Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 84 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Goran Svilanović, Milovan Marković, Esad Džudžević i Gordana Čomić.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 9-16. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O OSIGURANjU DEPOZITA I AGENCIJI, OSIGURANjU, STEČAJU I LIKVIDACIJI BANAKA, BANKAMA, AGENCIJI ZA IZVOZ, GARANCIJSKOM FONDU I FINANSIJSKOM LIZINGU
Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, ako vas ima – ne vidim gospodina ministra, a bila je prilika da se njemu obratim jer se radi o njegovim predlozima zakona, on je izvestilac Vlade, a obično ga nema u vreme kada treba da čuje neke nove stvari.
Kada želi da prigrabi dodatno veću vlast, Ministar Dinkić posegne za predlozima izmena i dopuna zakona i misli da će time da reši sve probleme. Jeste to možda i praktično, ali veća vlast i veća obaveza podrazumevaju i veću odgovornost.
Ministar Dinkić je praktično došao u sukob sa svima u ovoj državi, počev od vojnog vrha, penzionera, prosvete, zdravstva, medija, možda ne svih, banaka, društava za osiguranje – sve u svemu, kada se uzme, nije mu ni loše. On ima vlast, uživa, a svi drugi imaju mnogo problema sa tim.
Pokušao bih da pitam gospodu iz Ministarstva kako se oni dogovaraju u Vladi. Na jednom primeru rudnika bakra u Majdanpeku, podsetiću vas da je to društveno preduzeće gde je država gazda i vlasnik, dođe jedno jutro Poreska uprava iz Bora i popiše osnovna sredstva – terenska vozila, putnička vozila, autobuse za prevoz radnika, raspiše licitaciju i pokuša da proda da bi naplatili porez. Država u svom preduzeću pleni osnovna sredstva i direktno zatvara preduzeće i onemogućava rad preduzeća.
Nesreća je bila i za Poresku upravu, možda sreća za preduzeće i radnike, da je vrednost tih osnovnih sredstava, koja su bila planirana za prodaju, bila tako mala – nekih desetak miliona dinara, a obaveze po osnovu poreza – stotinak miliona i nije bilo kupca, pa nije bilo moguće prodati ta sredstva.
Praktično, ostala je mogućnost da se radnici dovezu do radnog mesta (terenskim vozilom doveze se radnik do bagera na etaži), da se donese potreban alat i potrebna oprema za održavanje tih osnovnih sredstava.
Ne razumem kako se ministri u Vladi dogovaraju, ako se ne obezbede obrtna sredstva, poreska uprava pleni i nasilno naplaćuje porez, ako se tako nesinhronizovano radi u Vladi. Možda ministar, prevedeno na jezik muzičara, ima i najglasniji instrument u koji duva, pa to dosta para uši i stvara nerazumevanje kod drugih u toj istoj vladi.
Trebalo bi da promeni naziv benda ili da promeni muziku, da bi narod mogao da preživi i da shvati, u ovo teško vreme kada ništa ne radi, kada su svi ostali bez posla i kada se veoma teško živi – da je praktično nemoguće pokrenuti bilo kakav proces proizvodnje kako bi se oživela odnosno stvorila nekakva mogućnost novog zapošljavanja, a sve veći broj ljudi ostaje bez posla i otežavaju se uslovi života.
Razumem želju za vlašću i pokušaj da se u ovoj državi stvori nekakav red. Ovi iz Vlade su uspeli da stvore red, odnosno redove, samo na benzinskim pumpama, ili, možda na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, gde su najveći redovi.
Mada i tu ima pokušaja Vlade, odnosno resornog ministra da smanji redove ispred Nacionalne službe za zapošljavanje na taj način što, ako neko zakasni jedan dan da se prijavi, ne overi zdravstvenu knjižicu, ne prijavi se u roku predviđenom za prijavljivanje – brišu ga sa evidencije i na taj način fiktivno smanjuju broj nezaposlenih ljudi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a on je sve veći i veći.
Kada se govori o ovim predlozima zakona, voleo bih da ljudi u Vladi, kao jedan orkestar u kome ne može da svira svako svoju muziku ili svako svojim tonom, a da to ne bude sinhronizovano, pokušaju da se dogovore.
Ovih dana sam saznao da ima pokušaja da Vlada nešto uradi na problemu privatizacije RTB Bor. Svi ministri iz Vlade su uključeni u to, ali su konsultacije duge, proces privatizacije je jako spor. Društveno preduzeće kao što je RTB Bor teško je privatizovati, nema šta da se privatizuje, imajući na umu propalu opremu, staru tehnologiju, rudno ležište koje ne može da se privatizuje, sem davanja koncesije, kao i veoma spor i neodgovoran rad Agencije za privatizaciju.
Ako se tu ne uradi nešto brže i bolje, kraj iz koga dolazim biće u veoma teškoj situaciji za preživljavanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Eto, ovo čudo od novog Poslovnika ne pomaže da se ministri obezbede – ministra nema, a bilo bi dobro da čuje argumente povodom ovih sedam predloga zakona, koji treba da dokažu pokvarenost, krađu, a bogami i nepismenost. Da krenemo redom.
Poznato je da grupa G17 plus ima patološku želju da kontroliše sve finansijske tokove. Međutim, to nije bilo dovoljno pa mora još koji korak dalje ili, da budem precizniji, u još veći ambis. Ono što bi možda od ovih sedam zakona bilo materija dva zakona, jer ne znam zašto se menja Zakon o Agenciji za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, pa se deli na tri zakona, moglo je jednim zakonom da se reguliše. Kada budem počeo sa nekom argumentacijom i komentarima videćete zašto je bila potreba da se sve ovo podeli i da se sakriju tragovi.
Da krenemo od prvog zakona, koji se zove Predlog zakona o osiguranju depozita. Ničega tu nema revolucionarnog. Do sada je toga bilo, međutim skrenuo bih vam pažnju na član 16. stav 1. gde je zapisano da je banka u stečaju dužna da Agenciji dostavi podatke o deponentima i njihovim depozitima, prema njenim uputstvima, u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja nadležnog trgovinskog suda o otvaranju stečajnog postupka nad bankom.
U ovom članu se kaže koji je nadležni sud, da je to trgovinski sud i vidite da se koristi termin – rešenja o otvaranju stečajnog postupka.
Zašto se taj termin upotrebljava kada se već u sledećem zakonu, koji se naslanja na taj zakon i čini neku celinu, a to je Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, u članu 6. kaže da je nadležni sud (ne govori se da je to trgovinski sud) dužan da najkasnije prvog narednog dana od dana prijema ovog rešenja donese rešenje o pokretanju stečajnog postupka.
Znači, sud treba da pokrene stečajni postupak, a ovde kažete da otvara stečajni postupak. To je valjda jedno isto. Obavestite ministra da se ovde radi da li o velikoj brzini, da li o velikim greškama. Jednostavno, ovo ne komunicira sa onim opštim zakonom o stečaju, koji je donet prošle godine. Ovo ne bih sveo samo na grešku.
Pošto se otvori stečajni postupak, agencija, pošto je stečajni upravnik, treba da odredi banku koja će da izmiri obaveze banke u stečaju prema građanima. U članu 16. nalazi se Nacionalna štedionica. To će biti banka kojoj će Agencija za osiguranje depozita da poverava poslove u stečajnom postupku i izmirivanja obaveza banaka u stečaju prema štedišama. Znači, idemo dalje sa finansijskim monopolom onih koje je odabrao Mlađan Dinkić i koji finansiraju Mlađana Dinkića.
Ostale odredbe ovog zakona mogu se svesti na postojeće odredbe Zakona o Agenciji za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka. Osiguranje depozita kod nas krenulo je preko te agencije još 1993. godine – izmenama zakona i tada se više puta menjao taj zakon sa težištem na sanaciji, a ne na stečaju. Kasnije se krenulo sa stečajem i napravljen je specifičan dvojni odnos između nadležnog suda i agencije koja preuzima funkciju stečajnog upravnika.
Međutim, ne vidimo iz svih ovih zakona da li prestaje sa radom postojeća savezna agencija. Pošto sam zahvatio malo deo Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, moram da vas podsetim kako su predviđeni razlozi za primenu ovog zakona. Prvi slučaj jeste stečaj, drugi slučaj jeste likvidacija. Likvidacija može biti prinudna i dobrovoljna. Prinudna, po pravilu, ide kada se oduzima dozvola za rad, a stečaj ima dva uslova i pored toga što se oduzima dozvola za rad. To su uslovi iz tačke 10. i 11; praktično se ne iskazuje likvidnost duže od 15 dana i postoji problem sa ukupnim potencijalima banke.
Ono što posebnu pažnju zaslužuje jesu odredbe od člana 4. do člana 6. Narodna banka Srbije donosi rešenje o ispunjenju uslova za pokretanje stečajnog postupka. To znači – kada kontrolni, revizorski i nadzorni deo Narodne banke Srbije kontrolom poslovanja određene banke utvrdi određene propuste, donosi se rešenje o oduzimanju dozvole za rad i ide rešenje o ispunjavanju uslova za pokretanje stečajnog postupka.
Protiv tog rešenja moguće je voditi upravni spor, ali ono što ste napisali ovde – da upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije mora da se završi u roku od 60 dana – to zaboravite.
Šta ako se spor ne završi u roku od 60 dana? Nemate nijednu sankciju, niti meru kojom možete da naterate Vrhovni sud da donese odluku u roku od 60 dana, povodom tužbe za pokretanje upravnog spora protiv ovog rešenja, za koje ste rekli da je konačno, ali ste rekli i da je izvršno. To rešenje se dostavlja trgovinskom sudu i odmah se, kako ste ovde rekli, donosi rešenje o pokretanju stečajnog postupka. Postoji mogućnost da se protiv tog rešenja vodi postupak, ali unutar potpuno drugog suda. Međutim, vi sada želite da amnestirate sve ove gluposti naših guvernera od decembra 2000. godine do danas, koji sprovode silu nad sudovima. Oni ne priznaju odluke sudova.
Kao primer za to navešću šta ste napisali u obrazloženju jednog od ovih zakona iz ovog seta, gde pokazujete tu srdžbu, gde Narodna banka, Ministarstvo finansija i svi koji imaju obavezu da zatvaraju banke – pokazuju unutrašnji poriv zašto ih nešto tera da menjaju zakone.
To ću pročitati iz obrazloženja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju. Razlozi za donošenje zakona, rečenica počinje ovako: "Kontrolom poslovanja društava za osiguranje, koju je saglasno odredbama Zakona o osiguranju obavila Narodna banka Srbije, utvrđene su brojne nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju društava za osiguranje, koje su ukazale na potrebu za izmenom i dopunom odredaba Zakona o osiguranju".
Da li je taj što je napisao ovo kod vas u Ministarstvu – normalan? Da li imate nekog lekara tamo? Vi nama ovde priznajete da ste vršili kontrolu poslovanja osiguravajućih društava, utvrdili nezakonitosti i nepravilnosti i to je razlog da se menja zakon. Verovatno postoji neka mentalna kontrola obrazloženja, jer sada ispada da mi zakon usaglašavamo sa nezakonitim ponašanjem. Da li je to cilj ove vlade?
Ako je cilj ove vlade da se zakonom amnestiraju sva nezakonita ponašanja, onda menjajmo zakone prema faktičkom stanju za određene pojedince. Onda postavljam pitanje, ako se izuzme nastavak ove rečenice, da su zbog nezakonitosti u poslovanju oduzete dozvole nekim osiguravajućim društvima, zašto nisu oduzete svim osiguravajućim društvima koja su nezakonito poslovala.
Ne, za ova druga nezakonita poslovanja menja se zakon da bi se upodobilo i da bi bilo zakonito. Koja je to logika? Ljudi koji imaju takvu logiku ne smeju da budu na vlasti. Oni na ovaj način priznaju da njih uopšte ne interesuje neko pravilo ili nešto. Ne, nego treba da ostane osiguravajuće društvo koje je u koprodukciji, a znate kakva je koprodukcija kada je u pitanju vlast.
Ovde ima puno nelogičnosti, puno problema. Da krenemo pre svega nekim redom, ako je moguće da se ide nekim redom kada je sedam tačaka na dnevnom redu. Znači, spoj ova prva dva zakona kaže da je guverner Narodne banke Srbije iznad svih zakona i iznad svih organa. Njega sudska odluka ne obavezuje, može do beskonačnosti da ponavlja svoje rešenje o oduzimanju dozvole i rešenje o utvrđivanju ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka. On to može da vrti nezavisno od upravnog spora, a trgovinski sud ide svojim putem, on otvara stečajni postupak.
Ko vrši poslove stečajnog upravnika? Agencija. Ako sada u ovoj hrpi podataka dođemo do tog zakona o agenciji, pa da vidite kako su tamo gospoda ministri pripremili da oni tu budu. Evo, Agencija za osiguranje depozita, vidite član 16 – kako ga Narodna skupština izabere ovde na neku funkciju, on je odmah član Upravnog odbora agencije, a članovi Upravnog odbora, po funkciji koju obavljaju, jesu: ministar nadležan za poslove finansija (naravno da se legalizuje ono što je do sada bila praksa), ministar nadležan za poslove privrede i viceguverner Narodne banke Srbije.
Međutim, ako je agencija za osiguranje depozita, agencija koja obavlja taj posao i posao stečajnog upravnika nad bankama i osiguravajućim društvima, kako ste onda mogli da upišete ovo poglavlje – obavljanje poslova za Republiku Srbiju? Tu je ta sprega, zašto se u upravnom odboru nalaze ovi funkcioneri.
Kada pogledate šta piše u članu 7. ovog predloga zakona, agencija je agent Vlade i u njeno ime vodi određene poslove, pre svega kada se radi o prodaji državnog kapitala u bankama i osiguravajućim društvima. Mislim da baš tako stoji u članu 7. i kaže se: "Agencija učestvuje u upravljanju bankama čiji je akcionar Republika Srbija, tako što prati poslovanje tih banaka i rad njihovih organa a obavlja i druge poslove". Zato je bilo potrebno da u upravnom odboru budu ovi ministri, ali se na ovaj način gazi Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Na ovaj način se devalvira Vlada. Ona praktično nema nikakvu funkciju kada je u pitanju odlučivanje o kapitalu države koji se nalazi kod banaka i osiguravajućih društava.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama – prosto, na silu su ubačena dva nova stava, odnosno dve nove tačke, u članu 57j, tačke 10) i 11): ako je banka nelikvidna duže od 15 dana neprekidno i ako su obaveze banke veće od njene imovine. To su razlozi kada se obavezno oduzima dozvola za rad banke, ali zbog onog prvog zakona koji sam komentarisao, to predstavlja razlog za pokretanje stečajnog postupka.
U sledećim stavovima se kaže da Narodna banka svojim aktima propisuje sve one kriterijume, merila itd, na osnovu kojih utvrđuje da li su ispunjeni uslovi od tačke 1) do tačke 11).
To znači – kompletna proizvoljnost. Kako ne bi bilo te proizvoljnosti prilikom vršenja kontrolne funkcije od strane centralne banke, ranije je postojala praksa da se tu izvrši svojevrsna podela nadležnosti, da Vlada propisuje kriterijume ili da se zakonom utvrđuju kriterijumi koji će da obavezuju Narodnu banku u ovom delu gde ona ispunjava i izvršava zakon, a ne da ona sama sebi piše propise, jer onda imamo primer sa samovoljom.
Ovo vam je isto kao da je neko umesto člana 57j stavio čarapu na glavu i rekao: ja ću da uđem kada hoću da uđem. Jer sve je u njegovim rukama, i merila i kriterijumi, i ljudi koji to treba da pripreme, i banka za odstrel je gotova.
Nažalost, od 2001. godine u svim kontrolnim funkcijama NBS malo je bilo onih mera, odnosno naloga, naredbodavnih pisama sa merama koje imaju za cilj da se konsoliduje banka i da usaglasi svoje poslovanje sa zakonom, da izađe iz dubioze itd. Ne, reži, otvaraj prostor za nove monopole i stvarate nove monopole.
Kod ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju ukazao sam na nepravilnost u samom obrazloženju. Ali, moram da vas podsetim da pojedina rešenja totalno odudaraju od našeg pravno-političkog sistema. Ovo naš Ustav ne može da pretpostavi.
Jedna od tih stvari je, recimo, izmena u članu 197. To je nov stav gde postoji patološka želja da se za sve traži saglasnost NBS. I za upravni odbor, i za članove upravnog odbora i za buduće članove upravnog odbora, kada je osiguravajuće društvo u osnivanju, kao i prilikom nekih promena, a mislim da je to veliki upliv koji nije dozvoljen.
U tom smislu, rekao bih, ovo što predlažete u članu 17. izmena i dopuna ovog zakona – gde se st. 1. i 2. zamenjuju novim stavom 1, koji glasi da Narodna banka Srbije propisuje ograničenja pojedinih oblika deponovanja i ulaganja iz člana 114. ovog zakona – prevazilazi pravo NBS da može da utiče, jer izlazi izvan okvira poslova osiguranja.
Onda kaže član 31 – dodaje se stav 3, koji glasi: "Prilikom odlučivanja o davanju saglasnosti iz stava 2. ovog člana NBS polazi od stručne osposobljenosti revizora...". Zakon o reviziji propisuje ko sve može biti revizor itd. Nije to dovoljno ovoj novoj garnituri na vlasti, nego kada je u pitanju osiguranje, sada će još da cene da li je taj revizor odgovarajući revizor. Onda bacite Zakon o reviziji, ne treba nam, neka NBS sve podzakonskim aktima reguliše.
Pošto ste rekli da moramo ovo brže da radimo, kažete: izmenama Zakona o Garancijskom fondu, i dali ste neko obrazloženje ovde i pitanje je koliko ono trpi vodu, ali moram da vam kažem da na ovaj način stvarate monopol. Na ovaj način nam otvoreno kažete – postoji pet banaka koje su voljne da sarađuju sa Garancijskim fondom.
Ali, postoji neko zakonsko ograničenje. Mi to zakonsko ograničenje proširujemo dva puta više. Zbog koga? Zbog ovih pet banaka.
To nije dozvoljeno, molim vas, vratite se na stenogram kada se donosio Zakon o Garancijskom fondu na šta smo vam skrenuli pažnju, i na ovu odredbu koja se ticala mogućnosti plasmana i ukupnog fonda za koji može da izda garancije i supergarancije i da optereti koje prevazilaze kapital fonda. Tada ste rekli – ne, to je sasvim dovoljno, i sada idete dva puta više, ali na drugačiji način. To je opet stvaranje novog monopola.
Što se tiče Zakona o finansijskom lizingu, očekivao sam da se taj zakon promeni, ali da bi se definisao finansijski lizing. Ovo što imamo u Zakonu o finansijskom lizingu nije klasičan finansijski lizing. Ovo je lizing koji pod tim imenom ne postoji, ali je regulisan našim Zakonom o obligacionim odnosima.
Nažalost, niste išli u tom smislu da promenite ovaj zakon, nego ste išli sistemom kako da NBS zgrabi što više ovlašćenja kada su u pitanju davaoci finansijskog lizinga. Vi se za sve pitate i za sve dajete saglasnost itd.
Vidite, kaže: NBS propisuje kriterijume za ocenu poslovne reputacije. Nađite mi bogatstvo sinonima kojima možete da zabašurite onu vašu iskonsku želju; vaša iskonska želja jeste da sve držite pod kontrolom, ali ne zbog finansijskih tokova, nego zbog pozicije da utičete na njihovo poslovanje.
Znajući kako ste turbo brzi, svi moraju da vas poštuju i da ispune svaku glupost koju tražite od njih. Jedina sankcija koja sledi jeste zatvaranje. To je iskustvo posle ovoga što ste vi uradili.
Pričali smo da to treba biti jedina delatnost i pre dve godine kada se donosio ovaj zakon. Tada je vaš Pitić dovodio ovde nekog profesora Orića, a profesor kad je video i čuo šta mu je Pitić namestio ovde, prekrstio se i pobegao.
Kaže, davalac lizinga je dužan da pribavi saglasnost NBS na odluku o imenovanju članova organa uprave. Zašto je to potrebno NBS? Zbog čega?
Onda član 13e – NBS propisuje minimalne uslove na osnovu kojih davalac lizinga zaključuje ugovore o lizingu u smislu ovog zakona, kao i način iskazivanja lizing naknade.
Zašto sedimo i donosimo zakone? Napišite jedan član: ovlašćuje se Narodna banka Srbije da radi šta hoće u ovoj oblasti, da radi šta god hoće po ovom zakonu. Imate većinu, biće to izglasano i nemojte da nas maltretirate. Ovde ste pokušali da to podelite u sedam zakona, uhvaćeni ste sa svih aspekata podmuklosti koja se krije iza ovoga.
Dalje, imate ovo što je čudno: Predlog zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
Da li je to agencija? Jeste. Ta agencija ima skupštinu, ima i upravni odbor, ali u tu skupštinu ne jure ministri, ne žele da uđu u tu skupštinu. To njih ne interesuje. Ali, Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita – to je politički uticaj.
Samo se vi smeškajte, ali samo da znate, ko se zadnji smeje – najslađe se smeje. Upozoravam vas, glasajući za ove zakone, vi kažete Mlađanu Dinkiću, Labusu i ovoj ekspertskoj grupi – radite šta god hoćete, Srbija je na izvolte.
Građani Srbije, shvatite šta to znači. Vi koji se bavite osiguranjem, vrlo dobro znate; vi koji se bavite bankarskim poslom, i te kako znate; vi u Vrhovnom sudu, zapamtite, posle ovih zakona vaše presude, vaša rešenja ne postoje – zvanično ne postoje, jer je tako htela skupštinska većina.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio pravo iz člana 89. Poslovnika? Ne želi.
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o osiguranju depozita, Predlogu zakona o Agenciji za osiguranje depozita, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, Predlogu zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama, Predlogu zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, Predlogu zakona o izmenama Zakona o Garancijskom fondu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu (tačke 9. – 16. dnevnog reda).
Prelazimo na zajednički načelni pretres 17 – 28. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O JAVNOM DUGU, KONTRAGARANCIJAMA (ZA TRI ZAJMA U ELEKTROPRIVREDI, OBNOVU ŽELEZNICA, OBAVEZE PREMA EIB, SANACIJU SAOBRAĆAJA, OBNOVU PUTEVA, EVROPSKE PUTEVE U SCG, VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ I INFRASTRUKTURU SUBOTICE) I OBVEZNICAMA ZA DUG PO NFA I TDFA
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda, pod tačkama 17. do 28, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat 37 minuta 12 sekundi, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka – Boris Tadić – 44 minuta 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta, 24 sekunde, Srpski pokret obnove – Nova Srbija – 21 minut 36 sekundi, i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi – četiri poslanika SPO-a, tri poslanika SDP i jedan nezavisni poslanik, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni pretres o sledećim tačkama:
- Predlog zakona o javnom dugu,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije" kod nemačke finansijske organizacije KFW,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta obnove železnica,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Vlade Republike Poljske za finansiranje Projekta obnove elektroprivrede Srbije,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske zajednice za izmirenje dospelih a neplaćenih ugovornih obaveza prema Evropskoj investicionoj banci,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta hitne sanacije saobraćaja,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje obnove puteva u Republici Srbiji,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta evropskih puteva B – Srbija i Crna Gora,
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj (Buduća modernizacija i unapređenje sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem),
- Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj (Program rekonstrukcije opštinske infrastrukture opštine Subotica),
- Predlog zakona o izmenama Zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta upravljanja elektroenergetskim sistemom,
- Predlog zakona o restrukturiranju duga po NFA i TDFA izdavanjem obveznica Republike Srbije (tačke 17. – 28.).
Da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? (Da.)
Izvolite, reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo Zakon o javnom dugu. Kao što znate, naša država se decenijama unazad zaduživala, a da nije nikada postojao zakon o javnom dugu, niti su postojali kriterijumi prema kojima se daju ovlašćenja državnim organima za zaduživanje. Ovo je zakon koji, faktički, sistemski uvodi red u oblasti javnog duga.
Postoji pet osnova po kojima može da se formira javni dug. Prvo, to je dug same Republike Srbije koji nastaje po osnovu ugovora koji Republika zaključi. Drugo, javni dug nastaje i po osnovu emitovanja hartija od vrednosti koje emituje Trezor Ministarstva finansija, kako bi prikupio slobodna novčana sredstva na tržištu radi finansiranja deficita.
Takođe, u javni dug ulaze i sve reprogramirane obaveze po osnovu ugovora o zaduživanju iz prethodnih perioda. Garancije takođe predstavljaju javni dug, s obzirom da ukoliko neko javno preduzeće koje se zaduži, a država da garanciju, ne uspe da otplati obavezu, to pada na teret budžeta Republike Srbije. Konačno, u javni dug ulazi i dug lokalnih vlasti
za koji Republika Srbija daje garanciju. To je pet osnova po kojima nastaje javni dug.
U ovom trenutku javni dug Republike Srbije iznosi 9,5 milijardi evra. To je stanje na dan 31. maj 2005. godine. Poređenja radi – 31. decembra 2000. godine ukupan javni dug Republike Srbije iznosio je 14,2 milijarde evra. Dakle, u međuvremenu je značajno smanjen. Izvinjavam se, napravio sam grešku, u ovom trenutku iznosi 9,8 milijardi evra, a ne 9,5. Dakle, 31. maja 2005. godine dug je 9,8 milijardi evra, a bio je 14,2 milijarde evra 31. decembra 2000. godine. To znači da je u periodu od ovih pet godina javni dug Republike Srbije smanjen za 4,3 milijarde evra.
Relativno, u odnosu na društveni bruto proizvod, krajem 2000. godine javni dug je učestvovao sa 170% u društvenom bruto proizvodu, danas je to učešće 56%. Dakle, Srbija u ovom pogledu zadovoljava tzv. "mastrihtske kriterijume" za ulazak u Evropsku monetarnu uniju, jer je granica za prijem u Evropsku monetarnu uniju, po osnovu ovog kriterijuma, 60% učešće javnog duga u društvenom bruto proizvodu. Srbija u ovom trenutku ima 56%.
Što se tiče strukture javnog duga Republike Srbije, od ukupno 9,8 milijardi evra, četiri milijarde evra je domaći javni dug. To je uglavnom dug po osnovu izdavanja obveznica za izmirivanje stare devizne štednje. Takođe, tu je i zajam za privredni preporod Srbije. Ostatak su dinarske obaveze po osnovu emitovanja obveznica Trezora Ministarstva finansija. Preostalih 5,8 milijardi evra čini spoljni javni dug. U našoj javnosti se često može čuti da je spoljni javni dug daleko veći od cifre koju vam iznosim.
Kada se govori o javnom dugu, mora se imati u vidu da su to samo one obaveze za koje država garantuje i koje se izmiruju iz budžeta. U ovu cifru ne ulaze dugovi preduzeća za koje država ne garantuje, to su privatni dugovi, kao ni dugovi građana prema bankama, tako da je ukupan spoljni javni dug zemlje iznosi svega 5,8 milijardi evra, jer se često u javnosti i licitira sa ciframa od preko 10 milijardi. Međutim, ovo ostalo su zaista dugovi privatnih preduzeća prema bankama i za to država ne garantuje, niti će ikada to plaćati. Država će otplatiti i ima obavezu da otplati, da servisira ovaj spoljni dug od 5,8 milijardi evra.
Imajući u vidu da očekujemo u sredu, sutra, pozitivnu odluku direktora MMF-a i odobrenje pete revizije našeg aranžmana, gde ćemo biti na korak bliže ka završetku trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om, jer ostalo nam je samo još šesta revizija u novembru mesecu, očekujemo dobitni otpis od oko 700 miliona dolara duga prema Pariskom klubu. Tako će se do kraja ove godine ukupan javni dug svesti na oko 50% društvenog bruto proizvoda, kada dobijamo ovaj dodatni otpis od Pariskog kluba.
Na ovaj način Srbija spada u red srednje zaduženih zemalja. Naravno da bi bilo bolje da je nivo javnog duga manji, međutim situacija je daleko bolja, nego što je bila pre pet godina. Pre svega, zahvaljujući visokom otpisu koji smo dobili od Pariskog kluba – 66%. Do sada je efektivno realizovano 51%, a sada treba još i ovih dodatnih 15% Londonskog kluba – tu smo dobili otpis od 62%.
Takođe, u ovom setu zakona gde Skupština treba da se izjasni i o davanju kontragarancija po osnovu različitih projekata za razvoj infrastrukture u Srbiji, moram da kažem da ćemo danas raspravljati o kontragarancijama koje su uglavnom nastale po osnovu ugovora koji su zaključeni u periodu od 2001. do 2004. godine. Na projekte zaključene u 2004. i 2005. godini imamo samo tri kontragarancije čija je ukupna vrednost 163 miliona evra; 129 miliona evra otpada na kontragarancije iz 2004. i oko 33,5 miliona evra na kontragarancije iz 2005. godine, što znači da je naša Vlada smanjila uzimanje kredita iz inostranstva, i to drastično, imajući u vidu da smo u međuvremenu uspeli da deficit budžeta od 45 milijardi iz 2003. godine prepolovimo prošle godine, a ove godine po prvi put imamo suficit. Dakle, nema potrebe da se zadužujemo.
Počeli smo kao Ministarstvo finansija da vraćamo i naš ranije nastao dug po osnovu zaduživanja emitovanjem obveznica Trezora. Uspeli smo i da na tržištu dovedemo do pada kamatnih stopa na obveznice Trezora. Trenutna kamatna stopa na tromesečne obveznice Trezora je 15,5%, što je rekordno nizak iznos, govorim o godišnjoj kamatnoj stopi u odnosu na prethodni period. Hoću da kažem da je početkom ove godine ta kamatna stopa iznosila 22%. Dakle, pala je za skoro 7% u ovih pet meseci, što je posledica prestanka zaduživanja države, jer nema potrebe da se finansira deficit.
Likvidnost budžeta je bolja nego što je bila ranije i samim tim ne zadovoljavamo celokupnu tražnju na tržištu, jer nam taj novac ne treba – nemamo deficit da finansiramo i to dovodi do pada kamatnih stopa za ove najkvalitetnije obveznice državnog trezora.
Što se tiče samog javnog duga Republike Srbije, on je realno održiv i svi oni koji govore da Srbiji preti dužnička kriza zapravo ne barataju objektivnim ciframa. Nama jeste pretila dužnička kriza da nismo dobili otpis duga od Pariskog i Londonskog kluba. O tom otpisu je, naravno, pregovarano, nije pao s neba.
S druge strane, pretila bi nam dužnička kriza kada bi se sada država zaduživala i kada bismo imali veliki deficit u javnim finansijama. Niti imamo deficit – imamo suficit, niti se sada preterano zadužujemo. Naprotiv, donošenjem ovog zakona tačno ćemo postaviti limite za zaduživanje kako u centralnoj vladi, tako i u lokalnim samoupravama i javnim preduzećima.
Na ovaj način pažljivo će se pratiti zaduživanje. Biće osnovana i posebna uprava za javni dug u okviru Ministarstva finansija, kako se bi došlo do prekomernog zaduživanja u budućnosti, što se bivšoj SFRJ dogodilo tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Mi, zapravo, reprogramiramo i otpisujemo upravo te stare dugove nekadašnje Jugoslavije, koje sada naša generacija otplaćuje. Nemamo pravo da zadužimo nove generacije, zato je jako važno da ova skupština usvoji zakon o javnom dugu, koji će uvesti ograničenje za zaduživanje na svim nivoima.
Šta donosi ovaj novi zakon? Ovaj zakon propisuje uslove, način i postupak zaduživanja Republike Srbije, lokalnih samouprava, jedinica teritorijalne autonomije i organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja. Takođe, predviđa osnivanje Uprave za javni dug u okviru Ministarstva finansija, kako bi se bolje upravljalo dugom Republike Srbije. Takve uprave postoje u svim ministarstvima finansija u svetu. Nažalost, naše Ministarstvo finansija nije imalo takvu jednu specijalizovanu jedinicu. Sada ćemo je ovim zakonom osnovati.
Takođe, pri zaduživanju daje se veća fleksibilnost lokalnim samoupravama. Do sada nije postojalo jasno pravilo po kome se lokalne samouprave mogu zaduživati. To je do sada bio zakon o budžetskom sistemu, što nije prikladan zakon za regulisanje zaduživanja lokalnih samouprava. Ovde ćemo sada imati u jednom zakonu pravila i za lokalne samouprave i za centralnu vladu. Takođe, ovaj zakon omogućava punu kontrolu Narodne skupštine Republike Srbije pri zaduživanju u domenu javnog duga, jer postoji i obaveza podnošenja redovnih izveštaja Skupštini. Dakle, ne samo Vladi, već i Skupštini Srbije.
Što se tiče osnovnih odredbi, zaduživanje se može vršiti u zemlji i inostranstvu, u stranoj i domaćoj valuti, osim u slučaju emitovanja kratkoročnih hartija od vrednosti, jer kratkoročne hartije od vrednosti se mogu emitovati isključivo u domaćoj valuti. Kratkoročne hartije od vrednosti su hartije do godinu dana dospeća. Dugoročne hartije, preko godinu dana, mogu se emitovati i u stranoj valuti.
Četiri su osnova za zaduživanje. Prvo, može se vršiti zaduživanje radi finansiranja deficita tekuće likvidnosti. U tom slučaju dug se mora otplatiti najkasnije do 31. decembra tekuće godine i ukupan iznos zaduženja ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda u prethodnoj godini. Takođe, može se vršiti i zaduživanje radi finansiranja budžetskog deficita, kada se dug može preneti, u skladu sa praksom u drugim zemljama, i u naredne budžetske godine. Međutim, ukupan iznos zaduženja ne sme preći iznos određen zakonom koji uređuje budžet Republike. Takođe, može se vršiti zaduživanje za finansiranje budžetskog deficita, emitovanje obveznica Trezora i drugih hartija od vrednosti.
Takođe, zaduživanje se može vršiti radi refinansiranja neizmirenog duga, radi plaćanja njihovog i po osnovu iznetih garancija, kao i za finansiranje investicionih projekata, pri čemu u tom slučaju ročnost projekata mora biti duža od jedne godine.
Što se tiče emitovanja hartija od vrednosti, tačno se propisuje kako se vrši emitovanje, ko može da ih emituje i ko može da ih kupuje. Ono što je novo u ovom zakonu jeste mogućnost da lokalne samouprave emituju hartije od vrednosti.
Što se tiče zaduživanja lokalnih vlasti, mislim da je to ono što bi moglo najviše da zanima poslanike. Zaduživanje lokalnih vlasti odobrava nadležni organ lokalne samouprave, po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva finansija, koje je dužno da u roku od 15 dana od podnetog zahteva izda svoje mišljenje. Dakle, Ministarstvo finansija je obavezano da ne može da čeka, već maksimalno u roku od 15 dana mora da da mišljenje.
Što se tiče zaduživanja lokalnih samouprava, one se mogu zaduživati i u zemlji i u inostranstvu, u domaćoj ili stranoj valuti. Ograničenje za stranu valutu važi samo za projekte preko godinu dana.
Za finansiranje potreba tekuće likvidnosti, iznos zaduživanja može biti do 3% ukupnih prihoda iz prethodne fiskalne godine i mora se taj dug otplatiti do kraja tekuće fiskalne godine.
Što se tiče dugoročnog zaduživanja, to zaduživanje je moguće isključivo za finansiranje i refinansiranje kapitalnih investicionih rashoda u okviru budžeta lokalne vlasti. Ukupan iznos ne može biti veći od 50% ukupnih prihoda iz prethodne fiskalne godine.
Za razliku od sadašnjeg rešenja u Zakonu o budžetskom sistemu, gde je bilo dozvoljeno maksimalno zaduživanje do 20% ukupnih prihoda, sada se taj prag proširuje na maksimalno zaduživanje do 50% ukupnih prihoda iz prethodne fiskalne godine.
Jer, u praksi smo videli da zaista ima prostora da lokalne samouprave, posebno za opravdane kapitalne projekte, moraju da traže povoljna sredstva da bi isfinansirali te projekte i da je moguće ovaj limit pomeriti.
Ono što je najvažnije, iznos glavnice i kamate svih dugoročnih zaduživanja koja dospevaju u jednoj fiskalnoj godini u lokalnoj samoupravi ne može biti veći od 15% ukupnih prihoda iz prethodne fiskalne godine.
Dakle, to je limit. Sve glavnice i kamate koje se plaćaju iz lokalnog budžeta, mogu da budu maksimalno do 15%. Moram da kažem da gotovo sve lokalne samouprave u Srbiji imaju zaduženost ispod 5% u ovom trenutku, a mnogi imaju i zaduženost – nula, tako da je to zaista veliki prostor za zaduživanje i komparativno je usklađen sa iskustvima drugih zemalja.
Što se tiče emitovanja lokalnih obveznica, te hartije od vrednosti se mogu emitovati. Međutim, zakonom je ograničeno da ih mogu kupiti samo Republika Srbija i finansijske institucije. Lokalne samouprave dužne su da šestomesečno šalju izveštaje o zaduživanju Ministarstvu finansija, kako bi se imala konsolidovana slika, globalna slika o ukupnom zaduživanju zemlje. Ovo su osnovne odredbe Zakona o javnom dugu.
Što se tiče kontragarancija koje su danas na dnevnom redu, imamo ukupno 10 kontragarancija, već zaključenih po osnovu ugovora i datih garancija državne zajednice Srbija i Crna Gora. Ovo su kontragarancije koje treba da izda Republika Srbija. Kao što sam već rekao, sedam od ovih 10 kontragarancija odnosi se na period pre formiranja sadašnje Vlade, na osnovu ugovora koji su tada zaključeni, a najstariji datira još od septembra 2001. godine.
Tri ugovora o kojima ću govoriti vezana su za aktivnosti naše Vlade. Pre svega, to je kredit Evropske investicione banke namenjen Republičkoj direkciji za puteve – za projekat evropskih puteva.
To je namenjeno za modernizaciju 65 kilometara postojećeg autoputa Beograd – Novi Sad, kao i za izgradnju novog mosta kod Beške, u vrednosti od ukupno 120 miliona evra. To je kredit na 25 godina, otplata sa sedam godina počeka.
Takođe, imamo jedan kredit Evropske banke za obnovu i razvoj – za kontrolu letenja, namenjen instalaciji novog sistema za obradu podataka o letu i izgradnji nove zgrade, nabavci radarskih senzora i nabavci navigacionih uređaja; imajući u vidu da se frekvencija saobraćaja na Beogradskom aerodromu značajno povećala poslednjih godina, potrebno je i da se naša kontrola leta modernizuje. Ovo je kredit na 12 godina sa četiri godine počeka, a na Srbiju otpada 33,5 miliona evra. Kredit je uzela i Crna Gora, u manjem iznosu.
Treći projekat zaključen za vreme rada naše Vlade, koji je za sada ugovoren, jeste projekat prečišćavanja otpadnih voda iz Palićkog jezera. Dakle, program namenjen opštini Subotica. To je projekat vredan devet miliona evra i trebalo bi da unapredi i proširi tretman otpadnih voda u opštini Subotica, kako bi se Palićko jezero prečistilo i kako bi tamo mogao da se daleko agresivnije razvija turizam. Dakle, to su kontragarancije koje su danas pred nama. Ove ostale kontragarancije su vezane za EPS, Direkciju za puteve, dakle, za infrastrukturne projekte.
Poslednji zakon koji je u ovom nizu jeste zakon o restrukturiranju duga prema Londonskom klubu, izdavanjem obveznica Republike Srbije. Ova skupština je ratifikovala sporazum sa Londonskim klubom, na osnovu čega smo dobili otpis od 62% od Londonskog kluba poverilaca, a sada donosimo zakon kojim će se emitovati obveznice po osnovu kojih će se taj dug u narednom periodu izmirivati.
Glavnica duga, nakon otpisa, prema Londonskom klubu iznosi milijardu i 80 miliona dolara. Dug je restrukturiran na 20 godina sa periodom počeka od pet godina, a glavnica će se plaćati u 30 jednakih polugodišnjih rata, počevši od 1. maja 2010. godine. Do tada se plaćaju kamate, a glavnica se otplaćuje od 2010. godine. Kamata na obveznice je ugovorena 3,75% godišnje, u periodu od 1. oktobra 2004. godine do 1. novembra 2009. godine, a 6,75% godišnje od 1. novembra 2009. godine do konačnog dospeća obveznica.
Želim da vam kažem još jednu stvar. Naime, Republika Srbija u ovom trenutku ima ponude najvećih investicionih banaka za refinansiranje ovog duga, posebno za period posle 2010. godine, kada je kamatna stopa nešto nepovoljnija, kao što ste videli, u odnosu na ovu za prvih pet godina, a imajući u vidu da se naše obveznice, koje se po prvi put u istoriji kotiraju na Luksemburškoj berzi, sada prodaju po ceni od 85 centi za jedan dolar. Samo da podsetim, tokom 90-tih godina cena je bila 9 centi za jedan dolar, a sada je to 85 centi, što znači da se kreditni rejting zemlje značajno povećao.
Kao što znate, kada smo napravili aranžman sa Londonskim klubom, po prvi put u istoriji Srbija je dobila kreditni rejting u novembru prošle godine od renomirane kuće "Standard and poors", – to je "B plus".
Nakon nekoliko meseci nama je rejting unapređen za jedan stepen, tako da je sada "BB minus", i očekujemo da ćemo svakih šest meseci podizati kreditni rejting iz razloga što je sada daleko niži od zemalja koje imaju niži društveni proizvod po stanovniku.
Dakle, kreditne agencije jednostavno nisu mogle da nam daju u startu viši rejting, jer smo zemlja koja nikada u istoriji nije imala kreditni rejting. Ali, unapređenje tog rejtinga će ići daleko brže nego kod drugih zemalja, a kada se povećava kreditni rejting, to onda dovodi do pada kamatnih stopa međunarodnih institucija, kada se krediti prema nama odobravaju.
Inače, prošle godine, još jednom ću to ponoviti, u Srbiji je uzeto dve milijarde evra kredita ukupno iz inostranstva, od čega se država zadužila svega 300 miliona evra, zajedno sa kreditima MMF-a. Dakle, to znači da je milijardu i 700 miliona evra bio privatni dug.
Još jedna iluzija, čini mi se, ili demagoška stvar koja se propagirala u javnosti jeste da novac koji se ulaže u Srbiju – odlazi iz Srbije, jednostavno, u praksi se pokazuje potpuno drugačijom. Naprotiv, novac ulazi u Srbiju, a ono za šta moramo dalje da se izborimo kao Vlada jeste da stvorimo uslove da kamatne stope budu niže.
Dakle, nismo zadovoljni trenutnim nivoom kamatnih stopa, a potpuno je jasno, bez obzira što su one niže nego što su bile ranije, da su još uvek više u odnosu na normalne standarde i radićemo na tome da se te kamate spuste.
Što se tiče posebnih prioriteta, mi ćemo sredstvima iz budžeta pomoći da dođe do pada kamatnih stopa za izvoznike, a kamatne stope nakon usvajanja ovog zakona o agenciji za kreditiranje izvoza biće tri do četiri posto godišnje za izvoznike.
Juče smo konačno izveli računicu za subvencioniranje stambenih kredita. Odlučili smo da to subvencionisanje ide za sve one koji imaju do 45 godina starosti, bez obzira da li su u braku ili ne, dakle, proširili smo ipak grupu.
Mislim da su neki zahtevi javnosti bili opravdani i izveli smo da će efektivna kamatna stopa biti oko 4,5% godišnje. Dakle, sa sadašnjih 8,9% biće spuštena na 4,5% godišnje. Očekujemo od septembra ove kredite, nakon što ova skupština, nadam se, do kraja jula meseca usvoji rebalans budžeta Republike Srbije. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem se gospodinu ministru finansija.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću u ime poslaničkog kluba Demokratske stranke Srbije.
Demokratska stranka Srbije će podržati sve zakone koji su ovde predloženi što se tiče javnog duga Republike Srbije, jer vidimo da se radi o javnom dugu Republike Srbije i kontragarancijama koje treba dati.
Precizno se može videti da se radi o zaduživanju tri puta za elektroprivredu Srbije, za železnicu, odnosno železničko-transportno preduzeće i izgradnju železničke infrastrukture, za vazdušni saobraćaj, puteve; dakle dugu koji su napravile prethodne dve u većoj meri, a i ova vlada u manjoj meri. Dakle, isključivo se radi o razvoju infrastrukture.
Mi smo u proteklih pet godina imali dva načina da dođemo do novca za razvoj infrastrukture. Jedan je kreditno zaduživanje, a drugi je raspisivanje koncesija i izgradnja infrastrukture putem postupka. Od 2000. do 2004. godine u većoj meri su uzimani krediti. Sada imamo i prvi slučaj davanja koncesije na dva putna pravca u Republici Srbiji. Ovo je zapravo bilo nužno.
Niko ne voli zaduživanje, niko ne želi da ulazi u kreditne aranžmane, ali treba da se podsetimo gde je država bila pre pet godina, u kakvom stanju je bila naša infrastruktura. Bez dobre infrastrukture nema ni dobrih daljih budućih investicija, nema ni novih radnih mesta. Toga treba da budemo duboko svesni.
Takođe, kada se govori o radu aktuelne Vlade Republike Srbije, podsetiću na jedan podatak, a to je da je zaduživanje u prethodnih godinu i po dana bilo oko 150, odnosno 160 miliona evra, što predstavlja jasnu tendenciju smanjenja zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija.
Ako Vlada Republike Srbije, ova i neka buduća, nastavi ovakvim tempom, mislim da će Srbija mnogo pre od nekih država u okruženju zadovoljiti dalje kriterijume za ulazak u EU.
Mi smo trenutno na poziciji, prema izvoru Saveta investitora, na oko 54-57% učešća javnog duga u bruto društvenom proizvodu, što predstavlja ohrabrujući podatak, pogotovo posle crnih brojki koje smo imali 70-ih, 80-ih i 90-ih godina, i ne treba da čudi da se trenutno naše obveznice na inostranim berzama i te kako dobro kotiraju.
Što se tiče javnog duga, moram da kažem da je ovo prvi put da se u našem zakonodavstvu definišu kriterijumi kako može da se zadužuje; dakle, i lokalne samouprave, Republika Srbija i javna preduzeća. Ovo je prvi put da se nešto ovako reguliše.
Naravno, ima efekta – kamatne stope obveznice Trezora su pale. Ali, ovo je i te kako bitno zbog jedne stvari – podsetiću da je 1983. godine na inicijativu Savke Dapčević-Kučar i Milke Planinc angažovana nezavisna revizorska kuća koja je ušla u Narodnu banku tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije da utvrdi koliki je dug SFRJ.
Upravo da se takve situacije više ne bi dešavale – da država ne zna koliki joj je dug, niti koliko se zaduživala, u potpunosti podržavamo jednu ovakvu inicijativu Vlade Republike Srbije, kao i odredbu da lokalne samouprave definisanjem detaljnih kriterijuma, na primer, mogu svega 15% od svojih prihoda da daju kao glavnicu i kamatu u jednoj fiskalnoj godini.
Kada uzimate privatni kredit od neke komercijalne banke imate cenzus da ne možete da isplaćujete ratu u banci više od trećine vašeg mesečnog prihoda. Dakle, ne možete da uzimate kredit, a da vam mesečna ili godišnja rata bude 200 ili 300% u odnosu na vaše prihode.
Dakle, u Srbiji se do sada mnogo toga moglo bez ikakve zakonske regulative. Ovim dodatnim kriterijumima uvode se neki normalni standardi i normalni principi, po kojima treba da funkcioniše naš fiskalni monetarni sistem.
Nadam se da će to i te kako imati odraza na neke buduće investicije i na otvaranje novih radnih mesta, već tokom 2006. godine. Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Dušanu Prorokoviću. Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na redosled diskusija. Prva se za reč prijavila Suzana Grubješić, potom Zoran Krasić.
Molim narodnog poslanika Suzanu Grubješić da uzme reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, pred nama je Predlog zakona o javnom dugu.
Ovim Zakonom se precizno utvrđuju uslovi, način i postupak zaduživanja Republike Srbije, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, javnih preduzeća i pravnih lica, čiji je osnivač Republika Srbija, kada traže garanciju odnosno kontragaranciju Republike Srbije.
Ovim predlogom zakona su pokriveni svi aspekti javnog duga Srbije, dakle, šta se sve smatra javnim dugom i koje su obaveze Republike Srbije po osnovu javnog duga.
Do sada je ova oblast bila uređena prema Zakonu o budžetskom sistemu, ali samo okvirno, i to u odnosu na dug i garancije, dok ovaj predlog zakona daje detaljan pregled uslova, načina i postupaka pod kojim Republika Srbija može da se zadužuje kod domaćih i inostranih poverilaca, u domaćoj i inostranoj valuti, a zatim i jedinice lokalne samouprave, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja itd.
Tema javnog duga je, naravno, uvek aktuelna. S vremena na vreme je i dosta prisutna u našoj javnosti, te smo prošlih sedmica po ko zna koji put bili svedoci naslovnih strana u medijima, sa pitanjima: "Preti li Srbiji dužnička kriza", ili sa konstatacijama da nam predstoji argentinski scenario.
Ovako olako izrečene ocene, rekla bih i floskule, najpre su došle od strane bivšeg ministra finansija, što je i razumljivo, jer je čovek rešio da se povuče iz politike, da se bavi ozbiljnim biznisom. Ali, ono što nije razumljivo jeste kako se usudio da jednu od najvećih svetskih banaka dovede u ovako visoko zaduženu i rizičnu zemlju, kakva je, po njemu, Srbija.
Ne bih dalje komentarisala njegove izjave, jer je svima jasno da je u pitanju samo demagogija jednog bivšeg političara. Ali, nažalost, posle njega su se javili i neki ozbiljni instituti koji se bave ekonomskim temama i istraživanjima, pa i tzv. nezavisni analitičari, te su morali da uslede demantiji određenih nadležnih ministara u Vladi, guvernera Narodne banke Srbije, tako da mislim da ovaj Predlog zakona o javnom dugu dolazi u pravo vreme.
Malo vremena ću posvetiti tom famoznom "argentinskom scenariju", čisto da građani Srbije ne poveruju na prvu loptu u takva predviđanja dežurnih katastrofičara, koja su olako izrečena i ne uvek dobronamerna.
Argentina je 2001. godine doživela ekonomski kolaps, koji je oličen u hiperinflaciji i opštem osiromašenju stanovništva. Nakon toga je usledio juriš gladnih na prodavnice širom zemlje. Ako smo ikada bili blizu te situacije, to je bilo davne 1993. godine, čega se građani Srbije vrlo dobro sećaju i neodgovorno je plašiti ih i predviđati da bi tako nešto moglo da se desi i u najskorijoj budućnosti. Guverner Jelašić je to slikovito opisao rečima da smo mi daleko od "argentinskog scenarija" onoliko koliko je Argentina geografski udaljena od Srbije.
Podsetiću takođe, da je kolaps u Argentini nastao zbog ogromnog budžetskog deficita i spoljnog duga u iznosu od 150 miliona evra, te da je decembra 2001. godine argentinska vlada objavila da nije u stanju da finansira taj spoljni dug.
Ako se već prave poređenja, treba reći da srpski budžet ove godine po prvi put u istoriji modernih finansija beleži suficit, i to trenutno od oko 650 miliona dinara, uz tendenciju da do kraja godine taj suficit iznosi čak tri milijarde dinara. Istovremeno, spoljni dug Srbije je 5,8 milijardi evra, što Srbiju svrstava u red srednje zaduženih zemalja, po kriterijumima Svetske banke.
Ako se nastavi dosadašnji rast bruto društvenog proizvoda i izvoza nema govora o tome da nećemo biti u mogućnosti da uredno servisiramo spoljni dug prema utvrđenoj vremenskoj dinamici i novčanim iznosima. U poslednje četiri godine javni dug Srbije smanjen je za 4,5 milijarde evra, i dalje se smanjuje. Upravo nam je ministar rekao da bi sutradan trebalo da se dodatno otpiše oko 700 miliona dolara potraživanja prema Pariskom klubu, što otvara prostor za dodatno smanjenje spoljnjeg duga.
Zato mislim da slobodno možemo da podržimo ovaj predlog zakona, kao i čitav paket o davanju kontragarancija za kredite Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Jer, kao što vidimo, radi se o važnim projektima finansiranja obnove železnice, sanacije saobraćaja, elektroprivrede, vazdušnog saobraćaja, odnosno naše kontrole leta i tome slično.
Javni dug se deli na spoljni i unutrašnji. Sadašnji spoljni dug je najvećim delom vezan za zaduživanje tokom sedamdesetih godina, kada je Srbija u okviru nekadašnje SFRJ uzimala strane kredite, a kamate na te kredite su osamdesetih godina postale ogromne. Početkom devedesetih godina Srbija je zamrznula odnose sa inostranim poveriocima i celu deceniju nije otplaćivala svoj spoljni dug, dok su se unutrašnji nagomilavali.
Podsetiću na to da je Srbija tek po osnovu otpisa duga Pariskom i Londonskom klubu značajno smanjila udeo spoljnjeg duga u bruto društvenom proizvodu i da se u budžetu Srbije obezbeđuju potrebna sredstva za plaćanje kamata po inostranim kreditima i dospelih otplata glavnica spoljnjeg duga. Istovremeno, devizne rezerve, koje trenutno iznose oko pet milijardi dolara, treba da obezbede uredno održavanje spoljne likvidnosti.
Znači, devizna i fiskalna politika treba da budu međusobno povezane kao bitne pretpostavke upravljanja spoljnim dugom. Uredna plaćanja kamata i otplata glavnice duga i porast deviznih rezervi, naravno, zahtevaju porast izvoza po dvocifrenoj godišnjoj stopi, što zavisi od razvojnih mogućnosti privrede i konkurentnosti izvoza.
Podaci za prva četiri meseca ove godine su, takođe, vrlo ohrabrujući. Beleži se rast izvoza od 51%, uz istovremeno smanjenje uvoza od 6,4%.
U strukturi unutrašnjeg duga Republike Srbije dominiraju obaveze po osnovu stare devizne štednje i taj deo se uredno izmiruje od 2001. godine naovamo, pri čemu je isplata štediša "Dafiment banke" počela u septembru, a "Jugoskandik banke" u decembru 2002. godine.
Kratkoročne hartije od vrednosti, obaveze prema Narodnoj banci Srbije i, od prošle godine, otplata zajma za privredni preporod takođe čine elemente unutrašnjeg duga.
Uz to, predviđeno je servisiranje starog duga penzionerima, tako da je Vlada Republike Srbije donela zaključak da se u naredne tri godine, preko Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, obezbedi isplata 12,5 penzija godišnje, čime će se nadoknaditi vremensko kašnjenje u isplati jedne i po penzije.
Znači, ključne makroekonomske pretpostavke održivosti javnog duga jesu: makroekonomska stabilnost, rast oslonjen na porast investicija i izvoza, kao i efikasna reforma javnih finansija, uz smanjenje obima javne potrošnje.
Većina od toga već je postignuta u ovoj godini, a to je inače i predviđeno Memorandumom o budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici, o čemu smo već raspravljali u Narodnoj skupštini prilikom donošenja budžeta za 2005. godinu.
Novo zaduživanje države reguliše se Zakonom o javnom dugu, koji precizno utvrđuje uslove pod kojima mogu da se zadužuju Republika Srbija, lokalna samouprava, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i druga pravna lica koja traže garanciju Republike Srbije.
Uprava za javni dug, čije se osnivanje predviđa ovim zakonom, treba da upravlja nacionalnim dugom i da strategiju novog spoljnjeg zaduživanja zasniva na realistično utvrđenim projekcijama rasta bruto društvenog proizvoda i razvojnim potrebama zemlje.
Dok uprava ne počne zvanično da radi, te poslove će i dalje obavljati Sektor za Trezor Ministarstva finansija, jer je za početak rada Uprave za javni dug potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike.
Ovim zakonom će se onemogućiti nekontrolisano zaduživanje Republike Srbije, kao i zaduživanje po propisanim uslovima, čime se dodatno stimuliše ulaganje u projekte koji će omogućiti brži razvoj privrede i društva u celini.
To su, upravo, razlozi zbog kojih će poslanička grupa G17 plus glasati za usvajanje ovog predloga zakona, kao i za usvajanje čitavog paketa kontragarancija.