Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da čak i promena Poslovnika nije dovoljna da se sa aspekta vladajuće većine učini da Skupština bude efikasnija, pošto smo imali prilike da slušamo nepotrebno razvlačenje ove sednice i diskutovanje o veoma važnim temama upravo od onih koji daju punu podršku vladajućoj većini, odnosno manjinskoj vladi. Zaista mislim da predsedavajući treba da reaguje u tim slučajevima i da se koncentrišemo na ono što je tema današnjeg zasedanja Skupštine Srbije.
Gospodine predsedavajući, predsedniče parlamenta, gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva finansija, Demokratska stranka pozdravlja predloge zakona iz ekonomske sfere. Smatramo da su neki od ovih zakona koji će obezbediti bržu privatizaciju, pre svega osiguravajućih društava, trebalo da budu na zasedanju Skupštine mnogo ranije.
Imajući u vidu situaciju koja je već u uvodnom izlaganju okarakterisana kao bitno zaostajanje i bitno kašnjenje u odnosu na ono što se dešava u bankarskom sektoru, odnosno ono što se dešava u privredi, sam proces privatizacije, brzina procesa privatizacije u pomenutim delatnostima, sigurno je da su svi ovi zakoni, uključujući i zakon o agenciji za podsticaj i finansiranje izvoza, uključujući i zakone koji na neki način predstavljaju izmene i dopune već ranije donetog zakona, u ovom trenutku potrebni. Jer, sa izgradnjom novih institucija naša zemlja će biti u situaciji da ima u institucionalnom smislu mnogo jače datu podršku privrednicima i, samim tim, jedan korak napred u ekonomskoj tranziciji.
Ono na šta, kao predstavnik DS-a, želim da ukažem, to je nešto gde smo već amandmanima intervenisali. Žao mi je što prethodno nismo imali raspravu Odbora za finansije, pa tek onda početak skupštinskog zasedanja, pošto pretpostavljam da bismo adekvatne odgovore dobili na samom Odboru za finansije ili bi sam predlagač zakona imao dovoljno vremena da odgovarajuće odredbe u pojedinim zakonima promeni.
Mislim da bi u tom slučaju rasprava bila svrsishodnija; očigledno je da brzina rada parlamenta, i pored ovog nepotrebnog trošenja vremena koje je prethodno uzrokovano, jeste nešto što rad u odborima, bar za sada, ne može da prati.
Govoriću o tri zakona: zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, zakonu o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije i o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju. Što se tiče prva dva pomenuta zakona, mi imamo pojedinačne primedbe na sam tekst zakona. Želim da ovde, zbog vas i javnosti, notiram koje su to primedbe koje su date od strane poslaničke grupe DS.
Kada je u pitanju zakon o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, smatramo da je neprihvatljivo da decidno u zakonu stoji da se sredstva za rad agencije obezbeđuju iz donacija pravnih i fizičkih domaćih ili inostranih lica. Mi možemo u potpunosti da prihvatimo donatorsku podršku za početak rada agencije i za osnivanje agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, ali zaista mi u Demokratskoj stranci ne razumemo koje su to donacije fizičkih lica koje će obezbediti kontinuirano finansiranje agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
U dosadašnjoj praksi, od 2001. godine naovamo, imali smo veliki broj agencija. To jeste moderna praksa funkcionisanja države, pre svega izvršne vlasti, odnosno osnivanje nezavisnih institucija u odnosu na izvršnu vlast, koje treba u pojedinim oblastima da preuzmu funkciju izvršne vlasti i da sa atributom nezavisnosti kasnije realizuju odgovarajuće zadatke koji su zakonom povereni.
Mi smo imali više puta raspravu na temu finansiranja rada agencija. Koliko je meni poznato, nikada do sada nismo imali situaciju da donacije, pogotovu domaćih fizičkih lica, predstavljaju izvor finansiranja rada agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
Dakle, još jednom napominjem, sasvim je u redu da se iz donatorskih sredstava finansira početak rada agencije. Tu je diskutabilno pitanje da li donatorska sredstva fizičkih lica treba da budu osnov finansiranja početka rada agencije. Ali, apsolutno je neprihvatljivo donatorstvo, pre svega fizičkih i pre svega domaćih lica, ali isto tako i inostranih, za kontinuirani rad agencije.
Zaista mislim da je ovde reč o grešci, ne o nameri, kada je u pitanju ovaj član zakona, čini mi se da se radi o članu 5. pomenutog zakona, mislim da je u pitanju stav 1. tačka 2). Predlažemo da se usvoji amandman DS-a, kompletan drugi tekst je apsolutno prihvatljiv za DS, uz uslov da se ovaj amandman usvoji, koji će otkloniti mnoge nedoumice.
Naizgled se čini da je ovo potpuno nebitno, a suštinski se ovde otvara mogućnost diskrecionog odlučivanja, koje će biti uzrokovano finansiranjem od strane pojedinih donatora.
Na kraju krajeva, postavlja se pitanje kakva je veza između sredstava koja agencija plasira za podsticaj izvoza i, sa druge strane, donacija koje dolaze od pojedinih pravnih i fizičkih lica. Mislim da to velike glavobolje može da donese onome ko će sutra sprovoditi ovaj zakon, odnosno onome ko će voditi agenciju, onome ko će vršiti nadzor, više nego što će zaista realne koristi od toga biti.
Drugi zakon jeste zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. I tu takođe imamo intervenciju u jednom veoma važnom članu. Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da vrlo kratko prepričam o čemu se tu zapravo radi.
Radi se o članu 5. stav 3. Član 5. govori o pokretanju upravnog spora protiv rešenja koje je doneto od strane Narodne banke Srbije i šta se dalje dešava ukoliko sud donese suprotnu odluku, odnosno ukoliko sud poništi odluku o pokretanju stečajnog postupka kod banaka, odnosno kod osiguravajućih društava.
Do sada smo imali čitav niz takvih primera, veliki broj banaka nad kojima je pokrenut stečajni postupak, ali smo isto tako imali i odluke nadležnih sudskih instanci, obično se radilo o Vrhovnom sudu, jer to je odluka koja se donosi u drugostepenom postupku, koje su bile negativne u odnosu na prvobitno rešenje pokrenuto od strane Narodne banke Srbije.
Ako pažljivo pročitate član 3, onda ćete videti da se ovde radi o tome da, bez obzira na odluku suda, rešenje koje je Narodna banka Srbije donela u prvom slučaju jeste ono od kada počinju svi rokovi za realizaciju stečaja. Postavlja se pitanje za šta će nam uopšte drugostepeni upravni postupak ukoliko postoji mogućnost da se stečajni postupak bez ikakvih problema nastavi prema rokovima koji su određeni donošenjem prvog rešenja o pokretanju stečajnog postupka.
Postavlja se pitanje kakva se zaštita postiže u sudskom upravnom postupku u drugoj instanci, s obzirom da je sasvim moguće ponavljanje iste odluke u narednom ciklusu od strane centralne banke, a istovremeno vrlo jasno je decidiran način kako teku rokovi i da, u konkretnom slučaju, čak i ponavljanjem rešenja rokovi teku od prve donete odluke.
Smatramo da to nije dobro, bez obzira što i mi u Demokratskoj stranci imamo ogromne pritužbe na način na koji su rešavali i trgovinski sudovi, pre svega, trgovinski sudovi, ali bogami i na način na koji su i neke druge odluke donete.
Nije dobro, jer na ovaj način, bojim se da dolazi do narušavanja ili međusobnog prožimanja dve ključne funkcije na kojima se bazira pravna država, a to znači prožimanje nezavisnih institucija, s jedne strane, u neku ruku, izvršne vlasti, a s druge strane, sudske vlasti i negiranje jedne u korist ove prve.
Mislim da treba dobro razmisliti da li je ovakvo rešenje u zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje svrsishodno, ne imajući u vidu kakva je danas situacija u pogledu ....

Gospodine Vlahoviću, da li koristite i narednih deset minuta?

Da.
Dakle, ne imajući u vidu kakva je danas situacija u pogledu efikasnosti i načina na koji sudska funkcija funkcioniše, nego imajući u vidu šta želimo da dostignemo u budućnosti, a to je da imamo državu u kojoj postoji jasna podela između sudske, upravne i izvršne vlasti.
Naravno, ostavio sam na kraju ono što je po nama i najvažnije, a to je zakon o izmenama Zakona o osiguranju. Koncentrisaću se na tri ključne primedbe koje dolaze iz poslaničke grupe DS. To su primedbe koje se odnose na način na koji bivši zaposleni ostvaruju svoja prava u procesu privatizacije osiguravajućih društava.
Zatim, primedbe na način na koji se tretira neposlovna imovina i primedba koja se odnosi na superviziju osiguravajuće delatnosti, nešto slično onome o čemu smo pričali i prošli put kada smo imali raspravu o Zakonu o osiguranju.
Da krenemo redom. Prvo, Demokratska stranka i ja, kao njen ovlašćeni predstavnik, smatramo da nisu dobra rešenja koja su implementirana članom 36, pogotovu članovima 243a, koji se nalaze u okviru člana 36. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, članom 243g i članom 243d.
O čemu se ovde radi? Prvo, smatramo da nije dobro da agencija za osiguranje depozita uzima prava da prodaje neposlovnu imovinu osiguravajućih društava. To nije isto i to nije reciprocitet u odnosu na Zakon o privatizaciji, gde se kaže da Agencija za privatizaciju ima pravo da prodaje delove imovine. Da, ali u postupku restrukturiranja.
Agencija za privatizaciju nijednim skupštinskim aktom, odnosno zakonom nije ovlašćena da prodaje delove imovine preduzeća ukoliko se ona nalaze u redovnom postupku privatizacije, dakle, van restrukturiranja.
Prvo želim da kažem da je ovo rešenje koje je implementirano članom 243a u okviru člana 36. pravno teško održivo, zbog toga što se direktno narušava nezavisnost jednog pravnog entiteta.
Pravni entitet u ovom slučaju jesu osiguravajuća društva i ukoliko bi se agenciji za osiguranje depozita dozvolilo da ona na osnovu svoje odluke, samovoljno, prodaje delove imovine osiguravajućih društava, bojim se da bi se direktno ugrozile druge odredbe koje govore o nezavisnosti pravnog entiteta, koje su regulisane ne samo Zakonom o osiguranju, nego i Zakonom o privrednim društvima.
Drugo, što je mnogo važnije, smatramo da je ekonomski necelishodno dozvoliti agenciji da izvrši prodaju delova neposlovne imovine, iz prostog razloga što se podrazumeva da će prodaja neposlovne imovine predstavljati prihod za budžet i da se ta sredstva neće direktno koristiti za finansiranje restrukturiranja osiguravajućih kompanija.
Pre svega ovde mislim na kompaniju "Dunav" kojoj je potrebno temeljno restrukturiranje, odnosno postoji verovatnoća da se ta sredstva koriste za finansiranje restrukturiranja, ali ta sredstva moraju da budu obuhvaćena Zakonom o budžetu ili rebalansom za 2005. godinu ili pak, ako se tako nešto planira za 2006, onda zakonom o budžetu za 2006. godinu.
Postavlja se pitanje čemu sve to. Činjenica jeste da i jedno i drugo osiguravajuće društvo, a ovde se pre svega misli na DDOR i "Dunav", moraju da u pretprivatizacionom postupku obave podizanje finansijskih i poslovnih performansi.
Nije teško zaključiti da se ovo pre svega odnosi na "Dunav", s obzirom da je njegova neposlovna, odnosno poslovna imovina koja se ne koristi za finansiranje osnovne poslovne funkcije, zbog čega je kompanija "Dunav" i osnovana, naročito velika i daleko veća nego poslovna imovina DDOR-a, koja se ne koristi za osnovne poslovne svrhe.
Po meni, sasvim je dobro rešenje koje je čak jednom naznačeno i od strane autoriteta koji sede u Vladi Srbije i u Narodnoj banci, a to je privatizacija "Dunava" kroz inicijalnu javnu ponudu. To znači trajna kotacija akcija "Dunava" na berzi, i to bi bilo po prvi put, mislim da nemamo puno takvih preduzeća, bolje rečeno danas nemamo niti jedno preduzeće koje je spremno da bude predmet inicijalne javne ponude.
Ali, svakako je dobro da najveća domaća osiguravajuća kompanija na taj način ostane u domaćem vlasništvu, pošto se podrazumeva da će veliki broj malih akcionara realizacijom inicijalne javne ponude biti u situaciji da budu delimični vlasnici kompanije "Dunav".
Međutim, da bi kompanija "Dunav" još jednom bila spremna za realizaciju inicijalne javne ponude potrebno je temeljno restrukturiranje te kompanije. To restrukturiranje puno košta i bojim se da će cena tog restrukturiranja biti mnogo veća nego što su potencijalni izvori prihoda od prodaje neposlovne imovine.
To drugim rečima znači da će Vlada iz budžeta morati da da dodatnu podršku pripremi kompanije "Dunav" za inicijalnu javnu ponudu, pa je otuda nelogično da se sredstva dobijena od prodaje neposlovne imovine generišu u budžetu i uvođenje kompanije "Dunav" u rizik da možda u idućoj podeli karata, posle idućih izbora, ne postoji ista volja od strane izvršne vlasti da se finansira dalji tok restrukturiranja "Dunava" i možda i trajan gubitak potencijalnih prihoda.
Po meni je, gospodine ministre, gospodo poslanici, mnogo bolje obaviti snažnu kontrolu i nadzor kompanije "Dunav", ali i prepustiti sredstva koja inače generišu iz prodaje imovine koja se ne koristi za osnovnu poslovnu funkciju kompaniji "Dunav" za dalji proces finansiranja restrukturiranja u procesu pripreme inicijalne javne ponude.
Šta je to što treba da se uradi? Mnogo toga. To nije samo dalje smanjenje zaposlenih. To jeste i proširenje palete osiguravajućih proizvoda, to jeste i racionalizacija poslovanja i finansiranje informacione tehnologije, to jeste i dostizanje pozitivnog poslovanja u narednom periodu i način da se "Dunav" pripremi dobro. Zbog toga mi smatramo da je ovo ekonomski necelishodno u tački 243a.
Druga stvar jeste rešenje kojim se predviđa podela novca umesto podele akcija zaposlenima i ranije zaposlenima, odnosno penzionerima u osiguravajućim kompanijama. Bojim se da se ovde čini opasan presedan, koji može da bude rešenje na koje će se ugledati sutra javna i druga preduzeća.
Mislim da ovo nije dobro, jer se na ovaj način direktno narušava predloženi mešoviti model privatizacije, koji je do sada u svim slučajevima bio korišćen, izuzev u slučaju restrukturiranja, što je i sasvim razumljivo.
Drugo, ovo nije dobro sa edukativnog aspekta za stanovnike koji treba da počnu da uče šta je to akcionarstvo u Srbiji. Ako vi njima kažete – ja ću vama podeliti novac, a neću vam podeliti akcije, vi destimulativno utičete na razvoj akcionarstva u Srbiji, zbog toga što ako država kaže – bolje imati novac, nego akcije, vi ne pospešujete štednju, ne pospešujete investiranje slobodnog novca u privredu kupovinom akcija, zaista to nije dobar način da se promoviše razvoj akcionarstva u Srbiji.
Još jednom kažem – veoma opasan presedan. Pravno jeste moguće da se promeni osnovni model privatizacije, ali čini mi se da ovo uopšte nije dobro za razvoj akcionarstva u Srbiji i siguran sam da će većina poslanika shvatiti zašto ovaj način zadovoljenja interesa zaposlenih i ranije zaposlenih nije dobar u odnosu na podelu akcija.
Na kraju krajeva, podrazumeva se da će osiguravajuće kompanije da podižu svoju vrednost tokom vremena i svakako, ako izvršite podelu akcija u vrednosnom iznosu od 200 evra po godini staža, da će mali akcionar imati mogućnost da izvrši veću ekonomsku valorizaciju sutra, za dve, tri ili pet godina, kada bude akcije prodavao.
Sasvim na kraju, zahvaljujem se na toleranciji predsedavajućem, to je nadzor. Prošli put smo o tome razgovarali i rekli smo da je Srbija jedna od retkih zemalja gde je nadzor nad funkcionisanjem osiguravajućeg sektora u centralnoj banci. Smatramo, još jednom ponavljamo, da nije dobro da centralna banka, Narodna banka Srbije, obavlja funkciju nadzora i supervizije osiguravajuće delatnosti.
U postupku privatizacije imaćete čitav niz zamešateljstva pojedinih institucija. S jedne strane, nadzor nad privatizacijom obavljaće Ministarstvo finansija, s druge strane, nadzor nad redovnim funkcionisanjem osiguravajuće delatnosti obavljaće Narodna banka. To nije dobro. Mnogo je bolje da nezavisna institucija, poput pojedinačnih agencija, obavlja nadzor i nad redovnim poslovanjem osiguravajuće delatnosti.
Nije Narodna banka Srbije sredila cakum-pakum bankarski sistem, pa da ima dovoljno lufta i prostora da može da se bavi osiguranjem. Naprotiv, smatramo da nadzor nad osiguranjem treba da bude u nadležnosti nezavisne institucije, nezavisne agencije, a ne u nadležnosti centralne banke. Na taj način mi upravo forsiramo ovaj način skidanja izvršne funkcije i prenosa nezavisnim agencijama koje će biti u potpunosti nezavisne u odnosu na izvršnu vlast, ali i suštinski, ne samo po zakonskom peru i po slovu zakona, nego suštinski.
Dakle, da rezimiramo, Demokratska stranka još jednom pozdravlja sve ove zakonske projekte koji su danas došli i o kojima raspravljamo. Nemamo primedbu na većinu ovih zakona. Imamo dve konkretne primedbe na pomenute zakone o stečaju i o likvidaciji banaka i društava za osiguranje i na zakon o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza i suštinske primedbe na predloženi tekst zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju.
Nadam se da će predlagač zaista sa punom pažnjom prihvatiti primedbe Demokratske stranke i spremni smo da i na Odboru za finansije damo puno tumačenje zašto smatramo da ove odredbe nisu dobre i da možda kratkoročno mogu da ostvare cilj sa aspekta izvršne vlasti, ali u dugom roku jesu loše za razvoj sektora osiguranja. Zahvaljujem.

Hvala gospodinu Vlahoviću.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SRS, a pozdravljam posetioce na balkonu, predstavnike mladih organizacija. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sednica Narodne skupštine teče po novom Poslovniku, za sve nas veoma mirno, u ugodnoj atmosferi, dođi kada hoćeš, ne moraš da dolaziš, a ovog časa u redakciji jednog lista službe ministra, koji se danas ovde predstavlja, vrše progon slobodne reči. Otimaju imovinu lista "Kurir", plene, možda će izložiti i dražbi, još uvek se ne zna. Imaju nalog ministra da zaplene imovinu lista "Kurir", zato što postoji osnovana sumnja da Kurir ubuduće neće izvršavati svoje poreske obaveze.
Šta je to zgrešio list "Kurir"? Ušao u sukob sa kriminalom u redovima G17 plus. Sa kim? Sa osnovnim predlagačima ovih zakona, sa guvernerom Narodne banke Jelašićem i ministrom finansija Mlađanom Dinkićem.
Ne može, gospodine ministre, onaj ko uđe sa vama u sukob da bude izložen državnoj represiji. Nemate pravo, i sada pozivam predsednika Vlade Vojislava Koštunicu da se izjasni odmah imate li vi pravo da koristite organe državne represije prema listu koji vam nije po volji, prema listu koji vam dnevno postavlja pitanja. O vašoj umešanosti u neke finansijske malverzacije govoriću, mada bih vas zamolio da prekinemo sednicu i da utvrdimo šta se to tamo dešava.
Da je Miloševićevo vreme, vi biste već angažovali NATO avijaciju da brani jedan nezavisan list. Pošto je vaše vreme, vreme nove demokratije, izvozne zapadne demokratije primenjene na Srbiju, taj list danas nema ničiju podršku, ni vlasti ni opozicije, ne postoje instrumenti kojima bi se sprečila samovolja DOS-ove vladavine. Možda biste vi, gospodine predsedniče Narodne skupštine, koji ste poznati kao čovek koji voli slobodu, koji kaže da se za slobodu i nezavisnost treba izboriti, mogli da utičete, da napravite jednu kraću pauzu, da steknete i neki politički poen i da se pojavite tamo i da pitate ljude – šta vam ovo rade i zašto vam otimaju imovinu.
Bilo bi to dobro, a ako ne, nastavićemo mi ovu sednicu, ali ostaju otvorena pitanja ministru finansija. Šta to radite u listu "Kurir", gospodine ministre, zašto vam se ne sviđaju naslovne stranice lista "Kurir", zašto ne odgovorite na pitanja koja su postavljena na naslovnim stranicama? Kako to da vam je list "Kurir" bio dobar kada je zajedno sa vama otkrivao afere nekih drugih, kako to da vam je bio dobar CD o krađama u delu koji se odnosi na krađe drugih, a deo CD-a koji se odnosi na vašu istragu o milijardu i nešto dolara na Kipru je laž. Ono prvo, o onima iz DS-a što su krali pre vas, to je istina, a ovo sada o vama, to je laž sa tog CD-a.
Čitav ovaj set zakona koji donosimo u nevreme, na vanrednom zasedanju, služi u stvari da pokrije ono što ministar, guverner i firma, delovi firme G17 plus rade na finansijskom tržištu Srbije.
Čitajući ove zakone vi zaključite da kada budemo usvojili ove zakone Narodna banka će moći da preduzima neke mere prema osiguravajućim društvima, prema bankama, a ona te mere preduzima otkako je Mlađan Dinkić počeo reformu bankarstva, reformu sektora osiguranja.
Sada se pokriva zakonskim rešenjima ono što delovi firme G17 plus čine, divljajući po finansijskom sektoru na teritoriji Srbije, neometani ni od koga, zato što ste vi vlada u Vladi, dakle, zato što od vaših glasova ovde u Skupštini zavisi hoće li sutra Vojislava Koštunicu da čeka službeni auto ispred stana ili neće. Hajde da raščistimo jednom, trebaju li vama iz firme DSS ti delovi firme G17 plus?
Očigledno je da će posle sledećih izbora podizanje iz pepela biti izuzetno teško, očigledno da to gori na sve strane. Vi se pravite kao da vam je kosa neuredna, u kući koja potpuno gori, pa treba da je sredite pred ogledalom, a tako i ovi zakoni.
Naravno, mnogi će ljudi ovde imati mnogo primedaba na zakone. Krenuću i ja, dakle, pomalo da o njima pričam, ali manir kojim Mlađan Dinkić vodi finansije, manir kojim Jelašić vodi Narodnu banku nisu maniri za demokratsko društvo i nisu maniri za demokratsko društvo Srbije koje želimo da izgradimo. To su maniri robovlasnika.
Vi ne možete da imate ni privatnu firmu, ne možete da radite u državnoj, društvenoj firmi, vi ne znate sada, ako imate neku svoju firmu, hoće li vas agencija Mlađana Dinkića prodati, neće ni da vas pita. Na koji način da vas proda, koji je način za vas najpovoljniji, neće da vas pita, jer vi se tu ne pitate. Ako sud donese presudu u vašu korist, šta vam to znači ako Dinkić i Jelašić kažu – šta nas briga za sud; ako sud poništi odluku Narodne banke, Narodna banka izdaje novu odluku, a rokovi teku iz prve odluke Narodne banke. Gde ste to našli, gde ste to pročitali?
Da li vi to nas ubeđujete da uopšte ne treba da sarađujemo, kada se ovde donose odluke o izboru sudija, tužilaca, predsednika sudova, jer to vi nas ubeđujete da pravosuđe u Srbiji ne postoji? Vi ste na vlasti, to bi trebalo ja kao predstavnik jedine opozicione stranke u ovoj zemlji da govorim sa ove govornice da nema pravosuđa, a vi koji ste iz vlasti da nas ubedite da pravosuđe postoji, pa kada sud donese rešenje o poništaju odluke da se ne pravite da ste jači od suda, jer od suda jačih nema, od božijeg suda niko, a od zemaljskih sudova ljudi jačih nema. Ima, bivši guverner Narodne banke, sadašnji guverner Narodne banke, sadašnji ministar finansija.
Hajde jednom da raščistimo, ima li išta jače u ovoj zemlji od sudova, jeste li u stanju zaista svakog dana ujutru čim dobijete rešenje suda da donosite novu odluku?
Kada će pravosuđe da bude efikasno, kada, ako ministar izigrava pravosuđe i kada dobije pravosnažnu presudu odmah izdaje novo rešenje i ubacuje se sve u pravosudne tokove, jer tamo morate da obezbedite i napad i odbranu i potpunu demokratičnost postupka po zakonu, i pravničke zavrzlame idi mi dođi mi, i na svaku vašu odluku čovek čeka četiri ili pet meseci da bude poništena, a vama treba 15 minuta da izdate novu. Izbaci se fajl iz kompjutera i samo se proveri datum. A sada se menja i potpis, jer smo promenili guvernera Narodne banke.
Zato nemam poverenja, kada god se deo vaše firme ovde pojavi sa predlogom zakona, posebno kada pre toga usvoji Poslovnik po kome poslanici više ne moraju da pročitaju nijedan predlog zakona. Da li je to bila želja vas, dame i gospodo poslanici vladajuće većine, da baš ne morate da pročitate nijedan predlog zakona, jer sada zaista ne morate?
Možete da se pojavite samo kada bude glasanje, da dižete ruke i da spuštate. Izlazićete na ona mala vrata da vas novinari ne bi slučajno pitali šta piše u članu 243, jer vi ne znate ni koliko članova ima predlog zakona. A kako biste i znali, ja vas opravdavam, u petak ste dobili saziv sednice Narodne skupštine sa 45 tačaka dnevnog reda, a subota (noć) je bila rok za podnošenje amandmana.
Vi ćete da mi pričate da su ovi zakoni zaista dobri i zaista najbolji. Na primer, taj "Kurir" koliko je dugo izložen poreskoj kontroli, mesec ili dva? Da li je u "Dunavu" nekada bila ta kontrola, da li znate kako se tamo troše sredstva, da li treba da vam vadim fasciklu da vidite odluke koje tamo donosi direktor? Da li je Narodna banka rekla – nemamo poverenje u menadžment "Dunava", da li je možda smela da kaže, da li je možda upozorila? Zatvarali ste osiguravajuća društva, banke ste zatvarali, zato što je guverner rekao da je često menjan menadžment banke, pa je onda rekao – nemam poverenja u taj menadžment. Valjda vam je neko iz sveta rekao – napišite u zakonu to ovlašćenje guvernera da nema poverenja u menadžment. Do sada je guverner mogao da ima ili da nema poverenje u menadžment, a sada će po zakonu moći da ima poverenje.
Ovde kažete – postupak prinudne likvidacije sprovodi se nad bankom i drugom finansijskom organizacijom kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad. Na osnovu rešenja o oduzimanju dozvole za rad banci, odnosno dozvole za obavljanje poslova osiguranja, NBS odmah donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka. I, doneće ga narednog dana po prijemu predloga likvidacionog upravnika.
Pogledajte koji je to postupak, kakva je to procedura, kako je to upoznavanje NBS, ne znam koga u NBS. Ja tri puta pišem Savetu Narodne banke i predlažem da razreši guvernera, a oni kažu – on izvanredno obavlja svoj posao. I, kada mu vidim kuću na Dedinju, vidim da on izvanredno obavlja svoj posao.
Pazite, šta da zamerim čoveku koji kuću od milion i 500 hiljada evra kupi za 300.000 evra? Koju drugu reč imate za njega, osim da je sposoban.
E, ali on je državni činovnik, on lako može da bude sposoban da jeftino kupi, a skupo da proda. Evo da se opkladimo da je guverner sada u stanju da je proda za tri miliona evra. Naći će se dva ili tri vlasnika banaka koji će da učine guverneru i da ga oslobode tog tereta, a onda će računati da i dalje mogu da sarađuju sa guvernerom.
Pazite, on je toliko sposoban da će u roku od 24 časa da pogleda predlog i odmah da donese rešenje, ali zato ako mu sud to poništi, on odmah izdaje novo rešenje, a pravne posledice pokretanja stečajnog postupka nastupaju danom isticanja prvog oglasa o otvaranju stečajnog postupka.
Pretvaramo se u državu kojom će komandovati ministar finansija i guverner Narodne banke, komandovati. Da se razumemo, uopšte ne želim da bilo ko u Srbiji pobegne od finansijske discipline, jer ja samo želim da pobegnem od omče. Samo želim da pobegnem od toga da mu zatvorite radnju ako dobro radi. Ako radi po zakonu, pa šta ako vam se ne sviđa, šta ako piše protiv vas, ništa lepše nego da neko piše protiv vas.
Kada bi vas pomenuli, gospodine Dinkiću, ako ne pišu protiv vas? Kada vas pohvale, mogu da sumnjam da ste ih platili da vas hvale. Jedno vreme sam sumnjao u to. Niko nije smeo da vas spomene. Vodili ste ih na put, nakrcate avion novinarima, lepo njima, a lepo i vama, niko ne pominje Mlađana Dinkića. Pojavio se neko ko ga napada i ja kažem – alal vera ovom Dinkiću, više ne plaća novinare.

Gospodine Nikoliću, da li nastavljate i sledećih 10 minuta?

Da, nastavljam. Kada je to trajalo 10 ili 15 dana, vama je postalo degutantno. Zašto vas da pominju 15 dana? Mene optužiše da sam pobio ljude, šta ću. Sutra tužim, podnosim krivičnu prijavu, izvoli, državo, ako hoćete da štitite svoje građane štitite pravdu, istinu i zakon, utvrdite ko je kriv a ko nije. Tako treba i ministar finansija da kaže – izvolite, nadležni organi, ovi pišu o meni da sam našao pare na Kipru, pa ih sada nema i izvolite utvrdite da li sam našao pare na Kipru ili nisam, da li sam lagao kada sam rekao da sam ih našao ili nisam, da li je to bio deo moje predizborne kampanje ili nije.
Ako "Kurir" sumnja, gospodine Dinkiću, da ste taj novac našli a da ga sada nema, samo dokazima razbijte tu priču, a ne zatvaranjem "Kurira". Sada neki đavo meni burgija po glavi, zašto vi zatvarate "Kurir", koji vas napada da je pod vašom ingerencijom nestala milijarda i nešto miliona dolara.
Sada već i ja počinjem da sumnjam. Zašto bih sumnjao, kada bih želeo da imam poverenje u svakog ministra koga izabere Narodna skupština.
Narodna skupština se valjda ne igra kada bira ministre. Valjda svaki narodni poslanik zna koliko desetina birača stoji iza njega i neće da se igra sa njima kada diže ruku za pojedinog ministra. Ne mogu da verujem da ima ovde u sali poslanika koji su rekli – ih, zašto glasam za ovog Dinkića, ali možda ima sada poslanika koji kažu – ih, što li sam glasao za ovog Dinkića.
Pohvaliste se, gospodine ministre, da je vašim stolovanjem u Narodnoj banci, a vi znate kako ste u nju ušli i koliko dugo ste tamo bili lažni car Šćepan Mali, tada započela reforma bankarskog sistema. Znate li koliko je ljudi zakukalo zbog vaše reforme? Znate li koliko je banaka zakukalo, a koliko je banaka propevalo u svetu zbog vaše reforme?
Vi sada pričate o sredstvima za osiguranje, vidim da će ministarka poljoprivrede da deli kredite, jer banke sa njom sarađuju; navedite imena tih banaka, da vidimo kako se zovu te banke, da vidimo koja im je država domicilna, da vidimo koliko su uložile u srpsku privredu.
Najlakše je bilo, gospodine ministre, kada je menjana marka za evro, dovesti strane banke i pružiti im punu promociju na televiziji. To ste radili vi i pokojni predsednik Vlade Srbije, tadašnji. Narod kaže – konačno stižu stabilne banke, u naše nemamo poverenja. Novac od zamene marke u evro u deviznu štednju u strane banke, strane banke tim novcem kupiše pola Srbije. One građanima jedan ili dva posto na godišnjem nivou, a firmama koliko uzimaju mesečno kada im daju taj isti naš novac? Dakle, pao neko sa Marsa i samo vrti naš novac – mi sve siromašniji, naša privreda sve siromašnija, a te banke sve bogatije.
Zašto oklevate da se obore kamatne stope na kredite? Dok se još ne nafatiraju. Onda će i te strane da propadnu. One samo još ovde mogu da uzimaju toliki novac. Samo još ovde u ovoj našoj Srbiji, stabilnoj, reformskoj, ne možete da uzmete dugoročni stambeni kredit, jer možete da otplatite tri-četiri meseca i da vam ode i ta kuća koju ste izgradili na doboš, jer su kamate takve, lihvarske, zelenaške, a vi se hvalite time što više nemamo domaće banke.
Stečaj još nije završen, gospodine ministre, to nećete da kažete. Nema sudije koji je prodao dušu da donese odluku da pozitivna banka ode u stečaj. Lepo je pričati na televiziji, vi imate neograničene mogućnosti. Mediji vas prestavljaju kao spasioca, šta je iza svega toga? Gde su desetine i stotine ljudi koji su tamo radili?
Šta je sa Nacionalnom štedionicom? Ko je promovisao Nacionalnu štedionicu? Najsigurnija banka, a zar nije jedna od tih banaka mogla da bude najsigurnija? U čemu je stvar?
Nacionalna štedionica je počela bez dinara, bez ijednog stola, bez ijednog telefona, koristeći imovinu propalih banaka. Sada je to firma od ugleda, a kada pogreši, vi je "ispeglate", ne mora da određuje rokove, može odmah da isplati čim se neko pojavi. Šta ste uložili u Nacionalnu štedionicu? Prvi evro?
Bili ste promoter tih banaka. Zbog čega? Kada je prodata "Delta banka" vi ste bili promoter te prodaje. Zašto, ministre, da li ste vi guverner Narodne banke, da li ste ministar trgovine, da li ste ministar za izvoz i uvoz, šta ste vi? Otkuda vama ideja da promovišete prodaju jedne banke? Da nije možda ta banka pre toga promovisana u zemlji, da nije podignuta vrednost? Čovek u sve može da sumnja. Tu se radi o milionima evra.
Penzioneri razmišljaju da li će imati za pet evra veću ili manju penziju kada budete sada ove reforme sproveli ili za 50 evra manju penziju, a ovde se radi o milionima evra – vas glava ne boli, vi prikazujete i dalje neki stančić koji imate, ja vam verujem zaista. Verujem da ste sirotinja, samo čujem da sve više kapitalista u Srbiji nudi da menja svoju imovinu sa vašom. Tu mi nešto nije jasno. Ranije je moj Vučić nudio. Šta Vučić ima, to što ima to mu je, ali kada vam ponude ljudi koji obrću milione evra, sumnjam - odakle vama? Nikada odgovore na ta pitanja niste imali. Ovde iz finansijskog sektora se to sve dešava.
Dakle, da li će vas neko zaustaviti... Najbolje bi bilo da budu novi izbori. Bilo bi dobro kada bi predsednik Vlade imao tu snagu da izvrši kontrolu i da se pojavi na televiziji i da kaže – ovo što rade Jelašić i Dinkić potpuno je čisto i u skladu sa zakonom. To bih prihvatio. Ili da kaže – ne rade u skladu sa zakonom, i to bih prihvatio. Ali, da ćuti na sve ove optužbe, da vi zatvarate banku koju drže Izraelci, to nikada neću moći da shvatim. To je kao da terate auto bez guma.
Šta hoćete, da nas posvađate sa lobijem u svetu? Od čega ćemo posle da živimo? Ko će posle da nam da te vaše kredite? Od čega naplaćujete, gospodine ministre, sredstva u republičkom budžetu? Od proizvodnje ili od potrošnje? Ko nam pokupova hiljade i hiljade hektara po Vojvodini? Naši prijatelji iz neposrednog okruženja. Čiji smo mi sada sirotani? Sa ovakvom vlašću, sa vama koji uopšte ne mislite na državu, nego biste još jedan evro profita, koji može da se ostvari, ali ne za državu, sa vama koji se sprdate sa fabrikama koje ne rade, mi više nemamo šta da čekamo.
Zato tražim od Vlade Republike Srbije – ovde podnesite izveštaj. Ne stigoh da vam ukazujem na greške. Ovo parcijalno ne znači ništa. Predsednik Vlade, ministri u prvom redu, bar jednom u godinu dana podnesite, evo, bar u godinu i po podnesite izveštaj. Vi na jednu stranu, mi na drugu stranu; vi pitanja, mi pitanja, vi odgovore, vi pitanja nama, mi vama odgovore.
Mislim da je to normalna parlamentarna procedura, a ne, prvo, ministre, izbegavali ste nas neko vreme u Skupštini, sada ponovo dolazite. Ali, ovo nije odnos ministra prema narodnim poslanicima. Vi ste nam ispričali, da sada ne krenemo da vas čačkamo po određenim pitanjima, za vas bi ova sednica bila završena, jer vi više nećete doći. Ko zna kada će da glasa Skupština o ovim tačkama. Ovih vaših prvih 15 minuta bilo je sve što vi imate sa Skupštinom povezano.
Voleo bih da u ovoj skupštini, kada mi imamo 45 tačaka dnevnog reda, bar pola Vlade ima tih 45 tačaka dnevnog reda, a ne da čekamo da stignete. Pravimo pauzu od 20 minuta da nam stigne ministar iz Vlade. Što niste mogli da dođete 15 minuta ranije, pa da vi čekate Narodnu skupštinu? Nije sramota, nije poniženje da ministar čeka Narodnu skupštinu, poniženje je da Narodna skupština čeka ministra.
Nadam se da ćemo imati prilike da govorimo i o zakonima.

Zahvaljujem se gospodinu Nikoliću.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite, gospodine Dinkiću.

Dame i gospodo, zašto nisam došao 15 minuta ranije – zato što smo u Fondu za razvoj potpisivali kredit za Kragujevac, Bor i Vranje; 800 miliona dinara je ova država izdvojila da privrednici koji žele da naprave neku proizvodnju u Boru, Kragujevcu i Vranju mogu da dobiju kredit na pet godina, sa kamatnom stopom od 0,5 posto godišnje, sa periodom počeka od godinu dana, zato što želimo da Kragujevac, inače vaš rodni grad, kao što znate, Bor i Vranje više ne zavise od subvencija ove države, već da ljudi mogu da dobiju sredstva da izgrade nove fabrike. Opštine su dale besplatno zemljište. Bili su tu ljudi koji predstavljaju ove gradove, daće besplatno infrastrukturu. Zato što je bilo zakazano potpisivanje za 11 sati i još ranije, došao sam možda nekih 15 minuta kasnije ovde u Skupštinu. To je prvo.
Druga stvar, što se tiče "Kurira", pitate se zašto predsednik Vlade ne da podršku tom tabloidu? To je iz razloga što sam o svim sumnjama koje postoje u javnosti podneo detaljan izveštaj na Vladi; pre svega je to podnela Poreska uprava, jer je ona nadležna za kontrolu svih poreskih obveznika u Srbiji. Naime, o čemu se radi? Pitam sve vas narodne poslanike da li postoji selektivan zakon i selektivna pravda ili je zakon isti za sve? Ako neko vrši utaju poreza da li treba zbog toga da se glorifikuje ili da po zakonu odgovara?
Naime, kontrola Poreske uprave vršena je u svim medijima u Srbiji. Počela je prošle godine u svim medijima, bukvalno u svim, u Srbiji – u elektronskim, u pisanim medijima. Što se tiče elektronskih medija, tu su: "Politika", "Pink", B92, BK, a što se tiče pisanih medija, tu su: "Blic", "Večernje novosti", "Politika", "Glas", "Kurir". Znači, svi mediji su kontrolisani.
Što se tiče svih medija, kontrole su okončane najkasnije do februara ove godine. Zašto? Zato što su knjigovođe, odnosno ljudi koji se bave računovodstvom u tim medijima dostavljali, po zakonu o poreskoj i našoj upravi, sve potrebne podatke. Jedini koji je pravio opstrukciju bio je faktički vlasnik ova dva lista.
Inače, kada se u poreskoj kontroli utvrdilo da dve godine nije isplaćen ni dinar plate nijednom novinaru "Glasa javnosti", dakle, ne samo zvanične plate, nego poreza i doprinosa, onda se kontrola proširila na još 16 preduzeća čiji je vlasnik Radisav Rodić. Zašto? Zato što se faktički celokupan prihod od prodaje ovih listova uopšte ne knjiži u ovim listovima, već je gospodin osnovao neka druga, različita preduzeća, gde seli novac i onda tim novcem kupuje firme po Srbiji, što, ukoliko je sve po zakonu, nije zabranjeno, ali se pokazalo da je u svemu tome izbegnuto da se državi uplati stotine miliona dinara poreza.
Preko 100 miliona dinara je ukupna obaveza "Kurira", odnosno "Glasa", odnosno tih 16 preduzeća, posmatrano sve zajedno. Dakle, preko 100 miliona dinara je neuplaćen porez, od čega je direktna poreska utaja samog vlasnika ovih preduzeća (ne gledam ga, niti Poreska uprava, kao vlasnika medija, već kao čoveka koji je preduzetnik) 35 miliona, direktna poreska utaja na njegovo ime. Zbog toga je podneta krivična prijava.
Što se tiče neplaćenog poreza, opomene su date još u martu mesecu. Postupak je takav: kada dobijete opomenu imate odgovarajući rok da platite, a ukoliko se ne plati vrši se popisivanje imovine i prinudna naplata. Šest hiljada firmi u Srbiji trenutno je pred postupkom prinudne naplate. Međutim, tih šest hiljada firmi nema svoj medij da bi mogle o tome da prebace sliku i kažu – to je sada politički pritisak, a ovaj gospodin ima medije. Postavljam pitanje – ako ste vlasnik medija, da li imate pravo da ne plaćate porez? Ako vi, gospodine Nikoliću, smatrate da imate, to je jedna stvar, a ja smatram da nemate.
Spreman sam da svim poslanicima podelim jedan detaljan izveštaj. To ću učiniti narednih dana. Poreska uprava ima ovo sve detaljno, ne znam napamet podatke. Mi ćemo svim poslanicima u toku ovog zasedanja podeliti sve ovo što se odnosi na kontrolu ovih 18 preduzeća. Jer, po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji mi ne bismo smeli o tome javno da govorimo, ali pošto je vlasnik ovog lista zahtevao da se obelodane činjenice, dakle, sam je tražio, onda imamo pravo da to podelimo.
Inače, da kažemo o kakvom se tu moralnom čoveku radi... Govorim o vlasniku ovih medija, ne o novinarima. Treba odvojiti ljude koji rade svoj posao u novinarstvu od ljudi koji zarađuju novac, odnosno od vlasnika.
On je jedini vlasnik medija koji su bili kažnjeni u prethodnom periodu zbog onog zloglasnog Zakona o informisanju kome, zapravo, nikada nije taj novac naplaćen. Kako se to dogodilo i kako ta kazna nije naplaćena, ne znam, ali se dogodilo.
Znači, njemu nije naplaćeno, za razliku od danas; za razliku od nekih drugih, njemu to nije naplaćeno u to doba. Čak i ta oprema koja mu je zaplenjena, i oko koje je bila velika pompa u javnosti, u potpunosti mu je vraćena, sem jednog starog kompjutera, koji nije hteo sam da primi, još daleko pre nego što sam ja postao ministar finansija. To su podaci iz naše arhive.
Prethodna vlada je donela odluku da svi mediji koji su po starom Zakonu o informisanju bili kažnjeni mogu da potražuju da im se vrati taj novac. Imali su pravo da podnesu zahtev trezoru Ministarstva finansija. Svi su podneli, uključujući i Rodića, kome nikada taj novac nije bio faktički skinut, tako da je Rodiću vraćen novac koji mu nikada nije ni bio uzet. To se desilo za vreme prethodne vlade. To je samo jedan pokazatelj o kakvom se moralu radi.
Što se tiče pisanja novina, slobodno može bilo koji list da piše sve šta god hoće i o meni i o Vladi, naravno, ukoliko u tome ima osnovnih elemenata istine. Kao što ste vi, gospodine Nikoliću, najavili tužbe protiv nekih koji o vama pišu nešto što vi smatrate da nije istina, tu tužbu sam još pre tri nedelje podneo, ali nisam hteo da podižem veliku buku o tome u javnosti, jer, faktički, ja sam na sva ta pitanja odgovorio odmah kada su postavljena.
Dakle, oni su namerno pustili jedan feljton za vreme godišnje skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj. To nije bio nikakav novi feljton, već reciklirani materijal koji je svojevremeno, kada smo otkrili aferu Janjušević-Kolesar, pripremio tadašnji ministar policije sa svojim saradnicima.
Faktički, naslagali su različite laži i to su koristili neki u kampanji 2003. godine za parlamentarne izbore. To su sabrali i ponovo pustili sada za vreme godišnje skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj.
Međutim, prvo sam odgovorio na sve to, oni nisu čak ni demanti hteli da objave dan nakon što sam ga napisao, već su čekali da prođe tri dana i da dođe ponedeljak i tek su ga onda objavili. Održao sam pres-konferenciju i došli su mi novinari iz ″Kurira″ na tu istu pres-konferenciju. Dakle, potpuno sam na svaku od tih tačaka ne samo odgovorio, već sam, s obzirom da su zaista narušili i moj ugled i ugled Ministarstva finansija, odgovorio tužbom. Nisam nikakvu pompu u javnosti o tome dizao.
Dakle, krivična prijava je podneta. Sada se već pokrenuo i odgovarajući postupak, a podneo sam i privatni zahtev za naknadu štete od 10 miliona dinara. Što se tiče toga, postupio sam upravo onako kako ste me vi savetovali.
Kada se govori o naplati poreza, svako mora, srazmerno svojoj snazi, da plati porez i nema nikakve razlike. ″Politika″ je jedina imala veliki dug koji nije mogla da plati, ali doneli su odluku da se to konvertuje u kapital države. To je jedan od legitimnih načina izmirenja obaveza. Drugi mediji koji su imali dug platili su u postupku kontrole. Dakle, nema nijednog koji je ostao državi bilo šta dužan.
Postavlja se pitanje, ako želimo ravnopravnost preduzeća u realnom sektoru, zašto ne bi bili mediji takođe ravnopravni. Ako neko plaća porez i zbog toga ima veću cenu lista, zašto drugi i kako drugi da ne plaćaju.
Uopšte ovde ne krivim novinare. Zašto su se novinari osetili prozvanim, to zaista ne znam. Novinari ovde uopšte nisu bili na meti nikakvih kontrola, sem što su bili pitani da li im se isplaćuje plata regularno na račun i da li im se uplaćuje doprinos. Sam vlasnik je u toku kontrole platio određeni iznos poreske obaveze, uključujući i neke doprinose, tako da je zahvaljujući ovoj kontroli mnogim novinarima konačno uplaćeno za penziono osiguranje, za zdravstveno osiguranje, a što im ranije nije plaćeno.
Kontrola je u ovim firmama završena. Sada se izdaju rešenja. Nema više kontrola, sve je utvrđeno što je trebalo da se utvrdi. Podnete su tri krivične prijave, zahtev za plaćanje je dat. Ukoliko se normalno plati, nema nikakve bojazni da će bilo kakva imovina biti plenjena. Ne govorim ovde o imovini ″Kurira″. ″Kurir″ gotovo da nema nikakvu imovinu, već govorim o imovini firme ″Ronako″ iz Opova itd. Faktički je vlasnik prebacivao svu imovinu na neka druga preduzeća.
Pitajte, recimo, šta se dešavalo sa preduzećima koja je taj gospodin kupovao; em nije platio nikakvu cenu, bez obzira što ih je dobio na aukciji, pitajte da li su radnici dobili uopšte platu sve vreme. Ima jedna firma u Varvarinu, ima druga firma u drugim gradovima Srbije, 18 je ukupno preduzeća gde se faktički ceo taj krug zatvarao bez novca.
Ako hoćemo da podržimo takve biznismene samo zato što lepo pišu o nekom, onda je to stvar koju treba jasno da kažemo. Meni su svi isti, zaista. Mi ne kontrolišemo novinare, Poreska uprava ima nalog da kontroliše finansijsko poslovanje medija. Zaista, ako svi drugi poštuju zakon, zašto ne bi i ovi mediji poštovali zakon. Tu nema niti sentimentalnosti niti bilo kakve presije. Kada se Mauricio Masari uverio o čemu se radi, digli su ruke u OEBS-u da se bilo šta o tome razmatra i shvatili su da je finansijska stvar u pitanju, a nikakve veze to nema sa slobodom štampe.
Što se tiče drugih stvari, govorili ste o odlukama sudova, o likvidaciji banaka koje su bile poništene. Zaboravili ste da kažete jednu činjenicu: nisam samo ja kao guverner donosio odluke, odnosno donosili smo nova rešenja o likvidaciji nakon odluke sudova da se poništi rešenje o likvidaciji Astra banke, Kapital banke. To su uglavnom te dve banke koje su bile u pitanju. To je učinila za vreme kratkog boravka u Narodnoj banci Srbije i Kori Udovički. Dakle, tri čoveka koja su imala odgovornost nad poslovanjem centralne banke su ponovo donosila ista rešenja. Videćete, koji god guverner bude bio sutra izabran, jednog dana moraće isto takvo rešenje da donese, jer je to zakonito.
Pozivam vas da još jednom pročitate Studiju o izvodljivosti, koja, nažalost, kaže da je najgora situacija, što se tiče stanja u našem društvu i u privredi, upravo u Trgovinskom sudu u Beogradu. Zašto je predsednik tog suda nesmenljiv, nemam odgovor na to pitanje.
Znam da mnoge stvari ovde zavise od institucija koje nisu u nadležnosti Vlade, što je dobro, ali mislim čak niti Skupštine. Sada imamo jednu situaciju gde kada nešto loše kažete o nekom sudu i o nekoj presudi, automatski vas napadaju da kršite nezavisnost sudstva.
S druge strane, svi građani golim okom vide da nešto u tome debelo nije u redu, niti Vlada ima mehanizam da te stvari promeni, jer, ne znam, Visoki savet pravosuđa, personalno veće, ima tih institucija puno, koje su dobro napravljene; problem je što ljudi koji su tamo postavljeni očito, jednim delom, neću biti generalan, neki ljudi očito ne zaslužuju niti po znanju, niti po moralnim osobinama da tamo budu. Onda imamo katastrofalne odluke kojima se svi čudimo, samo u zavisnosti od toga iz čije su nadležnosti.
Što se tiče ″Dunava″, ″Dunav″ jeste kontrolisan od strane supervizije Narodne banke Srbije, a gospodinu Vlahoviću bih takođe želeo da kažem da je plan Vlade Republike Srbije da se kompanija ″Dunav″ pripremi za privatizaciju putem inicijalne ponude za preuzimanje, znači na isti način kao što ste i vi rekli.
Naime, postoje banke i osiguravajuća društva gde je bolje da se privatizacija vrši traženjem strateškog partnera. To je bila većina banaka u Srbiji, osim Komercijalne banke, za koju smo ocenili da je bolje da ostane domaća i da se privatizacija na domaćem tržištu izvrši putem inicijalne ponude za preuzimanje u naredne tri godine.
Slično mislimo i o ″Dunavu″. U tom smislu imamo isto mišljenje. Što se tiče ″Dunava″, jedna dijagnostička analiza se upravo sada završava od strane Narodne banke Srbije. Nakon toga, videćemo na koji način je najbolje da krenemo u proces privatizacije kompanije.
Inicijalna ideja je ova, dakle, putem IPO, inicijalne ponude na preuzimanje preko beogradske berze, i to u malim segmentima, kako bi što širi krug akcionara, odnosno građana mogao da kupi akcije bilo ″Dunava″ bilo Komercijalne banke.
Što se tiče reformi bankarskog sistema, naravno ne morate slušati ono što govorim, niti ono što govori Jelašić, niti ono što govori premijer Koštunica, niti bilo ko od nas iz Vlade. Pročitajte izveštaje svih relevantnih institucija.
Od svih zemalja u tranziciji reforma bankarskog sistema izvedena je na najbolji način u Srbiji. Prvo, najkraće je trajala, najmanje je koštala, nijedan dinar građana Srbije iz budžeta nije dat na ozdravljenje banaka koje su propale.
Voleo bih da su te banke o kojima ste vi govorili bile bolje. Nikada ne bi morale tako nepopularne mere da se donesu, kao što je njihova likvidacija. Ali, osam milijardi maraka, odnosno četiri milijarde evra je ostalo zarobljene stare devizne štednje. Gubici su bili ogromni; njih, jednostavno, nije bilo moguće rehabilitovati, jer su njihovi gubici činili 30% ukupnog društvenog proizvoda zemlje. To je bilo potpuno neracionalno.
Danas imamo daleko bolji bankarski sistem i daću vam jedan podatak koji možda niste znali: od prošle godine u Srbiju je ušlo oko dve milijarde evra kredita iz inostranstva. Od toga je država podigla samo 300 miliona. Znači od dve milijarde evra koliko je ušlo ukupno u Srbiju, sama država, Vlada, kroz garancije i razne aranžmane svega 300 miliona evra se zadužila. Milijardu i 700 miliona evra je bilo zaduženje srpske privrede i građana.
To znači da je najveći deo ovih stranih banaka koje kod nas posluju uneo kapital iz inostranstva u zemlju. Zbog toga smo čak imali problem sa MMF-om zato što je to ocenjeno kao preterana kreditna aktivnost i da to podiže naš uvoz u uslovima nedovoljne domaće ponude.
Zbog toga je centralna banka bila prinuđena da preduzme neke ograničavajuće mere. Činjenica je da su strane banke, koje su toliko napadane, unele u Srbiju milijardu i 700 miliona evra prošle godine i plasirale ih našim građanima i privredi.
Tačno je da su kamatne stope još visoke. Tu se potpuno slažem. To niko ko je ozbiljan ekonomista ne može da porekne. Činjenica je da one lagano padaju. Primera radi, kamatna stopa na zapise trezora Republike Srbije bila je početkom ove godine 22% godišnje.
Kako je to moguće? Tako što smo uspeli da napravimo suficit u budžetu i više ne izdajemo te zapise, već polako vraćamo naš javni dug. Dakle, Srbija je počela da se razdužuje.
Kamata je prirodno pala na 15,5 i sigurno da će taj novac morati negde da se plasira. Recimo, na jednoj aukciji tri milijarde banke ponude da kupe državne zapise, mi prodamo 800 miliona, a dve milijarde i dvesta miliona mora da se plasira negde drugde, a to su građani i privreda i moraće kamatne stope sigurno da padaju.
Što se tiče stambenih kredita, do pre godinu dana nije bilo stambenih kredita još od 1990. godine. Zahvaljujući osnivanju Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita neke banke su krenule da odobravaju stambene kredite, doduše, još uvek po nepovoljnim uslovima. Kamatna stopa je bila na početku 12%, sada je 8,9 ili 8,7%, zavisi od banke do banke, što je visoko i mi nismo zadovoljni time.
Zbog toga ćemo već za rebalans ovog budžeta pripremiti program gde će za više procentnih poena pasti kamata za sve one do 45 godina starosti koji budu tražili stambeni kredit počevši od septembra meseca ove godine. Upravo završavamo proračune i ti proračuni kažu da bi ta kamatna stopa mogla za ovu grupu građana biti oko 4% godišnje. Zaista će to biti revolucija kod stambenih kredita kod nas. Mi ćemo iz budžeta milijardu dinara izdvojiti samo u rebalansu.
Zašto sam prisustvovao promociji zaključivanja sporazuma između Delta banke i banke "Inteza"? Zato što prisustvujem ovakvim velikim promocijama, svim koje imaju uticaj na priliv stranih direktnih investicija u zemlji. Nisam bio prisutan na promociji "Kredi agrikola" i preuzimanja Meridijan banke, iz razloga što sam u isto vreme imao sastanak Evropske banke za obnovu i razvoj. Tu je bio Tadić. Zaista mislim da nije sramota kada se napravi neki dobar aranžman za zemlju da se ode i da se to promoviše. Uostalom, funkcija ministara, između ostalog, jeste da promovišu one koji imaju poslovnog uspeha.
Samo putem transakcija u bankarskom sistemu Srbija će ove godine imati milijardu dolara stranih direktnih investicija, a ukupne strane direktne investicije iznosiće oko dve milijarde dolara.
Još u jednom da vas demantujem. Rekli ste da različiti kapitalisti sve više nude da zamene svoju imovinu za moj stan od 73 kvadrata na Novom Beogradu. Nisam čuo nijednu ponudu, osim od dvojice ljudi, od gospodina Vučića, kao što ste sami rekli, i od Dušana Mihajlovića. Mislim da Drakulić to nije ponudio. Vučića ne smatram kapitalistom. Što se tiče Dušana Mihajlovića, da li je on kapitalista ili nije, to bi moglo da se eventualno prihvati.

Gospodine Nikoliću, izvolite.