Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se radi o setu veoma važnih zakonskih projekata, opredelio sam se da uzmem učešće u diskusiji vezanoj za Zakon o republičkim administrativnim taksama i da, zarad javnosti, budem decidan, konkretno vezano za član 18. ovog zakona, u kome stoji: "U tarifnom broju 36. dodaje se napomena, koja glasi – izbegla i prognana lica sa teritorije bivše SFRJ i raseljena lica sa teritorije Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, na osnovu odgovarajućih isprava kojima dokazuju svoj status, taksu iz tačke 1) ovog tarifnog broja plaćaju umanjenu za 70%".
Činjenica da je inicijator predloga za izmenu Zakona o republičkim administrativnim taksama Humanitarni centar za integraciju i toleranciju navela me je da se javim za učešće u raspravi o ovom zakonskom projektu. Verujem da se može tumačiti da će moje izlaganje biti više doticanje ovog zakonskog projekta, nego rasprava o njegovim suštinskim odredbama, ali sam se ipak za to opredelio, jer se ovih dana, kada se intenzivno u javnosti govori o Kosovu i Metohiji, samo uzgred utiče na položaj Srba koji su ugroženi u skoro svim oblastima, kako oni koji su ostali na svojim ognjištima, tako i oni koji su prognani i imaju najčešće privremeno stanište. Neshvaćeni od okoline, neintegrisani u novu sredinu, suočeni su sa brojnim egzistencijalnim pitanjima, bez mogućnosti da obezbede minimalne uslove za normalan život dece, starih, iznemoglih i svih članova porodica.
Ovaj svojevrstan presedan u novijoj istoriji ne bi se mogao tako kvalifikovati da se i dan-danas žrtve progona i kosovski Srbi, ugroženi u svim vidovima ljudskih prava, ne proglašavaju krivcima za takvo stanje, a ostali su i bez najdražih, bez domova, imovine i nemaju bilo kakvih izgleda da ostvare svoja prava. Čak im se bezočno i krajnje bezobzirno preti da treba da se odreknu i svoje teritorije, a neke kvazidemokrate najčešće govore iz Beograda svojim velikodušnim gestovima, dopuštaju razgrađivanje teritorije, ugrožavanje državnog suvereniteta i nekim svojim pričama o srpskoj krivici utiru put ka nezavisnosti naše južne pokrajine.
Da budem otvoren i jasan, mene ne čudi da od njih to čujem, jer smo na to njihovo spasavanje Srbije skoro oguglali, ali ne mogu da shvatim zašto se snažnije ne oglašavaju naše institucije koje su dužne da ostvare plan za Kosovo i Metohiju, koji smo u ovom domu usvojili, a vrlo mlako i traljavo se u praksi ostvaruje. Sa koliko se samo problema u proteklih šest godina suočavaju lica prognana sa Kosova i Metohije, od obezbeđivanja nužnog i bilo kog drugog smeštaja, preko gubitka radnog mesta, nevolja u lečenju članova porodice, školovanju dece i ostvarivanju drugih potreba.
Mali ali ne beznačajni korak bilo bi uvođenje socijalnih karata u kojima bi bile sadržane potrebe ovih građana kojima bi dobro došla svaka vrsta pomoći, a za nju su odgovorni Vlada, posebno njena resorna ministarstva za finansije, rad i socijalna pitanja, zdravstvo, obrazovanje itd. Ovde posebno mislim na čitav niz mera o kojima sam za ovom skupštinskom govornicom govorio i povodom Predloga zakona o radu, bilo da je reč o zaštiti, u procesu privatizacije, radnika sa Kosova i Metohije, bilo da je reč o ukidanju radnih mesta ili o zaštiti prava onih lica koja su izgubila posao.
Preporuka Humanitarnog centra Narodnoj skupštini, s obzirom da on ne može biti ovlašćeni predlagač zakona o kome je reč, da skupštine lokalnih samouprava svojim propisima oslobode plaćanja ili da umanje plaćanje taksi barem na 30% od prosečnog iznosa za uverenje iz matičnih knjiga za raseljena lica sa Kosova i Metohije, jeste jedan nagoveštaj za pomoć ovim unesrećenim licima, jer naročito oni koji su izgubili sav imetak i nalaze se u kolektivnom smeštaju i neuslovnim izbegličkim centrima ne mogu podneti ni taj izdatak.
To je samo sitna kap vode u moru problema sa kojima se suočavaju proterani iz svojih domova, bivši ugledni seoski domaćini, radnici i zanatlije, ali i dojučerašnji ugledni privrednici, ekonomisti, pravnici i ljudi svih drugih profesija.
Prosto je za čuđenje kako to brzo zaboravljamo na potrebu solidarnosti i pomoći tim ljudima, kako i kao ljudi, a bogami i u institucijama postajemo ravnodušni na nevolje koje su ih ophrvale, kao da smo zaboravili da su to naši građani, sa istim pravima koja važe za sve ostale žitelje Srbije.
Ako i nismo mogli mnogima zameniti toplinu porodičnog doma, nadoknaditi izgubljeno, mogli smo makar biti odgovorni i u odgovarajućim institucijama napraviti bazu podataka o tim licima i znatno ofanzivnije u javnosti govoriti o njihovim nevoljama i patnji. To kao da niko ne smatra svojom obavezom.
U razgovorima koje često obavljam sa ovim ljudima, kao i sa onima koji žive na Kosmetu, oni iznose niz krupnih primedbi, od nedostataka prave sugestije za Kosovo i Metohiju, do često manifestovanog nejedinstva rukovodstva političkih stranaka o prisustvu na Kosovu, do nepotrebne užurbanosti kada je reč o nametnutom rešenju budućeg statusa Kosova i Metohije, koji, na insistiranje albanske strane, forsira međunarodna zajednica.
Mnogo je koraka koji ne nailaze na odobravanje kosovskih Srba, pa se s pravom postavlja pitanje: zar se sada, kada se vode razgovori o budućem statusu i razgovori Beograda i Prištine o mogućim pristupima rešenju kosmetskog čvora, ne mogu naći rešenja da se bar odloži otpuštanje radnika iz pojedinih javnih preduzeća, npr. "Panorame" i "Jedinstva".
Ili, kada je reč o smanjenju zaposlenih u državnoj upravi, zar se bar privremeno to nije moglo odložiti za lica sa Kosova i Metohije zaposlena u toj upravi? Ili, zar se ažurnije ne mogu vršiti isplate nadoknada radnicima koji su, ne svojom krivicom, izgubili posao, a primaju bednih 4.400 dinara i tako redom.
Na kraju, kada je reč o ovom zakonu, ali pre svega o inicijativi Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju, što je znatnim delom i motiv za moje izlaganje zašto nema bolje solidarnosti i potrebne odgovornosti da se i UNHCR-u i brojnim humanitarnim organizacijama snažno i uz saglasje brojnih državnih činilaca i institucija ukaže na težak položaj prognanih lica i Srba koji su na Kosovu i Metohiji ugroženi u ostvarivanju elementarnih prava. Pre svega, moja je namera da se i sa ove govornice još jednom na to ukaže.

Po Poslovniku, Milan Marković.

Radi se o dve povrede Poslovnika, time što mi niste dali reč u pet minuta do dva... A da li moram dva puta da se javljam povodom povrede Poslovnika?

Izvolite, pet minuta, naravno.

Gospodine predsedniče, na dve povrede Poslovnika želim da ukažem. Prvu, odnosno drugu po vremenu ste učinili kada mi niste dali reč, iako ste pre toga najavili da ću dobiti reč, a to je bilo u 13,55 časova. Praksa u ovom parlamentu je da se u 14,00 časova daje pauza, te mislim da ste to namerno uradili da biste me na neki način ponizili i onemogućili da kažem ono što sam hteo, povodom izjava gospodina Albijanića, koje su bile nekorektne i neistinite u pravcu onoga što čini delovanje Demokratske stranke.
Naime, gospodin Albijanić je ovde rekao da DS nije za uvođenje reda u Srbiji, a ja, gospodine Albijaniću, odgovorno tvrdim – DS jeste za uvođenje reda u Srbiji, samo je pitanje da li vi i mi imamo isto poimanje toga šta je uvođenje reda u Srbiji. Prvo želim da vam kažem i javnosti da ponovim da Demokratska stranka podržava fiskalizaciju, da je podržala PDV i da će podržati ovaj zakon, tako da ne možete da nas optužite u tom pravcu da smo mi protiv uvođenja reda.
Ali, ukoliko vi pod redom podrazumevate redove za benzin, redove ispred apoteka vojnih penzionera koji ne mogu da kupe lekove, takve redove mi ne podržavamo. Takođe, gospodine Albijaniću, bezrazložno ste pomenuli DS i sada sam dužan da vam kažem šta mi još ne podržavamo i šta smatramo da je anarhija.

Izvinite što vas prekidam, gospodine Markoviću, ali nijednog trenutka gospodin Albijanić nije izgovorio ime DS. Ne razumem o čemu govorite. On je govorio o drugoj opozicionoj stranci. Nisam ni znao da ste vi druga opoziciona stranka i da se u tome prepoznajete. Nije korektno da tako ponižavate stranku koju predstavljate. Budite ljubazni i govorite o onome što je na dnevnom redu. Gospodin Albijanić jeste pomenuo i drugu opozicionu stranku. Ako mislite da se u tome prepoznajete budite ljubazni i reklamirajte povredu Poslovnika.
Takođe vas upozoravam da ne možete da se javite povodom povrede Poslovnika i govorite o povredi prakse. Dakle, po Poslovniku je data pauza od sat vremena. Naznačeno je da ćete vi prvi govoriti kada se nastavi rad i u međuvremenu samo niste ušli u trenutku kada je početo, odmah sam vam dao reč. Budite ljubazni i govorite o povredi Poslovnika na osnovu činjenica. Vratiću vam vreme da ne bude da vam se vreme uskraćuje, nema razloga.

Dakle, da li i ovo što je sada uradio gospodin predsednik podrazumevate pod tim redom koji uvodite u Srbiju? Da li je red koji vi uvodite u Srbiju i to što je predsednik Skupštine Predrag Marković falsifikovao Zakon o radu koji sada ponovo imamo na dnevnom redu? Da li je red koji vi uvodite u Srbiju afera vezana za "Knjaz Miloš" i rušenje institucije koja je morala biti nezavisna, a to je Komisija za hartije od vrednosti? Da li je red koji vi uvodite afera sa Evroaksis bankom, da li je red koji vi uvodite afera sa strujom, koju i dan-danas nismo razrešili u ovom parlamentu?
Da li je red u Srbiji to kada guverner Narodne banke kupi vilu koja je procenjena na preko milion evra, a kaže da ima ugovor na 380 hiljada evra? Da li je red u Srbiji, koji uvodi G17, kada on na tu vilu od milion i nešto plaća porez po ceni od 375 hiljada evra? Da li je red u Srbiji kada u vašoj koaliciji jedna od stranaka koalicije kaže da je za njih Miroljub Labus korumpiran ukoliko ne pokaže ugovore o stipendiranju njegove ćerke, a Miroljub Labus ćuti na to i ne pokaže nikada ugovore? Da li je to red u Srbiji?
Da li je red u Srbiji kada se uveze sirijska nafta na kojoj ne samo da je izgubila država, već su izgubili građani Srbije, jer nafta nije bila odgovarajućeg kvaliteta? Da li je red u Srbiji kada se otkupi češki dug po vrednosti od 12 miliona evra manje nego što je to trebalo? Da li je red u Srbiji kada opet pripadnik vaše koalicije optužuje Vladu Republike Srbije za mutne radnje, vezano za privatizaciju "Novosti"? Da li je red u Srbiji ono što vaš ministar odbrane iz G17 radi u Vojsci Srbije i Crne Gore? Da li je red u Srbiji kada predsednik vladinog Saveta za borbu protiv korupcije kaže doslovce – centar korupcije u Srbiji je Vlada Republike Srbije?
Da li je to, gospodine Albijaniću, red za koji se zalaže G17? Gospodine Albijaniću, DS je protiv reda koji uvodi G17 u Srbiju, protiv reda na benzinskim pumpama, protiv reda ispred apoteka i protiv korupcije i kriminala koji očigledno postoji u Republici Srbiji.

Osnovno pravilo je da poštujemo Poslovnik, čak i po cenu da on bude na ovaj način zloupotrebljen, ali je važno da se čuje reč poslanika. Izvolite, gospodine Albijaniću, lično ste prozvani. Vi ste po Poslovniku, izvolite. Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovani predsedniče, podigao sam Poslovnik sa mesta čisto da ukažem da imam prednost u odnosu na druge govornike po tom osnovu, a reklamiram dve povrede Poslovnika. Jednu koju je učinio gospodin Albijanić netačno tumačeći moje izlaganje, a drugu koju ste učinili vi kada ste se obratili gospodinu Markoviću i sa omalovažavanjem govorili o Demokratskoj stranci, navodno zbog toga što je prepoznao gospodin Milan Marković u rečima Albijanića da je druga stranka opozicije po snazi i šta ja znam.
Način kako ste vi to izgovorili je bio omalovažavajući za moju stranku. Ja sam rekao suštinu povrede, predsednik poznaje član Poslovnika. Član 100. raniji, sada u novom, izmenjenom Poslovniku ne znam.
Želim da kažem jednu stvar. Prilikom svog izlaganja o temi koja se danas raspravlja u Skupštini rekao sam da se DS zalaže za red u oporezivanju, da svi građani Srbije budu jednaki pred zakonom i pred institucijama države. Rekao sam takođe da se mi zalažemo za fiskalizaciju, jer smo prihvatili sistem PDV-a kao najbolji sistem priznat u Evropi i da nas taj poreski sistem približava evropskim integracijama.
Prema tome, nije tačno da je DS protiv reda, ali isto tako sam postavio jedno pitanje koje je izazvalo repliku i vašu reakciju nakon mog govora, gospodine predsedniče. Postavio sam pitanje da li je tačno da je Ministarstvo finansija nabavilo 180 hiljada fiskalnih jedinica u GPRS-u, kojima se vrši prosleđivanje informacija o trenutnom stanju poreskih dužnika i obveznika Ministarstvu.
Zašto to pitam? Zato što je nabavljeno, prema mojim saznanjima, bez tendera i nabavljena je i licenca za hardver i softver. Pitam da li je to tačno. Očekivao sam da neko iz Ministarstva kaže – tačno je, pa da položi račune i da objašnjenje poslanicima, ili da kaže – nije tačno, Boško Ristić nema ispravnu informaciju.
Dakle, ponovo postavljam pitanje – da li je od "Eriksona" nabavljeno 180 hiljada fiskalnih jedinica, gde je utvrđena kao obavezna njihova nabavka i da li je nabavljena licenca od "Eriksona" i da li to ima veze sa aferom o kojoj smo slušali u prethodnom periodu gde je pominjan gospodin Labus kao potpredsednik Vlade? Da li je to cena zataškavanja te prethodne afere?
To pitanje je izazvalo repliku i to ne znači da DS nije za red. Naprotiv, mi se zalažemo za red, za puno informisanje i transparentnost u obavljanju ovakvih javnih poslova na koje ukazujemo.

Sada ima reč gospodin Albijanić, ali dozvolite mi objašnjenje. Ne postoji nijedan razlog da ljude koji su prisutni i rade po Poslovniku i po zakonu obmanjujemo.
Niti je vaše izlaganje izazvalo ikakvu repliku, posle toga je govorio gospodin Zlatan Jovanović i na njegovo izlaganje je replicirao gospodin Albijanić. Nije bila nikakva reakcija, sem, pošto za sve važi zakon, što nije moguće da neki dobiju reč preko reda.
Pitao sam da li je poslaničko pitanje zbog tehnike postavljanja. Dakle, hteo sam još dodatno da pomognem da proverite da li je vest koju ste dobili tačna. Vi ste se založili za drugi način, ja sam rekao – svakako, kad dođe ministar, tražićemo odgovor, a to podržavam i sada.
Još jednom, molim vas, ne postoji nijedan razlog da ma na koji način sat i po vremena kasnije tvrdimo da se nešto dogodilo što znamo svi da se nije dogodilo. Dakle, ne mogu da omalovažavam nekoga koga citiram. To stvarno ne zavisi od mene. Uvek ću nastojati da korektno citiram ono što je tačno navedeno.
Isto tako, ubuduće stvarno neću dozvoljavati, jer je to prešlo svaku meru, da se ljudi optužuju tako nekvalifikovano, kao što je malopre uradio gospodin Marković. Svakako ću reagovati. Do sada nisam reagovao kada je o meni reč, ali kada se ubuduće izgovori takav kvalifikativ, naravno da ću izricati opomene, jer sam dužan da i samog sebe zaštitim od takvih napada.
Izvolite, gospodine Albijaniću, imate reč.