Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pauza. Nastavljamo u 15,00 sati.
(Posle pauze.)

Još jednom dobar dan. Nastavljamo popodnevni rad današnje sednice.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, član 7, kao i prethodni članovi ovog predloga zakona, pokazuje bespredmetnost lex specialis zakona koji se predlažu od strane Vlade Republike Srbije. U ovom članu stav 1. glasi: "Organi stečajnog postupka su stečajno veće, stečajni upravnik i odbor poverilaca." Šta znači ovaj stav 1. ovog člana?
Stečajno veće – ko obrazuje stečajno veće, po kom zakonu se sprovodi stečajni postupak ili organ koji formira stečajno veće? To su trgovinski sudovi. Zašto ovim zakonom i ovim članom da se reguliše da je organ stečajnog postupka stečajno veće? Stečajni upravnik – stečajni upravnik je Agencija za osiguranje depozita. Ranije je bila Agencija za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka. Odbor poverilaca – odbor poverilaca su poverioci banke koja je u stečaju.
″Agencija vrši funkciju stečajnog upravnika u skladu sa ovim zakonom.″ Kako je vršila ulogu stečajnog upravnika, očigledan je primer četiri ove velike banke i ostalih 25 banaka koje se nalaze već godinama u stečaju, a nijedan postupak nije prvostepenom presudom završen. Kada će biti? Kada se bude razgrabio poslovni prostor koji predstavlja veliku vrednost širom Srbije. Ove druge vrednosti su do sada razgrabljene.
Kako će ova agencija za osiguranje depozita voditi stečajne postupke? Vodiće ih onako kako bude naloženo od vrha ovog finansijskog lobija koji već vlada od 5. oktobra 2000. godine u Srbiji. Nijedna banka nema, a ni do sada nije imala sigurnost da posluje saglasno Zakonu o bankama, nema prave kontrole banaka ni javnosti rada banaka, pa čak ni preko odgovarajućih odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Kako će se namirivati potraživanja? Ovim zakonom je regulisan redosled potraživanja. Da li i po sadašnjim zakonima postoji neki redosled namirivanja potraživanja? Govorio sam ranije o potraživanjima radnika, penzionera i drugih banaka koje su godinama u stečaju. Ne postoji nikakav redosled, a neće ni biti donošenjem ovakvog zakona.
Stečajno veće – ako budu stečajna veća, kao što ih formira Trgovinski sud Beograd, pod rukovodstvom predsednika Trgovinskog suda Kljajevića, sigurno će onda biti pljačka i grabljenje imovine banaka u stečaju, kao što se pljačka i razgrabljuje imovina preduzeća koja se nađu u stečaju. Očigledan primer su mnoga preduzeća u stečaju i stečajni postupci koji se vode i kod ovog trgovinskog suda, a Trgovinski sud Beograd pokriva polovinu teritorije Srbije i po nadležnosti, a i po samoj teritoriji i broju privrednih subjekata, pogotovu privrednih subjekata koji su se našli u stečaju.
Radnici tih preduzeća koja su otišla ili gurnuta u stečaj najbolje znaju kako im je i kada će doći do onog minimuma namirenja njihovih potraživanja, zaostale zarade i druga prava iz radnog odnosa. To znaju i radnici preduzeća u Kraljevu koja su gurnuta u stečaj, a znaju i kako je razgrabljena imovina "Trgoprometa", "Kablara" i mnogih drugih preduzeća koja su gurnuta u stečaj. Ti radnici za nekoliko godina nisu mogli da dođu da im se namire minimalne zarade koje su po zakonu bile obavezne da im se isplate.
Oteta je ogromna imovina, kako pokretna tako i nepokretna, i ovi tzv. novokomponovani biznismeni, uspešni ljudi u svim oblastima privređivanja za nekoliko godina postali su ti koji sada predstavljaju vlast u senci, kako na lokalnom nivou, tako i na nivou države Srbije.
Postoji sprega tih moćnika iz senke i ovih koji su na vlasti i na republičkom nivou, a pogotovu na lokalnom nivou, jer ti koji su moćni, koji imaju novac, sredstva, koji imaju mogućnost da zapošljavaju, da otpuštaju, oni utiču i na donošenje odluka i lokalnih organa vlasti, a prevashodno utiču na donošenje odluka na nivou države Srbije.
Vidimo i ovde, kroz predlaganje ovih zakona koji su na dnevnom redu, čak se kroz obrazloženja i navode, bez ikakvog skrivanja, uticaji ili pritisak određenih lobija ili moćnika, a da ne govorim na lokalnom nivou, to je očigledno na svakom mestu, prilikom donošenja svih odluka.
Kriminal, koji je u direktnoj sprezi sa vlašću, bilo na lokalnom ili republičkom nivou, ne može da se spreči na ovaj način, kao što to radi Vlada Republike Srbije sa svojim ministarstvima, sa svim državnim organima. Nisu u pravu oni koji kažu da država ne može da se suprotstavi kriminalu. Ako je država prava država, ako je vladavina zakona, ako ima institucije države, nema tog organizovanog kriminala, ni organizovane mafije s kojom država ne može da se obračuna i da ga spreči.
Normalno je i logično da u svim sistemima, svim vremenima postoji kriminal, ali država je tu da reaguje uvek svojim sredstvima i kroz izmenu zakonskih propisa, a prevashodno kroz doslednu primenu zakonskih propisa, jer je cilj svakog zakona njegova primena. Cilj zakona nije da se donese i da predstavlja samo mrtvo slovo na papiru, već zakon ili odredba zakona mora da se primeni od svih onih koji su dužni da je primenjuju.
Nažalost, nema primene zakona u državi Srbiji i zato imamo ovakvo stanje kakvo imamo. Zato je ovakvo stanje i kroz sve stečajne postupke i pljačke imovine tih subjekata, a radnici nisu u mogućnosti da ostvare ni minimum svojih prava. Oni su, ne svojom krivicom, ostali bez posla i bez zarade, a ne mogu ni taj minimum naknade da dobiju iz stečajne mase. To je realnost u kojoj se mi nalazimo.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, po istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju Predloga zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, između ostalog, u analizi efekata zakona predlagač nam je napisao: ″Opravdanost nove pravne regulative iz oblasti stečaja i likvidacije leži u neophodnosti da se pravno urede svi segmenti vezani za bankarski sistem i sistem osiguranja, kao specifičan oblik poslovanja čija je stabilnost od javnog značaja. Zakonskom regulativom do sada je obuhvaćeno poslovanje, zatim nadzor i kontrola njihovog poslovanja, a u cilju zaštite građana formira se fond osiguranja depozita kao i garantni fond za osiguranje.″
U ovom delu obrazloženja postoji zaista nekoliko nejasnoća na koje bi trebalo predstavnik Vlade (da je slučajno ovde) da odgovori narodnim poslanicima i da nam objasni ovo što je zaista vrlo nejasno i nemušto ovde napisano.
Međutim, predstavnik Vlade, to je već stalna praksa ovog parlamenta, niti je ovde, niti ga interesuje šta narodni poslanici kažu. Dođe na desetak minuta da pročita ono što je već napisano u obrazloženju, ništa novo nam ne kaže, niti želi da nas čuje, niti želi eventualno da nam nešto dodatno objasni da bismo možda prihvatili ono što je on napisao ili da mi objasnimo njemu da on u ime Vlade to prihvati.
Ali, to je praksa ove vlade, kao i one prethodne, tako da mi radimo ono što je posao narodnih poslanika, a Vlada očigledno ne radi svoj posao. Sasvim sigurno da ne radi u odnosu na Narodnu skupštinu.
Dakle, ako je opravdanost za donošenje ovog zakona, između ostalog, u neophodnosti da se pravno urede svi segmenti vezani za bankarski sistem, pitanje ministru Dinkiću: kako je on to likvidirao one srpske banke koje je likvidirao, onog januara kada je to uradio i ostao je u sećanju svima koji su bili zaposleni u bankama, a i onima koji nisu, kako je mogao da likvidira četiri najveće srpske banke, ako nije imao pravnu regulativu za to? Da li je to bila samo izražena njegova volja?
Dalje, kaže – za banke kao specifičan oblik poslovanja, čija je stabilnost od javnog značaja. Mi znamo da jeste stabilnost banaka od javnog značaja, ali opet pitanje za ministra: zašto je on ne samo destabilizovao, nego likvidirao četiri najveće srpske banke, ali naravno, ministar nije tu, predstavnik Vlade nije tu, pa ćemo sami da nagađamo odgovore, a odgovori su oni koje znaju svi građani u Srbiji.
Kada bismo i prihvatili ovaj zakon... A, naravno, mi iz SRS-a govorili smo u načelnoj raspravi, a i sada u pojedinostima, da ovaj zakon nije trebalo donositi.
Ne treba nam lex specialis, imamo one sistemske zakone po kojima mogu da se obavljaju svi poslovi koji su predviđeni u ovom zakonu, i mislimo da nema potrebe da se donosi zakon zbog privatizacije DDOR-a, kako je ministar Dinkić ovde rekao.
Dakle, i da eventualno mislimo da može ovaj zakon da se donese, onda član 7. ne bi imao smisla i ne bi bio potreban, jer član 7. kaže: ″Organi stečajnog postupka su stečajno veće, stečajni upravnik i odbor poverilaca. Agencija vrši funkciju stečajnog upravnika u skladu sa ovim zakonom. Na predlog agencije stečajno veće bira članove odbora poverilaca, vodeći računa o veličini njihovih potraživanja.″
Prvo, agencija za ovaj segment nije potrebna, jer postoji Agencija za privatizaciju, protiv koje smo mi takođe, ali utvrđena je zakonom, prihvatamo sve ono što je u skladu sa zakonom, jer mi srpski radikali smo istinski legalisti, možemo da budemo protiv nekog zakona dok se on ne donese, ali kada se u ovom parlamentu donese, onda je za nas to zakon koji mora da se primenjuje. Dakle, iz tog razloga nema potrebe za novom agencijom.
Pitanje takođe za ministra (da je slučajno ovde) jeste: ko je stečajno veće, ko je stečajni upravnik? Pošto je rekao da se ovaj zakon donosi zbog DDOR-a iz Novog Sada, onda je sigurno već i onda kada nam je ovo obrazlagao znao ko je stečajno veće, ko je stečajni upravnik i ko je taj koji će da uništi DDOR iz Novog Sada. Taj odgovor ministar Dinkić duguje ovom parlamentu.
U stavu 3. ovog člana kaže – na predlog agencije stečajno veće bira članove odbora poverilaca, vodeći računa o veličini njihovih potraživanja. Agencija je ovde potpuno suvišan posrednik. Stečajno veće je to koje treba da uredi, odnosno da bira članove odbora poverilaca, da vodi računa o veličini njihovih potraživanja. Šta će tu agencija kao posrednik, osim što će neko u agenciji dobijati pare za to, osim što će neko u agenciji biti posrednik između Vlade i stečajnog veća, osim što će na taj način Vlada da vrši uticaj na pravosuđe, osim što će na ovaj način da se pokuša da se prikrije sve ono što će biti, a već je danas na osnovu ovog predloga zakona jasno – biće nezakonito i kriminalno u postupku privatizacije DDOR-a.
Dakle, poslanička grupa SRS predložila je da se član 7. Predloga ovog zakona briše. S obzirom da nije ovde ministar, kao predstavnik Vlade, ne vredi se njemu obraćati, obraćam se vama, poštovane kolege, da u danu za glasanje – ako se iko više bude sećao o čemu se glasa, jer je prošlo 10 dana od kada smo raspravljali o ovom zakonu u načelu, pa zahvaljujući novom poslovniku danas tek raspravljamo o amandmanima – prihvatite ovaj amandman i da se član 7. Predloga ovog zakona briše.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Da.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 8. predloga zakona o stečaju i likvidaciji banaka i osiguravajućih društava, sa predlogom da se pomenuti član briše.
Svima su dobro poznati stavovi Srpske radikalne stranke prema postupcima aktuelnog ministra Mlađana Dinkića, još kada je zatvorio najveće domaće banke pre četiri godine, oteravši ih u stečaj. Posle toga na red su došle druge banke koje su doživele istu sudbinu. Doduše, tada nije bio ministar, već guverner NBJ, ali je, uživajući podršku tadašnjeg DOS-a, žario i palio u bankarskom i finansijskom sistemu Srbije, a to zahvaljujući sadašnjoj Vladi radi i danas.
Članom 8. predlagač želi da uokviri ono što je predvideo članom 5. kojim se reguliše situacija ukoliko se poništi rešenje Narodne banke Srbije u upravnom sporu pred nadležnim sudom. Ona banka ili osiguravajuće društvo na koje se ustremi ministar finansija unapred je osuđeno na propast.
Pored poništavanja rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka Narodna banka Srbije ponovo pokreće postupak i donosi rešenje o pokretanju stečaja. Dakle, ministar finansija apsolutno ne daje nikakvu šansu institucijama koje dolaze pod udar Narodne banke Srbije da dokažu da posluju u skladu sa zakonom.
Koliko je vremena kao guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić dao bankama pre četiri godine da se makar žale nadležnom sudu? Bukvalno ni minut. Toliko je manevarskog prostora ugradio za preostale banke i osiguravajuća društva i u ovom zakonu.
Kako to Narodna banke Srbije uvodi stečaj? Likvidacioni upravnik uputi predlog Narodnoj banci Srbije za pokretanje stečajnog postupka prema nekoj banci ili osiguravajućem društvu i stvar je gotova. Da li je taj likvidacioni upravnik podložan kontroli? Da li može da pogreši? Izgleda da nije bitno, kao da se radi o beznačajnim stvarima.
Uvođenje stečaja u osiguravajuća društva ima isti cilj kao što je stečajem velikog broja banaka u Srbiji Mlađan Dinkić oslobodio veliko tržište za strane banke i banke čiji su vlasnici domaći finansijski magnati. Tako je i sa osiguravajućim društvima krenula lavina svakojakih agencija za osiguranje, agenti sa ili bez licence već opsedaju građane širom Srbije.
Članom 8. predlagač predviđa situaciju posle odluke suda u upravnom sporu, a na osnovu tužbe protiv rešenja Narodne banke Srbije.
Ovo je predviđeno za one koji hoće da se suprotstave ministru finansija i obično iz stečaja idu pravo u likvidaciju banke, odnosno osiguravajućeg društva.
Svi dobro znamo da su mnoga osiguravajuća društva za osiguranje, recimo, vozila postojala samo na papiru, sa iznajmljenim poslovnim prostorom i ničim više. Pravu nesreću su ljudi doživljavali tek kada saznaju da od naplate štete nema ništa, jer niti ima ko da plati, niti taj ima novca da namiri pričinjenu štetu trećem licu.
Sada se može desiti sasvim suprotna stvar. Dolazak novih osiguravajućih društava, čak i sa strane, uvođenje novih tarifa i taksi, i obavezno osiguranje motornih vozila može da postane veoma skupo. Zašto ovo kažem? Imajući u vidu da sa cenama polako stižemo cene u Evropskoj uniji, lako je pretpostaviti da će se to isto desiti i sa cenama osiguranja.
Na primer, cena struje 2000. godine i cena struje danas, 2005. godine, cena naftnih derivata 2000. godine i cena 2005. godine, i uz to da ih još nema. Cena školarina na fakultetima 2000. godine, a koja je cena danas? Zarade, međutim, nisu pratile ovaj trend rasta cena. Tako će izgleda biti sa osiguranjem motornih vozila, što će verovatno biti još jedan udar na egzistenciju građana Srbije.
Srpska radikalna stranka ne podržava ovakve i slične zakone koji imaju za cilj razbijanje domaćih institucija i gašenje preduzeća, a u ovom slučaju se radi o bankama i osiguravajućim društvima i bespoštednom otpuštanju radnika koji samo taj posao mogu i znaju da rade. Zato sam u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman kojim se predlaže brisanje člana 8. Predloga zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.
Posle generalne probe od pre četiri godine, zatim treniranja strogoće tokom prelaznog perioda između DOS-a 1 i DOS-a 2 svoj hobi gašenja banaka po Srbiji ministar finansija Mlađan Dinkić, evo, hoće da ovekoveči ovim predlogom zakona. Samo je preskočio Nacionalnu štedionicu. Tamo teče med i mleko, nažalost ne za građane Srbije.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 8, na koji je amandman podneo narodni poslanik SRS gospodin Ilić, glasi: "Pravne posledice pokretanja stečajnog postupka nastupaju danom isticanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli nadležnog suda."
Čak i da se ne briše ovaj član, on ne obuhvata sve posledice koje nastaju zbog stečajnog postupka: pored pravnih posledica, i finansijske posledice, posledice po poverioce, po dužnike i po državu, humanitarne posledice i, na kraju, stvarne posledice.
Pravne posledice uvođenja stečaja u ove četiri državne banke osetile su se onog dana kada je stečajni postupak uveden. Pravne posledice uvođenja stečaja u ove četiri banke i gašenja ove četiri banke po onoga ko je uveo stečaj u te četiri banke, po ondašnjeg guvernera, a danas ministra finansija Mlađana Dinkića, osetiće se dva dana posle sledećih vanrednih parlamentarnih izbora, a nadam se da će to već u ranu jesen ove godine da bude.
Finansijske posledice su dvostruke: posledice po one koji su držali svoja sredstva kod banaka, kod ove četiri banke i verovatno kod svih banaka koje blagoizvoli gospodin ministar finansija zajedno sa guvernerom da uvede; finansijske posledice po poverioce iz stečajne mase, a ovim zakonom će se legalizovati, i zato govorim o one četiri banke, nelegalno gašenje one četiri banke.
Finansijske posledice po poverioce će biti verovatno takve da neće moći kompletan svoj kapital iz te stečajne mase da izvuku. Kod ove četiri banke finansijske posledice su u tome što je država preuzela, brisala dugove poverilaca, odnosno dužnika banci. Recimo, nekadašnja Železara Smederevo, danas ″U.S. steel″, dugovala je nekoliko milijardi ″Beobanci″. Država je to obrisala za nekoliko stotina miliona dolara, ne mogu se tačno setiti, prodala ″U.S. steel″ na hvala lepo, jer samo pitajte koliko košta izgradnja one visoke peći koju su pre neki dan pustili u rad i od kojih para je to izgrađeno.
Prema tome, država je gašenjem ove četiri banke žestoko oštećena. Humanitarne posledice po zaposlene, po one koji su imali sredstva u tim bankama, i na ovaj ili onaj način su im ostala sredstva zarobljena, neverovatne su, a o stvarnim posledicama je pre neki dan ministar finansija Mlađan Dinkić jasno govorio kada je rekao da se ovaj zakon donosi zbog DDOR-a. Ovim se svesno uništava DDOR i posle će tako uništen DDOR verovatno prodati nekom svom prijatelju.
Stvarna posledica će verovatno brzo doći i u ″Dunav osiguranje″ i stvarna posledica će biti da će preostale banke i ako je eventualno u ovom prvom naletu u gašenju osiguravajućih društava po Srbiji ostalo neko osiguravajuće društvo i ono će biti očišćeno, jer treba da se ostavi prazno tržište, da se formiraju osiguravajuća društva, da se formira još eventualno neka prijateljska banka i da se kompletan kapital odavde na taj način isisa i iznese u inostranstvo ili da se napune nečiji džepovi.
Ti džepovi sigurno neće biti u zemlji, nego će opet biti na Devičanskim ostrvima, na kojima se nalaze one četiri i po milijarde koje su pronađene na Kipru, a koje je pronašao Mihajlović, koje je pronašao Vladan Batić, koje je pronašao kapitalni Velja Ilić, a na kraju, koje je pronašao Mlađan Dinkić. Svi su ih oni pronašli, bile su tamo, a kada je došao Mlađan Dinkić, pronađe ih i njih više tamo nema.
Zato tražim od svesnog dela poslanika vladajuće koalicije da kada bude dan za glasanje usvojimo ovaj amandman i da se na taj način ovaj zakon, koji legalizuje jednu enormnu pljačku državne imovine, stavi van snage.

 Reč ima narodni poslanik Vladimir Homan. Izvolite, po istom amandmanu.