Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Goran Svilanović i Milovan Marković.

Prelazimo na zajednički načelni pretres 29-35. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O PDV-u, PORESKOM POSTUPKU, CARINI, CARINSKOJ TARIFI, SOCIJALNOM OSIGURANjU, TAKSAMA I IZDAVANjU DOPLATNE POŠTANSKE MARKE

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 29 - 35, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, Predlogu zakona o Carinskoj tarifi, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlogu zakona o izdavanju doplatne poštanske marke.

S obzirom da ministar još nije stigao, određujem pauzu od 15 minuta.

(Posle pauze.)

Nastavljamo rad.
Jedno obaveštenje: ovlašćeni predstavnik po ovim tačkama dnevnog reda za DSS je Slavoljub Matić, a za DS Aleksandar Vlahović.
Da li predstavnik predlagača ministar Mlađan Dinkić želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo još jedan set važnih finansijskih zakona na dnevnom redu. Najvažnija je izmena Zakona o porezu na dodatu vrednost. Kada smo uvodili porez na dodatu vrednost rekli smo da ćemo pratiti njegovo sprovođenje i da ćemo ukoliko dođemo do zaključka da možemo da poboljšamo taj tekst to i učiniti u prvoj polovini ove godine, i evo, to se i dogodilo.
Moram da vam kažem da je uvođenje poreza na dodatu vrednost jedna mala revolucija u javnim finansijama. Zaista, svi dosadašnji efekti su samo pozitivni, imajući u vidu da je naplata poreza na dodatu vrednost u odnosu na naplatu poreza na promet oko 45% bila viša u prvih pet meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine.
Još jedna stvar se dogodila, smanjena je u jednom značajnom delu i siva ekonomija, jer je došlo do pada uvoza, a sa druge strane do rasta izvoza, s obzirom da izvoznici imaju nultu stopu kada izvoze robu, uz pravo na odbitak prethodnog poreza. Mi smo redovno izmirivale naše obaveze prema izvoznicima. Rok za povraćaj bio je do 15 dana za velike izvoznike, a često smo vraćali novac i u roku od šest ili sedam dana, a najčešće je to bio period.
Povraćaj za velike izvoznike iznosi preko milijardu dinara mesečno, ali mi to redovno izmirujemo i na taj način pomažemo da se ostvari što veći izvoz, jer, rast izvoza u prva četiri meseca ove godine bio je 51%.
Što se tiče povraćaja ostalim, nikada nismo prekoračili rok koji je zakonski dat. Najčešće smo vraćali u roku od 20 dana, s tim da smo samo onim obveznicima koji su netačno iskazivali zahtev za povraćaj, dakle, kao neku vrstu kazne, vraćali u roku od 40 dana, kako bi u sledećem obračunskom periodu pravilno obračunali i iskazali PDV.
Takođe, moram da kažem da je sve više obveznika u sistemu PDV-a, tako da je ovaj sistem našao svoju punu primenu u praksi.
Imajući u vidu da smo ostvarili budžetski suficit u prvih pet meseci ove godine, odlučili smo da snizimo neke stope PDV-a i da izjednačimo neke proizvode u reprolancima, što se tiče stopa PDV-a.
Najpre, odlučili smo da snizimo stopu PDV-a na novoizgrađene stanove ako se koriste za stambene potrebe; sa 18% ova stopa se po našem predlogu snižava na 8%. Zatim, smanjujemo stopu sa 18% na 8% za smrznuto voće, povrće, meso i ribu, za žitarice, suncokret, soju, šećernu repu, uljanu repicu, zatim za sve lekove, uključujući i lekove koji se upotrebljavaju u veterini. Dakle, do sada su bili samo lekovi sa pozitivne liste, a sada svi lekovi idu na stopu od 8%, uključujući i one koji se upotrebljavaju u veterini.
Zatim, tu je i stočna hrana, kompletna krmna smeša za ishranu stoke, micelijum za uzgoj pečuraka, živa stoka, a ne samo priplodna, kako je do sada bilo; to su dobra gde sada uvodimo nižu stopu poreza na dodatu vrednost od 8%.
Ovo bi trebalo da dovede do pojeftinjenja ovih osnovnih životnih namirnica, a što se tiče žitarica, suncokreta, mi ćemo sada tu izjednačiti cene sa gotovim proizvodima, jer je brašno već na 8%, ulje je na 8%, a sada će i inputi, sirovine takođe biti na 8%, tako da to neće stvarati nikakve probleme, posebno imajući u vidu da sada počinje žetva.
Što se tiče drugih stopa koje smanjujemo, odlučili smo da smanjimo stopu sa 18% na 8% na bioskopske ulaznice, ulaznice za sajmove, cirkuse, zabavne parkove, koncerte, izložbe, a do sada su već bili oslobođeni zoološki vrtovi, botaničke bašte, muzeji, galerije i pozorišta. Sada faktički snižavamo stope za ove ostale manifestacije.
Takođe, proširujemo i poreska oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza, i to je tzv. nulta stopa, za otpremanje dobara u slobodne carinske prodavnice koje su otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj. Dakle, otvaramo faktički djuti-fri šopove, ali samo na međunarodnim aerodromima, gde je organizovana pasoška i carinska kontrola i gde može sa bording kartom da se kupi roba, kao i u drugim zemljama u svetu, bez PDV-a, a videćete u promeni Carinskog zakona i bez carine. Na ovaj način mi ćemo na međunarodnom aerodromu Beograd omogućiti otvaranje djuti-fri šopova.
Proširili smo poreska oslobađanja bez prava na odbitak prethodnog poreza na davanje u zakup zemljišta, kako poljoprivrednog, tako i šumskog, građevinskog, izgrađenog, neizgrađenog, javnog i ostalog zemljišta, dakle, to je sada nulta stopa bez prava na odbitak prethodnog poreza, i usluge ocene kreditne sposobnosti za fizička i pravna lica, kreditni biro.
Ukinuli smo PDV kod uvoza za humanitarnu pomoć i za donacije iz inostranstva, kao i na dobra koja su izvezena iz Srbije, a koja se u Srbiju vraćaju neprodata, zato što ne odgovaraju kvalitetu koji zahteva inostrani kupac.
Dešavalo se da se roba izveze, a da se onda, pošto je jedan deo nekvalitetan, vrati u Srbiju; onda se po ovom starom zakonu obračunavao PDV, a mi to sada oslobađamo, ako se dokaže da je to roba koja je izvezena, ali je zbog neodgovarajućeg kvaliteta na zahtev ino-kupca vraćena u zemlju.
Takođe, uvodi se poresko oslobođenje za uvoz različitih pomagala za invalide, osim kod motornih vozila, dakle, za sva ostala pomagala za invalide.
Proširujemo pravo na odbitak prethodnog poreza, tako da će od dana stupanja na snagu ovog zakona obveznik PDV-a imati pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu izdataka za svoje zaposlene, i to za smeštaj u hotelima i sličnim objektima, za ishranu i prevoz. Dakle, moći će da odbije ove troškove od prethodnog poreza.
Isto tako, uočili smo da kod nekih firmi postoji efekat dvostrukog oporezivanja, kod prometa putničkih automobila, plovnih objekata. Sada smo uveli da ako obveznik PDV-a izvrši promet putničkih automobila, plovnih objekata i vazduhoplova za koje pri nabavci nije imao prava na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno, smatraće se da do ovog prometa nije došlo, u smislu Zakona o PDV-u. Faktički, ovaj promet neće imati posledice PDV-a, već samo od poreza na prenos apsolutnih prava, a do sada je bilo dvostruko sve oporezovano.
Takođe smo uveli pravo na povraćaj PDV-a tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, i to: Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Islamskoj zajednici, Katoličkoj crkvi, Slovačkoj crkvi, Jevrejskoj zajednici, Reformatorskoj hrišćanskoj crkvi i Evangelističkoj hrišćanskoj crkvi. I, propisujemo pravo na refakciju, odnosno povraćaj PDV-a za promet dobara i usluga koji im se vrši u Srbiji, kao i za dobra koja uvoze, neposredno povezana sa njihovom verskom delatnošću.
Ovaj zakon, odnosno izmena i dopuna Zakona propisuje pravo na refundaciju PDV-a koji je već plaćen u prvih šest meseci ove godine za zdravstvene ustanove, za dobra koja su predmet ugovora o donaciji i humanitarnoj pomoći, a platilo je Ministarstvo zdravlja.
Drugim rečima, pošto je sadašnje rešenje imalo plaćanje PDV-a na humanitarnu pomoć i na donacije, mi sada vršimo refundaciju, povraćaj sredstava iz budžeta zdravstvenim ustanovama, jer je Ministarstvo zdravlja platilo PDV za njih.
Takođe će biti izvršena refundacija, odnosno povraćaj sredstava tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama za usluge, odnosno uvoz dobara koja su povezana sa verskom delatnošću.
Ovo su izmene Zakona o PDV-u. Još jednom želim da kažem da je PDV osnovni stub javnih finansija.
Mi smo i dalje gledali odgovarajuću direktivu Evropske unije i moram da kažem da smo kod stanova odlučili da snizimo na 8%, bez obzira što većina zemalja Evropske unije ima višu stopu PDV-a, odnosno stopa je osnovna. Nekoliko zemalja Evropske unije ima stopu koja je snižena. Smatrajući da je jedan od prioriteta naše države rešavanje stambenog pitanja odlučili smo da stopu za novoizgrađene stanove smanjimo na 8%, sa željom da pospešimo stanogradnju.
Sledeći zakon koji je pred vama je Predlog izmena i dopuna Carinskog zakona. On donosi sledeće novine. Omogućava se građanima koji rade u inostranstvu da uvezu određene predmete domaćinstva bez plaćanja carine. Takođe, invalidima se omogućava uvoz motornih vozila bez plaćanja carine.
Ovim zakonom se reguliše postupak sticanja dozvole za rad carinskih agenata koji su Carinskim zakonom utvrđeni. Taj postupak za dobijanje dozvole nije bio precizno definisan.
Takođe, omogućava se otvaranje slobodnih carinskih prodavnica na međunarodnim aerodromima.
Vlada dobija ovlašćenje da može povećati ili smanjiti propisane carinske stope do 50%, usled poremećaja na tržištu, odnosno za robu za koju je Carinskom tarifom propisana stopa nula može se odrediti stopa carine maksimalno do pet posto.
Moram da kažem da se u drugim zemljama carinska tarifa ne menja u Skupštini, već je menjaju same vlade, s obzirom da se zbog tržišnih okolnosti dešava da je za neki proizvod potrebno sniziti carinu. Retki su slučajevi povećanja carinskih stopa, imajući u vidu ugovore koji postoje sa Svetskom trgovinskom organizacijom. Zbog fleksibilnosti mi nismo uzeli za pravo da Vlada može potpuno da menja carinsku tarifu, već su ograničenja data.
Što se tiče pogodnosti za naše povratnike iz inostranstva, dakle, naši ljudi koji rade u inostranstvu imaju pravo da uvezu predmete za domaćinstva, osim motornih vozila, ukoliko su domaći državljani i ukoliko su bili na radu u inostranstvu neprekidno dve godine. To je uslov.
Takođe propisujemo koje kategorije lica sa invaliditetom mogu da uvoze automobile bez plaćanja carine. To su: invalidi sa telesnim oštećenjem od najmanje 70%, vojni invalidi od prve do pete grupe, civilni invalidi rata od prve do pete grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije, paraplegičari, lica obolela od cerebralne i dečije paralize, lica obolela od multipleks skleroze i roditelji višestruko ometene dece u razvoju, s tim da se uvodi zabrana prodaje tako uvezenih vozila u roku od tri godine ukoliko su polovna vozila u pitanju, a za nova vozila propisuje se zabrana otuđenja vozila pet godina. Ovo su osnovne izmene Carinskog zakona.
Pred nama je potpuno novi zakon o Carinskoj tarifi. Kao što znate, Srbija ima jedan stari Zakon o Carinskoj tarifi, koji je faktički nasleđen od bivše SRJ. Mi smo uradili zakon po standardu HS 2002. Faktički, uskladili smo ga sa Kombinovanom tarifom Evropske unije u pogledu nomenklature. Jako je važno da Skupština usvoji ovaj zakon, jer će to biti osnov za pregovore Srbije od 5. oktobra sa Evropskom komisijom za zaključivanje ugovora o asocijaciji i pridruživanju. Takođe, ova carinska tarifa biće osnov za pregovore Srbije o članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Zašto donosimo tarifu? Prvo, povećava se broj tarifnih stavova sa sadašnjih 8.000 na preko 10.000. Drugo, znate i sami da je Akcioni plan harmonizacije ekonomskog sistema Srbije i Crne Gore doveo do određenih debalansa u zaštiti, tako da su podignute carine za neke proizvode koji se u Srbiji ne proizvode, a spuštene su enormno za nešto što se u Srbiji proizvodi, kako bi se izvršila (u avgustu 2003. godine) harmonizacija ekonomskog sistema Srbije i Crne Gore. Između ostalog, to je dovelo, dobrim delom, prošle godine do enormnog rasta uvoza, jer su neke stope bile izuzetno niske za proizvode koji se proizvode u Srbiji.
Novom carinskom tarifom mi podižemo carinske stope za 142 proizvoda. To su uglavnom poljoprivredni proizvodi, proizvodi industrije kože, industrije nameštaja, industrije električnih aparata za domaćinstvo i neki drugi. Navešću neke od proizvoda gde smo predložili povećanje carina. Naime, predložili smo da se stope carine povećaju za neke poljoprivredne proizvode kojima Srbija obiluje.
Primera radi, za brašno je carinska stopa trenutno 5%, a mi je podižemo ovim predlogom na 20%. Podižemo za zelenu salatu, za kajsije, breskve, jabuke, kruške, ostalo voće koje se proizvodi u zemlji, za slatku papriku, za ostalu papriku, seme šećerne repe, seme lucerke, hmelj. To su poljoprivredni proizvodi za koje se carinska stopa podiže. Primera radi, za jabuke sa 5% na 15%.
Faktički, imali smo čudnu situaciju da su bile podignute carinske stope za kivi i mandarine i za neke proizvode koje Srbija uopšte ne proizvodi, a da su za jabuke i kruške bile spuštene zbog harmonizacije sa Crnom Gorom. Na ovaj način mi štitimo našu domaću poljoprivredu.
Takođe, podižu se carine na nameštaj sa 10% na 20%, kako bismo zaštitili našu drvnu industriju; za gotove gume sa 10% na 20%, s obzirom da Srbija ima nekoliko veoma značajnih međunarodno priznatih proizvođača u industriji gume, kao što su "Tigar" iz Pirota, "Trajal" iz Kruševca, "Ruma-guma" i ostali.
Što se tiče snižavanja carina, snižavaju se carinske stope za 164 proizvoda. To su uglavnom sirovine i poluproizvodi koji se ne proizvode u zemlji i uglavnom smo vodili računa da su to sirovine u granama koje su izvozno orijentisane i u granama za čijim proizvodima postoji domaća tražnja. To su, pre svega, sirovine za crnu metalurgiju, obojeni metali - aluminijum, drvnu industriju, tekstilnu industriju, grafičku industriju.
Faktički, ako se sećate, zbog zaštite podgoričkog kombinata aluminijuma i Željezare Nikšić bile su enormno podignute carinske stope za sirovine od aluminijuma, odnosno čelika, što je značajno opteretilo naše proizvođače gotove robe, jer se dešavalo da je zaštita za gotove proizvode bila niža od carine na sirovine, tako da su svi redom trpeli poslednjih godinu i po dana gubitke. Novoformirana vlada odmah je uvela carinske kontingente za te proizvode, a sada to formalizujemo kroz spuštanje ovih carina u Carinskoj tarifi. Imajući u vidu da imamo pristup ″dvostrukog koloseka″ u pridruživanju Evropskoj uniji, ovo je bilo i formalno moguće.
Kao što znate, naša zemlja je 2001. godine zaključila poseban sporazum sa Evropskom unijom kojim nam je odobren bescarinski izvoz za 96% naših proizvoda u Evropsku uniju, uz obavezu da Srbija ne može samostalno da podiže nivo carinskih stopa. Stoga želim da ovaj parlament obavestim da je Ministarstvo finansija tražilo i dobilo od Evropske komisije dozvolu za podizanje carinskih stopa za 142 proizvoda.
Znam da je naša Privredna komora imala zahteve za povećanje nekih carinskih stopa kod drugih proizvoda, međutim, mi smo dobili saglasnost za ova 142 proizvoda. To je tzv. stand still aranžman koji imamo sa Evropskom unijom, i ukoliko bi se povećavale stope za neke druge proizvode Evropska unija bi mogla da potpuno ukine bescarinski izvoz naših proizvoda na tržište Evropske unije. Zbog toga nismo ovo radili bez dogovora sa Evropskom unijom, naprotiv, ovo je potpuno završeno sa Evropskom komisijom.
Koji je efekat povećavanja, odnosno smanjivanja stope carine na ukupnu zaštitu naše privrede? Najpre, spuštamo carinske stope na robu čiji je uvoz bio u vrednosti od oko 200 miliona dolara prošle godine, a dižemo carinske stope na proizvode čiji je ukupan uvoz bio oko 800 miliona dolara prošle godine. Dakle, za ovih 140 i nešto proizvoda (uvezeno ih je za 800 miliona dolara, a to znači da su značajno povećavali naš spoljnotrgovinski deficit) dižemo carinu kako bismo smanjili taj deficit, a spuštamo carine za 160 i nešto proizvoda, čiji je uvoz imao relativno beznačajnu vrednost.
Prosečna carinska stopa se sada snižava za svega 0,09%; sa sadašnjih 8,80 spušta se na 8,71. Međutim, to je prosečna carinska stopa, daleko relevantnija za ekonomsku analizu je ponderisana carinska stopa, ponderisana vrednošću uvoza. Ponderisana carinska stopa nakon ovih izmena ostaje na istom nivou i iznosi 6,3%. Dakle, Srbija, moram da kažem, ima relativno nisku carinsku stopu, iako je u procesu usaglašavanja i sa komorom i sa privrednicima bilo zahteva da snižavamo još neke carinske stope.
Bilo je možda i opravdanih zahteva da ukinemo ovu stopu od 1% na uvoz, recimo, opreme i nekih drugih proizvoda i da bude nula, s obzirom da su troškovi carinskog postupka često skuplji od samih fiskalnih prihoda. Međutim, mi to nismo u ovom času uradili samo iz strateških razloga, jer nam predstoje pregovori sa Svetskom trgovinskom organizacijom, gde ćemo morati da damo neke koncesije u pregovorima i da neke carinske stope dodatno snizimo.
Još nešto što je jako važno da građani Srbije i parlament znaju – osnova pregovora sa Evropskom unijom svodi se na to da kažemo u kom periodu će Srbija biti sposobna da carinske stope u razmeni sa Evropskom unijom svede na nulu. Sada su carinske stope ovakve kao što vidite u tarifi. Mi ćemo morati u nekom periodu, verujem ne kraćem od pet godina, svesti sve te carinske stope u razmeni sa Evropskom unijom na nulu, ukoliko želimo da postanemo član Evropske unije.
Moram da kažem da su slične pregovore do sada vodile već i Hrvatska, Makedonija i neke druge zemlje, Bugarska i Rumunija naravno, i da je to uobičajena praksa. Mislim da će naša pregovaračka pozicija biti da to bude rok od pet godina, kada ćemo morati sve carinske stope za uvoz robe iz Evropske unije da svedemo na nulu, što ne znači da nećemo moći da imamo zaštitu za uvoz robe iz drugih zemalja.
Ovaj carinski zakon omogućava da se uvedu posebne mere zaštite, recimo, za uvoz robe iz Kine, za uvoz robe van Evropske unije. Mi ćemo vrlo brzo, zajedno sa Privrednom komorom, razraditi mehanizme ne samo carinske, već i vancarinske zaštite što se tiče robe sa ovih područja.
Inače, moram da vam kažem da su efikasne mere koje je naša carina do sada sprovela, jer smo sveli broj uvoznih punktova za uvoz evro-azijske robe na tri u Srbiji. Uvoz iz Kine u prva četiri meseca ove godine smanjen je za 30%, ali siguran sam da ima još prostora da se zaštiti naša proizvodnja.
Takođe, želim da kažem da postoji promena u vancarinskoj zaštiti. Pitajte proizvođače paradajza u leskovačkom kraju; više se niko ne žali na uvoz paradajza iz Makedonije, Bugarske, iz drugih zemalja.
Nažalost, sada smo došli u drugu situaciju. Sada je hrana za građane skupa. Dakle, s jedne strane, uspeli smo da podignemo cene poljoprivrednih proizvoda za poljoprivrednike, ali imamo drugi problem – najveći deo indeksa rasta cena u prvih pet meseci jeste rast cena hrane. Imamo vrlo čudnu situaciju: Srbija, koja je poljoprivredna zemlja, ima skupu hranu. Naravno, bogate zemlje mogu sebi da dozvole da subvencionišu u većem delu poljoprivrednike. Mi, međutim, imamo tih 20 milijardi na raspolaganju, koliko imamo u budžetu.
Zbog toga je važno da što pre krenemo u pregovore sa Evropskom unijom; najveći deo pretpristupnih fondova Evropske unije da iskoristimo za poljoprivredu, jer nemamo mogućnosti da dodatno subvencionišemo poljoprivredu. Dakle, moramo da održimo dobre cene za poljoprivrednike, a s druge strane, moramo da vodimo računa da spustimo cene gotovih proizvoda za građane.
O preostalim zakonima, koji su takođe važni, čini mi se da su ova tri ključna, biću nešto kraći. Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ima nekoliko novina.
Prvo, snižava se osnovica doprinosa za zarade koje naši ljudi ostvaruju u inostranstvu. Dakle, ako naše firme rade u inostranstvu, nakon što se usvoji ovaj zakon, plaćaće doprinose na istu osnovicu kao da rade u zemlji. Trenutno je ova osnovica čak i do 3, 4, 5 puta veća. Zbog toga se dobar deo doprinosa i ne plaća, već se radi na crno. Faktički, ovo će pomoći našim građevinarima da mogu da iskažu stvarne iznose plata koje isplaćuju našim radnicima. Ovo je predlog koji je usaglašen sa Privrednom komorom, odnosno Udruženjem za građevinarstvo i Udruženjem za stambenu privredu.
Što se tiče poljoprivrednika, a imajući u vidu da smo u Zakonu o porezu na dohodak građana oslobodili plaćanja poreza na katastarski prihod poljoprivrednike za 2004. i 2005. godinu, ovde preciziramo da je za kalendarsku godinu za koju se ne utvrđuje i ne plaća porez na dohodak građana na katastarski prihod osnovica doprinosa najniža mesečna osnovica za kategoriju obveznika, znači 40% od prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u četvrtom kvartalu prethodne godine.
Velika novina u ovom zakonu je plaćanje doprinosa za samostalne umetnike. Naime, primetili smo da niko ne plaća doprinose kada su samostalni umetnici u pitanju, iz razloga što je obaveza za isplatioce honorara da plate 20% poreza i još odgovarajući doprinos, tako da je ukupna obaveza preko 50%. Faktički, niko od isplatilaca honorara to ne želi da plaća, na crno se plaćaju honorari samostalnim umetnicima.
Odlučili smo da promenimo tu praksu i da onima koji isplaćuju te obaveze ukinemo obavezu plaćanja doprinosa, da je prebacimo na same umetnike. Drugim rečima, isplatilac honorara od sada će plaćati samo 20%. Sve ono što je do sada išlo na crno ući će u legalne tokove. Za takvu vrstu delatnosti 20% jeste niska stopa poreza.
S druge strane, samostalni umetnici će morati da plaćaju akontacione doprinose na osnovicu koju sami izaberu. Imaju mogućnosti da izaberu četiri osnovice: najnižu mesečnu osnovicu, ako se radi o slikarima, vajarima, onima koji imaju manja primanja. Najniža mesečna osnovica doprinosa je 40% od prosečne plate u poslednjem kvartalu u prethodnoj godini. Mogu da izaberu prosečnu mesečnu zaradu, dvostruku prosečnu zaradu, četvorostruku.
Međutim, oni će plaćati mesečno, dakle akontaciono doprinose, a onda će se na kraju godine vršiti konačni obračun, podnosiće se prijava kao što se podnosi prijava za godišnji porez na dohodak građana, tako da će oni koji ostvare veće honorare platiti veću razliku, oni koji su imali manje zadržaće se na akontacionom plaćanju i na taj način konačni obračun će svoditi stvarno stanje.
Na ovaj način, mi ćemo preko isplatioca honorara tačno dobiti i videti koliko zapravo samostalni umetnici zarađuju, jer će isplatioci honorara biti motivisani da sav honorar plate, jer su sa 20% poreza oni rešili to. Kada to plate umetniku, automatski poreska uprava ima evidenciju koliko je kome plaćeno i onda kontrolišemo kako oni plaćaju doprinose. Oni koji dobiju, ne znam, za neku ploču 10.000 evra (a to će biti evidentirano) moraće da plate srazmerno veće doprinose, s tim što su maksimalni doprinosi isti kao i za sve druge građane, a maksimalno je petostruka prosečna plata; to je ono što je maksimalan doprinos i plaća se na osnovicu koja je jednaka petostrukoj prosečnoj plati. Drugim rečima, to je ekvivalentno plati od nekih 75.000, 80.000 dinara mesečno.
Ovo se odnosi na samostalne umetnike i radnike u kulturi koji nisu osigurani po drugom osnovu. Za druga lica koja ostvaruju ugovorene naknade, a koja su osigurana po drugom osnovu, koja su u radnom odnosu, preduzetnici, zadržava se plaćanje doprinosa za PIO po odbitku, dakle stari sistem se zadržava i doprinosi se obračunavaju i isplatilac to isplaćuje prilikom isplate prihoda.
Dakle, odnosi se samo na samostalne umetnike i radnike u kulturi koji nisu osigurani po drugom osnovu, a to je jako važno da se kaže.
Takođe, regulišemo na povoljniji način plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike. Sveštenici, verski službenici, monasi i monahinje plaćaće ubuduće doprinos po rešenju poreskog organa na osnovicu koju opredeli crkva, odnosno verska zajednica, zavisno od dužnosti, školske spreme, radnog staža i drugih ličnih svojstava osiguranika, u jednom od sledećih iznosa: može da bude najniža mesečna osnovica, a to je 40% od prosečne zarade, ili prosečna mesečna zarada pomnožena koeficijentom jedan, dva, tri, četiri ili pet. Takođe će crkva odrediti, a pretpostavljam da postoji i konačni obračun na kraju tog perioda.
Još jednu stvar vraćamo u ovaj zakon, koju smo pre godinu dana ukinuli. Imali smo dobru volju kada smo prethodne godine u Zakonu od plaćanja doprinosa oslobodili poslodavce koji ne isplaćaju zarade svojim radnicima. Želeli smo da pomognemo onim preduzećima koja su u teškoćama. Međutim, ispostavilo se da je to dovelo do evazije, odnosno izbegavanja plaćanja doprinosa.
Zbog toga vraćamo ovu obavezu za poslodavce – moraju da obračunavaju doprinose na najnižu mesečnu osnovicu, bez obzira da li su isplatili ili nisu isplatili zaradu, kako se ne bi desilo (a ima puno takvih slučajeva, od privrednika do medija) da se ne isplati zarada, samim tim se i ne obračuna doprinos, a u stvari se plata da na crno. Dakle, moramo da vodimo računa da obezbedimo odgovarajuće finansiranje i za penzioni, za zdravstveni fond, za Fond za osiguranje od nezaposlenosti. Ipak smo odlučili da vratimo.
Što se tiče preduzeća koja su u teškoćama, inače je donet amandman na Zakon o privatizaciji da se mogu otpisati svi dugovi do 31.12.2004. godine, ukoliko se u procesu restrukturiranja nađe odgovarajući kupac i da je to uslov za privatizaciju, tako da postoji mogućnost konverzije u vlasništvo. U svakom slučaju, na ovaj način želimo da povećamo disciplinu u plaćanju doprinosa.
Takođe za strance koji su na školovanju i stručnom usavršavanju u Republici Srbiji povećavamo osnovicu doprinosa za zdravstveno osiguranje na iznos prosečne mesečne zarade u Republici ostvarene u četvrtom kvartalu, umesto dosadašnje najniže osnovice. Smatramo da oni iz inostranstva koji studiraju u Srbiji imaju novca da plate doprinos na veću osnovicu i da to ne mora da bude doprinos kao što je, recimo, za tekstilce.
Što se tiče najbitnijih izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, znate i sami da je u poslednjih godinu dana značajno povećana naplata poreza.
Ovim zakonom dodatno pooštravamo finansijsku disciplinu. Pre svega, uočili smo jedan način za izbegavanje poreza, koji je nedopustiv u bilo kojoj zemlji, a prethodno smo propustili da to uredimo našim zakonom.
Primera radi, ako neko ima firmu koja duguje, on osnuje drugu firmu i onda putem asignacija, cesija i kompenzacija vrši delatnost, a zapravo izbegava plaćanje poreza. Na ovaj način ima u Srbiji nekih firmi koje deluju jako uspešno, koje troše milione na reklamne kampanje na TV, a da državi ne plaćaju redovno niti doprinose, niti poreze.
Ovde imamo jednu vrlo važnu promenu. Faktički, poreski obveznik kome se utvrdi poreska obaveza i pokrene postupak prinudne naplate iz novčanih sredstava za taj dug više neće moći da izmiruje obaveze prema trećim licima putem asignacije, cesije ili kompenzacije, pre namirenja poreskog duga. Dakle, odnosi se samo na one kojima se utvrdi poreska obaveza i pokrene postupak prinudne naplate.
Da ne bi bilo u javnosti zabuna, ostaje instrument asignacije, cesije i kompenzacije, ali ne za ovu kategoriju poreskih obveznika. Takođe, banka će biti dužna da po prijemu naloga za plaćanje odmah obustavi izmirenje novčanih obaveza poreskih obveznika putem asignacije, cesije ili kompenzacije. Ovo ograničenje se ne odnosi samo na plaćanje po osnovu isplata zarada, otpremnina i drugih naknada troškova zaposlenima.
Takođe, ovim zakonom utvrđujemo brži i efikasniji postupak prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem. U Srbiji do pre godinu dana, zapravo, nije bilo namirivanja poreskog duga prodajom pokretnih i nepokretnih stvari. To je jedan od osnovnih vidova za uspostavljanje poreske discipline u svim razvijenim zemljama u svetu.
Trenutno mi u Srbiji sprovodimo 6.000 takvih postupaka, iz prostog razloga što se dešava da dok se nekome kao založno pravo ne popiše imovina taj uopšte nema nameru da plati porez. Često se dešava da onog časa kada se stavi zaloga na imovinu i kad se pokrene taj postupak taj obveznik nađe sredstva i plati porez i onda ne dođe do prodaje imovine. Mi na ovaj način faktički želimo da pojačamo finansijsku disciplinu.
Jasno je – imajući u vidu da je ovaj zakon i do sada predviđao neka krivična dela, a uvodi se i novo poresko krivično delo, a to je neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit – sve dok sudovi ne budu nekoga osudili za utaju poreza, mi nećemo imati pravu poresku disciplinu. Podneli smo veliki broj krivičnih prijava za utaju poreza u poslednjih godinu dana. Do sada nemamo ama baš nijedne presude sudova za utaju poreza.
Jasno je da ne možemo u potpunosti da uspostavimo finansijsku disciplinu, sve dok sudovi ne budu presuđivali u ovim pravnim stvarima. Međutim, zato ovaj zakon omogućava da se finansijski makar država naplati i imamo, faktički, jednak tretman za sve u Srbiji.
Što se tiče kontrole u naplati poreza, moram da kažem da su revolucionarnu ulogu odigrale fiskalne kase koje su uvedene prošle godine. Imajući u vidu da imamo suficit u budžetu, sutra ćemo na Vladi doneti odluku da svi oni koji treba da nabave GPRS uređaj, dakle, daljinske terminale za davanje izveštaja poreskoj upravi, a imaju promet do 20 miliona dinara (a to je 105.000 poreskih obveznika u Srbiji), budu oslobođeni plaćanja tog uređaja do iznosa od 150 evra, odnosno dobiće u tom iznosu poreski kredit, što znači da će ga oni nabaviti, ali već u sledećem poreskom periodu neće platiti državi porez u iznosu od 150 evra.
Faktički, na taj način oslobađamo one obveznike koji imaju promet do 20 miliona, a to su mala i srednja preduzeća, 105.000 takvih poreskih obveznika u Srbiji. Oni plaćaju tromesečno PDV. Oni će imati poreski kredit za nabavku GPRS terminala u vrednosti od 150 evra po komadu.
Imamo još dva zakona. Jedan je Predlog zakona o izdavanju doplatne poštanske marke. Naime, prestankom važenja zakona o porezu na promet prestaje osnov da država izdaje doplatne poštanske marke kojima se finansiraju različite humanitarne akcije.
Ovim zakonom stvaramo osnov da Vlada može da izdaje doplatne poštanske marke za obezbeđivanje dela sredstava za humanitarne akcije, projekte od javnog interesa, obeležavanje istorijskih i kulturnih događaja, kao i druge projekte od šireg društvenog značaja.
Konačno, pred vama je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama. Moram da kažem da sam u ime Vlade određen kao izvestilac o ovom zakonu; inače, to su takse koje su uvedene na zahtev različitih ministarstava, zbog otvaranja nekih novih delatnosti.
Neke takse su snižene, primera radi, takse za transport šljunka, peska, s obzirom da je taksa na izvoz ovih proizvoda iz zemlje bila viša nego, maltene, cena tog proizvoda, pa smo bili nekonkurentni u ovoj oblasti. Neke takse se uvode zbog novih poslova i zbog novih zakona koje je ova skupština u međuvremenu donosila. Kada proučite ovaj zakon, videćete da se uglavnom radi o taksama iz nadležnosti drugih ministarstava, a mi smo samo, po Zakonu o Vladi, nadležni da ovaj zakon predložimo.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić.

Želim da ispred poslaničke grupe DSS kažem javnosti i poslanicima da ćemo glasati za predložene zakone. Smatramo da oni donose određena olakšanja, preko potrebna, kako bi živnula privreda, a takođe pokušavaju da uvedu finansijsku disciplinu u onom sektoru koji razjeda naše društvo, mislim na sektor sive ekonomije. Dakle, ovo jeste još jedan korak ka uvođenju reda u našim životima, posebno u privrednom životu.
Što se tiče Zakona o PDV-u, drago mi je što su efekti PDV-a onakvi kakve smo očekivali kada smo uveli PDV. To jeste bila revolucija u oblasti našeg poslovanja i finansija i svakako da smo sa velikom znatiželjom očekivali da vidimo prve efekte uvođenja PDV-a, prošle godine. Normalno je da su mnogi bili skeptici, mada ću podsetiti i narodne poslanike i javnost da su gotovo sve poslaničke grupe bile za to da se uvede PDV; čak su poštovale i odluku, odnosno predlog ministra da se po dve stope PDV-a uvedu u naš sistem.
Naravno da uvek ima pritisaka da se iz više, iz opšte stope pređe u posebnu, nižu stopu. Normalno je, takođe, da oni koji imaju nižu stopu žele da imaju i nultu stopu, međutim, uvažavajući pravilo paradoksa PDV-a, čini mi se da je ponajbolje imati dve stope, višu i nižu i najbolje je biti jako restriktivan u zahtevima za prelazak iz više u nižu stopu.
Mislim da je ovo što nam predlaže ministar jako korisno i dobro je da neki artikli pređu iz niže u višu stopu. On je već nabrajao o kojima se radi, a ja ću istaći samo stambenu izgradnju, nove stanove, što će svakako doprineti da se podigne standard našeg stanovništva i omogućiti da, po mojoj proceni, stanovi u Srbiji budu jeftiniji.
Još kada bi nam zaživela nacionalna korporacija na onakav način kako smo je zamišljali, nacionalna korporacija za stanovanje, pretpostavljam da bi živnula stambena izgradnja, da bi mnogi mladi ljudi mogli da stignu do krova nad glavom, da čekamo niže kamatne stope. Sve je to u rukama i izvršne vlasti, a posebno parlamenta koji treba da donese takve zakone koji će stabilizovati kamatne stope i oboriti ih.
Što se tiče Carinskog zakona... Sinoć su mnogi od nas bili na koncertu "Bijelog dugmeta" i pretpostavljam da su se mnogi setili sa dozom nostalgije onih prošlih vremena i one Titove Jugoslavije, ali mnogi zaboravljaju da su carinske stope u to doba bile enormno visoke, da se za farmerke plaćalo negde 50-60% carine, ili ne znam koliko u odnosu na nabavne cene.
Hvala bogu da je Srbija zemlja koja ima carinsku stopu ispod 10%, negde oko 8,8%. Dobro je što ovim paketom carinskih zakona pokušavamo da oborimo još carine.
Nadam se da će taj promet roba i dobara biti neograničen u najskorije vreme, i dobro je što se insistira da se ograniči, odnosno da se spreči uvoz bofl robe. Ona uništava domaću proizvodnju i moramo naći prave mehanizme koji neće štetiti našem statusu, neće štetiti da naša zemlja bude u svetskom tržištu inkorporirana na pravi način, ali istovremeno valja štititi domaću proizvodnju.
Što se tiče ovog zakona o poreskoj administraciji, svakako da nam je potrebno uvođenje reda u toj oblasti. Na kraju, imamo iskustva nakon uvođenja PDV-a i fiskalnih kasa i dobro je primeniti iskustvo u preciziranju onoga što valja raditi u poreskoj policiji i ostalim organima poreske uprave.
Želim ovom prilikom da istaknem da se ministar poprilično restriktivno ponaša prema nekim svojim upravama, kao što je poreska uprava, i da mnogi delovi poreske uprave u Srbiji imaju određenih problema sa funkcionisanjem zbog toga što prosto nemaju dovoljno sredstava kako bi obavljali svoju delatnost na pravi način.
Nije, naravno, popularno o ovome da pričam, ali ne mogu da ne kažem da poreska policija u Požarevcu drži lavore i kofe kada pada kiša i da nemaju sredstava da obavljaju svoju delatnost.
Mislim da je to nedopustivo i molio bih ministra da prosto odvoji određena sredstva kako bi jedan važan državni organ imao normalne uslove za funkcionisanje. Pričam bukvalno o nekim stvarima koje tište ljude koji obavljaju važan državni posao.
Za sam kraj želim da kažem – uvek smo spremni da kritikujemo rad policije i mnogih organa, red je neki put da ih pohvalimo. Sinoć ili noćas Beograd je imao jednu od najvećih svetkovina za Vidovdan. Imali smo 200 hiljada ljudi na beogradskom hipodromu, ludo se provodili, ali bez ijednog incidenta, i hvala ministarstvu policije koje je umelo to na dobar način da organizuje.

Da li još neko od predsednika želi reč? Da. Narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva finansija, DS će glasati za ove predloge zakona, jer smatramo da se radi o tehničkim izmenama, pogotovo kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o poreskom postupku.
Takođe, pozdravljamo izmene koje su date Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Ako se malo bolje konsultuje stenogram sa sednice kada je usvajan Zakon o porezu na dodatu vrednost, onda se svi narodni poslanici mogu uveriti da su se upravo primedbe Demokratske stranke odnosile na najveći deo proizvoda koji se sada izuzima iz veće stope plaćanja poreza na dodatu vrednost i prebacuje na stopu od 8%, da je to zapravo bio i originalni predlog DS-a.
Žao mi je što ovim nisu obuhvaćeni neki drugi proizvodi, kako bi se pre svega omogućila dostupnost mladim, talentovanim ljudima čitavog niz uređaja, opreme koja je potrebna upravo za razvoj obrazovanja, za razvoj nauke. Ali, nadam se da ćemo u nekom sledećem izvlačenju, u nekim sledećim promenama, kada se steknu odgovarajući uslovi, razmatrati i te proizvode i smanjenje poreza na dodatu vrednost za te proizvode.
Dakle, ne bih želeo da pričam puno o tom zakonu, imajući u vidu da se radi o realizaciji zahteva koje smo još pre godinu dana, prilikom usvajanja poreza na dodatu vrednost, postavili. Smatram da je ovo dobar potez Ministarstva finansija, odnosno Vlade Republike Srbije.
Ono što je bio neposredni povod da se uopšte javim za reč i da pristupim ovoj govornici bio je komentar u uvodnom ekspozeu ministra na temu izmena i dopuna Carinskog zakona, odnosno pojedinih carinskih odredaba. Po ko zna koji put ovde se ponavlja priča da je u procesu harmonizacije došlo do značajnog carinskog opterećenja domaće privrede i do nekontrolisanog smanjenja carinskih stopa za određenu grupu proizvoda, odnosno do povećanja carinskih stopa za one proizvode koji se uvoze i koji se ne proizvode u našoj zemlji.
Moram da priznam da ukoliko smo želeli da imamo zajedničku državu, a to jeste bila volja većine, onda je harmonizacija dva ekonomska sistema bila neminovna. Još jednom zbog javnosti želim da ponovim da je u potpunosti izvršena carinska harmonizacija, odnosno stvaranje carinske unije, izuzev za 52 ili 56 proizvoda iz oblasti poljoprivrede.
Sam postupak harmonizacije, odnosno stvaranja jedinstvene carinske unije obuhvatio je više od 9.000 carinskih stavki. Taj posao trajao je više od tri meseca i on je urađen (mogu slobodno da tvrdim, pošto sam neposredno bio uključen u to) na najoptimalniji i najefikasniji način, na način koji je obezbedio punu zaštitu upravo onih privrednih sektora koji su tek pristupali procesu privatizacije, odnosno procesu restrukturiranja.
Dovoljno je pogledati deo koji se odnosi na metalnu industriju, pogotovo deo koji se odnosi na proizvodnju saobraćajnih sredstava, i videti u kojoj meri je tvrdnja koju izričem za ovom govornicom tačna. Međutim, tu se radi takođe o nečem drugom, što je u suštini metodološko pitanje i, rekao bih, strateški pristup.
Prvo, želim da podsetim javnost i vas, gospodo narodni poslanici, da smo prvo nekontrolisano smanjenje carinskih stopa imali januara 2001. godine, zakonom koji je usvojila bivša Savezna vlada, na predlog potpredsednika Savezne vlade gospodina Miroljuba Labusa. U trenutku kada je taj carinski zakon usvojen, koji je za više od 5% smanjio prosečnu carinsku stopu, januara 2001. godine, Vlada Republike Srbije trajala je tek dva dana. Faktički, Vlada nije imala prostora da se izjasni o stepenu smanjenja zaštite srpske privrede, iako se taj zakon dominantno, odnosno isključivo odnosio na srpsku privredu, jer Crna Gora je već odavno imala potpuno drugačiji carinski zakon, bez obzira što je formalno zakonodavstvo u toj oblasti bilo u nadležnosti Savezne vlade.
Dakle, u najmanju ruku nije politički korektno optuživati druge za nekontrolisano smanjenje carinske zaštite pojedinih privrednih grana i nekorektno je i nefer reći da je pretrpljena velika šteta u procesu harmonizacije dva carinska sistema, što jeste bila posledica prethodno donete ne samo političke odluke, koliko mi se čini, svih ključnih političkih aktera na političkoj sceni. Neki od njih se danas nalaze u vlasti, kao što su DSS, G17, a neki se nalaze u opoziciji, kao što je Demokratska stranka.
Ali, u tom trenutku kada je donošena Ustavna povelja sve relevantne političke snage su se nalazile na jednoj strani, potpisale su donošenje Ustavne povelje, dakle prihvatile su Predlog ustavne povelje, a kao posledica sledilo je usaglašavanje dva carinska sistema – jedan mukotrpan posao koji je opet izvodila Republička vlada i koji je, još jednom ponavljam, urađen na najbolji način za srpsku privredu, imajući u vidu kolike su bile različitosti u pojedinim tarifnim ili carinskim stavkama u crnogorskom zakonodavstvu i u onome što je propisivalo savezno zakonodavstvo.
Drugo pitanje koje želim da postavim jeste suštinsko, strateško pitanje, pitanje strategijskog pristupa – da li mi danas treba da insistiramo i da se hvalimo kako podižemo carinske stope i štitimo domaću industriju ili treba da koristimo liberalni princip, koji će omogućiti punu konkurenciju i, na kraju krajeva, zaštitu potrošača, a ne giganata koji nemaju ekonomsku snagu i koji umesto ekonomske efikasnosti, umesto profita daju dnevne gubitke.
To je pitanje koje postavljam za sve vas. To je pitanje koje postavljam i tvorcima liberalne ekonomske koncepcije; odnosno, to nije samo pitanje, nego istovremeno i moja začuđenost zašto je došlo do zaokreta od prvobitno definisane liberalne ekonomske politike ka sve većem posezanju za državnim intervencionizmom. Ako pogledamo, to baš u praksi i nije tako. Bojim se da se sve više poseže za državnim intervencionizmom u odnosu na zaštitu privrede a na štetu potrošača.
Nije to baš u praksi tako, ali ovde se više radi o priči, jer to je populistička demagoška priča koja, nažalost, još uvek može da se "proda" javnom mnjenju i na kome mogu da se zarade odgovarajući poeni.
Da rezimiram, pošto ne želim više da oduzimam vreme Narodnoj skupštini – Demokratska stranka će dosledno, kao što je i do sada radila, podržati ove zakonske projekte, jer smatramo da ovo jesu kvalitetni koraci napred u ekonomskoj reformi. Omogućiće se korigovanje odgovarajućih grešaka i ugrađivanje odgovarajućih iskustava na osnovu dosadašnje primene Zakona o porezu na dodatu vrednost i, istovremeno, omogućiće se odgovarajuća korekcija grešaka koje su se zaista u pojedinim zakonima, da ih sada ne nabrajam, nalazile u originalnom tekstu.
Ono na čemu bih zaista insistirao, a što jeste duh Zakona o poreskom postupku i Zakona o porezu na dodatu vrednost, jeste kvalitetnija i brža refakcija poreza, odnosno isti tretman države, državnih preduzeća, sa jedne strane, i sa druge strane poreskih obveznika.
Znači, ako neko ima poreski kredit, onda mu treba čestitati, obračunati poreski kredit i reći – ne treba više da plaćaš porez, ovo ti vraćamo zato što si preplatio. Dakle, jedan kvalitetniji odnos između države, da ne navodim pojedine ustanove, odnosno institucije i, s druge strane, poreskih obveznika, ali to jeste jedan duži proces koji, na kraju krajeva, i jeste deo ustanovljenja potpune finansijske discipline. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala. Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo nekoliko stavova Socijalističke partije Srbije o predloženim izmenama i dopunama zakona ili o ovom čitavom setu zakona koji danas razmatramo. Najpre, kada je u pitanju Zakon o porezu na dodatu vrednost – to je na tragu onoga što smo mi mislili prilikom donošenja zakona. Mislim da svako ko je razuman mora da pozdravi smanjenje poreske stope za određene proizvode i usluge.
Naročito mislim da je važno što se došlo do shvatanja – da bi se podstakla izgradnja i prodaja stanova moramo ići sa nižom stopom, umesto 18% sa 8% poreza na dodatu vrednost, jer je iskustvo pokazalo da su svi oni koji su raspolagali stanovima za prodaju taj PDV uključili u cenu i tako povećali svoju cenu, a time smanjili mogućnost mladih ljudi i onih koji su bez stanova da kupe stanove.
Mislim da će ova mera biti značajna za podsticaj izgradnje novih stanova, pogotovo ako se bude kombinovala sa budućom kreditnom politikom koja je najavljena od strane ministra u pogledu odobravanja povoljnih kredita za kupovinu stanova, pre svega kada su u pitanju mladi ljudi.
Ovde je za mene interesantno zašto se nije još malo hrabrije išlo kada su lekovi u pitanju. Dobra je mera da se sa 18% poreza na dodatu vrednost smanji na 8%, ali za mene kao socijalistu bi bila najbolja mera da nema poreza na dodatu vrednost za lekove.
Mislim da od toga država ne bi imala nikakve štete, naprotiv, imala bi korist. A, građani bi, po meni, imali mogućnost da se jeftinije leče i da dođu do neophodnih lekova, i ne bi bilo tu razlika po osnovu ekonomskog statusa i po osnovu kupovine lekova u apotekama.
Sve drugo u ovim izmenama zakona je za socijaliste prihvatljivo, osim tamo gde smo podneli amandmane, jer mislimo da bi neka proširenja u pogledu oslobađanja trebalo da se dese i u oblasti poljoprivrede, nabavke poljoprivredne mehanizacije i mašina, kao i rezervnih delova za iste, za nabavku repromaterijala za poljoprivrednu proizvodnju i prodaju poljoprivrednih proizvoda domaćeg porekla od strane proizvođača. O tome ćemo govoriti kada bude na dnevnom redu rasprava o amandmanima.
Kada su u pitanju Carinski zakon i zakon o Carinskoj tarifi, mislim da tu treba da zadržim vašu pažnju, jer naizgled, to su tehnički zakoni, ali po meni su jako važni za buduću ekonomsku poziciju mnogih naših preduzeća sa spoljnotrgovinskim prometom sa inostranstvom i za platni bilans sa inostranstvom.
Malopre je gospodin Vlahović o tome govorio, ali ja bih ovde podsetio na nekoliko stvari. Sadašnji Zakon o carinskim tarifama važi već pune četiri godine i donela ga je Savezna skupština 2001. godine sa primenom od 1. juna 2001. godine. Dakle, već peta godina kako se primenjuje taj savezni zakon o carinskim tarifama.
Podsećam da je prethodna prosečna carinska stopa bila oko 15%. Izmenama tog zakona o carinskim tarifama došlo se do prosečne carinske stope od otprilike 9,32%, a onda je harmonizacijom odnosa sa Crnom Gorom ta prosečna carinska stopa smanjena na otprilike 7,5% ili 7,45%. Dakle, nisu u pravu oni koji govore o tome da ona prethodna republička vlada nije uticala na to da se smanje carinske stope i da se time smanji zaštita domaće privrede.
Mogu da postavim jedno praktično pitanje – šta bi se desilo da mi u protekle četiri godine nismo imali takvu politiku u oblasti carina i carinskih tarifa, da nismo imali takvu izloženost naše privrede inostranoj konkurenciji i tako liberalan pristup u spoljnotrgovinskim odnosima sa inostranstvom?
Siguran sam da bi rezultat nešto strože discipline, nešto jače zaštite domaće proizvodnje bio manji spoljnotrgovinski deficit, manji nepotreban uvoz i jača domaća privreda.
Mi smo našu privredu 2001. godine izložili konkurenciji kada ona nije bila spremna i u tom trenutku naša privreda je bila kao bolesnik koga treba da podignete iz kreveta i da ga naterate da trči sa onima koji su zdravi.
Imali smo, kada bismo sabrali, u te protekle četiri godine spoljnotrgovinski deficit od oko 15 milijardi dolara i razumno je postaviti pitanje da li smo mogli tih 15 milijardi dolara pametnije da iskoristimo, da li smo mogli taj devizni potencijal, ta devizna sredstva preko svojih poslovnih banaka drugačije da plasiramo za oživljavanje domaće proizvodnja, da je pripremimo za tu konkurenciju, jer ona nije sporna sama po sebi, ali je samo pitanje vremena.
Mislim da smo u tom trenutku, te 2001. godine, kao društvo prenaglili u otvaranju, u liberalizaciji, u uvozu i onoga što nam je nepotrebno, jer nam se činilo da je sve iz inostranstva jeftinije. Kada su se smanjile carinske stope sa 15% na 9%, učinilo nam se, hajde da kupujemo iz inostranstva.
Domaća proizvodnja se ugasila i mi smo faktički došli u takvu situaciju da i kada bismo hteli nešto da proizvedemo imamo mnogo problema da pokrenemo te privredne kapacitete, naročito one koji su orijentisani na izvoz. Zato je onaj zakon o podsticaju izvoza jako dobar, ali se bojim da će i on biti nedovoljan, ukoliko nastavi dalja liberalizacija spoljnotrgovinskih odnosa.
Šta pod tim podrazumevam? Kada pogledam ove carinske tarife, onda se prosto ponegde začudim, jer imam sledeću logiku: ako nam nešto treba i to ovde ne možemo da proizvedemo, onda smanjujemo carinsku stopu i to je za mene logično, čak i da bude i nula i jedan, i kada je u pitanju oprema i kada su u pitanju neki repromaterijali koji su nam potrebni itd.
Molim vas, kada pogledam u ovim stavkama, u tarifnim oznakama, vidim: đubrivo, biljnog i životinjskog porekla, carinska stopa 1%; vuna, životinjskog porekla, ovčija, carinska stopa je nula. Znači li to da mi nemamo stajskog đubriva i da nemamo vune? Nažalost, znači, zato što smo imali takvu politiku koja je faktički uništila stočni fond; zato što nema stočnog fonda, nema stajskog đubriva, a zemlja Srbija mora da uvozi stajsko đubrivo i ima minimalnu carinsku stopu od 1%. Ljudi u nekim drugim oblastima bacaju ovčiju vunu, nema ko da je otkupi, a mi imamo carinsku stopu nula, što znači – vune nema, treba je uvoziti.
Ne kažem da ovo ne može ovako da ostane kako stoji, ali ne može biti politika države da ćuti ili da zažmuri nad takvim činjenicama. Dakle, naročito kada je u pitanju Ministarstvo za poljoprivredu, ministar je ovde najavio nešto što je za mene jako sporno: neće biti subvencija u poljoprivredi. Dobro, neće biti, ali će biti ograničene subvencije, dakle nije reč o tome da ih neće biti nikada.
Molim vas, nije još uvek naša poljoprivredna proizvodnja spremna da nema subvencije. Vidite koji se rat vodi između Francuske i Velike Britanije upravo oko subvencija u poljoprivredi. Čitava priča se zasniva na subvencijama poljoprivrede Francuske, sa pet milijardi dolara Evropska unija subvencioniše francusku poljoprivredu. Da li je razumno da razmišljamo o tome, da bismo bili baš isti kao Evropa, da bismo se uklopili u sve normativne mehanizme, da nemamo nikakve subvencije ili da imamo jako smanjene subvencije za poljoprivredu, i to je onda još jedan dodatni udar na i ovako tešku situaciju u tom delu.
Dobro je da je u ovoj carinskoj tarifi ostalo zaštićeno mnogo poljoprivrednih proizvoda; relativno su zaštićeni, nekada su bili više, ali zbog tih odnosa sa Crnom Gorom morali smo da prihvatimo neke stvari koje inače ne bismo prihvatili.
(Predsedavajući: Gospodine Todoroviću, da li koristite i drugih 10 minuta?)
Evo, samo da završim. Tu nemam nikakvih primedbi; jedino što mi nekako nije za ovaj trenutak normalno, to je ta žurba da što pre to uskladimo sa Evropom u pogledu carina. U Evropu ćemo da uđemo 2012. godine ili ne znam ni ja koje, a da li nas oni na to teraju?
Video sam da imamo jedan amandman Vlade na ovu carinsku tarifu gde se kaže da moramo neke carinske stope da smanjimo sa 5% na 3%, sa 10% na 5%, jer to traži Evropska unija. Zašto ona to traži od nas, kada je ona decenijama unazad štitila svoju privredu, svoju proizvodnju i zašto mi sa ovako niskim carinskim stopama moramo da idemo još niže? To je opasnost sama po sebi, na stranu i ta činjenica da bismo po osnovu prihoda od carine imali nešto bolje prihode u budžetu, ali ne bih o tome.
Za prvih deset minuta toliko. Hvala.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na listu govornika. Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe: Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije, G17 plus, Socijalistička partija Srbije, Srpski pokret obnove - Nova Srbija.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Stamenković, a neka se pripremi narodni poslanik Sreto Perić.