcija i da bi bilo jako dobro da je u ovom zakonu uređeno koliki je koeficijent za pojedine plate, a mi ga tu nemamo. To bi bilo jako dobro, da opet ne ostavimo da se to radi podzakonskim aktom.
Isto tako, smatram da bi ovo trebalo da bude prvi korak ka cilju da se uspostavi poseban pravosudni budžet, što je sasvim u redu i što je neophodno sa stanovišta ustavnog načela podele vlasti.
To bi trebalo da postoji kao poseban pravosudni budžet, kao što bi Skupština trebalo da ima svoj poseban budžet, gde bi predsednik Skupštine ili predsednik suda bio nalogodavac za takav jedan budžet.
Mislim da je jako bitno da naglasim ovde da će kroz ovo realno ići i povećanje plata nosiocima pravosudnih funkcija i radnicima u pravosuđu, i pozdravljam najavu ministra da će on to zaista i uraditi.
Takođe pozivam Skupštinu i predlažem našem predsedniku da se što pre na dnevni red ove skupštine stavi izbor sudija, jer to je veoma važno pitanje. Mi imamo Visoki savet pravosuđa i on je to predložio, ali hoću da vam kažem da Novi Sad željno čeka 10 sudija u opštinskom sudu, hoću da kažem da sudije na opštoj referadi, na parnicama opštinskog suda imaju po 350 do 400 predmeta u radu, i to nije samo teren za sudije, to je teren za ljude koji traže svoje pravo, jer takav čovek, kome sudi sudija koji ima 400 predmeta, neće doći na red do novembra. Da vam napomenem da sudije zakazuju rasprave za novembar i decembar.
Pozivam Skupštinu da što pre to stavimo na dnevni red i da te ljude izaberemo.
Takođe bih skrenuo pažnju na određene pojave u pravosuđu, koje mislim da ministar može da realizuje kroz pitanje pravosudne uprave. Ni sve sudije ne rade uredno i blagovremeno. U tome je jedan problem, dakle, da razdvojimo one koji rade efikasno od onih koji ne rade efikasno. Tu možemo mnogo više da uradimo, i neće biti samo dovoljno da mi realno izrazimo plate i da sudije dobiju veće plate, nego da se nagrade oni koji rade, a kazne oni koji ne rade.
Mislim da ministar tu može da uradi dosta i predlažem da na tome poradimo.
Nadalje, kada je reč o Zakonu o sudskim taksama, to je vezano za ovu problematiku, mislim da je jako važno da u kontinuitetu ostvarimo suštinu sudskih taksi, to su prihodi organa za pružene usluge građanima, a to bi nadalje značilo, bez nekog velikog tumačenja, da ceo prihod od sudskih taksi pripada onim organima koji su ga ostvarili. Mi sada ovde imamo povećanje od 50%, koliko je bilo, na 60% da pripada njima. Znači, to je pravosuđu za poboljšanje materijalnog položaja, kako se popularno kaže, nosilaca funkcije radnika, zatim vezano za opremanje organa i za materijalne troškove.
Međutim, predlažem da ubuduće novim propisom to bude 100% i da praktično na taj način pravosuđe bude joše više stimulisano, da bolje i efikasnije radi i ostvaruje sve ovo.
Što se tiče izmena za povećanje taksi, smatram da su one opravdane, obuhvatile su samo korekciju za vrednost inflacije zadnje tri i po godine, i to je u redu.
Sa druge strane, postoje instrumenti u procesnim zakonima koji omogućavaju ljudima, koji nemaju zaista da plate ove takse koje su nekada visoke, da budu oslobođeni i ta prava treba koristiti.
To bi bilo ukratko o svemu tome. Zakoni nisu opsežnija promena. Zahvaljujem.

 Izvolite, reč ima gospodin ministar.

Proći će ovaj prepodnevni deo, pa da ne zaboravim samo da odgovorim. Vezano za povećanje taksi, to je samo polovina inflacije koja se neće raditi kao ranije, da se po četiri ili pet puta podižu takse, nego 50% od postojeće inflacije.
Što se tiče pitanja sudija, kako vi rekoste, neće biti ovde ugroženo pravo građana na sudsku zaštitu, jer svako može da se javi i imamo nekoliko mogućnosti da se oni zaštite. Jedna je od tih da se oslobode plaćanja taksi ako nisu u mogućnosti da ih plate, a druga strana je ako uspeju u sporu, a povređeno je pravo, dužna je suprotna strana da vrati.
Treće, ono najbitnije, vi ste doneli Zakon o medijaciji, a kao svuda u svetu, sve veći broj tih slučajeva završava bez onih skupih parnica koje traju duže nego u postupku mirenja i stranke dolaze brzo i efikasno do zaštite svog prava, tako da će to biti obezbeđeno.
Što se tiče ovog vašeg predloga da se biraju sudije, apelujem na to da ne bi došli u situaciji da pola Srbije opet ostane u v.d. stanju, a da onda meni prebacujete kako to meni odgovara. Molio bih da zaista to uradimo i mislim da tu neće trebati mnogo vremena. Na kraju samo još ovo da kažem, tačno je da ne rade sve sudije isto, tačno je da treba da se da nezavisan budžet, ali vama za informaciju i sada Vlada određuje osnovicu. Da vam kažem, ako izmenite budžet, oni sada imaju onu stavku četiri u budžetu i to su njihove pare.
Biću prvi koji će glasati da oni dobiju nezavisan budžet, da predsednik suda ili tužilaštvo odgovaraju za ono što troše, jer danas imamo obrnutu situaciju. Oni troše na terenu, ne znam šta se dešava, a treba da budem garant i da preuzimam odgovornost i pazim na zakonitost pri trošenju. Prema tome, prvi ću biti od onih koji će da glasa da snose odgovornost za ono što troše. Hvala.

 Reč ima ministar Slobodan Vuksanović. Sat vremena je pauze, to se zna.

Hvala vam što ste mi dali reč i zbog poslanika i zbog javnosti. Hteo sam samo da vas obavestim o dogovoru koji smo postigli, predsednik Skupštine i ja, u ime Vlade, o trenutnom i privremenom povlačenju iz dnevnog reda Zakona o visokom obrazovanju iz razloga uvažavanja poslanika svih stranaka, koji su podneli veliki broj amandmana, neuobičajeno veliki broj amandmana.
Želja nam je da što više ili da gotovo sve amandmane uvrstimo, i da bismo to mogli da postignemo, potrebno nam je nekoliko dana, određeno vreme, jer Zakon o visokom obrazovanju nije ni stranačko ni političko pitanje, to je akademsko pitanje. U njegovom pisanju su učestvovali praktično predstavnici svih stranaka, dekani, profesori, svi rektori, svi predstavnici studentskih organizacija.
Postigli su saglasnost u smislu ovog osnovnog teksta, ali bih želeo i svi smo saglasni da uvažimo svih 250 poslanika, bez obzira iz koje su stranke, pa zbog toga molim za razumevanje. Reč je o jednom kratkom vremenskom razmaku koji je potreban i našem skupštinskom odboru i ljudima iz Ministarstva.
Prosto, treba ažurirati, jer ima po mojoj informaciji blizu 200 amandmana i želja nam je da svi uđu u tekst zakona, koji jeste naša međunarodna obaveza i jako je važno da se donese pre početka školske godine. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem se, gospodine Vuksanoviću. Gospodine Šaroviću, da li ste ostali po Poslovniku ili ste odustali? Odustali ste, hvala.

Određujem pauzu od sat vremena. Nastavljamo u 15,05 časova, a prvi za reč posle pauze je narodni poslanik Vjerica Radeta.

(Posle pauze – 15,10)