Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 88 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Goran Knežević i Dejan Rajčić.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O AGENCIJI ZA OSIGURANjE DEPOZITA (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Leila Ruždić-Trifunović, Veroljub Arsić, Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Ljubiša Đoković, Bojan Kekić, kao i amandmane Odbora za finansije.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Veroljub Arsić i Bojan Kekić, sa ispravkom.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, član 3. zakona o agenciji za osiguranje depozita odnosi se, pre svega, na to da agencija obavlja poslove obaveznog osiguranja depozita fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.
Amandman koji sam podneo na član 3. odnosi se, pre svega, na stav 2. gde tražimo da se reči ″i društvima za osiguranje″, kao i reči ″sprovodi postupak privatizacije društvenog kapitala i postupak prodaje državnog kapitala u društvima za osiguranje″, brišu.
Suština ovog amandmana povezuje se sa Zakonom o privatizaciji, koji u članu 4. definiše subjekte nadležne za sprovođenje postupka privatizacije. Jedan od subjekata je i Agencija za privatizaciju. Članom 5. istog zakona propisano je da je Agencija za privatizaciju pravno lice koje promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom, s tim što je data mogućnost da se i drugim zakonom uredi položaj, prava i druga pitanja od značaja za rad Agencije.
Iako iz navedene zakonske odredbe proizilazi da je Agencija za privatizaciju ovlašćena da sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, Predlogom zakona o agenciji za osiguranje depozita ova agencija se takođe ovlašćuje da sprovodi privatizaciju kapitala u društvima za osiguranje. Tako se obrazuju dva organa sa istim ovlašćenjima, što je suprotno osnovnim načelima položaja pravnih subjekata i što stvara pravnu nesigurnost po pitanju nadležnosti za sprovođenje postupka privatizacije.
Nedopustivo je da se ista vrsta poslova stavi u nadležnost i drugog subjekta, tako da rešenje predloženo u članu 3. stav 2. Predloga zakona o agenciji za osiguranje depozita znači istovremeno vršenje istih poslova koje vrše drugim zakonom za to ovlašćeni organi.
Praktična primena ovog amandmana i ovog zakona značila bi to da se osiguravajuća društva tretiraju kao finansijske organizacije, ili, kako je to Zakonom o privatizaciji i Zakonom o privrednim društvima definisano, da privatizaciju osiguravajućih društava treba da vrši Agencija za privatizaciju.
Još praktičnije bi bilo to ko je nadležan da u Republici Srbiji izvrši privatizaciju DDOR-a i ZOIL "Dunav". U razgovoru sa ministrom na poslaničkoj grupi SPS dobili smo čvrsto obećanje da ZOIL "Dunav", kao sigurno najveće osiguravajuće društvo u Republici Srbiji u društvenom i državnom kapitalu, neće biti privatizovano narednih nekoliko godina, a suština je da DDOR i dan-danas, kao osiguravajuće društvo ima dosta akcija koje su kupili strani partneri.
Automatsko privatizovanje osiguravajućih društava, kako ZOIL "Dunav", tako i DDOR-a, značilo bi apsolutnu privatizaciju celokupnog tržišta koje se odnosi na osiguravajuća društva. S obzirom da sam podneo amandmane i na zakona o osiguranju, preciznije ću o tome govoriti.

Hvala. Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sada smo na 10. tački – agencija za osiguranje depozita. Članom 3, na koji sam podneo amandman u ime SRS, definišu se poslovi koje obavlja ova agencija. Između ostalog, obavlja i funkciju stečajnog ili likvidacionog upravnika u bankama i društvima za osiguranje, učestvuje u upravljanju bankama čiji je akcionar Republika Srbija, organizuje i sprovodi postupak prodaje akcija tih banaka, organizuje i sprovodi postupak privatizacije društvenog, odnosno državnog kapitala u društvima za osiguranje i obavlja druge poslove utvrđene zakonom.
Prilično su velike nadležnosti za agenciju koja je do sada imala sasvim drugi naziv. Do sada se ova agencija zvala Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka. Svi smo svesni i upoznati sa činjenicom da je rezultat rada ove agencije do sada bio da je zatvoreno 29 domaćih banaka, na vrlo sumnjiv način, da je neko iskoristio to zatvaranje banaka kao dobar poslovni potez, da je došao do izuzetnog poslovnog prostora za mali novac i da je, zahvaljujući tom poslovnom prostoru, počeo da zarađuje veliki novac za sebe.
Dalje, šta je još ostalo što nije pod kontrolom šifrovane političke stranke? Već smo pre nekoliko meseci imali da je NBS oduzela dozvolu za rad pojedinim osiguravajućim društvima. Štaviše, u javnosti se o tome mnogo pričalo, ali uglavnom se ta priča usmeravala ka tome šta će građani koji su imali neko osiguranje kod tih osiguravajućih društava, kakva su njihova prava i da li ta osiguranja važe ili ne važe.
Odbor za finansije, kao nadležan za ovu materiju, raspravljao je dva puta. Dobili smo određen materijal iz NBS, koji nije bio potpun, i tražili smo da nam NBS i guverner dostave kompletan materijal da Narodna skupština Srbije i Odbor za finansije imaju uvid u to šta radi NBS. Dobili smo novi materijal, sa oznakom "strogo poverljivo", "državna tajna".
Zakazana je nova sednica Odbora za finansije. Poslanici SRS i članovi Odbora za finansije došli su na tu sednicu i neko je, tumačeći Poslovnik o radu Narodne skupštine, proglasio sednicu zatvorenom za javnost. To i mogu da razumem. Znači, novinari su bili isključeni iz rada Odbora za finansije, ali ne mogu da razumem da je traženo i da narodni poslanici Skupštine Republike Srbije koji nisu članovi Odbora za finansije napuste tu sednicu.
U tome poslanici Srpske radikalne stranke nisu hteli da učestvuju, pa smo izašli i mi. Zašto je pravo narodnim poslanicima da prisustvuju sednicama odbora uskraćeno, šta se to krije od narodnih poslanika koji nisu članovi Odbora za finansije?
Hoće li sada i ova agencija na sličan način da postupa sa Odborom za finansije i narodnim poslanicima koji nisu članovi tog odbora, šta se to toliko u tom materijalu strašno krije i šta se to dešava?
Ja sam pregledao materijal, ništa nisam našao toliko bitno da bude zatvoreno i nedostupno ostalim narodnim poslanicima. Toliko o transparentnosti ove vlasti, dakle, pa i o tome šta se radi, pa čak i da se narodni poslanici ne obaveštavaju u određenim situacijama o određenim pitanjima, pa čak im se ne dozvoljava ni da znaju.
Šta je sada ovde u pitanju? Ostala su još samo osiguravajuća društva, dakle, njih ne kontroliše ili manje kontroliše NBS i sada ćemo da stavimo i osiguravajuća društva pod patronat agencije za osiguranje depozita.
Čudi me da i od osiguravajućih društava niste tražili da oni neki depozit uplaćuju agenciji, da u slučaju da to društvo ne može da isplati premiju osiguranja to uradi agencija, ali je agencija nadležna za rad i kontrolu rada osiguravajućih društava, tako ste to predvideli.
Kako već reguliše Zakon o osiguranju, koji je stupio na snagu, razdvojili ste auto-osiguranje, životno osiguranje i druge vrste osiguranja i sada mora da se formira više osiguravajućih društava iz jednog, a zašto? Da biste ih lakše i jeftinije prodali, jer u članu 3. Predloga zakona se kaže da agencija za osiguranje depozita sprovodi postupak privatizacije društvenog, odnosno državnog kapitala u društvima za osiguranje, pa se postavlja pitanje šta će nama Agencija za privatizaciju.
Hajde lepo za svaku oblast koja postoji u privredi, ekonomiji, za svaku oblast koja treba da se privatizuje, da osnujemo po jednu agenciju. Dakle, da zaposlimo vas šifrovane u tim agencijama i da što pre to rasprodate, provizije potrpate u džepove i da završite posao.
Postavlja se pitanje koji je cilj predlagača? Novac je još jedino ostao kod osiguravajućih društava, izuzetno zanimljiv način sticanja profita.
Dakle, zbog nekih starih pogodnosti iz ranijih sistema, čak i pre prelaska na višepartijski sistem, pojedina osiguravajuća društva su imala monopol na tržištu, a sada je cilj da se kroz postupak privatizacije taj monopol prebaci kod nekoga ko je blizak ovoj vlasti i da se pri tome strpa još koja parica u džep.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona osnivamo agenciju za osiguranje depozita. Međutim, predlagač mora da zna da je ona već osnovana po dva osnova. Jedan je, što vidimo u prelaznim i završnim odredbama, Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, dakle, "Službeni list" br. 84/89, 63/90, 20/91, kao i "Službeni list SRJ" broj 53/01, kao i Zakon o obezbeđivanju sredstava za osnivanje i rad Agencije federacije za osiguranje depozita i sanaciju banaka.
Znači, ne možemo nešto što je osnovano ponovo osnivati, nema razloga. Mi samo menjamo naziv ove organizacije. Znači, ne radi se o osnivanju, nego se radi o menjanju instituta, odnosno organizacije koja će se baviti osiguranjem depozita.
Što se tiče odredaba člana 3. kojim su utvrđena prava i obaveze ove agencije, primedba SRS odnosi se na postupak prodaje akcija, kao i postupak privatizacije društvenog i državnog kapitala organizacija osiguranja, kojim faktički dajemo izuzetno velika ovlašćenja ovoj agenciji, a izbegavamo centralnu monetarnu instituciju, NBS, koja bi morala da se uključi u poslove privatizacije kako banaka tako i osiguravajućih društava.
Agencija za osiguranje depozita, u sadašnjem obliku i sadašnjoj organizaciji, nema dovoljno relevantnih podataka i činjenica kako se može sprovoditi postupak privatizacije. Da bi ona to mogla uspešno da radi, ona bi morala imati podatke koje ima NBS. Dakle, NBS ima sve relevantne podatke i može kao centralna institucija voditi adekvatnu politiku u oblasti privatizacije, a posebno se to odnosi na privatizaciju banaka. S obzirom da smo debelo ušli u postupak privatizacije banaka, mi ne možemo dozvoliti da institucija koja nema dovoljno podataka sprovodi postupak.
Međutim, pojedine stranke koje su u monetarnoj sferi, a to se odnosi pre svega na G17 plus, ovim načinom preusmeravaju centar vlasti sa centralne monetarne institucije na određenu instituciju, a sadašnja agencija ima tridesetak zaposlenih radnika i nema relevantne podatke i činjenice na temelju čega može sprovoditi postupak privatizacije. Mislim da će sam postupak privatizacije biti loš i to bi bio vrlo kontraproduktivan potez Vlade.

Na član 3. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Ljubiša Đoković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Leila Ruždić-Trifunović, Ljubiša Đoković i Bojan Kekić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Da, reč ima narodni poslanik Bojan Kekić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom zahtevam da se briše "i društvima  za osiguranje", a daću slično obrazloženje kao i prošli put, odnosno povodom člana 3. Znači, treba definisati da li osiguravajuća društva pripadaju finansijskim organizacijama i da li je ova agencija zadužena za to. Takođe se navodi da  funkciju stečajnog i likvidacionog upravnika ne mora da vrši Agencija za privatizaciju, odnosno Agencija za sanaciju, već je to i dalje regulisano.
Ono što je bitno, ako mogu da se nadovežem, a to je kod postupka stečaja i likvidacije banaka, dakle, s obzirom da će biti agencija formirana, bez obzira da li će imati ingerencije nad društvima za osiguranje, morala bi i te kako da povede računa o bankama koje se danas nalaze u stečaju.
″Požarevačka banka″, koja je bila razvojna banka Braničevskog okruga više od 40 godina, od takozvane komunalne banke od 1956. godine došla je u situaciju da se već treću godinu ne završava stečajni postupak, a da je imovina, mislim pre svega na materijalnu imovinu, na poslovni prostor i, ako mogu tako da kažem, osnovna sredstva i sitan inventar, prodata ″Komercijalnoj banci″ za 165 miliona dinara, iako se radi o poslovnom prostoru koji je veličine negde oko 4.000 kvadratnih metara. Dakle, 4.000 kvadrata, a od toga je 30 kvadrata u centru Požarevca već sada prodato za 3.000 evra; suština je da je, ako bi se uprosečila neka cena, ″Komercijalna banka″ to kupila za nekih 350 evra po kvadratu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, kada smo govorili o ovom tzv. paketu zakona naravno nismo mogli pojedinačno dovoljno pažnje da obratimo svakom zakonu, jer smo govorili o 12 zakona istovremeno u okviru ovog paketa. Tada smo mi iz SRS-a najavili određen broj amandmana na sve ove zakone, pa tako i na Predlog zakona o agenciji za osiguranje depozita.
U članu 6. ovog predloga zakona kaže se da funkciju stečajnog ili likvidacionog upravnika u bankama i društvima za osiguranje nad kojima je otvoren postupak stečaja ili likvidacije agencija vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje.
Amandmanom je intervenisano tako što se u ovom članu reči "društva za osiguranje" brišu, zato što, to smo govorili u načelnoj raspravi, nije normalno i nije uobičajeno da se za svaku pojedinačnu privatizaciju formira nova agencija.
Suština je da ova sadašnja koalicija na vlasti, odnosno Vlada Vojislava Koštunice iz dana u dan, iz zakona u zakon pokazuje kontinuitet sa vladama Zorana Živkovića i Zorana Đinđića, zato što je agencija postala moderan način funkcionisanja vlada Republike Srbije, iako su se predstavnici jedne od vladajućih stranaka svojevremeno ovde zaklinjali da će prekinuti sa formiranjem novih agencija, da ih i oni smatraju paralelnim organima vlasti. Ništa od toga se nije desilo. Naprotiv, svaki put imamo još po jednu novu agenciju.
Ova o kojoj danas govorimo zaista je nešto što je apsolutno nepotrebno. Agencija za osiguranje depozita apsolutno je nepotrebna ako imamo Agenciju za privatizaciju, gde se u članu 5. Zakona o privatizaciji govori da Agencija za privatizaciju inicira, sprovodi, kontroliše postupak privatizacije. Potpuno je nepotrebno da se za svaku pojedinačnu privatizaciju donosi nov zakon.
Ovde je ministar Dinkić, kada je obrazlagao ovaj set zakona, rekao da se ovi zakoni koji se odnose na osiguranje donose zbog privatizacije DDOR-a iz Novog Sada. Dakle, nešto neverovatno – da ministar, odnosno Vlada predlažu da formiramo agenciju da bi se privatizovao DDOR! Verovatno treba posebna agencija u kojoj će da se zaposle ljudi koji će uredno, u skladu sa stavovima ministra i Vlade da sprovedu tu privatizaciju.
Mi iz Srpske radikalne stranke smo principijelno, i svaki put smo to ovde govorili, apsolutno protiv formiranja agencija. Mislimo da svi ovi poslovi koje predviđate mogu da se obavljaju u okviru ministarstva, da u ministarstvima mogu da se formiraju određena odeljenja i odseci, a tako i kada je u pitanju ova agencija, odnosno ovaj zakon; mi ne možemo i nećemo glasati za vladin predlog zakona.
Predlažemo vam da usvojite ovaj amandman, kada već donosite zakon da bar liči na nešto, da ne bude toliko očigledno i toliko providno da pokušavate kroz ovaj parlament da određenu grupu ljudi, koja će završiti posao za nekog iz Vlade, smestite u ove agencije koje izglasa Skupština. Vlada skida odgovornost u tom delu sa sebe i onda će da se formira ta agencija, da završi posao onako kako joj se naloži, a mi ćemo opet imati pune novine komentara o još jednoj kriminalnoj privatizaciji.
Zato, poštovane kolege, još jedanput vas pozivam – glasajte za ovaj amandman, znam da za zakon hoćete, ali bar pokušajte kroz usvajanje ovog i ostalih naših amandmana da ga dovedete u neke granice normalnog zakona.