Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 11. predloženog zakona koji, u skladu sa prethodnim članovima, glasi – briše se, kao što će i jedan broj stranaka koje su sada vladajuće stranke biti izbrisane sa političke scene na prvim narednim parlamentarnim izborima.
Zatvaranjem banaka koje su likvidne, kao što je "Beobanka", naravno, naneli ste veliku štetu narodu, a proizvod vaših reformi je veliki broj nezaposlenih i veliki broj oštećenih građana kojima ste ostali dužni. Takođe, ovde smo čuli velike primedbe koje su izneli poslanici SRS, posebno kada se priča o privatizaciji banaka, odnosno rasprodaji poslovnog prostora, gde imamo atraktivne lokacije u centrima gradova širom Srbije, gde ste prodali budzašto za veoma jeftine pare, a veliki deo tih sredstava završio je u vašim džepovima.
Rezultati reformi, naravno, znamo svi, tu je veliki broj nezaposlenih i veliki broj ljudi koji su oštećeni, a sve su to naši sugrađani. Ovde se pominju pare sa Kipra i nismo čuli odgovore na mnoga pitanja koja su postavljena ispred poslanika SRS, a takođe i za otimačinu svih tih banaka niko do sada nije snosio nikakvu odgovornost; pominjali ste i Bogoljuba Karića, kao jednog od tajkuna, najvećeg tajkuna u Srbiji, a ni on nije kažnjen, a vi koji ste na vlasti trebalo bi to da uradite.
Takođe, treba dati odgovor i na program gospodina Labusa za sanaciju banaka, i o tome se ćuti i ne postoji nikakav odgovor. Nijedna kontrola poslovnih banaka nije bila od strane NBS, i tu dugujete odgovor na to pitanje.
Usaglašavanje ovog zakona sa svim ostalim zakonima iz ove oblasti kako bi se uredilo naše bankarstvo – naravno, tome nema mesta i mi poslanici SRS smatramo da je to još jedan od suvišnih predloga vaših zakona.
Sankcije o kojima govorite da su skinute na preko 4.000 proizvoda – gospodo iz vladajućih stranaka, pitam ja vas kome su u stvari skinute sankcije. Sankcije su skinute onim preduzećima koja su kupili Slovenci, Nemci, Amerikanci, Hrvati; oni su, u stvari, skinuli sebi sankcije, gospodo. Zašto vi ne rešite problem malina? Isto kao i prošle godine dešava se sada ponovo da će naši sugrađani da izgube ogromna sredstva zbog malina i zbog vaše neažurnosti. Hvala.

Za reč se javio narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bismo do kraja rasvetlili ovu nebulozu koja se zove Prelog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, pročitaću vam član 11. i da pokušamo da taj član 11. analiziramo: "Agencija i poverioci imaju pravo pobijanja pravnih poslova i pravnih radnji kojima je stečajni dužnik pogodovao poverioce u smislu zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava. Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana mogu se pobijati ako su izvršeni u roku od šest meseci pre dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka."
Evo prilike da, pored banke u kojoj držite depozit, pored osiguravajućeg društva koje će biti likvidirano, Ministarstvo finansija, alijas Mlađan Dinkić, zavuče ruku u džep privrednim subjektima i fizičkim licima koja su poslovala sa ovim osiguravajućim društvima ili ovom bankom.
O čemu se zapravo radi? Vi danas osigurate svoju fabriku, mali privrednik osigura kod DDOR-a, a na DDOR je Mlađan Dinkić odavno bacio oko, pa ne prođe šest meseci, a vi ste osigurali svoje preduzeće kod njega, kompletnu imovinu i pošto će preuzeti DDOR (on ili neko od njegovih kumova, ne mora da bude Hamović, ima on mnogo kumova, ne mora da bude ni Lazarević, ima on i druge kumove), onda će moći da vam uskrati pravo.
Kako će vam uskratiti pravo? Čak i da povratite svoja sredstva, tako što će članom 11. Agencija koja je stečajni upravnik, a i stečajni odbor koji formira Vlada na predlog ministarstva (maločas je gospodin Arsić taksativno nabrojao kako se dolazi do ovog odbora i do stečajnog upravnika), onda će oni i nekoliko poverilaca, koje će staviti u tom novoformiranom, samo što se neće zvati DDOR i neće biti vlasništvo onih čije je vlasništvo sada DDOR, nego tih kumova, a kumovske veze su inače ovde, pogotovu u Ministarstvu za finansije vrlo razvijene, reći – pre pet i po meseci ste vi to uradili, a sada se likvidira.
Član 11. ovog zakona reguliše da vam oduzmu pravo da tražite povraćaj svojih sredstava. Prvo će blokirati sredstva, a onda ćete ići na sud, jer stav 3. ovog člana kaže – pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana pobijaju se tužbom koja se može podneti najkasnije u roku od šest meseci od dana nastupanja pravnih posledica.
Dakle, on sebi ostavlja godinu dana, šest meseci pre stečaja i šest meseci do dana podnošenja tužbe i onda će se taj proces sudski vući nekoliko godina dok potpuno vaša sredstva ne obezvrede.
Damo i gospodo narodni poslanici, pozivam sve poslanike opozicije i savesne poslanike vladajuće većine da u danu za glasanje izglasamo amandman na član 11. i da član 11. i samim tim i ovaj zakon konačno skinemo sa dnevnog reda.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

U ovom predlogu zakona stečaj je koncipiran kao prva varijanta stečaja iz onog opšteg propisa o stečaju, a to je da krajnji cilj stečaja jeste bankrot.
Pošto je krajnji cilj bankrot, onda je potpuno logična ova odredba koja je navedena u predloženom zakonu, a odnosi se na član 12, da u stečajnom postupku nad bankom i društvom za osiguranje nije dozvoljena prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica. Ona je normalna zbog toga što krajnji rezultat stečaja jeste prestanak pravnog lica, pa bilo da je ono banka ili da je osiguravajuće društvo.
Ova odredba ovako kako je napisana je nedovoljna, a ukoliko bi se za ovu situaciju pomoć pronašla u opštem zakonu koji reguliše stečajni postupak, načinila bi se još veća greška. Svi stečajni postupci završavaju se, između ostalog, rešenjem koje znači prestanak pravnog lica.
Ovde je dobro što stoji zabrana, praktično, prodaje, ali fale odredbe koje se tiču statusa stečajnog dužnika, pravnog statusa stečajnog dužnika, odredbe koje se tiču imovine stečajnog dužnika, a to samo ukazuje da će ova odredba, kako je napisana, tražiti brojna tumačenja, jer ni stečajni upravnik, niti stečajni sudija, niti stečajno veće u nekim perifernim i problematičnim pravno-činjeničnim situacijama neće znati kako da odluče.
Ovim amandmanom smo samo hteli da vam skrenemo pažnju da niste završili posao. Dobro je što ste napisali da u stečajnom postupku ne može da se proda stečajni dužnik kao pravno lice, ali tu fale odredbe.
Pošto znamo o čemu se radi u celoj ovoj operaciji donošenja novih propisa koji treba da regulišu i status i poslovanje, pa zašto ne i likvidaciju i stečaj osiguravajućih društava i banaka, pošto znamo motive, ovde ste ovo stavili samo pro forme, jer ovo što ste stavili primenjivalo bi se i onako i ovako po logici stvari, a i samom činjenicom da se kao supsidijarni propis primenjuje opšti propis o stečaju nad privrednim subjektom.
Ovde ste hteli samo da napravite neku pro forme vezu, kao da ste nešto ozbiljno radili, i da prikrijete suštinu celokupnog projekta nedozvoljenog mešanja u ono što se zove bankarski sistem i sistem osiguranja imovine i lica u Srbiji.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Član 13. Predloga zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje glasi: ″Agencija je dužna da izvrši popis imovine stečajnog dužnika i sačini početni stečajni bilans u roku od 60 dana od dana nastupanja pravnih posledica stečaja.″ U članu 8. istog predloga zakona se kaže da pravne posledice pokretanja stečajnog postupka nastupaju danom isticanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli nadležnog suda.
O pravnim posledicama i o tome šta su eventualne stvarne posledice govorile su kolege koje su govorile o amandmanu na član 8. koji je u vezi sa članom 13. na koji je amandman podneo kolega Sulejman Spaho i predložio da se ovaj član Predloga zakona briše.
Ponoviću ono što sam danas više puta rekla, da smo svim ovim amandmanima o kojima govore poslanici Srpske radikalne stranke izrazili svoj principijelni stav o ovom predlogu zakona, odnosno svoj principijelni stav o radu dela Vlade Republike Srbije, o tome kakve su posledice delovanja sadašnjeg ministra finansija, još iz vremena kada je bio guverner Narodne banke, o tome kako su uništene srpske banke, kako su ovde dovedene banke iz belog sveta koje zarađuju na nemaštini građana Srbije, koji su prinuđeni da uzimaju kredite od tih banaka, koji su inače veoma skupi.
I, da bi se izbeglo da na taj način funkcionišu naše banke, onda je sadašnji ministar finansija, dok je bio guverner Narodne banke, uništio naše banke. Sada mu je još ostalo da uništi i osiguravajuća društva. Zato nam je ovde najavio da ovaj zakon o kome danas govorimo treba da se donese da bi se privatizovao DDOR iz Novog Sada.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da nije dobro i da je nepotrebno da se donose zakoni za svaku privatizaciju pojedinačno. Zato mislimo da i ovaj član 13, kao i ostale članove ovog zakona, treba brisati, odnosno da ovaj zakon ne treba da se donese.
Da je ministar ovde da nas sasluša, toplo bismo mu preporučili da povuče ovaj zakon iz procedure, kao što je Vlada Srbije povukla iz procedure mnoge zakone koji su mnogo značajniji od ovog i od ovih o kojima danas raspravljamo, ali to je neki plan rada Vlade sa kojim se usklađuje Narodna skupština, a što je nedopustivo prema stavu Srpske radikalne stranke.
Nažalost, vi ste doneli takav poslovnik da niste u obavezi da radite u ovom parlamentu, a onda se usuđujete da nama zamerate zato što mi radimo, pa onda kažete da naši amandmani predstavljaju opstrukciju. Mi kažemo i ja kažem da naši amandmani pokazuju stav Srpske radikalne stranke prema ovako lošim zakonskim predlozima i nemogućnost da se obratimo predstavniku Vlade kao predstavniku predlagača ovog zakona.
Obraćamo se onim narodnim poslanicima koji, iako ih Poslovnik ne obavezuje, sede ovde u ovom parlamentu, da u danu za glasanje prihvate naše amandmane i da spreče uništavanje DDOR-a, ″Dunava″ i ostalih osiguravajućih društava, koja će završiti kao ″Beobanka″, ″Jugobanka″ i ostale srpske banke koje je uništio sadašnji ministar finansija, a tada guverner Narodne banke, Mlađan Dinkić.

Hvala, gospođo Radeta. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
Da slučajno ne bude zabune, naravno da je predstavnik predlagača sve vreme tu; ministar je bio tokom načelne rasprave, a tokom rasprave o pojedinostima nije prisutan ministar nego ljudi iz Ministarstva koji beleže dalje primedbe. Izvolite, gospodine Krasiću.

 Gospodine predsedniče, predstavnik Vlade u Skupštini može biti samo ministar, a poverenici u radu nadležnih odbora mogu da budu i druga lica. Dobro, nisam se javio zbog toga. Javio sam se zbog amandmana na član 13. Predloga zakona kojim se reguliše jedna obaveza agencije koja je praktično stečajni upravnik.
Tu se propisuje obaveza da je ona dužna da izvrši popis imovine stečajnog dužnika, a to su banke i osiguravajuća društva, i sačini početni stečajni bilans u roku od 60 dana od dana nastupanja pravnih posledica stečaja. To ni manje ni više nije tako loša odredba i to je potrebno. Međutim, nije potrebno da to bude član 13, nego bi to trebalo da bude član 8a ili član 9.
Ukoliko to što bi po logici stvari trebalo da bude na početku otvaranja stečajnog postupka, a to je da se napravi taj početni bilans, on je neophodan, obavestite gospodina Dinkića, ako je nekada učestvovao, doduše, on je bio u jednom kratkom periodu i veštak, a kako li je on veštačio ne znam – ako se već otvori stečajni postupak i odredi stečajni upravnik, posle tih primopredajnih dužnosti između stečajnog upravnika i organa dužnika prva stvar koja sledi jeste popis imovine.
Kod vas je to šesta stvar. Kod vas je prva stvar obaveza agencije po osnovu osiguranih depozita. Kako može agencija da ispunjava svoje obaveze, kako može agencija da objavljuje javni tender i poziva, ako su u pitanju banka kao stečajni dužnik druge banke, a kada je u pitanju osiguravajuće društvo kao stečajni dužnik druga osiguravajuća društva, kako sa njima može da zaključi ugovor, kako može sa njima bilo šta da radi bez početnog stečajnog bilansa?
Ne znam kako ste to zamislili. Onda imate svojevrsno preklapanje rokova. Verovatno je svima jasno da velika osiguravajuća društva, poput ovih naših najvećih, a da ne baksuziram, niti prejudiciram budući status, ali nemoguće je da se napravi početni bilans za 60 dana kod velikih osiguravajućih društava ili kod velikih banaka.
Pokrenuli ste stečajni postupak nad nekim bankama, a posle godinu i po dana vi niste došli do stečajnog bilansa. Nije bio kriv zakon, to moram da kažem, o stečaju. Nije bio kriv zakon, vi ste to ubrzali, što se tiče trgovinskih sudova, tako što danas guverner dostavi rešenje, sutra mora sud koji sprovodi stečaj da donese ono svoje rešenje o pokretanju stečajnog postupka i tako ste navodno učinili nešto da bude efikasno.
Ovo je nemoguće. Nemoguće je da agencija za osiguranje depozita, koja je stečajni upravnik kada su u pitanju banke, stečajni upravnik kada su u pitanju osiguravajuća društva, raspisuje javni tender i bira banku preko koje će da se izmire ove obaveze po osnovu štednje i bira osiguravajuće društvo preko koga će takođe da se ispunjavaju obaveze po osnovu polisa osiguranja osiguravajućeg društva u stečaju, a da ne postoji neki početni bilans.
To je nemoguće, a jedino kod vas je moguće. Postoji neki redosled i ako kažete – dobro, mi tu samo nabrajamo izuzetke u odnosu na opšti propis o stečajnom postupku, kažem vam da ste opet napravili grešku, jer da ste išli logikom opšteg propisa ne bi vam se desilo ovo da u 13. članu stavljate nešto što je verovatno posle donošenja rešenja prva stvar koja treba da se uradi.
Kad pogledate ove rokove, u suštini, vi ovde imate rokove preklapanja i rokove probijanja. Ovamo ste rekli da je rok od 20 dana da raspiše tender, a kada su u pitanju banke rok od 15 dana. I, raspiše se tender; kako ćete vi na tenderu da saopštite podatke koji su uslov tendera, povodom kojih će neko drugi da učestvuje? Šta, samo kažete: otvoren je stečajni postupak nad NN bankom, pozivamo banke koje bi bile voljne da se preko njih isplati ono što je bila obaveza po osnovu osiguranih štednih uloga. Što bi se neka banka javila, osim Nacionalne štedionice? Ona bi morala da se javi, jer je dobra nona za sve. Niko nije hteo da isplaćuje staru deviznu štednju, htela je nova banka.
Kao što vidite, mnogo je bolje bilo da smo otvorili onu temu o Mlađanu Dinkiću, o Nacionalnoj štedionici, o onom Kipru koji tone, o onim egzotičnim ostrvima sa računima off shore firmi. Pazite, vi tu temu ne možete da zaustavite bilo kojim marifetlukom sa zakonom. Ta tema je nezaustavljiva. Štaviše, vi je podgrevate, vi čak i neku našu slutnju potvrđujete da je apsolutna istina, zato što ćutite, izbegavate ili izlazite ovde pa branite to, ne znam: "pridruživanje", "Studija o izvodljivosti", sve neke žute zvezdice oko glave, kao oreol neki. To više niko neće da sluša, to zapamtite, to je promašaj.
Znači, pogrešili ste redosled. Ne valja kada se nešto što pretenduje da bude sistemsko rešenje radi na brzinu, po sistemu: imamo 131 glas, mi ćemo to brzo da izglasamo.
Evo, da u ovom trenutku prekinemo raspravu, da li vi mislite da bi bilo bolje bankama, osiguravajućim društvima, štedišama i onima koji su osigurali svoju imovinu ili svoj život kod osiguravajućih društava?
Zar niste izvukli pouku iz ove avanture koja se zvala gašenje 15 osiguravajućih društava? Ima tu nekih stvari koje su i istinite, poput one stvari, recimo, da je metar kvadratni stambenog prostora u koji je, navodno, ulagalo neko osiguravajuće društvo kapital, kao neko dugoročno ulaganje, pa tamo knjiženjem došlo do 20.000 evra po metru kvadratnom itd. Mi vam to ne sporimo. Tu radite, sprovodite zakon.
Ali, nemojte da se desi da neko drugo osiguravajuće društvo isto to radi, a prema njemu niste primenili meru. To je glavni problem. Ima osiguravajućih društava, i vi to dobro znate... Na jedno jedino pitanje povodom ovog, na jednoj od sednica Odbora za finansije, guverner je jednostavno izleteo napolje, jer čim se raščeprka malo posle vaših izveštaja, tih bombastih reči itd, vidi se da je to sve na staklenim nogama. Vidi se samovolja koja izbija.
Zapamtite, ako kontroliše Mlađan Dinkić, to je zakonito. Ako ne kontroliše, ništa nije zakonito. Pa, nijedan normalan čovek koji se bavi politikom ne bi zagrabio tolike nadležnosti koliko je taj Mlađan Dinkić uzeo. Svaki normalan čovek bi hteo, prema svojim mogućnostima, kapacitetima, da kontroliše samo nešto što može. Ovde je to sve apsolutno. To je problem i problem je taj što vi morate da aminujete na želje koje su maksimalističke, a one su fizički neizvodljive.

 Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milivoje Vuković.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Milivoje Vuković.