Nastavljamo rad prema dnevnom redu.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 9-16. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O OSIGURANjU DEPOZITA I AGENCIJI, OSIGURANjU, STEČAJU I LIKVIDACIJI BANAKA, BANKAMA, AGENCIJI ZA IZVOZ, GARANCIJSKOM FONDU I FINANSIJSKOM LIZINGU
Ovlašćeni predstavnici za ove tačke dnevnog reda: za DSS Slavoljub Matić, za DS Aleksandar Vlahović i za SPS Bojan Kekić.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 9. do 16, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o osiguranju depozita, Predlogu zakona o Agenciji za osiguranje depozita, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, Predlogu zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama, Predlogu zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, Predlogu zakona o izmenama Zakona o garancijskom fondu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu.
Po članu 94. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije određujem pauzu od 15 minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo rad, prošlo je 30 sekundi.
Da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? (Da.)

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set finansijskih zakona. Ja bih govorio,  pošto je tačka objedinjena, o svim ovim zakonima ukratko; naravno, ukoliko bude pitanja, tokom diskusije odgovaraću na pitanja poslanika.
Prvi zakon koji je na dnevnom redu je Predlog zakona o osiguranju depozita. Kao što znate, trenutno po starom zakonu (to je inače savezni zakon) osigurani depoziti u bankama iznose 5.000 dinara. To je, dakle, po tom starom zakonu i zbog toga je Narodna banka pre tri ili četiri godine uvela rezervu od 50% na svu prikupljenu deviznu štednju poslovnih banaka, kako bi na taj način dodatno garantovala za štedne uloge građana. To je imalo pozitivne efekte na rast štednje u bankama, jer je krajem 2000. godine štednja u bankama iznosila svega 10.000.000 evra, a trenutno iznosi oko milijardu i po evra.
Ovim zakonom želimo na sistemski način da regulišemo osiguranje depozita, tako da se ovaj osigurani iznos depozita za koji država garantuje povećava sa 5.000 dinara, što je bio vrlo mali iznos, na 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Dakle, osiguravaće se u budućnosti depoziti do iznosa 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Takođe, ovim zakonom se obezbeđuje efikasnija i brža naplata osiguranog iznosa i uvodi se obavezno osiguranje za banke kod Agencije za osiguranje depozita.
Obrazovaće se poseban samostalni fond za osiguranje depozita. Uvode se različite vrste premija osiguranja i, ono što je novo, štedionica, štedno-kreditne organizacije, štedno-kreditne zadruge se izuzimaju iz ove šeme osiguranja.
.
Ovaj zakon je usklađen sa odgovarajućom direktivom Evropske unije, a to je 94/19, jer uvodimo obaveznu šemu osiguranja kod agencije za osiguranje depozita. U raznim zemljama različite su visine iznosa koje se osiguravaju, ali srazmerno snazi naše države određeno je da taj iznos bude 3.000 evra po deponentu i po banci. Što se tiče isplata osiguranih depozita, ona mora otpočeti u roku od 30 dana, od dana eventualnog otvaranja postupka stečaja. Agencija je dužna da isplati iznos u roku od 120 dana od dana podnošenja zahteva deponenta. To su osnovne karakteristike ovog zakona.
Sledeći zakon koji je na dnevnom redu je Predlog zakona o Agenciji za osiguranje depozita. Kao što znate, do sada je postojala Agencija za osiguranje depozita, stečaj i likvidaciju banaka. To je bila savezna agencija i imala je ulogu da osigurava depozite i da, između ostalog, vrši privatizaciju bankarskog sektora.
S obzirom da je reforma bankarskog sistema bila veoma radikalna i da je nekih 25 banaka u poslednje tri ili četiri godine izgubilo dozvolu za rad, došli smo do situacije da zaista sada imamo jedan vrlo solidan bankarski sistem, gde nije potrebno da se u nazivu ove agencije navode reči stečaj, likvidacija ili neke slične, imajući u vidu da će osnovna uloga ove agencije biti osiguranje depozita.
Što se tiče ove agencije, ona će imati status javne agencije i, faktički, biće naslednik ove sadašnje, postojeće agencije. Dakle, ne formiramo novu agenciju, već ova postojeća menja ime i postaje Agencija za osiguranje depozita, osniva se na ovaj način po zakonu Republike Srbije, jer do sada je bila osnovana po saveznom zakonu.
Agencija će imati kao osnovnu funkciju poslove osiguranja depozita, ali i funkciju stečajnog i likvidacionog upravnika u bankama i društvima za osiguranje. Nakon što je prošle godine usvojen Zakon o osiguranju, gde je Narodna banka Srbije preuzela posao supervizije osiguravajućih društava, Agencija za osiguranje depozita imaće nadležnost i za privatizaciju ne samo banaka, već i osiguravajućih društava. Dakle, svih ključnih institucija finansijskog sistema.
Zapravo, zakonodavstvom se razdvaja funkcija privatizacije; u realnom sektoru to obavlja Agencija za privatizaciju, a Agencija za osiguranje depozita će vršiti, pored poslova privatizacije banaka, i posao privatizacije osiguravajućih društava.
Što se tiče upravnih organa Agencije, to su: upravni odbor, sa jedne strane, i direktor. Po zakonu, tri člana upravnog odbora su članovi Vlade u funkciji ministar finansija, ministar privrede i jedan, doduše, nije član Vlade, već viceguverner Narodne banke, zadužen za poslove kontrole, a preostala četiri člana bira i razrešava Vlada na predlog Narodne banke Srbije.
Sledeći zakon koji je na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju. Osnovna novina u ovom zakonu jeste da se faktički on prilagođava ovom prethodnom zakonu, zakonu o osiguranju depozita, odnosno o agenciji za osiguranje depozita i nadležnost za privatizaciju osiguravajućih društava se prebacuje sa Ministarstva privrede na agenciju za osiguranje depozita.
Drugim rečima, s obzirom da je u prethodnom Zakonu o osiguranju Ministarstvo finansija izgubilo nadležnost za kontrolu rada osiguravajućih društava i da to čini Narodna banka Srbije, a imajući u vidu da se Ministarstvo privrede preko Agencije za privatizaciju bavi privatizacijom preduzeća u realnom sektoru, ovim zakonom se ovlašćuje agencija za osiguranje depozita da vrši privatizaciju osiguravajućih društava.
Kao što znate, reforma bankarskog sektora krenula je još 2001. godine i po svim ocenama to je jedna od najbolje sprovedenih reformi bankarskog sektora u zemljama u tranziciji. Sa druge strane, kasnilo se sa restrukturiranjem i privatizacijom osiguravajućih društava; tek prošle godine, kada je donet novi zakon i kada je pojačana supervizija, stvorili su se osnovi da se u sektoru osiguranja takođe uvede red kao što je to već učinjeno u bankarskom sektoru.
Mi planiramo, govorim u ime Vlade Republike Srbije, da do kraja jula, nakon usvajanja ovih zakona, raspišemo tender za privatizacionog savetnika za DDOR iz Novog Sada i da početkom sledeće godine objavimo tender za privatizaciju ovog osiguravajućeg društva.
Još jedna izmena u zakonu u odnosu na dosadašnju regulativu jeste da se rok za razdvajanje životnog i neživotnog osiguranja produžava, umesto da bude kraj ove godine, produžava se do kraja 2007. godine, dakle, do 31. decembra 2007. godine, jer u procesu primene zakona je zapaženo da ne bi bilo celishodno da se ovo razdvajanje izvrši u kraćem roku od dve do tri godine i zato se rok pomera.
Takođe, ovim zakonom omogućava se da zaposleni i ranije zaposleni u osiguravajućim društvima imaju pravo na naknadu koja ne može preći 15% kupoprodajne cene ostvarene prodajom društvenog kapitala u osiguravajućim društvima, što znači da će nakon privatizacije, primera radi, DDOR-a zaposleni i bivši zaposleni dobiti 15% od cene koja se bude ostvarila tim procesom.
Takođe, predviđeno je da 5% od prodaje ide u poseban garantni fond kojim će se obezbediti isplata osiguranih depozita za ona osiguravajuća društva koja su otišla u stečaj. To je osnovno vezano za izmene Zakona o osiguranju. Sa tim u vezi je i Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.
Ovo je ranije bilo regulisano saveznim propisima; s obzirom da je u međuvremenu došlo do donošenja Ustavne povelje, promenili su se zakonski uslovi za pokretanje ovih postupaka. Ovo je nova pravna regulativa iz oblasti stečaja i likvidacije, a neophodna je radi daljeg jačanja stabilnosti bankarskog sistema, ali i sistema osiguranja.
Ovim zakonom takođe želimo da postignemo usaglašavanje sa drugim zakonima koji uređuju ovu oblast, a kojima su obuhvaćeni postupci stečaja i prinudna likvidacija banaka i društava za osiguranje. Naime, Zakonom o privrednim društvima regulisana je samo dobrovoljna likvidacija privrednih subjekata, ali ovim zakonom se uvodi posredan i neposredan nadzor sprovođenja takve likvidacije od strane Narodne banke Srbije. Ukoliko se utvrdi da se postupak vodi na štetu poverilaca, donosi se rešenje o prinudnoj likvidaciji.
Takođe, zbog specifičnosti poslovanja banaka i društava za osiguranje, koje pripada finansijskoj sferi, kontrolu i nadzor njihovog poslovanja vrši Narodna banka, shodno Zakonu o bankama i Zakonu o osiguranju. Ovim zakonom se obezbeđuju uslovi za dosledno i adekvatno sprovođenje postupka stečaja i likvidacije u slučajevima kada Narodna banka Srbije donese rešenje o oduzimanju dozvole za rad banci, odnosno dozvole za obavljanje poslova osiguranja, čime se upotpunjuje zakonska regulativa koja reguliše ovu oblast.
Još jedan zakon koji je vezan za ovaj prethodni je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama. On predstavlja samo tehničku adaptaciju ovog zakona zakonu o Agenciji za osiguranje depozita, zakonu o osiguranju depozita i zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. Dakle, vrše se promene nekoliko članova Zakona o bankama, kako bi se prilagodili ovim zakonima koje smo prethodno predložili.
Na kraju, imamo i zakon o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije. Smatramo da je ovo važan zakon, imajući u vidu da je izvoz osnovni prioritet srpske privrede. Pre nekoliko meseci ovaj zakon smo uputili u proceduru. Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koja nema agenciju za osiguranje izvoza, koja efektivno radi. Na ovaj način mi takvu agenciju osnivamo. Sve druge razvijene zemlje imaju takve agencije. Kao što znate, "Hermes" vrši te poslove u Nemačkoj, "Kofas" u Francuskoj, "Kontrolbanka" u Austriji, "Eksim banka" u SAD – bukvalno sve zemlje imaju takve institucije.
Nekadašnja SFRJ je imala JUBMES banku koja se bavila poslovima osiguranja izvoza. Međutim, sada JUBMES banka posluje kao i svaka druga poslovna banka i nametnula se potreba za osnivanjem jedne ovakve institucije na nivou Republike Srbije.
Početni kapital agencije je 25 miliona evra. Na ovaj način dobićemo instituciju koja će značajno smanjiti rizik našeg izvoza u inostranstvo, kako komercijalnog, tako i nekomercijalnog izvoza. Međutim, ova agencija imaće i funkciju kreditiranja domaće izvozne privrede. Naime, biće predviđene veoma niske kamatne stope za kreditiranje izvoznika koji već imaju dokazano obezbeđen plasman u inostranstvo. Kamatna stopa na godišnjem novu za ove dugoročne kredite koje će naši izvoznici dobijati biće između tri i četiri posto godišnje, jer se sredstva koja su osnovni kapital ovih institucija obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije i otuda mogućnost da se ide sa kamatnim stopama koje su niže od tržišnih.
Cilj Vlade Republike Srbije, primarni cilj ekonomske politike je upravo povećanje izvoza. Prošle godine smo imali veliki spoljnotrgovinski deficit i povukli smo čitav niz poteza u cilju da ga smanjimo. To nam je i pošlo delimično za rukom u prva četiri meseca ove godine, jer smo značajno smanjili spoljnotrgovinski deficit, gotovo za jednu trećinu.
Rast izvoza u prva četiri meseca ove godine iz Srbije je bio 51%, dok je uvoz pao za 6% do 7%. Pokrivenost srpskog izvoza uvozom u ovom trenutku je oko 50%, a u istom periodu prošle godine iznosio je oko 30%, što znači da je čitav niz mera, od uvođenja poreza na dodatu vrednost, preko stimulativnih mera za rast izvoza, kao što je uvrštavanje svih onih preduzeća koja imaju 70% ukupnog prihoda u izvozu u tzv. velike izvoznike kojima se PDV vraća u roku do 15 dana, pomogao da se naš izvoz poboljša.
Međutim, Srbija još uvek mora da radi puno na podizanju konkurentnosti privrede. Jedna ovakva institucija doprineće, kroz kreditiranje naših velikih izvoznika, da se poboljša plasman robe na strana tržišta.
Sledeći zakon je Predlog zakona o izmenama Zakona o Garancijskom fondu. Naime, u primeni postojećeg Zakona o Garancijskom fondu uočili smo odgovarajuće limite. Naime, došlo se do limita kod pojedinih banaka koje su izdale dobar deo garancija i sada su limitirane da ne mogu da izdaju dodatne garancije, tako da ovim zakonom povećavamo limit izdatih garancija prema pojedinačnoj banci, čime se omogućava Fondu da veći iznos svojih garancija izdaje upravo u korist onih poslovnih banaka koje su se dokazale na tržištu kao banke koje imaju sredstava i spremnost da finansiraju razvojne projekte.
Naime, u članu 9. stav 2. ovog zakona, ukupan nominalni iznos garancija i supergarancija koje se izdaju na zahtev banke može biti najviše do dva i po puta veći od iznosa kapitala Fonda, što će ubuduće predstavljati garantni potencijal Fonda.
Isto tako, nominalni iznos garancija i supergarancija može biti najviše do 20% iznosa garantnog potencijala Fonda, a prema pojedinačnom privrednom subjektu najviše do 5% iznosa kapitala Fonda, čime se vrši disperzija limita.
Takođe, povećava se limit izdatih garancija prema pojedinačnoj banci, tako da umesto dosadašnjih do 20% iznosa kapitala limit iznosi do 20% iznosa garantnog potencijala Fonda. Garantni potencijal Fonda se izračunava tako što se kapital pomnoži sa 2,5. Na ovaj način stvorićemo institucionalne preduslove za još veću aktivnost Fonda.
Želim da vas obavestim da je trenutni kapital Fonda oko milijardu dinara i da je Garancijski fond do sada odobrio 1.954 zahteva različitih banaka za kreditiranje malih i srednjih preduzeća ili poljoprivrednika, u ukupnom iznosu od 11.136.000.000 dinara, pri čemu je 50% od ovih sredstava garantovano za poljoprivredne dugoročne kredite, a 50% su sredstva namenjena industriji.
Poslednji zakon koji menjamo je Zakon o finansijskom lizingu. Ovaj zakon smo zajedno uradili sa Narodnom bankom Srbije i Ministarstvom privrede, ali kao nadležno ministarstvo predlažemo izmene i dopune. Faktički, Narodnoj banci Srbije se daje ovde ovlašćenje da vrši superviziju i lizing organizacija, iz razloga da se one stave u sličan položaj kao i banke.
Znači, do sada smo imali dva zakona koja regulišu ovu oblast – Zakon o finansijskom lizingu i Zakon o Agenciji za privredne registre. Međutim, radi se o jednoj veoma specifičnoj finansijskoj delatnosti koja je u ekspanziji. Do sada nismo imali preciznije zakonske okvire kojima bi se omogućila veća sigurnost učesnika u ovom poslu.
Praktično, suočili smo se u pojedinim slučajevima sa opasnošću nekontrolisanog nivoa javne potrošnje, koji povećava spoljnotrgovinski deficit. Suočili smo se sa prelivanjem kreditne aktivnosti iz banaka u preduzeća koja se bave finansijskim lizingom, tako da smo imali potrebu da dodatno regulišemo odredbe kojima se reguliše ova oblast.
Faktički, ovim zakonom ćemo ostvariti veću sigurnost i poverenje primaoca lizinga, propisivanjem uslova pod kojima se izdaju dozvole i kriterijumima nadzora nad poslovanjem davaoca lizing usluga.
To bi bili svi zakoni koje smo u ovom prvom setu danas imali na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Hvala vama. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Po Poslovniku, reč ima predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije narodni poslanik Ivica Dačić.

Upozorio sam predsednika parlamenta prošlog puta, upozoravam ga i sada, odnosno molim ga da što pre stavi na dnevni red Skupštine zakon o proglašenju dana žalosti u Republici Srbiji. Potreba za tim je zaista velika, jer preti opasnost da se izazovu velike posledice za našu državu i naš narod različitim parcijalnim političkim odlukama nekih organa lokalne samouprave ili organa teritorijalne autonomije, kao što je predlog pokrajinskog Izvršnog veća Vojvodine, koje je tražilo od Vlade Republike Srbije da 11. juli proglasi danom žalosti u Republici Srbiji.
Mi danas nemamo zakonsku regulativu o tome. Zaista je nezabeležen slučaj da se dan žalosti proglašava povodom događaja koji su se desili pre deset godina, a naročito je politički diskutabilno da li se takve odluke mogu donositi kada nismo proglašavali dan žalosti povodom tužne godišnjice masakra nad pripadnicima srpskog naroda širom teritorije bivše SFRJ.
Takođe, ovo pruža mogućnost velikih manipulacija. Dobronamerno sam u petak ujutru upozorio na to, da bi tokom dana usledilo saopštenje Pokreta snaga Srbije, koje sam ovde spomenuo, kao konstitutivnog dela pokrajinskog Izvršnog veća, odnosno Vlade Pokrajine Vojvodine, koju vodi Bojan Pajtić. Koliko mi je poznato, u toj vladi sede i pripadnici Pokreta snaga Srbije - Bogoljub Karić. Potpredsednik te vlade je Tihomir Simić, koji je visoki funkcioner Pokreta snaga Srbije.
U novinama je objavljeno da je pokrajinsko Izvršno veće uputilo inicijativu Vladi Republike Srbije da 11. juli proglasi danom žalosti. Bogoljub Karić daje saopštenje u kojem stoji da oštro protestuje protiv laži i uvreda koje su se čule na račun Pokreta snaga Srbije i njegovog lidera Bogoljuba Karića za skupštinskom govornicom, naravno, spominje mene kao nosioca tih laži i uvreda. Kaže da Pokret snaga Srbije nije pokrenuo inicijativu da se 11. juli proglasi danom žalosti.
Kako nije? Da li je taj pokret sastavni deo kabineta Bojana Pajtića ili ne? Da li je Bogoljub Karić i dalje u koaliciji sa Demokratskom strankom i Čankom na teritoriji Vojvodine ili ne?
(Iz sale: Jeste.)
Pošto je ovde predstavnik nezavisnih poslanika, koji se sada zove Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karić, molim predsednika Skupštine da mu da jednom reč da nam objasni da li oni podržavaju autonomaše u Vojvodini i da li traže da se 11. juli proglasi danom žalosti u Republici Srbiji?
Ali, još tragičnije od svega toga nije samo to što Karić ne sme da kaže da stoji iza odluke svojih pokrajinskih organa, već što nas ovde i napada.
Kaže ovako: "To je nastavak petnaestogodišnjeg pokušaja obmanjivanja javnosti rečnikom lažnog patriotizma koji je u prošlosti odneo hiljade ljudskih života, a zemlju doveo do ruba propasti". To kaže Bogoljub Karić.
Misli da je izrekao veliku filozofsku misao, a svima je jasno da je Socijalistička partija Srbije možda i pala sa vlasti upravo zbog takvih kao što je bio Bogoljub Karić, sa kojim SPS nikada nije imala veze i koji danas pokušava jednom da hapsi Slobodana Miloševića, drugi put ga proglašava za sveca, a nas za izdajnike Slobodana Miloševića, treći put uzima i krade poslanike radikala da bi odbranili Šešelja od Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića itd. Ovo je pokušaj ne petnaestogodišnjeg obmanjivanja javnosti, ovo je takva laž na kojoj bi mogli pozavideti mnogi koji su se ovih godina bavili medijskim manipulacijama na našem prostoru.
Zaista molim predsednika parlamenta da da reč ovom nezavisnom poslaniku da nam objasni ovde kakva je to politika koju vodi Pokret snaga Srbije. Kaže – lažni patriotizam. Lažni patriotizam, napada se SPS, napada se 15 godina, a od toga je Socijalistička partija Srbije deset godina bila na vlasti. Koga vi napadate? Napadate one koje stalno zovete da idu u koaliciju da ruše Republičku vladu. O čemu vi ovde govorite? Molim vas, stavite što pre ovaj zakon na dnevni red.
Bogoljub Karić neka raskine koaliciju sa Demokratskom strankom u Vojvodini, sa Čankom i sa Demokratskom strankom u Vojvodini. Neka Tihomir Simić izađe javno i kaže da je Bojan Pajtić zloupotrebio i obrukao Vojvodinu time što traži da se obeležavaju takvi događaji koji se ne obeležavaju danom žalosti. Država treba javno da osudi sve zločine. Mi smo to ovde tražili – u Skupštini Srbije, da se osude svi zločini. Ali, neko to neće. Neko hoće samo da se osude zločini, sa kojima narod Srbije i država Srbija nema nikakve veze, namerno, da bi se stavila omča oko vrata Srbiji.
Prema tome, predsedniče, taj zakon je stigao odavno u proceduru. Potpisao ga je potpredsednik Vlade Miroljub Labus. Stavite ga na dnevni red – zakon o proglašenju dana žalosti, a Bojana Pajtića, Tihomira Simića i ostale, Čanka, Kostreša, iz Vlade i Skupštine AP Vojvodine... Znači, oni čak razmišljaju da verovatno u Vojvodini proglase separatno dan žalosti povodom Srebrenice.
Žalosno je što nemamo dovoljno snage da vidimo da je to politikantstvo, da to nije žalost za žrtvama, nego je to želja da se veštački nađu oni iz Srbije koji su počinili te zločine, a koji su, kao što znate, bili osuđeni i u vreme naše vlasti. Ako je i od Bogoljuba Karića, mnogo je. Ili možda nisam dobro razumeo, pa molim gospodina Lekića da nam to malo pojasni. Hvala.

Hvala vam, gospodine Dačiću.
Morao sam da vas upozorim na vreme, a sada, po Poslovniku, budite ljubazni, nema razloga da radimo mimo Poslovnika. Kuda ste pošli vi, gospodine, sačekajte. Po Poslovniku niko ne može da priđe govornici dok mu predsednik ne da reč. Budite ljubazni, sačekajte sa strane, po zakonu, kao za sve, budite ljubazni, stanite sa strane da dam pojašnjenje.
Prvo, gospodine Dačiću, u petak sam dobro shvatio vaš zahtev, kao zahtev narodnog poslanika i predsednika jedne poslaničke grupe. U odnosu na to, vrlo dobro znate da će predsednik Skupštine učiniti sve što je u njegovoj zakonskoj moći da stavi nešto na dnevni red. To može od 1. oktobra. Pre toga, po Poslovniku, dnevni red i neku tačku na dnevnom redu može da zatraži i stavi kao utvrđeni dnevni red ili Vlada ili 84 poslanika. Predsednik određuje datum sednice, zavisno od tehničkih uslova i da li je neka sednica u toku. Dakle, tu naprosto moramo da se držimo zakona, nezavisno od toga kakvo je mišljenje.
Drugo, nije u redu da prozivate da se obrate poslanici vanparlamentarnih stranaka, jer ne sedi u ovom parlamentu po zakonu nijedan poslanik vanparlamentarne stranke, jer nije moguće postati član parlamenta ako niste bili na nečijoj izbornoj listi, svejedno da li koalicionoj ili nekoj drugoj.
Kada su u pitanju nezavisni poslanici, naravno, mnogi od njih, pošto tek postaju nezavisni, uče se tome, nezavisnost se stiče, dakle, obraćaju se samo na jedan mogući način. To je tako što se prijave po članu 89. i predsedavajući uvek na vreme kaže kada se to radi, a za slučaj da još nije postala praksa, onda zamoli, kao malopre sekretara, i ako ste videli, sekretar je išao ne samo po poslaničkim grupama, već i kod nezavisnih poslanika da pita da li žele da govore.
U odnosu na to ćete, posle obraćanja predsednika i ovlašćenih predstavnika poslaničkih lista, kao što znate, postoji ova zajednička lista i gospodin Lekić je drugi na toj listi, jer je on protiv osiguranja izvoza i ovih zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Dakle, i on će, kao neko ko je protiv, govoriti drugi. Sada ima puno pravo na repliku.
Vas, gospodine Lekiću, molim da se sledeći put povinujete zakonu i da se ponašate u skladu sa Poslovnikom. Dakle, kada vas predsednik zamoli da napustite govornicu, da napustite, a sada imate reč jer ste lično pomenuti. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, neko hoće da pripiše Pokretu snaga Srbije ono što nije uradio. Pokret snaga Srbije nije napravio inicijativu da dan žalosti u Srbiji bude 11. juli.
Dobro, nije to toliko smešno, polako. Hoću reći, Pokret snaga Srbije osuđuje sve zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije, kako protiv Srba, tako i sa ove druge strane.
Znači, zločina je bilo na svim stranama, u ratu je bilo zločina protiv Srba, a ima i pojedinaca – Srba koji su napravili zločine. Svako ko je uradio zločin treba da odgovara i tu je pravo na odgovornosti. Neka se osudi svaki počinilac ratnih zločina.
Mislim da gospodin Dačić nije imao potrebe da proziva Pokret snaga Srbije iz više razloga i da se nađe uvređen zbog nekih činjenica koje je izneo Pokret snaga Srbije, jer prvi je i počeo sa Dačićem. Mislim da ovako ne treba da se pripisuje jednoj opozicionoj stranci. Mi, gospodo draga, imamo neku drugu situaciju u zemlji kakva je sada; trebalo bi sa ove govornice da raspravljamo o ekonomskoj situaciji u Srbiji, a ne o nekim bezveznim starima. Znamo kako građani u Srbiji loše žive i to bi trebalo da bude tema. Ovu govornicu pojedinci koriste za laži i za neke svoje političke poene, a smatram da to nije dobro. Treba svi da se okrenemo radu za bolje sutra građana Srbije. Smatram da ovo što se pripisuje Pokretu snaga Srbije nije tačno i stojim iza toga.

Hvala vam, gospodine Lekiću, i hvala vam što pažljivo birate reči, ali molim vas, još pažljivije, jer bi iz vašeg izlaganja neko mogao da pomisli da se zločini rade. Zalažete se za pravo na rad. To nije ni na jedan način moguće tako izgovoriti, jer to može da zvuči strašno opasno, a molim vas da i ubuduće ovako pažljivo birate reči da se ne bi nešto pogrešno shvatilo.
Gospodine Dačiću, po Poslovniku, ali vas molim, strogo se pridržavajte vremena, moramo svi da imamo ista prava. Izvolite.

Naravno, biraću reči i apsolutno uvažavam ono što ste rekli na početku, da zbog velikog broja zakonskih predloga ovo ne može da dođe na dnevni red do oktobra, ali uvek kada za to ima potrebe ja ću se javiti po Poslovniku i da ukažem na nužno donošenje ovakvog zakona, zato što smatram da je to predmet mnogobrojnih zloupotreba u našoj državi.
Sa druge strane se ne reaguje na brojne primere zverstava prema pripadnicima našeg naroda, čak se veličaju u našim medijima i pozivaju na javne tribine ovde u Beogradu i oni koji su vršili zločine nad Srbima i, naravno, oni su i posle 5. oktobra 2000. godine i amnestirani iz srpskih zatvora. U svakom slučaju, gospodin Lekić zna, i on je donedavno pripadao stranci koja je takođe bila na vlasti zajedno sa SPS-om, kao i Bogoljub Karić, koji je bio ministar u Vladi Mirka Marjanovića, a protiv koga ste vi izdali ovo saopštenje. Da li vi mislite da ste ga izdali protiv nas? Izdali ste protiv samih sebe.
Vi ovde kažete da je neko 15 godina obmanjivao javnost i da smo predstavnici lažnog patriotizma koji je u bliskoj prošlosti, kako kažete, odneo hiljade ljudskih života i zemlju doveo do ruba propasti. Nisam još čuo za nekoga da tako loše govori sam o sebi. Protiv koga vi ovo govorite? O čemu vi ovde govorite? Znači, ovde nije reč o zameni teza.
Pokret snaga Srbije nisam ni spomenuo kada sam govorio i nemojte da Pokret snaga Srbije sebi pridaje veliku važnost. Nije to vaša ideja. To je ideja DS-a, ideja Nenada Čanka protiv koje vi niste. Prema tome, vi ste saglasni sa tom idejom, pokrajinsko izvršno veće, a čiji ste vi članovi, tu ideju je poslalo Koštuničinom kabinetu. Imate vi pravo da mislite šta hoćete, ali nemojte drugima deliti lekcije, nemojte pljuvati u tanjir iz koga ste jeli 10 godina. Još jedete iz tog tanjira, što bi trebalo da poštujete.

Hvala vam. Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS Aleksandar Vlahović. Izvolite.