SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 29.06.2005.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

29.06.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:00 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, nastavlja se loša praksa Vlade Republike Srbije tako što ministri Vlade ignorišu Narodnu skupštinu i zaista je za nas iz Srpske radikalne stranke neprihvatljivo da se raspravlja o bilo kojem vladinom predlogu, a da nemamo ovde predstavnika Vlade kao predlagača ovog zakona.
Kao i kolega Perić čula sam da je ministar Ilić u Loznici, da tamo otvara neki put i ja pitah Spahu – šta se to, Spaho, otvara u Loznici, a on kaže – ma kakvi putevi, od kada je DOS došao na vlast u Loznici se ide samo stranputicama. Bolje bi bilo da je ministar Ilić otišao do Grocke da vidi kako se tamo rade ulice, da vidi kako je doskorašnji predsednik opštine – dan uoči sednice Skupštine opštine kada je predsednik opštine postao gospodin Simonović, srpski radikal, bilo je to ovog utorka – iz grada Beograda dobio velike količine novca da navrat-nanos zaključi ugovore, bez tendera, ne zna se ni sa kim, ni kome je dao te pare.
To je uradio zbog toga da bi radikalski predsednik morao da privremeno zaustavi te radove da bi se ustanovilo koliko je para dato, kome je dato, kako je posao započet i dobijen bez tendera i da bi građani Grocke mislili kako, evo, novi radikalski predsednik neće da gradi po Grockoj. Vrlo brzo će videti da hoće da gradi i da će, naravno, protiv ovoga koji je tako postupao sa opštinskim i gradskim sredstvima da se povede i odgovarajući postupak.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, naš stav je ne samo kada je ovaj zakon u pitanju, nego uopšte kada se donose izmene i dopune zakona, da je to neozbiljan pristup rešavanju određene problematike u određenoj materiji i svakako da je ovo trebalo regulisati jednim jedinstvenim zakonom.
Znamo da je zakon živa materija, da može da se menja, da može da se dopunjuje, ali nije dobro da se svaki put kada postoji neki uži interes zakon promeni, odnosno da se nekome nešto učini, da se neko smiri iz nekog razloga, onda da se Skupština bavi donošenjem izmena i dopuna zakona koje u suštini ne znače i ne predstavljaju ništa.
Ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju došao je na dnevni red i zato što su beogradski taksisti najavljivali veliki štrajk, zato što su razgovarali sa predstavnicima Vlade, zato što su predstavnici Vlade dali niz lažnih obećanja beogradskim taksistima i svakako je bilo vreme i potrebno je da se o toj grupi ljudi, ne samo u Beogradu, nego u Srbiji, raspravlja u ovom parlamentu, jer problemi u toj oblasti su poodavno prisutni.
Ministar Ilić nam je ponudio, odnosno Vlada Republike Srbije, ovaj zakon da bi na neki način rekao nezadovoljnim taksistima i onima koji to još nisu, iako sve uslove ispunjavaju – evo, mi smo učinili, dali smo Skupštini predlog zakona, Skupština usvojila, smirite se, biće sve u redu i biće sve bolje.
Naravno, ništa neće biti u redu i ništa neće biti bolje dok nam zakon poput ovog predlaže zajedno sa Ministarstvom izvesni gospodin Armuš koji vedri i oblači taksi udruženjima u Beogradu, naravno vodeći računa isključivo o sebi i o jednoj užoj grupi ljudi koji se nazovi bave taksijem, jer se u suštini ne bave, bave se nekim trećim poslovima, a taksiranje, odnosno taksi dozvole im služe samo kao kamuflaža i kao mogućnost pranja para. Taj problem, u Beogradu pogotovo, prisutan je godinama, da ne kažem decenijama, i nikada niko nije ozbiljno razmatrao tu problematiku.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci se apsolutno protivimo onome što se sada dešava kada su u pitanju taksi prevoznici u Beogradu, a to je da se od strane gradske vlasti pokušava da se nekim ljudima onemogući da se bave taksi prevozom.
Zašto? Prvo, na taj način, takvom neustavnom odlukom, ljudi se dovode u neravnopravan položaj, ruše se osnovna ljudska prava, jer jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na rad i niko nema pravo da nekome kaže – ti možeš da budeš taksista, a ti ne možeš da budeš, pod uslovom da i jedan i drugi ispunjavaju uslove koji su potrebni da bi se neko bavio taksi prevozom.
Kao korisnik taksi usluga u Beogradu, laički gledam, ali kažem, kao korisnik ne delim mišljenje da u Beogradu ima previše taksista, jer ako ja ujutru moram da okrenem pet taksi udruženja da bih našla vozilo da dođem na posao ili ako idem odavde, ispred Skupštine treba da čekam 10 minuta u centru Beograda, izvinite, to nije dovoljan, uredan i redovan taksi prevoz.
Bez obzira na to, a recimo da je to moj subjektivni stav, nemoguće je i ne postoje parametri da neko može da kaže – u Beogradu treba ovoliko i onoliko taksista. Koji je taj da na taj način spreči jednu lojalnu konkurenciju, kao što niko nikom nije zabranio da otvori prodavnicu, iako u jednoj ulici imate, recimo, pet kuća, jedna pored druge, a svako ima prodavnicu. Naravno, svako ima i svoje mušterije, svako svojim odnosom prema mušterijama zaslužuje da ih ima više ili manje. Isti slučaj je i sa ljudima koji hoće da se bave taksi prevozom.
Šta je sada aktuelno u gradu Beogradu? U Skupštini grada Beograda u nadležnim službama postoji nekoliko stotina zahteva uglavnom mlađih ljudi iz Beograda kojima je omogućeno da polože ispit o poznavanju grada, a za to su dali određene pare, koji su nabavili taksimetre i za to su dali pare, koji su baždarili taksimetre i to su platili i niz drugih troškova su imali. Svu dokumentaciju koja se od njih tražila su podneli Gradskom sekretarijatu za saobraćaj i onda se nađe neko pametan ko kaže – jeste, vi ispunjavate uslove, ali mi smo procenili da je taksista u Beogradu mnogo.
Niko nema pravo na taj način da nekome onemogući da radi. Ako ikad gradske službe procenjuju, eto, oni su na naučnoj osnovi dokazali koliko taksista u Beogradu treba, onda je moralo da se uradi nešto što je potpuno logično, pa da se kaže – od ovog momenta niko nema taksi dozvolu u Beogradu; u Beogradu treba 7000 taksista da radi, otvara se konkurs i 7000 ljudi koji ispunjavaju uslove biće u Beogradu taksisti. To bi možda bilo neko rešenje, a ne ovo koje je sada prisutno.
Svi znamo koliko je problema u taksi saobraćaju, koje su vrste. Imamo mnogo onih koji imaju taksi tablu, koji u stvari nisu taksisti, ne plaćaju porez, nisu platili sve ovo što prethodi izdavanju taksi dozvole. Ima mnogo onih koji imaju urednu dokumentaciju, dozvolu za rad, a oni se bave nekim desetim poslom i bukvalno izdaju pod zakup one svoje taksi table i neki treći ljudi se bave tom vrstom prevoza. Sve su to apsolutno poznati problemi u Beogradu, a verujem da je tako i u drugim delovima Srbije.
Veliki broj taksista su poodavno penzioneri, primaju penziju i, zamislite, ne rade na crno. Primaju penziju, a neko u gradskim službama grada Beograda, u službama Nenada Bogdanovića im je dao dozvolu da kao penzioneri mogu da budu taksisti.
Dakle, jedino se onemogućava tim, da kažem, mlađim ljudima koji hoće na taj način da prehrane porodicu, koji hoće pošteno da rade.
Znate li šta rade? Dođu taksisti, recimo, vrlo često se vozim sa ljudima koji nisu dobili tu dozvolu i otvoreno to kažem. Pošto znaju da im to ne zameram, skinu lepo tablu da ih ne bi inspekcija usput primetila, pa me onda voze kao prijatelji, a u stvari me voze kao taksisti, uz taksimetar. To razumem, ljudi moraju da se snalaze.
Zato bi trebalo... Da, mnogo je to smešno, moje drage kolege, mnogo je to smešno, pitajte ljude koji su poslednji dinar dali ili pozajmili da kupe ta vozila, da ih opreme onako kako je potrebno za taksi prevoz, da plate sve ove troškove i da im neko sedam meseci drži u fioci njihovu dokumentaciju jer je procenio da Beogradu treba, čini mi se, 7.501 taksista. Zamislite umne glave da je zaokružio na jedan komad na kraju! To sve trpe građani, to sve trpi Beograd i to sve trpe građani cele Srbije.
Zato mislimo da je ovako parcijalno rešavanje ovih problema, na način koji se ovde nama nudi, samo zamazivanje očiju i da to nije suštinsko rešavanje problema.
Vlada Srbije trebalo bi da nam predlaže rešenja, i da se time bavimo ovde, kako da se ljudima koji se bave taksi prevozom omoguće povoljniji uslovi uvoza, tako da garancijski fondovi opština i gradova garantuju tim ljudima za neke povoljnije kredite, jer je njima vozilo osnovno sredstvo za rad.
Naravno, o tome niko ne vodi računa. Važno je da vi danas ili sutra, kada budete pričali, i ovo stavite kao još jedan zakon koji je Skupština usvojila, kao da je ne znam šta epohalno postignuto zato što će još nekoliko članova kroz ove izmene i dopune zakona biti usvojeno.
Moje kolege su rekle da je ovo tehnički zakon. Rekla bih da je, bogami, uz to i kazneni zakon, jer više od pola članova ovih izmena i dopuna zakona (ukupno ima 11 članova) odnosi se na to kako će da se kažnjava neko; i to su potpuno sulude i besmislene odredbe, ne kažnjava se neko ko, ne znam, nema taksimetar, nego se priča kako će se kazniti neko ko nije taksista a ima taksimetar. Stvarno da se čovek prekrsti na ovakve formulacije zakona.
U članu 1. ovog zakona opisano je šta je taksimetar. To su izmene i dopune zakona, pa se kaže šta je taksimetar – merni instrument itd. Samo nigde ne piše, gospodine iz ministarstva, kada ćete vi da angažujete odgovarajuće službe, nadležne službe da kontrolišu te taksimetre i one dugmiće pored taksimetara kod pojedinih taksista, pa kada se vozite sa njima na istoj relaciji platite duplo više prevoz nego kod onih poštenih koji uključe taksimetar i voze vas po taksimetru.
Kažem, tih poštenih i časnih koji hoće časno da rade je mnogo više, ali nedopustivo je da je i u ovoj oblasti, nažalost, kao i u mnogim oblastima, ona manjina koja je nečasna i koja zloupotrebljava posao kojim se bavi glavna i vodi glavnu reč i u dogovoru sa njima se predlažu zakoni koji, kao što sam više puta rekla, ne znače ništa.
U članu 2. je predviđeno da taksisti moraju da za svaku taksi vožnju imaju putni nalog i putni nalog potpisuje ovlašćeno lice. Verujte da je ovo nešto što je, po nama iz SRS, neprihvatljivo, a prosto nije dobro donositi zakone koji su neprimenjivi. Ko će svaki put da potpisuje taj putni nalog? Jesam li ja kao korisnik taksi usluga ovlašćeno lice koje će da potpiše taksisti da me vozi od Zemuna do Narodne skupštine? To je prosto neverovatno.
Dakle, nije dobro rešenje, kao što je besmisleno i rešenje u članu 3. gde poslednji stav kaže: "U vozilu kojim se obavlja prevoz putnika, odnosno lica, osim putničkog automobila kojim se obavlja auto-taksi prevoz, ne može se nalaziti taksimetar". Ovo je neverovatna zakonska odredba. Zakon treba da kaže šta može, a ne šta ne može. Zakon kaže da se ne sme nalaziti taksimetar. Treba da kaže da mora da ima taksimetar ako se bavi taksiranjem. Koja će budala da kupuje taksimetar, da ga plaća nekoliko stotina evra, a ne bavi se taksi prevozom? Nemojte da se bavite ovako nesuvislim stvarima i da mi trošimo vreme na ovakve, zaista moram da kažem, gluposti.
Nije ni ovaj član 5. dobro rešenje: "Opština, odnosno grad, u skladu sa saobraćajno-tehničkim uslovima, donosi program kojim se definiše optimalno organizovanje auto-taksi prevoza". Dobile su sve poslaničke grupe od udruženja taksista koji još nisu dobili dozvole za rad predlog amandmana kako bi to trebalo da se reguliše. Mi iz Srpske radikalne stranke ćemo na nadležnom odboru podržati taj amandman, jer zaista mislimo da to treba da se uradi i da tim ljudima na taj način treba da se pomogne.
U kaznenim odredbama opet ono što je karakteristično za ovu vladu – drastične razlike, rasponi kazni od 15.000 do 60.000, od 20.000 do 80.000. Uvek kad su takve kazne u pitanju otvarate mogućnost za zloupotrebe. Za isti prekršaj neko će da bude kažnjen sa 15.000, neko sa 60.000, zavisi od toga kakav će odnos imati, da ne kažem koliko će para da da da onome ko ga kontroliše.
Pričamo o borbi protiv korupcije, pričamo o pravno uređenoj državi, pa osnovno je da mi radimo i donosimo zakone koji imaju decidne, jasne odredbe, sa što manje ostavljanja mogućnosti za zloupotrebu zakona. Kad takvim zakonima budemo određenu materiju uređivali, onda možemo biti sigurni da će ta materija i biti uređena na pravi način.
Zamislite vi, kolege, molim vas, ovu odredbu člana 7. stav 1. tačka 1) – kaznom od 15.000 do 60.000 dinara kazniće se lice ako vozilo kojim se obavlja prevoz nema na bočnim stranama ispisanu firmu. Slažem se da ima ispisanu firmu, ali ako ima taksi tablu, ako ispunjava sve ostale uslove, u redu je i da bude kažnjen ako i nema firmu, ali će se kazniti kaznom od 15.000 do 60.000 dinara! Zamislite koliko onaj jadan taksista mora da radi da zaradi 60.000 dinara. Da li ovde neko vodi računa o građanima, o narodu, o onima na koje se ovaj zakon primenjuje?
Dakle, stav poslaničke grupe SRS je da ovaj zakon ne treba da se usvoji. Da je ministar ovde, pozvala bih ga, evo, vama kažem da mu predložite da ovaj zakon povuče, da se malo skrasi, da organizuje službe da urade jedan dobar predlog zakona koji će ovu materiju na jedan celovit način da obuhvati i da onda o tome raspravljamo i, ako bude dobar, da ga i usvojimo, zašto da ne.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Molim narodne poslanike da ne prelaze na crveno, da ne prelaze tamo gde nema zebre i ne voze se vozilima koja za to nemaju uslove, to neće na dobro izaći, zbog toga što bi neko mogao da pomisli da narodni poslanici prihvataju kršenje zakona. Narodni poslanici to nikada ne rade, sem ponekad iz solidarnosti. To potpuno razumem.
Zbog solidarnosti upozoravam, molim vas, važno je, sutra ujutru u 10,00 sati treba da nastavimo načelni pretres Predloga zakona o zaštiti konkurencije. Za slučaj da iz procedure budu povučeni Predlog zakona o zaštiti konkurencije i Predlog zakona o oglašavanju, znajte da će biti data pauza da se poslanici pripreme pre nego što se pređe na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu. Ovo govorim da bismo u okviru poslaničkih grupa bili spremni za način rada.
Nastavak sutra u 10,00 časova.