Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Zankov, reklamiram povredu Poslovnika od strane tvorca novog poslovnika. Trenutno mi je okrenuo leđa, doduše razgovara u klupi, ali nema problema, čuće gospodin Marković šta nije naučio iz svog sopstvenog poslovnika. Gospodine Predraže Markoviću, rekao je kolega Momir Marković... Da se ne bi unela zabuna, ja znam, kolega Momire Markoviću, da vi odlično poznajete Poslovnik, za razliku od predsednika Skupštine koji ga je predložio i lobirao većinu da se donese, ali radi se o članu 85. i onome što vam je malopre predsednik Skupštine rekao.
Naime, on nije imao pravo po Poslovniku, koji sada svojevoljno tumači onako kako mu se prohte, da obavesti sve nas da ćemo da nastavimo rad posle 18,00 časova po tački dnevnog reda koja tada bude bila na dnevnom redu. Prvo, on nije vrač ovde da bi gledao šta ćemo mi da radimo posle 18,00 časova, koja će tačka da bude. On ne može da gleda u staklenu kuglu ili da mu se priviđaju neke stvari. On je samo dužan da tumači Poslovnik, a Poslovnik je jasan, s tim što se ja, kao i celokupna javnost i poslanici SRS, ne slažem sa odredbama ovog poslovnika, ali ako je već napisano, a vi sa ove strane usvojili, onda poštujte ono za šta ste glasali, protiv čega smo mi bili.
Kaže da izuzetno predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18,00 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik saopštava narodnim poslanicima.
Nijedan ni opravdan ni neopravdan razlog nam nije saopštio, naročito ovaj opravdani ne može da pronađe, jer toliko su katastrofalni ovi zakoni koji su na dnevnom redu da niko ne može da opravda to činjenicom da je neophodno da se usvoji takav neki zakon.
Onda sledeći stav lepo kaže, a to je ono što nije naučio Predrag Marković, da predsednik može produžiti rad Narodne skupštine i posle 18,00 časova i to samo do završetka rasprave u načelu, odnosno pojedinostima o započetoj tački dnevnog reda. Ako mi znamo šta smo započeli i na kom smo zakonu, ne može onda predsednik Skupštine da nam kaže – radićemo sve dotle dok se ne završi tačka koja bude bila u 18,00 časova na dnevnom redu.
Ako je već odlučio, bez postojanja opravdanih razloga, jer ne može da pronađe nijedan razlog, da produži rad, onda je lepo trebalo da kaže, ako je to već želeo – radićemo do završetka rasprave o pojedinostima o tački koja je sad na dnevnom redu. Da on špekuliše i da razmišlja koja će tačka da bude, govorim principijelno, ne samo danas, nego bilo kog drugog dana, to neće moći, jer ako je već doneo ovakav poslovnik moraće da ga se pridržava.
Pošto to ne čini, već svakog dana napravi neku povredu, verujem, gospodine Zankov, jer i vi ste jedan od pobornika demokratskih procesa u ovoj skupštini, za razliku od predsednika Narodne skupštine, da ćete da podržite ovakav moj stav, da nećete ni da mi odgovarate na ovu povredu, jer se nije odnosila na vas.
Da se vi pitate i SRS, nikada ne bi bio ovakav katastrofalni Poslovnik ovde primenjiv, pa zato tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni da je predsednik Narodne skupštine Predrag Marković danas povredio član 85. stav 4. i 5. Poslovnika, i posle očigledne povrede verujem da ćete primereno da kaznite predsednika, a on će verovatno da pribegne starom metodu i da podnese ostavku, pa da je povuče.

Naravno da ne bih mogao, a ni želeo da branim predsednika Skupštine, tako da ćemo vašu primedbu staviti na glasanje u danu za glasanje i odlučiće Skupština da li je predsednik povredio Poslovnik u članu 85.
Da li se još neko javlja po amandmanu na član 9? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Izvolite, gospodine Radiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, o Predlogu zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje bilo je dosta reči u načelnoj raspravi, koja je bila objedinjena sa još sedam tačaka dnevnog reda.
Tom prilikom poslanici poslaničke grupe SRS izneli su za ovom govornicom niz argumenata zbog kojih je trebalo da se ovaj zakon povuče sa dnevnog reda, niz argumenata koji su ukazali na to da ovaj predlog zakona nije dobar, da nije u interesu građana Srbije. Međutim, kako vidimo, vladajuća većina, pre svih ministar Dinkić istrajava u tome da ovaj predlog zakona prođe, a ovo nije ništa drugo do pokušaj da se legalizuje pljačka i uništavanje domaćeg bankarstva, kao i pripremanje rasprodaje domaćih osiguravajućih društava.
Svi smo svedoci onoga što se proteklih godina dešavalo na finansijskom planu u Republici Srbiji. Zatvoreno je oko 25 što banaka, što osiguravajućih društava. Veliki broj radnika je ostao bez posla. Cilj svega toga je bio dvostruk: najpre, da se oslobodi finansijsko tržište, odnosno finansijsko polje Republike Srbije za upliv inostranih banaka, koje će na taj način kontrolisati privredu, odnosno proizvodnju Republike Srbije; drugi razlog je taj što će parama građana Republike Srbije kreditirati privredu, odnosno fizička lica, uz jako nepovoljne kamatne stope.
Ne čudi nas iz SRS što je ovaj predlog ovako loš, s obzirom da znamo od koje poslaničke grupe je došao. Konkretno, amandman koji sam podneo na član 10. glasi da se ovaj član briše. Bez obzira na to što pojedini poslanici pokušavaju da ospore ovakav način pisanja amandmana, jednostavno, bilo koji drugi način pisanja amandmana ne bi mogao da popravi ovakav loš predlog zakona, osim da se on u celosti briše. Nije ni čudo što je on ovako loš, s obzirom da dolazi od poslaničke grupe koja jedva da ima 2% uporišta u biračkom telu Srbije.
Još jednom koristim priliku da pozovem ministra Dinkića, bez obzira što nije u sali, da ovaj predlog zakona povuče iz procedure. Hvala.

Hvala vama. Prvo se javio narodni poslanik Zoran Krasić, pa Veroljub Arsić. Izvolite, gospodine Krasiću.

Član 10. je nešto slično kao prethodni, samo što se odnosi na osiguravajuća društva. Sada je to mnogo konkretnije rešeno – da agencija, u roku od 20 dana od dana pokretanja stečajnog postupka, ili otvaranja, kako hoćete, putem javnog tendera, oglašava prenos portfelja osiguranja; ona odlučuje. Ali, ono što je novina, i razlikuje se u odnosu na banke, ogleda se u tome što NBS daje saglasnost na izbor najboljeg ponuđača – preuzimaoca portfelja.
Kako je sada moguće u jednom stečajnom postupku da NBS ili bilo koji drugi organ, van onih organa koji vode stečajni postupak, daje bilo kakvu saglasnost i da se nešto pita? Uvek kada se daje saglasnost na nešto radi se o nekom složenom pravnom aktu. Znači, da je neko to kod vas u Ministarstvu znao šta su prosti jedinstveni upravni akti, a šta su složeni akti, onda nikada ne bi napisao ovo ovde.
Ali, ne, vi sada tražite da NBS da saglasnost na odluku o izboru osiguravajućeg društva kome će da se preda u portfelj osiguranje onog društva nad kojim je otvoren stečajni postupak.
Dalje idete, pa kažete – prenos portfelja osiguranja vrši se ugovorom koji je zaključen između stečajnog dužnika (kako može stečajni dužnik da to zaključuje) i društva za osiguranje - preuzimaoca portfelja. Analogija kod banaka vam je bila agencija i druga banka, preko koje treba da se isplate osigurani depoziti, a ovde vam je analogija da ubacujete društvo za osiguranje, koje je stečajni dužnik, koga može da zastupa samo agencija koja je stečajni upravnik. Sve ste apsolutno pobrkali.
Eksperti mogu da se smeškaju do sutra, napravićete totalnu blokadu. Još ako se tome doda vaš Kljajević, predsednik ovog trgovinskog suda, koga vi iz G17 čuvate da se ne razreši... Samo se vi smeškajte, svi koji su se tako smeškali postali su statistička greška. Samo se vi smeškajte, videćete sami koji ćete haos da imate sa ovim zakonima. Videćete, a na strana preduzeća nećete smeti ni prstom da mrdnete.
Razmislite o ovim rešenjima, jer ova rešenja će skupo da koštaju finansijski sistem Republike Srbije. Vi toga niste svesni. Sada ste jaki, mislite da ste vlast, mislite da možete sve. Ovo međusobno ne komunicira. Nema logike, 20 dana nakon otvaranja stečajnog postupka vi javnim tenderom pozivate osiguravajuća društva koje će društvo od njih da preuzme da ispunjava obaveze po osnovu polisa osiguranja onog osiguravajućeg društva nad kojim ste otvorili stečaj.
Vi sada ne možete da izađete iz ovog problema, koji ste napravili gašenjem 15 osiguravajućih društava i činjenicom da ste nekoliko stotina hiljada ljudi realno uskratili od mogućnosti da naknade svoju štetu preko osiguranja. Uskratili ste im te mogućnosti. Sada, kada su koliko-toliko postojala neka zakonska ograničenja, kada vi dohvatite u vaše ruke ova i ovako velika i široka ovlašćenja, reći ću vam, i one banke iz čl. 9. i 16. Zakona o osiguranju depozita i osiguravajuća društva kojima ćete da prenesete ove polise u portfelj, to će biti trošak stečajnog postupka. Tu se već vidi Nacionalna štedionica, kada su u pitanju banke. Kada su u pitanju osiguravajuća društva, vidi se ono koje pravite, ne u smislu nekog novog, nego ojačavate jedno svoje osiguravajuće društvo.
Ali, zapamtite vi iz G17 plus, odnosno pojedini iz G17 plus, ne svi: bilo ko da dođe posle vas na vlast, sve ove zakone će morati da menja i da vraća u normalu, a već vidim da pričate da će to biti neki revanšizam. Nema revanšizma ako se nešto vraća na normalno. Vi od nas tražite da saučestvujemo sa vama ni krivi ni dužni. Naravno da nećemo.

Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 10. navodi se da agencija, u roku od 20 dana od dana pokretanja postupka stečaja, putem javnog tendera, oglašava prenos celog ili dela portfelja osiguranja itd.
Svrha agencije jeste da isključivo bude i radi u interesu Vlade, tako to bar neko pokušava da nam kaže, jer stečaj nad bankom i osiguravajućim društvom sprovodi sama agencija, tako se kaže u članu 7. Predloga zakona, pa se kaže: "Organi stečajnog postupka su stečajno veće, stečajni upravnik i odbor poverilaca".
Kaže se: "Agencija vrši funkciju stečajnog upravnika u skladu sa ovim zakonom". Još da bude kao šlag na tortu: ″Na predlog Agencije stečajno veće bira članove odbora poverilaca, vodeći računa o veličini njihovih potraživanja.″ Znači, Agencija odlučuje ko će i poverioca da zastupa.
Ko zastupa Agenciju? Agenciju zastupa upravni odbor i direktor Agencije, a kako dolazimo do upravnog odbora? Upravni odbor ima sedam članova, uključujući i predsednika upravnog odbora. U stavu 2. kaže se – članove upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada, a u sledećem stavu – članovi upravnog odbora po funkciji koju obavljaju jesu ministar nadležan za poslove finansija...
Mlađan Dinkić će da bude član upravnog odbora i sam sebe će da bira kao član Vlade u taj upravni odbor. Dalje – ministar nadležan za poslove privrede, pa dalje, viceguverner NBS zadužen za poslove kontrole banke. A ko kontroliše Narodnu banku, ko postavlja viceguvernera NBS? Opet Mlađan Dinkić.
Sada opet ostale članove upravnog odbora imenuje Vlada, jednog člana na predlog NBS. I, zar više nema viceguvernera kao predstavnika NBS, zašto jednog člana predlaže NBS, jednog člana na predlog reprezentativnog udruženja banaka, čitaj dalje – Nacionalne štedionice i Komercijalne banke.
To su članovi upravnog odbora. Sada hoćete da kažete, vi koji branite Predlog ovog zakona, da ovde nema vlasti jedne političke stranke, da se ovo radi isključivo u interesu građana. Ako neko počne da čita zakon, videće da sve što se donosi u ovom setu zakona odgovara jednoj političkoj stranci, jednom ili dvojici ljudi.
Nemojte da optužujete poslanike koji podnose amandmane da su lenji, jer u obrazloženju ovog amandmana, sada ću da pročitam obrazloženje, lepo piše da je Narodna skupština u funkciji Vlade Republike Srbije, pa se sednice Skupštine zakazuju tri dana pre održavanja da bi se narodnim poslanicima onemogućilo da podnose amandmane, tako da bi se Narodnoj skupštini poturala ovakva nebulozna zakonska rešenja kojima se omogućava dalje pljačkanje naroda i države.
Ovim predloženim zakonskim rešenjem samo se legalizuje pljačka i uništavanje domaćeg bankarskog sistema i priprema rasprodaja velikih domaćih osiguravajućih društava. Prilično dobro obrazloženje za nekoga koga hoćete da optužite da je lenj.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Pošto je za ovaj amandman ostalo još malo vremena, tačnije dva minuta, pa je red da se i ta dva minuta pametno iskoriste, da kažem i ja koju reč.
Član 10 – Agencija, u roku od 20 dana od dana pokretanja postupka stečaja, putem javnog tendera, oglašava prenos celog ili dela portfelja osiguranja, saglasno raspoloživim novčanim sredstvima i tako dalje. Gospodin Arsić je maločas gotovo nacrtao kako se sva sredstva koncentrišu u rukama ministra finansija, alijas Mlađana Dinkića.
Samo još dve reči, vezano za ovaj zakon: nisu narodni poslanici Srpske radikalne stranke napisali amandmane od člana 1. pa do člana 32. da se brišu zbog toga što nisu drugačije amandmane znali da napišu, nego zbog toga što ovakav predlog zakona, ovakav zakonski koncept ne zaslužuje da se nađe u skupštinskoj proceduri, a ne zaslužuje ni podršku.
To je jedini način da vam stavimo do znanja, ne vama iz vladajuće koalicije, nego građanima Srbije, kakve zakonske projekte pripremate, kako uvodite u zakonske okvire lopovluk i javašluk koji ste radili od 2000. godine. Gospodo, od 2000. godine svi finansijski tokovi se nalaze u rukama jedne jedine stranke, jedne šifrovane političke organizacije.
Dakle, ne zato što nismo znali da napišemo drugačije amandmane, jer za svaki zakon, ako se sećaju poslanici vladajuće većine, koji je nečemu vredeo mi smo davali amandmane da poboljšamo zakon. Ovaj zakonski predlog nikakvim amandmanima ne može da se popravi, ovaj zakonski predlog vodi samo u legalizaciju lopovluka na finansijskom polju koji postoji od 2000. godine naovamo.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Stevanović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Da.