Jedno obaveštenje: danas, 5. jula 2005. godine u 14,00 časova, na četvrtom spratu, sednica Odbora za saobraćaj i veze.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Rodoljub Gačević.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj predlog da se član 3. ovog zakona briše Vlada i Odbor za finansije su odbili, uz obrazloženje da nije dato adekvatno obrazloženje za predlog o brisanju ovog člana. Zato bih obrazložio sa sledećim: prinudna likvidacija nad bankama vrši se na predlog NBS, odnosno kada NBS oduzme dozvolu za rad. Ukoliko je to uz saglasnost NBS, onda je to dobrovoljna likvidacija, a ukoliko se u toku samog procesa dobrovoljne likvidacije utvrdi, prilikom vršenja nadzora, da postoji opasnost za poverioce, tada se pristupa prinudnoj likvidaciji.
Sva ova obrazloženja i tumačenja ko daje predlog kako se vrši prinudna likvidacija, kako se vrši dobrovoljna likvidacija itd, to je nepoverenje i nedorečenost i niz nedoslednosti, i građani su se u toku samog procesa likvidacije banaka i privatizacije banaka suočili sa tim problemima i sa tim istinama. Oni su izgubili poverenje, pa iz tog razloga i smatramo da ovaj član treba brisati.
Uostalom, poverioci su se, kao davaoci kredita, osigurali putem raznih garancija, hipoteka itd. Ko se nije osigurao? Nije se osigurao korisnik kredita, pre svega građanin, privredna društva, oni koji su prinuđeni pošto-poto, radi procesa proizvodnje, radi neke svoje lične i široke potrošnje itd. da uzimaju kredite pod veoma nepovoljnim uslovima. Kasnije će se suočiti sa nizom teškoća, upravo u onim slučajevima koji su u dosadašnjoj praksi bili, pa će biti po onoj narodnoj izreci, jer smatraju neki – ajde da uzmem kredit pošto-poto, ionako se nema šta izgubiti, "go se ne svlači" itd.
Brzo će se shvatiti i uočiti da to baš i nije tako, jer posle svlačenja do gole kože nastaje i svlačenje kože, odnosno, što bi rekli u narodu – deranje. Onaj ko je jedanput uzeo ovakve kredite pod ovim uslovima više sigurno nikada nije uzeo kredit.
Postoje razlozi zbog čega je nastalo i ogromno nepoverenje građana u sve ove vidove štednje, baš upravo zbog ovakve likvidacije i ovakvog oblika privatizacije. Isto kao i štediše, tako i poverioci takođe nisu sigurni ni zaštićeni, niti imaju poverenje u banke, pa se sve više građani opredeljuju, jer im je mnogo sigurnije, da se vrši štednja, kako se to popularno reklo u narodu, u slamaricama, jer je ogromna disproporcija između kamata koje imaju u smislu davaoca kredita, odnosno štediše.

Da li se još neko javlja za reč? Narodni poslanik Zoran Krasić.

Vidite, kada mržnja ovlada nekim ko je u poziciji da vrši vlast, onda imamo ovu situaciju da se menjaju propisi, menja se jedan relativno dobar propis, koji se zove Zakon o stečaju i likvidaciji banaka.
Propis datira još iz 1989. godine. Više puta je menjan kao savezni propis. Mogle su neke primedbe da se stave kada je u pitanju primena tog zakona, s obzirom da funkciju stečajnog upravnika i likvidacionog upravnika vrši agencija, savezna agencija.
Sada, pošto je nastala potreba da se i osiguravajuća društva stave u gotovo identični tretman kao i banke, pošto je nastala potreba da se promeni status agencije u smislu obaveznog članstva u upravnom odboru od strane Dinkića i G17 plus, kontrole i proširivanja tih ovlašćenja i na postupak privatizacije itd, nastala je potreba u ovoj ideji G17 plus da se donese potpuno nov zakon o stečaju i likvidaciji banaka, i sada je dodato i društava za osiguranje.
Ja bih samo vašu pažnju usmerio na nešto što čini celinu, a to je i odgovarajuća izmena Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama, a tiče se pre svega člana 57j, gde su dodate nove tačke 10) i 11) i sada to sa ovim članom 3. ipak čini jednu celinu.
Član 3. treba da reguliše pod kojim uslovima se otvara postupak likvidacije nad bankom i osiguravajućim društvom. Sada, logika koju primenjuje Mlađan Dinkić jeste – ukoliko banka i finansijska organizacija u svom poslovanju iskaže nelikvidnost koja traje duže od 15 dana neprekidno ili su obaveze banke daleko veće od njene imovine, onda se obavezno otvara stečajni postupak.
U svim drugim slučajevima, namerno kažem u svim drugim slučajevima samovolje Narodne banke Jelašića sprovodi se postupak likvidacije, zato što se prethodno oduzme dozvola za rad.
To ste vi lepo razgraničili u članu 3 – likvidacija, pa ste rekli dobrovoljna kada sam subjekat traži da se likvidira, jer su po nekoj logici stvari za likvidaciju nestali prirodni, tehnički i ekonomski uslovi za njegovo dalje poslovanje, pa se pribegava likvidacija iz prostog razloga što nema neizmirenih obaveza prema poveriocima.
U slučaju da se krene sa tom idejom u likvidaciju, pa se vidi da postoje obaveze, da imovina ne može da zadovolji obaveze, onda se ide na postupak stečaja i srazmernog namirenja potraživanja svih poverilaca subjekata koji se nalaze u postupku stečaja.
Međutim, ono što je ovde opasno, to je što je sve praktično u rukama jednog čoveka.
Zašto je ova promena izvršena? Namerno se pozivam na zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama, zato što u onim postupcima koji su vođeni protiv naših banaka, a ti postupci stečaja i likvidacije još nisu okončani, okončan je samo radno-pravni status nekih zaposlenih, ali pitanje imovine, obaveza nije razrešen, a mi smo u ovoj Skupštini više puta potencirali ta sredstva sa Kipra.
Nije lopov onaj ko ih je odneo, nego je lopov onaj ko ih drži. Onaj koji je odneo može biti saučesnik onome ko drži ta sredstva. Da biste znali ko je lopov, on treba da ima i vlast nad tim što je uzeto. Onaj ko zna gde su ta sredstva, ko je uspeo da preko jedne advokatske kancelarije, sada je taj čovek predsednik Kipra, napravi dogovor sa Amerikancima i Englezima da se ta sredstva transformišu, da se pošalju na ona egzotična ostrva, to su ta sredstva koja ulaze u proces privatizacije.
Vi možete da optužujete koga god hoćete. Velimir Ilić je optužio Dinkića, Vladan Batić je optužio Dinkića, onaj Bogavac iz Državne bezbednosti je optužio Dinkića, i da vam ne ređam, pošto vrlo dobro sam informisan, za razliku od drugih. Ta sredstva postoje, ona kruže negde, ona se, kao, javljaju ovde u različitim pojavnim oblicima.
Sada, ovde je bitno gospodinu Dinkiću i Jelašiću da u zakonu naprave mehanizme da oni mogu da prave svojevrsne bravure da li će ići na stečaj, na likvidaciju, kako bi očuvali svoju inicijalnu zamisao da neko nestane. Prva zamisao je bila da nestane Astra banka, i tu ste nam dužni, da znate, tamo su neka naša stranačka sredstva blokirana i ja sam pretio da ću da ga tužim, a tužiću Dinkića, jer on je kriv za tih 300.000 dinara koja su blokirana još od 2001. godine.
(Nikola Novaković, sa mesta: A Karića ne smeš?)
Ne, poništena su rešenja od strane suda i kada se ponište rešenja (vi biste to valjda morali da znate kao advokat) onda se vraća u prethodno stanje. To se ne vraća u prethodno stanje kada je u pitanju G17 plus.
(Nikola Novaković, sa mesta: Mi idemo napred.)
Samo vi idite napred. Ako se čita ovo što je napisano u članu 3. i ovo što je napisano u članu 57j Zakona o bankama i finansijskim organizacijama, onda svaka banka može da računa da će da izgubi dozvolu za rad. Ja ću da vam navedem koji su to razlozi zbog kojih Narodna banka, guverner Narodne banke može da donese rešenje kojim se oduzima dozvola za rad. Kaže – ako utvrdi da je dozvola za rad data na osnovu neistinitih podataka osnivača. To možete uvek da kažete. "Banka u propisanom roku ne podnese prijavu za upis u sudski registar. Banka u roku od 60 dana od dana upisa u sudski registar ne otpočne sa poslovanjem, utvrdi se da je novčani iznos osnivačkog kapitala banke manji od propisanog ovim zakonom". To ste utvrđivali kod ove izraelske banke, pa vam je sud poništio. Sud u upravnom sporu vam poništio.
Revizorske kuće su vam dokazale da to nije tačno, ali zato ste u onom prethodnom zakonu propisali da ćete vi da odredite koja revizorska kuća je ovlašćena da daje mišljenje.
Idete dalje – da se utvrdi da je broj osnivača manji od zakonom propisanog. I tu ste doživeli debakl. U rešenju ste konstatovali da je manji broj osnivača. Čovek je dokazao da postoji zakonom propisani broj osnivača sa minimalnim novčanim iznosom osnivačkog uloga. I to vas ne interesuje.
Idete dalje, kaže – banka u ostavljenom roku ne postupi po nalogu NBS iz rešenja iz člana 57d ovog zakona. To je bila situacija sa "Astra bankom". Dali ste obavezujući nalog da se otklone neke nepravilnosti, a niste ušli u bilanse banke i utvrdili strukturu kapitala, nego ste išli sa floskulama – ulagao sredstva za kupovinu kuća itd. Šta je mene briga u šta je on ulagao. On je normalno servisirao sve svoje obaveze, ali je morao da se ugasi, jer je išla konverzija dinara u marke, marke u evre, jer je tu neko trebalo samo na tome da uzme preko 100 miliona evra, a vi nećete da taj čovek uzme 100 miliona evra, nego vaši da uzmu 100 miliona evra i da se preko vaših menjačnica i preko drugih operu prljave pare iz inostranstva.
Sada kažete da možete da uzmete bilo kome dozvolu, odmah ide u likvidaciju, bez obzira na bilanse. To vi hoćete. To je ta pokvarena namera sa kojom ste krenuli u ovo zasedanje, da masakrirate sve, da stavite samo pod vašu kontrolu, jer je to garancija zakonitosti. To je garancija kriminala, kažem vam.
Dalje, tačka 8) kaže – prinudni upravnici ili NBS pre isteka roka iz člana 57d ocene da prinudna uprava u banci ne može dovesti do otklanjanja nepravilnosti. Pa, i to ste iskoristili kod nekih banaka. Vi ste to mogli da iskoristite i kod Vojvođanske banke, ali niste. Mogli ste i kod drugih banaka, pa niste, ali je zato dobro da se slikate prilikom svojinske transformacije neke banke.
Šlag na tortu je novi stav koji unosite u ovaj poseban zakon, kaže se ovako: "Danom donošenja rešenja o oduzimanju dozvole za rad Narodna banka Srbije izvršiće blokadu svih računa banke, a time će rešenjem odrediti i meru zabrane raspolaganja imovinom banke do donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju stečajnog postupka".
Što to niste vezali za konačnost, odnosno pravosnažnost rešenja o oduzimanju dozvole? Zašto to niste uradili? Nego, danas donesete rešenje o oduzimanju dozvole, odmah je postalo konačno i odmah je postalo izvršno. Sutradan guverner donosi rešenje o otvaranju, likvidaciji ili stečajnom postupku, dostavlja nadležnom sudu, nadležni sud mora odmah da otvori, blokira se račun, gotovo, kraj priče. Zbog čega?
Zato što možda neko u nekoj banci nije postupio po ludačkom nalogu one grupe vaših inspektora iz 2001. godine, koji su zatvarali ove naše najveće četiri banke.
Nećemo to da vam dozvolimo. Nećemo da dozvolimo da sprovodite vašu samovolju. Ako ne možemo da obezbedimo 126 glasova da vas blokiramo, onda ćemo sa ove govornice da obavestimo javnost, privredne subjekte, političku strukturu, sve ćemo da obavestimo šta se krije iza ove podvale G17.

Za repliku se javila narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Po osnovu pominjanja G17 plus bar pet puta u izlaganju, kao zamenica šefa poslaničke grupe u odsustvu šefa, dakle, sa punim pravom, gospodine, upoznajte se sa Poslovnikom. Dakle, replika na prethodno izlaganje. Zašto? Zato što je bilo vrlo zanimljivo. Zašto? Zato što smo čuli jednu zanimljivu tezu, par novih informacija i par neistinitih, naravno, optužbi.
Zanimljiva teza je ta da jedan pravnik, za koga mnogi kažu da je jako dobar u svom poslu, kaže da lopov nije onaj ko je ukrao novac. Vrlo zanimljivo. Bilo bi dobro da građani Srbije čuju kako to nije lopov onaj ko je ukrao novac? Kako to nije lopov onaj ko je uzeo novac od građana Srbije i odneo ga negde, nego je lopov onaj ko je pokušao da taj novac nađe. To je teza koja se uporno ovde ponavlja, ali je sada možda prvi put eksplicitno izrečena i meni je, moram da priznam, veoma zanimljiva.
Drugo, čuli smo još par zanimljivih informacija. Prvo, da se izvesni poslanici i poslaničke grupe stavljaju u odbranu Bogoljuba Karića i "Astra banke", koja je očigledno imala brojne malverzacije u svom poslovanju, što je i dokazano. Osim toga, gospodin Karić je poznat po tome što je sredstva na svoje račune prelivao u vreme najvećeg siromašenja građana Srbije, i ne samo građana Srbije, već i Srbije kao zemlje.
Dakle, u vreme kada je bio potpuno uništen budžet Srbije, kada je bila potpuno uništena privreda Srbije, kada su bile potpuno uništene devizne rezerve Srbije, neki ljudi u ovoj zemlji su se enormno obogatili. Među njima je gospodin Karić.
Meni je, naravno, zanimljivo da sada prvi put čujem da se jedna poslanička grupa otvoreno stavlja u njegovu zaštitu, što je zanimljivo s obzirom da su imali izvesnih sukoba interesa oko poslanika. Osim toga, zanimljiva mi je informacija, to je ovde jasno rečeno, čini mi se, stenogram će pokazati, da je radikalna stranka imala neki novac u "Astra banci", verovatno tokom devedesetih godina, koje sam već pomenula. Dakle, to su zaista zanimljive informacije za građane Srbije, samo sam imala potrebu da ih podvučem.
Treća stvar, da li Mlađan Dinkić, da li G17 plus kontroliše tokove novca u ovoj zemlji? Kontroliše tokove novca u ovoj zemlji, jer novac više ne može da ide na račune van zemlje, nego novac ostaje u zemlji. Budžet je stabilan, kao što ste imali prilike da čujete, devizne rezerve su značajno porasle, država je stabilna, građani još uvek ne žive dobro, ali imaju sigurnost da žive u jednoj pravno i ekonomski stabilnoj državi.
Kontrolišemo novac, kontrolisaćemo i dalje tokove novca. To je naša obaveza u ovoj zemlji. Ministar finansija mora da kontroliše novac, to je njegov posao. Ukoliko želi da ga dobro radi, on će se i dalje potruditi da novac građana završi na pravom mestu, u njihovim džepovima i u budžetu, naravno, koji je njihov zajednički. Kako bi se drugačije, gospodo, punio budžet? Juče ste govorili o tome ...
(Predsedavajući: Vreme, koleginice.)
Završiću odmah. Juče ste govorili o tome da se zavlače ruke u džepove građana Srbije i puni se budžet. Kako bi se drugačije, nego iz poreza, punio budžet? Da, imamo još jedan način, to je ono štampanje para, samo mi smo na taj način zaboravili i nemojte da nas podsećate uopšte na to. Dakle, kontrola novca mora da postoji u ovoj zemlji i G17 plus će se i dalje zalagati za to.

Zahvaljujem. Da pročitam jedno obaveštenje: osamdeset četvrta sednica Zakonodavnog odbora održaće se danas u 13,20 časova u maloj sali u zgradi Narodne skupštine Republike Srbije. Dakle, molim članove Zakonodavnog odbora da odu u malu salu.
Za reč se javio gospodin Krasić, po Poslovniku.

Naravno, ono što sam planirao, to se i desilo. Lopov, to je termin koji se koristi u žargonu i u politici, a u pravu se ne koristi. Ne brkajte te stvari. Radi vašeg saznanja, lopovi se dele na velike i male, u zavisnosti od toga koliko je bilo para u sefu. Samo je ta razlika. Ako je bilo mnogo para u sefu, pa je uzeo, on je veliki lopov. Ali, onaj koji je došao, pa je zatekao male pare, on je mali lopov, ali principijelne razlike nema.
Pošto niste shvatili razliku između toga ko protivpravno oduzme tuđu imovinu, to je krivično delo, i nečega što u žargonu mi pričamo – lopov, da vam objasnim: neko je možda uzeo i odneo, sakrio, ne znamo po čijem nalogu, ali ne znamo ni ko je faktički vršio vlast nad tim sredstvima i čija su ona imovina, ko to drži u portfelju.
Ali, sada znamo, na bazi izveštaja Velimira Ilića, Bogavca, Živadinovića, onog vašeg Lalića, ne znam da li treba da ređam dalje, Amerikanaca, Engleza, Kipra, itd. itd. i posebne knjige o priznanja Mlađana Dinkića – četiri milijarde dolara je bilo i nestalo; nestalo je u vreme dok je Dinkić tražio. To je problem. Vi imate taj problem.
Drugo, što se tiče nekih poslova sa "Astra bankom", ništa ne znate. Svako pravno lice moralo je da ima u nekoj banci otvoren žiro-račun i tamo da drži svoja sredstva. To je taj depozit.
To ste morali da znate. Neko je izabrao ovu banku, neko onu, neko treću, neko petu, neko neku levu, ali kada ste vi udarili iz vedra neba te pare su tamo ostale.
Ako pravite neku insinuaciju da su to neke nezakonite pare, onda izađite pa lepo kažite – raspolažemo sa dokazima; ali, niko ne pravi takve insinuacije, samo ste se vi, kao veliki ekonomski stručnjak, setili toga. Nemojte to da radite.
Morate da znate kako bankarski sistem posluje. Pravno lice mora da ima žiro-račun u nekoj banci. Sada je to tekući račun, a ja vam pričam o 2001. i 2002. godini, "Astra banci".
Drugo, vi pričate o nekim prijateljskim odnosima. Ja ne znam da li vi čitate novine, da li gledate TV, da li slušate šta se priča za ovom govornicom. Ko proziva čoveka za salate, za lance, za ove gluposti, za ovo milovanje prasadi pred TV? O čemu vi pričate?
Mlađan Dinkić je sa kilavom akcijom oko gašenja "Astra banke" od Karića napravio političara. Vi ste ga napravili da bude političar. Ove gluposti sa "Mobtelom", pa sa ovim drugim stvarima.
Proganjate ga, pričate da je kriminalac, ali znate šta, kada vlast kaže za nekoga da je kriminalac, a nije ga uhapsila niti je pokrenula postupak, nemojte da pričate, molim vas, jer vi ste vlast.
Vi ste pobrkali, vi biste da ste na vlasti, a da se opoziciono medijski ponašate; ne ide, vi ste vlast. Ako treba da hapsite, hapsite, ako imate dokaza, ako terate neki postupak, terajte, dokazujte, a nemojte da se opoziciono medijski ponašate kao vlast. Vi ste sve to pobrkali, vi ćete sigurno ići u opoziciju, ali vanparlamentarnu.

Replika, narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić, izvolite.

Naravno, dame i gospodo, da oko termina može da postoji zabuna, ali mi u G17 plus smo navikli da stručne termine koristimo kao stručnjaci, a ne tek samo tako u političkoj frazeologiji.
Dakle, u tom smislu se odnosila moja primedba na to, na upotrebu reči "lopov". Znam da se ovde ta reč vrlo olako koristi, ali ne bih preporučila stručnjacima da stručne termine koriste radi političke frazeologije, i to je prosto naš stav i mi se toga držimo.
Kada god govorimo o tome i u političkom govoru takođe koristimo te stručne termine, ne mogu da kažem neki narodni termin za nešto u mojoj struci. Ne bih sada da napominjem koji to termini mogu da budu.
Što se tiče "Astra banke", naravno da mi je jasno da svako može da ima u nekoj banci depozit. Ono što sam ja rekla je samo da je zanimljivo da se ovde plače nad sudbinom takozvanih domaćih banaka, društvenih, državnih, "Jugobanke", ovih drugih banaka, četiri najveće takozvane banke, a da su očigledno depoziti držani u nekim drugim bankama, i to je samo ono što sam želela da kažem. Naravno da je bilo potpuno legitimno pravo svakog da izabere banku, ali meni je prosto bilo indikativno i zanimljivo da je to bila baš "Astra banka".
Što se tiče neprijatelja, potpuno se slažem sa vama. Politički stav G17 plus jeste da su oni ljudi koji su stekli krupni kapital u vreme siromašenja države politički neprijatelji G17 plus, i mi takođe o tome stalno pričamo, pa to ipak vama ne smeta da ih nazivate našim kumovima.
Dakle, dajte molim vas, da stavimo stvari na svoje mesto. Niko od njih nije kum G17 plus. G17 plus nije imala nikakve veze sa tim ljudima, niti je držala novac u njihovim bankama i uvek se jasno politički odredila prema njima. Jednostavno, to je ono što su činjenice. Sve ostalo su insinuacije. Insinuacije mogu biti političke, sa jedne strane, a sa druge strane, ono čemu treba da težimo sa ove govornice jeste da govorimo činjenice i to je ono za šta se zalaže G17 plus.