Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 84 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Goran Svilanović, Milovan Marković, Esad Džudžević i Gordana Čomić.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 9-16. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O OSIGURANjU DEPOZITA I AGENCIJI, OSIGURANjU, STEČAJU I LIKVIDACIJI BANAKA, BANKAMA, AGENCIJI ZA IZVOZ, GARANCIJSKOM FONDU I FINANSIJSKOM LIZINGU
Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, ako vas ima – ne vidim gospodina ministra, a bila je prilika da se njemu obratim jer se radi o njegovim predlozima zakona, on je izvestilac Vlade, a obično ga nema u vreme kada treba da čuje neke nove stvari.
Kada želi da prigrabi dodatno veću vlast, Ministar Dinkić posegne za predlozima izmena i dopuna zakona i misli da će time da reši sve probleme. Jeste to možda i praktično, ali veća vlast i veća obaveza podrazumevaju i veću odgovornost.
Ministar Dinkić je praktično došao u sukob sa svima u ovoj državi, počev od vojnog vrha, penzionera, prosvete, zdravstva, medija, možda ne svih, banaka, društava za osiguranje – sve u svemu, kada se uzme, nije mu ni loše. On ima vlast, uživa, a svi drugi imaju mnogo problema sa tim.
Pokušao bih da pitam gospodu iz Ministarstva kako se oni dogovaraju u Vladi. Na jednom primeru rudnika bakra u Majdanpeku, podsetiću vas da je to društveno preduzeće gde je država gazda i vlasnik, dođe jedno jutro Poreska uprava iz Bora i popiše osnovna sredstva – terenska vozila, putnička vozila, autobuse za prevoz radnika, raspiše licitaciju i pokuša da proda da bi naplatili porez. Država u svom preduzeću pleni osnovna sredstva i direktno zatvara preduzeće i onemogućava rad preduzeća.
Nesreća je bila i za Poresku upravu, možda sreća za preduzeće i radnike, da je vrednost tih osnovnih sredstava, koja su bila planirana za prodaju, bila tako mala – nekih desetak miliona dinara, a obaveze po osnovu poreza – stotinak miliona i nije bilo kupca, pa nije bilo moguće prodati ta sredstva.
Praktično, ostala je mogućnost da se radnici dovezu do radnog mesta (terenskim vozilom doveze se radnik do bagera na etaži), da se donese potreban alat i potrebna oprema za održavanje tih osnovnih sredstava.
Ne razumem kako se ministri u Vladi dogovaraju, ako se ne obezbede obrtna sredstva, poreska uprava pleni i nasilno naplaćuje porez, ako se tako nesinhronizovano radi u Vladi. Možda ministar, prevedeno na jezik muzičara, ima i najglasniji instrument u koji duva, pa to dosta para uši i stvara nerazumevanje kod drugih u toj istoj vladi.
Trebalo bi da promeni naziv benda ili da promeni muziku, da bi narod mogao da preživi i da shvati, u ovo teško vreme kada ništa ne radi, kada su svi ostali bez posla i kada se veoma teško živi – da je praktično nemoguće pokrenuti bilo kakav proces proizvodnje kako bi se oživela odnosno stvorila nekakva mogućnost novog zapošljavanja, a sve veći broj ljudi ostaje bez posla i otežavaju se uslovi života.
Razumem želju za vlašću i pokušaj da se u ovoj državi stvori nekakav red. Ovi iz Vlade su uspeli da stvore red, odnosno redove, samo na benzinskim pumpama, ili, možda na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, gde su najveći redovi.
Mada i tu ima pokušaja Vlade, odnosno resornog ministra da smanji redove ispred Nacionalne službe za zapošljavanje na taj način što, ako neko zakasni jedan dan da se prijavi, ne overi zdravstvenu knjižicu, ne prijavi se u roku predviđenom za prijavljivanje – brišu ga sa evidencije i na taj način fiktivno smanjuju broj nezaposlenih ljudi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a on je sve veći i veći.
Kada se govori o ovim predlozima zakona, voleo bih da ljudi u Vladi, kao jedan orkestar u kome ne može da svira svako svoju muziku ili svako svojim tonom, a da to ne bude sinhronizovano, pokušaju da se dogovore.
Ovih dana sam saznao da ima pokušaja da Vlada nešto uradi na problemu privatizacije RTB Bor. Svi ministri iz Vlade su uključeni u to, ali su konsultacije duge, proces privatizacije je jako spor. Društveno preduzeće kao što je RTB Bor teško je privatizovati, nema šta da se privatizuje, imajući na umu propalu opremu, staru tehnologiju, rudno ležište koje ne može da se privatizuje, sem davanja koncesije, kao i veoma spor i neodgovoran rad Agencije za privatizaciju.
Ako se tu ne uradi nešto brže i bolje, kraj iz koga dolazim biće u veoma teškoj situaciji za preživljavanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Eto, ovo čudo od novog Poslovnika ne pomaže da se ministri obezbede – ministra nema, a bilo bi dobro da čuje argumente povodom ovih sedam predloga zakona, koji treba da dokažu pokvarenost, krađu, a bogami i nepismenost. Da krenemo redom.
Poznato je da grupa G17 plus ima patološku želju da kontroliše sve finansijske tokove. Međutim, to nije bilo dovoljno pa mora još koji korak dalje ili, da budem precizniji, u još veći ambis. Ono što bi možda od ovih sedam zakona bilo materija dva zakona, jer ne znam zašto se menja Zakon o Agenciji za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, pa se deli na tri zakona, moglo je jednim zakonom da se reguliše. Kada budem počeo sa nekom argumentacijom i komentarima videćete zašto je bila potreba da se sve ovo podeli i da se sakriju tragovi.
Da krenemo od prvog zakona, koji se zove Predlog zakona o osiguranju depozita. Ničega tu nema revolucionarnog. Do sada je toga bilo, međutim skrenuo bih vam pažnju na član 16. stav 1. gde je zapisano da je banka u stečaju dužna da Agenciji dostavi podatke o deponentima i njihovim depozitima, prema njenim uputstvima, u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja nadležnog trgovinskog suda o otvaranju stečajnog postupka nad bankom.
U ovom članu se kaže koji je nadležni sud, da je to trgovinski sud i vidite da se koristi termin – rešenja o otvaranju stečajnog postupka.
Zašto se taj termin upotrebljava kada se već u sledećem zakonu, koji se naslanja na taj zakon i čini neku celinu, a to je Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, u članu 6. kaže da je nadležni sud (ne govori se da je to trgovinski sud) dužan da najkasnije prvog narednog dana od dana prijema ovog rešenja donese rešenje o pokretanju stečajnog postupka.
Znači, sud treba da pokrene stečajni postupak, a ovde kažete da otvara stečajni postupak. To je valjda jedno isto. Obavestite ministra da se ovde radi da li o velikoj brzini, da li o velikim greškama. Jednostavno, ovo ne komunicira sa onim opštim zakonom o stečaju, koji je donet prošle godine. Ovo ne bih sveo samo na grešku.
Pošto se otvori stečajni postupak, agencija, pošto je stečajni upravnik, treba da odredi banku koja će da izmiri obaveze banke u stečaju prema građanima. U članu 16. nalazi se Nacionalna štedionica. To će biti banka kojoj će Agencija za osiguranje depozita da poverava poslove u stečajnom postupku i izmirivanja obaveza banaka u stečaju prema štedišama. Znači, idemo dalje sa finansijskim monopolom onih koje je odabrao Mlađan Dinkić i koji finansiraju Mlađana Dinkića.
Ostale odredbe ovog zakona mogu se svesti na postojeće odredbe Zakona o Agenciji za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka. Osiguranje depozita kod nas krenulo je preko te agencije još 1993. godine – izmenama zakona i tada se više puta menjao taj zakon sa težištem na sanaciji, a ne na stečaju. Kasnije se krenulo sa stečajem i napravljen je specifičan dvojni odnos između nadležnog suda i agencije koja preuzima funkciju stečajnog upravnika.
Međutim, ne vidimo iz svih ovih zakona da li prestaje sa radom postojeća savezna agencija. Pošto sam zahvatio malo deo Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, moram da vas podsetim kako su predviđeni razlozi za primenu ovog zakona. Prvi slučaj jeste stečaj, drugi slučaj jeste likvidacija. Likvidacija može biti prinudna i dobrovoljna. Prinudna, po pravilu, ide kada se oduzima dozvola za rad, a stečaj ima dva uslova i pored toga što se oduzima dozvola za rad. To su uslovi iz tačke 10. i 11; praktično se ne iskazuje likvidnost duže od 15 dana i postoji problem sa ukupnim potencijalima banke.
Ono što posebnu pažnju zaslužuje jesu odredbe od člana 4. do člana 6. Narodna banka Srbije donosi rešenje o ispunjenju uslova za pokretanje stečajnog postupka. To znači – kada kontrolni, revizorski i nadzorni deo Narodne banke Srbije kontrolom poslovanja određene banke utvrdi određene propuste, donosi se rešenje o oduzimanju dozvole za rad i ide rešenje o ispunjavanju uslova za pokretanje stečajnog postupka.
Protiv tog rešenja moguće je voditi upravni spor, ali ono što ste napisali ovde – da upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije mora da se završi u roku od 60 dana – to zaboravite.
Šta ako se spor ne završi u roku od 60 dana? Nemate nijednu sankciju, niti meru kojom možete da naterate Vrhovni sud da donese odluku u roku od 60 dana, povodom tužbe za pokretanje upravnog spora protiv ovog rešenja, za koje ste rekli da je konačno, ali ste rekli i da je izvršno. To rešenje se dostavlja trgovinskom sudu i odmah se, kako ste ovde rekli, donosi rešenje o pokretanju stečajnog postupka. Postoji mogućnost da se protiv tog rešenja vodi postupak, ali unutar potpuno drugog suda. Međutim, vi sada želite da amnestirate sve ove gluposti naših guvernera od decembra 2000. godine do danas, koji sprovode silu nad sudovima. Oni ne priznaju odluke sudova.
Kao primer za to navešću šta ste napisali u obrazloženju jednog od ovih zakona iz ovog seta, gde pokazujete tu srdžbu, gde Narodna banka, Ministarstvo finansija i svi koji imaju obavezu da zatvaraju banke – pokazuju unutrašnji poriv zašto ih nešto tera da menjaju zakone.
To ću pročitati iz obrazloženja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju. Razlozi za donošenje zakona, rečenica počinje ovako: "Kontrolom poslovanja društava za osiguranje, koju je saglasno odredbama Zakona o osiguranju obavila Narodna banka Srbije, utvrđene su brojne nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju društava za osiguranje, koje su ukazale na potrebu za izmenom i dopunom odredaba Zakona o osiguranju".
Da li je taj što je napisao ovo kod vas u Ministarstvu – normalan? Da li imate nekog lekara tamo? Vi nama ovde priznajete da ste vršili kontrolu poslovanja osiguravajućih društava, utvrdili nezakonitosti i nepravilnosti i to je razlog da se menja zakon. Verovatno postoji neka mentalna kontrola obrazloženja, jer sada ispada da mi zakon usaglašavamo sa nezakonitim ponašanjem. Da li je to cilj ove vlade?
Ako je cilj ove vlade da se zakonom amnestiraju sva nezakonita ponašanja, onda menjajmo zakone prema faktičkom stanju za određene pojedince. Onda postavljam pitanje, ako se izuzme nastavak ove rečenice, da su zbog nezakonitosti u poslovanju oduzete dozvole nekim osiguravajućim društvima, zašto nisu oduzete svim osiguravajućim društvima koja su nezakonito poslovala.
Ne, za ova druga nezakonita poslovanja menja se zakon da bi se upodobilo i da bi bilo zakonito. Koja je to logika? Ljudi koji imaju takvu logiku ne smeju da budu na vlasti. Oni na ovaj način priznaju da njih uopšte ne interesuje neko pravilo ili nešto. Ne, nego treba da ostane osiguravajuće društvo koje je u koprodukciji, a znate kakva je koprodukcija kada je u pitanju vlast.
Ovde ima puno nelogičnosti, puno problema. Da krenemo pre svega nekim redom, ako je moguće da se ide nekim redom kada je sedam tačaka na dnevnom redu. Znači, spoj ova prva dva zakona kaže da je guverner Narodne banke Srbije iznad svih zakona i iznad svih organa. Njega sudska odluka ne obavezuje, može do beskonačnosti da ponavlja svoje rešenje o oduzimanju dozvole i rešenje o utvrđivanju ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka. On to može da vrti nezavisno od upravnog spora, a trgovinski sud ide svojim putem, on otvara stečajni postupak.
Ko vrši poslove stečajnog upravnika? Agencija. Ako sada u ovoj hrpi podataka dođemo do tog zakona o agenciji, pa da vidite kako su tamo gospoda ministri pripremili da oni tu budu. Evo, Agencija za osiguranje depozita, vidite član 16 – kako ga Narodna skupština izabere ovde na neku funkciju, on je odmah član Upravnog odbora agencije, a članovi Upravnog odbora, po funkciji koju obavljaju, jesu: ministar nadležan za poslove finansija (naravno da se legalizuje ono što je do sada bila praksa), ministar nadležan za poslove privrede i viceguverner Narodne banke Srbije.
Međutim, ako je agencija za osiguranje depozita, agencija koja obavlja taj posao i posao stečajnog upravnika nad bankama i osiguravajućim društvima, kako ste onda mogli da upišete ovo poglavlje – obavljanje poslova za Republiku Srbiju? Tu je ta sprega, zašto se u upravnom odboru nalaze ovi funkcioneri.
Kada pogledate šta piše u članu 7. ovog predloga zakona, agencija je agent Vlade i u njeno ime vodi određene poslove, pre svega kada se radi o prodaji državnog kapitala u bankama i osiguravajućim društvima. Mislim da baš tako stoji u članu 7. i kaže se: "Agencija učestvuje u upravljanju bankama čiji je akcionar Republika Srbija, tako što prati poslovanje tih banaka i rad njihovih organa a obavlja i druge poslove". Zato je bilo potrebno da u upravnom odboru budu ovi ministri, ali se na ovaj način gazi Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Na ovaj način se devalvira Vlada. Ona praktično nema nikakvu funkciju kada je u pitanju odlučivanje o kapitalu države koji se nalazi kod banaka i osiguravajućih društava.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama – prosto, na silu su ubačena dva nova stava, odnosno dve nove tačke, u članu 57j, tačke 10) i 11): ako je banka nelikvidna duže od 15 dana neprekidno i ako su obaveze banke veće od njene imovine. To su razlozi kada se obavezno oduzima dozvola za rad banke, ali zbog onog prvog zakona koji sam komentarisao, to predstavlja razlog za pokretanje stečajnog postupka.
U sledećim stavovima se kaže da Narodna banka svojim aktima propisuje sve one kriterijume, merila itd, na osnovu kojih utvrđuje da li su ispunjeni uslovi od tačke 1) do tačke 11).
To znači – kompletna proizvoljnost. Kako ne bi bilo te proizvoljnosti prilikom vršenja kontrolne funkcije od strane centralne banke, ranije je postojala praksa da se tu izvrši svojevrsna podela nadležnosti, da Vlada propisuje kriterijume ili da se zakonom utvrđuju kriterijumi koji će da obavezuju Narodnu banku u ovom delu gde ona ispunjava i izvršava zakon, a ne da ona sama sebi piše propise, jer onda imamo primer sa samovoljom.
Ovo vam je isto kao da je neko umesto člana 57j stavio čarapu na glavu i rekao: ja ću da uđem kada hoću da uđem. Jer sve je u njegovim rukama, i merila i kriterijumi, i ljudi koji to treba da pripreme, i banka za odstrel je gotova.
Nažalost, od 2001. godine u svim kontrolnim funkcijama NBS malo je bilo onih mera, odnosno naloga, naredbodavnih pisama sa merama koje imaju za cilj da se konsoliduje banka i da usaglasi svoje poslovanje sa zakonom, da izađe iz dubioze itd. Ne, reži, otvaraj prostor za nove monopole i stvarate nove monopole.
Kod ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju ukazao sam na nepravilnost u samom obrazloženju. Ali, moram da vas podsetim da pojedina rešenja totalno odudaraju od našeg pravno-političkog sistema. Ovo naš Ustav ne može da pretpostavi.
Jedna od tih stvari je, recimo, izmena u članu 197. To je nov stav gde postoji patološka želja da se za sve traži saglasnost NBS. I za upravni odbor, i za članove upravnog odbora i za buduće članove upravnog odbora, kada je osiguravajuće društvo u osnivanju, kao i prilikom nekih promena, a mislim da je to veliki upliv koji nije dozvoljen.
U tom smislu, rekao bih, ovo što predlažete u članu 17. izmena i dopuna ovog zakona – gde se st. 1. i 2. zamenjuju novim stavom 1, koji glasi da Narodna banka Srbije propisuje ograničenja pojedinih oblika deponovanja i ulaganja iz člana 114. ovog zakona – prevazilazi pravo NBS da može da utiče, jer izlazi izvan okvira poslova osiguranja.
Onda kaže član 31 – dodaje se stav 3, koji glasi: "Prilikom odlučivanja o davanju saglasnosti iz stava 2. ovog člana NBS polazi od stručne osposobljenosti revizora...". Zakon o reviziji propisuje ko sve može biti revizor itd. Nije to dovoljno ovoj novoj garnituri na vlasti, nego kada je u pitanju osiguranje, sada će još da cene da li je taj revizor odgovarajući revizor. Onda bacite Zakon o reviziji, ne treba nam, neka NBS sve podzakonskim aktima reguliše.
Pošto ste rekli da moramo ovo brže da radimo, kažete: izmenama Zakona o Garancijskom fondu, i dali ste neko obrazloženje ovde i pitanje je koliko ono trpi vodu, ali moram da vam kažem da na ovaj način stvarate monopol. Na ovaj način nam otvoreno kažete – postoji pet banaka koje su voljne da sarađuju sa Garancijskim fondom.
Ali, postoji neko zakonsko ograničenje. Mi to zakonsko ograničenje proširujemo dva puta više. Zbog koga? Zbog ovih pet banaka.
To nije dozvoljeno, molim vas, vratite se na stenogram kada se donosio Zakon o Garancijskom fondu na šta smo vam skrenuli pažnju, i na ovu odredbu koja se ticala mogućnosti plasmana i ukupnog fonda za koji može da izda garancije i supergarancije i da optereti koje prevazilaze kapital fonda. Tada ste rekli – ne, to je sasvim dovoljno, i sada idete dva puta više, ali na drugačiji način. To je opet stvaranje novog monopola.
Što se tiče Zakona o finansijskom lizingu, očekivao sam da se taj zakon promeni, ali da bi se definisao finansijski lizing. Ovo što imamo u Zakonu o finansijskom lizingu nije klasičan finansijski lizing. Ovo je lizing koji pod tim imenom ne postoji, ali je regulisan našim Zakonom o obligacionim odnosima.
Nažalost, niste išli u tom smislu da promenite ovaj zakon, nego ste išli sistemom kako da NBS zgrabi što više ovlašćenja kada su u pitanju davaoci finansijskog lizinga. Vi se za sve pitate i za sve dajete saglasnost itd.
Vidite, kaže: NBS propisuje kriterijume za ocenu poslovne reputacije. Nađite mi bogatstvo sinonima kojima možete da zabašurite onu vašu iskonsku želju; vaša iskonska želja jeste da sve držite pod kontrolom, ali ne zbog finansijskih tokova, nego zbog pozicije da utičete na njihovo poslovanje.
Znajući kako ste turbo brzi, svi moraju da vas poštuju i da ispune svaku glupost koju tražite od njih. Jedina sankcija koja sledi jeste zatvaranje. To je iskustvo posle ovoga što ste vi uradili.
Pričali smo da to treba biti jedina delatnost i pre dve godine kada se donosio ovaj zakon. Tada je vaš Pitić dovodio ovde nekog profesora Orića, a profesor kad je video i čuo šta mu je Pitić namestio ovde, prekrstio se i pobegao.
Kaže, davalac lizinga je dužan da pribavi saglasnost NBS na odluku o imenovanju članova organa uprave. Zašto je to potrebno NBS? Zbog čega?
Onda član 13e – NBS propisuje minimalne uslove na osnovu kojih davalac lizinga zaključuje ugovore o lizingu u smislu ovog zakona, kao i način iskazivanja lizing naknade.
Zašto sedimo i donosimo zakone? Napišite jedan član: ovlašćuje se Narodna banka Srbije da radi šta hoće u ovoj oblasti, da radi šta god hoće po ovom zakonu. Imate većinu, biće to izglasano i nemojte da nas maltretirate. Ovde ste pokušali da to podelite u sedam zakona, uhvaćeni ste sa svih aspekata podmuklosti koja se krije iza ovoga.
Dalje, imate ovo što je čudno: Predlog zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
Da li je to agencija? Jeste. Ta agencija ima skupštinu, ima i upravni odbor, ali u tu skupštinu ne jure ministri, ne žele da uđu u tu skupštinu. To njih ne interesuje. Ali, Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita – to je politički uticaj.
Samo se vi smeškajte, ali samo da znate, ko se zadnji smeje – najslađe se smeje. Upozoravam vas, glasajući za ove zakone, vi kažete Mlađanu Dinkiću, Labusu i ovoj ekspertskoj grupi – radite šta god hoćete, Srbija je na izvolte.
Građani Srbije, shvatite šta to znači. Vi koji se bavite osiguranjem, vrlo dobro znate; vi koji se bavite bankarskim poslom, i te kako znate; vi u Vrhovnom sudu, zapamtite, posle ovih zakona vaše presude, vaša rešenja ne postoje – zvanično ne postoje, jer je tako htela skupštinska većina.