Član 20. Predloga zakona u prvom stavu odnosi se na likvidaciju banaka, a u drugom stavu na likvidaciju društava za osiguranje. Ono što je karakteristično i za banke i za osiguravajuća društva jeste da rešenje o oduzimanju dozvole za rad donosi NBS i ona istovremeno donosi rešenje o likvidaciji banke, odnosno druge finansijske organizacije kada je u pitanju stav 1, a kada je u pitanju stav 2. rešenje o likvidaciji društva za osiguranje.
Sada čitam ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i finansijskim organizacijama što se tiče ovog člana kojim se menja član 57j u stavu 1. dodaju se dve nove tačke 10) i 11), kao obavezni razlog za pokretanje stečajnog postupka. Prvih devet razloga odnosi se na oduzimanje dozvole za rad banke, a kao posledicu tog rešenja imaju pokretanje likvidacionog postupka. Tu se predlažu promene – nov stav 4. i promena u stavu 5. koja je u koliziji sa članom 20. stav 1. ovog drugog zakona.
Ovde kažete da NBS donosi rešenje o likvidaciji banke, a u članu 57j Zakona o bankama i finansijskim organizacijama naveli ste u poslednjem stavu – danom donošenja rešenja o oduzimanju dozvole za rad, a misli se na banku, Narodna banka Srbije izvršiće blokadu svih računa banke, a tim će rešenjem, a to je sada novo što dodajete, odrediti i meru zabrane raspolaganja imovinom banke do donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju stečajnog postupka, odnosno postupka likvidacije.
Ne znam da li se radi o terminološkoj neusklađenosti između ova dva zakona, ali ovde nema neke velike logike. U ovom zakonu koji se tiče stečaja i likvidacije banaka kažete da rešenje o likvidaciji donosi NBS, a postupak likvidacije sprovodi preko likvidacionog veća i preko likvidacionog upravnika. Ovde vam nešto fali između ova dva zakona. Nije samo terminološke prirode.
Sklon sam ovim pravno-tehničkim rešenjima iz člana 20. ovog zakona koji je na dnevnom redu, jer on ima neke logike, ukoliko se kao prezumpcija tačnosti prihvati da je sve ovo što je urađeno na osnovu člana 57j Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama došlo u stadijum pravosnažnosti. Ukoliko to nije u stadijumu pravosnažnosti, tim pre što protiv ovih rešenja o oduzimanju dozvole za rad može da se vodi upravni spor.
U prepodnevnom delu sam čitao šta sve sadrži tačke od 1) do 9), gde postoje toliko preširoke formulacije razloga da mene uopšte ne bi iznenadilo da Vrhovni sud usvoji tužbu u upravnom sporu i poništi rešenje guvernera NBS.
U drugom zakonu je odmah pokrenut likvidacioni postupak. Podrazumeva se, kada je u pitanju prinudna i kada je u pitanju dobrovoljna likvidacija, da likvidacioni dužnik - banka raspolaže sredstvima da izmiri sve svoje obaveze i da nešto još ostane nakon brisanja i nestanka tog pravnog lica. Šta da se radi ukoliko se pred Vrhovnim sudom utvrdi da je rešenje guvernera kojim je oduzeta dozvola za rad, a ona je bila uslov za ovo drugo rešenje o likvidaciji, ukoliko se to usvoji, šta ćemo onda?
Po logici stvari, ako se uporno insistira na likvidaciji zbog oduzimanja dozvole za rad, pa stalno Vrhovni sud to poništava i vraća, onda imamo primer da guverner Narodne banke svesno krši propise, a to bi u nomenklaturi krivičnih dela bila verovatno zloupotreba službenog položaja. Dok neko raspravi zloupotrebu službenog položaja, banka je likvidirana. Ajde što je likvidirana, nego može da se desi da se na kraju tog postupka konstatuje veliki ostatak sredstava. Naravno, on pripada vlasnicima, ali oni su izgubili esenciju za obavljanje bankarske delatnosti.
Kako da se mi zaštitimo od toga? Zato kažem da je ovde namerno, između člana 20. ovog predloga zakona, koji se tiče stečaja i likvidacije banaka i društava osiguranja, u delu koji se tiče banaka, i Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama napravljena rupa, jer je, praktično, trgovinski sud, koji je sada prema Zakonu o uređenju sudova nadležan za stečajne postupke, doveden u vrlo nezavidan položaj.
Namerno ne komentarišem ovaj deo koji se tiče Zakona o bankama i finansijskim organizacijama, gde se predviđa, osim blokade sredstava, i zabrana raspolaganja imovinom itd. Za takve neke mere jedino može biti nadležan sud.
Ne može Narodna banka i ne može bilo koji organ izvršne vlasti, već samo sudska vlast može tako nešto, na predlog organa koji potiče iz izvršne vlasti, da uradi.
Neusaglašenost ova dva propisa koja su sada na dnevnom redu i onog opšteg propisa koji reguliše likvidaciju dovodi u pitanje da li mi treba da usvojimo ovakav predlog zakona.

 Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 21, za koji sam, u ime poslaničke grupe SRS, predložila da se briše, dokaz je da je ovaj zakon u mnogim svojim odredbama kontradiktoran. Ovaj član 21. je, u bukvalnom smislu reči, izmiksovan i napravljen od četiri zakona: od Zakona o agencijama, Zakona o stečaju, Zakona o privrednim društvima i ovog novog o kome sada raspravljamo.
Moram ponovo da se vratim na priču od pre podne i na član 3. i videćete koliko to jedno sa drugim nema veze. Juče sam vam rekla, i danas smo pričali mnogo o tome, da je NBS sebi dala širok spektar zadataka kada je u pitanju likvidacija jedne banke. Pitanje je koliko njih će u budućnosti opstati na tržištu. Zaista je neverovatno, a pitam se, a i sve vas, ako uopšte pratite, šta se ovim članom 21. uređuje i ovim zakonom uopšte?
Ako NBS ima tolika ovlašćenja, ako već postoji zakon o njoj, o Agenciji za sanaciju banaka, Zakon o stečaju, Zakon o privrednim društvima, koji se sada spominje u članu 21, onda je neverovatno da nam je i ovaj član potreban i ovaj zakon kao zakon koji će da reguliše ovu oblast. Mi pokušavamo da vas ubedimo i zato smo napisali, od prvog do poslednjeg, da se svaki od tih članova briše, da je potpuno bespotrebno da oni postoje.
Ministru finansija gospodinu Dinkiću, koji je došao popodne da prati naš rad, bilo bi bolje da se pozabavi jednim ključnim pitanjem; ako je to motiv zašto donosi ovaj zakon, onda mu je bolje da krene od uzroka, odnosno od posledica zašto je to stanje takvo i da se pozabavi pitanjem odnosa banaka prema prezaduženoj srpskoj privredi.
Da li će pojedine banke, a neke od njih sam spominjala juče, to nisu ove strane banke, one rade u mnogo manjem obimu sa privredom, ove koje postoje, tzv. domaće banke koje već godinama rade sa srpskom privredom, kakvom-takvom, da dožive tu sudbinu zbog toga što je privreda nelikvidna, samim tim i one.
Činjenica je, a to je podatak koji niko od vas ne spominje, a najmanje vi, gospodine Dinkiću, na svojim konferencijama za novinare i nastupima, jer to nije sada za vas popularno, i Republički zavod za statistiku je zabeležio da je pad industrijske proizvodnje za maj 2005. godine u odnosu na maj 2004. godine za tri, pet posto. Kako je takva situacija u Kragujevcu u kome ja živim, a vi ste neki jadni program osmislili za Kragujevac, Bor i Vranje od svega 800 miliona dinara, takva vam je situacija i u celoj Srbiji.
Mi imamo nekoliko takvih banaka. Jedna je ta koja posluje dugi niz godina i prinuđena je bila na neku vrstu integrisanja, na regionalnom nivou ili malo šire, sa srpskom privredom. U pitanju je i njihova dalja sudbina, jer ako su se one, a veoma malo rade sa stanovništvom, vezale za privredu, a privreda je u očajnoj situaciji (da ne govorim o "Agrobanci", "Niškoj banci" itd, a vi znate da ima mnogo takvih banaka koje su tog uskog regionalnog karaktera), onda će one sve doći pod udar ovog zakona i upravo ovog člana. Ko će da im određuje da li će da se vodi postupak prinudne ili dobrovoljne likvidacije – NBS, jer je sebi dala to ovlašćenje u članu 3.
Dakle, umesto da se zaista pozabavite tim stvarima i da vidite – naročito u kontekstu daljeg upravljanja javnim finansijama sa vaše strane, a nadam se da će to biti još veoma kratko – kakva će vam generalna odluka biti kada je u pitanju taj za vas nerešivi problem zadužene privrede, a morate time da se bavite, sa jedne strane, i takvih banaka koje postoje, vi nam nudite potpuno besmislene zakone.
Vi morate u okviru svog ministarstva, a to nije gospodin Anđelić, već morate da imate druga lica koja bi vam pomogla u tome, nekog pravnog stručnjaka da vam pomogne da pravno uobličite ovaj zakon, nekog kome ćete da verujete. Ako ste poveravali ovakvom timu pravnika koji su vam napisali član 21, onda ste vi (a i inače jeste) na izuzetno lošem putu.
Sve je to opet moralo da prođe republičkog sekretara Sekretarijata za zakonodavstvo, koji pledira da bude, navodno, dobar pravnik; ne znam kako je uopšte pustio u proceduru ovakav zakon sa ovim članom 21. i sa mnogima pre toga, a naročito onaj koji se tiče konačne odluke Narodne banke i eventualnog pokretanja upravnog spora.
Sve to je ponovo moralo da dođe, kad je već u skupštinskoj proceduri, pred Zakonodavni odbor. Živo me interesuje gde je onaj "pravni stručnjak" Aligrudić, da nam objasni kako je mogao da ovakav predlog zakona pusti i da kaže da je pravno moguć. Tu je gospodin Aligrudić, ali dok on nađe koji član, koji zakon, nije to tako jednostavno.
Nemoguće je da se primeni u praksi, gospodine Dinkiću, ceo ovaj zakon, a naročito ovaj član 21.
Pošto su tu sada i ove sve prozvane kolege, neka lepo izađu i neka kažu kako je moguće da ovakav član postoji, a onaj Balinovac, kada se sledeći put pojavi, valjda će da odgovori na ovo isto pitanje.

Molim vas da ne ometate govornike. Pošto kamera nije uključena, da ne bi bilo pogrešne informacije, ministar nije ni na kakvom putu, ministar je ovde, sedi u prvoj klupi.
Gospodine Markoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da nastavim ovo što je predsednik Skupštine rekao i da vam kažem da sam pre dvadesetak minuta dobio telefonski poziv koji je raspršio onu moju pretpostavku koju sam izneo jutros – da je gospodin ministar sa gospodinom Kebom išao da ugovara tezgu. Nije, išli su da snimaju CD, sad su mi javili. Pre desetak dana...
(Predsednik: Molim vas, ne dobacujte poslaniku, svejedno što je iz vaše poslaničke grupe, zabranjeno je ometanje.)
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, pre desetak dana pročitao sam u novinama da je ministar finansija razgovarajući sa decom u jednoj osnovnoj školi (a kakvo je vreme došlo, posle ove četiri godine jedino deci može da priča i da mu deca veruju) rekao da on ima nameru da dobije Nobelovu nagradu.
Ako zbog ičega treba dobiti Nobelovu nagradu i ako je ministar tvorac ovog zakona, onda mu sigurno sleduje Nobelova nagrada. Ne znam da li je za ekonomiju, nije za ekonomiju, gospodine Krasiću, ne znam za šta, ali Nobelova nagrada mu sleduje.
Dame i gospodo narodni poslanici, od 1. člana do člana 32. ovog zakona mi poslanici SRS dokazujemo, prvo, bespredmetnost ovakvog zakona, jer je ova materija zakonski regulisana i do sada; dokazujemo kako se koncentracijom vlasti i odlučivanja sve sliva u jednu ruku i obrazlažući amandman za jedan od prethodnih članova ja sam slikovito pokazao ko će mrdati prstima, a ko će biti marionete koje će mrdati.
Dame i gospodo narodni poslanici, Nataša Jovanović podnela je amandman na član 21. Član 21. glasi: "Odredbe zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava i odredbe ovog zakona kojima se uređuje stečaj shodno se primenjuju i kod likvidacije, osim odredaba kojima se uređuje odbor poverilaca, razlučni poverioci, pobijanje pravnih radnji, osiguranje depozita i isplatni redovi".
Dame i gospodo narodni poslanici, ono što ide u prilog gospodinu Dinkiću, on pokušava da članom 21. ozakoni sve ono što ne ide pod kapu. Gospodin Dinkić, ako je on predlagač ovog zakona, ako je on tvorac ovog zakona, ne dozvoljava ovim članom da se primenjuju odredbe ovog zakona.
Mislim da smo mi danas potrošili od 10,00 sati do sada dovoljno vremena da građane Srbije, svesne poslanike vladajuće većine i poslanike opozicije ubedimo u neispravnost ovog zakonskog projekta i da ih ubedimo da sutradan, odnosno za dvadesetak dana, kada se bude glasalo o ovom zakonu, pritisnu crveno dugme i ne izglasaju ovaj zakon.

To nije na dnevnom redu. Amandmani su na dnevnom redu.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Lazar Čavić
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ja praktično nastavljam tamo gde sam malopre stao kod onog člana 20. i onog amandmana. Upozorio sam vas na nelogičnost između ova dva predloga zakona. Može se reći da je formalno-pravno ovo što stoji u članu 22. korektno, ali ako se pravi veza između onoga što stoji u članu 20. i 23. i imaju u vidu one primedbe koje sam izneo na član 20, onda tu nešto nije u redu.
U članu 23. ste napisali: ″Ako Agencija u toku likvidacionog postupka utvrdi da su ispunjeni uslovi za otvaranje stečajnog postupka″, tu bi jedino mogao da bude razlog iz člana 57j tačka 11) da su obaveze banke daleko veće od njene imovine, to je ta situacija, ispunjeni su uslovi za otvaranje stečajnog postupka, ″dužna je da takav predlog podnese Narodnoj banci Srbije″. Zašto NBS? Zašto ne sudu pred kojim se vodi likvidacija? Zašto ne obavesti likvidaciono veće? Zašto NBS?
Po opštim propisima o stečaju, ukoliko se u toku postupka likvidacije vidi da imovina kojom raspolaže likvidacioni dužnik ne može da namiri sva potraživanja, odnosno sve obaveze koje postoje, onda se od suda traži da stečajno veće promeni odluku i da ne otvara likvidaciju, nego da otvara stečajni postupak. Zašto vi sada u jednom sudskom postupku vraćate ponovo Narodnoj banci Srbije, koja je administrativni organ, koja nije organ sudskog značaja? Kako ste mogli da dozvolite da vam to promakne?
Malopre sam vas upozorio na onaj nedostatak iz člana 20. u kome ste vi rekli da NBS donosi rešenja o likvidaciji. Šta će vam likvidaciono veće onda? U ovom članu 22. propisujete da su organi likvidacionog postupka likvidaciono veće i likvidacioni upravnik. Likvidaciono veće su sudije trgovinskog suda, a likvidacioni upravnik je agencija.
Agencija sprovodi likvidaciju, ustanovljava da su ispunjeni uslovi za stečaj, vraća, u toku sudskog postupka, Narodnoj banci Srbije. Zašto?
Samo se s jednog postupka prelazi na drugi postupak u okviru jedinstvenog postupka koji se vodi povodom jednog pravnog lica. Ceo postupak se svodi na to da se gasi jedno pravno lice. U svim ovim varijantama kada je u pitanju stečaj, tu je samo bankrot. Ništa više.
Ova odredba je vas izdala da ono što ste naveli u članu 57j, poslednji stav kaže – zabrana raspolaganja imovinom banke do donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju stečajnog, odnosno likvidacionog postupka, ovde pokazuje da NBS u likvidacionom postupku traži trgovinski sud kao neki pro forme organ, koji navodno učestvuje, pred kojim se navodno vodi likvidacioni postupak, ali ceo likvidacioni postupak nije u sudu, nego u Narodnoj banci i u agenciji, i to u onoj agenciji gde su članovi upravnog odbora po službenoj dužnosti ministar finansija, ministar privrede, viceguverner – sve istomišljenici.
Tu je zatvoren krug kada je u pitanju bankarski sektor i osiguravajuća društva. Sve je pod kontrolom ministra finansija. Znači, ne poštuje se Ustav, ne poštuju se pravila sudskog postupka, sve se drži u jednom krugu, tim pre što u jednom drugom zakonu postoji jedna odredba da ukoliko se poništi u upravnom postupku, u upravnom sporu rešenje o oduzimanju dozvole, onda može da se donese novo rešenje, posledice stupaju od onog dana kada je prvi put doneto rešenje.
Znači, ako je prvi put doneta odluka u jednom malom partijskom kružoku da nestane neki privredni subjekat, on će da odleprša. Pitanje je samo koliko će to bolno da bude, ali će biti bolno.
Naravno da smo podneli i ovde amandman, zato što smatramo da je postojeći Zakon o stečaju i likvidaciji banaka daleko humaniji od ovoga i daleko ustavniji u odnosu na ovaj ponuđeni set zakona, koji se tiče osiguravajućih društava i banaka.
Vi ovde imate fundamentalni nedostatak, vama je likvidaciono veće pro forme nešto što jedanput udari pečat na početku i nešto što na kraju možda i ne treba da udari pečat.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Zlatko Radić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ne mogu, predsedniče, da nastavim tamo gde sam stao, zato što je sada potpuno novo poglavlje koje se tiče dobrovoljne likvidacije. Dobrovoljna likvidacija je kada subjekat zaključi da su se izgubili razlozi da on postoji na tržištu, a on nije u poslovnim dubiozama, raspolaže imovinom, raspolaže sredstvima da namiri sva svoja potraživanja.
Jednostavno, želi u jednom brzom postupku da prekine više da postoji, pa se onda prelazi na tzv. postupak dobrovoljne likvidacije. To je nešto po teoriji.
Ono što je ovde interesantno u članu 24, to je patološka potreba da se za sve pita Narodna banka Srbije. NBS odlučuje o svemu, ovde u formi saglasnosti. Ona odlučuje tako što daje saglasnost da li neko može da ide u dobrovoljnu likvidaciju ili ne.
Moram da kažem da to naš pravni sistem ne bi mogao da dozvoli iz prostog razloga što, u principu, dobrovoljna likvidacija ne predstavlja štetu za drugu, treću ili bilo koju sledeću osobu. Ona ne narušava ničiji interes. Zato je dobrovoljna.
Ne znam zašto bi se NBS posebno pitala da li će "Rajfajzen" da se samougasi. Lično to želim, zato što sam greškom uzeo jedan kredit, jedva sam ga otplatio, svakoga meseca su mi po šest puta slali neke opomene za neke račune, a kada sam isplatio sada mi bezobrazno nude kreditnu karticu, jer sam upao kod njih u neki kompjuter. Naravno, zamolio sam ih da me izbace, da me više nikada ne pomenu, jer ne mogu da pomislim na njih. Veći su zelenaši nego bilo koja domaća banka.
Zašto bi sada NBS bila nadležna da daje saglasnost za samouništenje "Rajfajzen banke"? Prvo, nastala je vrlo problematičnim sredstvima, malo iz Ljubljane, malo iz Sarajeva, pa povraćaj tih sredstava, ali to neću da otvaram, pošto nije baš ova tema.
Zašto bi NBS morala da da saglasnost povodom odluke organa banke koja kaže – idemo u likvidaciju, ne želimo više da poslujemo; jednostavno, osnivači smatraju da su dovoljno zaradili da mogu da ispune sve obaveze da plate državi porez po osnovu izvučene dobiti, izvučene imovine. Zašto bi sada to bilo interesantno za NBS?
Slažem se da je tu u pitanju neka, uslovno da kažem, mešovita banka, gde postoji delom državni kapital, privatni kapital, pa za onaj deo državnog kapitala da se neko pita, ali nikako NBS, već nominalni vlasnik kapitala. Verovatno onaj ko u ime Srbije to radi, a to je Vlada Republike Srbije. Ne ovo što oni nezakonito guraju Agenciju.
Oni su čak Agenciju u jednom od ovih zakona u ovom setu ovlastili da ona rešava u ime Republike i vrši ta osnivačka prava preko svojih ljudi u upravnom odboru, a ujedno je i stečajni upravnik i likvidacioni upravnik – sve.
Sada kod dobrovoljnih stvari oni moraju da traže saglasnost Narodne banke. Postavljam pitanje – šta ako Narodna banka ne da saglasnost?
Onda terate banku koja je pozitivna da napravi negativno poslovanje da bi onda išla u stečaj. Na osnovu čega vi određujete – ovoj banci ćemo da damo saglasnost, a ovoj banci nećemo da damo saglasnost? Na bazi čega? Njihovih potencijala.
Kojih potencijala? Imate ove strane banke, one nemaju kredite prema privredi. One nemaju potrošačke kredite i plaćanje prema inostranstvu, gde je zagarantovano.
Na ličnom primeru sam rekao, odrali su me; ne pada mi na pamet više da gledam televiziju, njihovu reklamu. Svakog 16. šalju dospelu kamatu za 15. zato što blagajnik možda nije platio ili nije uzeo neki srednji kurs, ili je uzeo srednji kurs, ali se promenilo za dva dana. Takve banke smo dobili, čiste zelenaške banke. Sada su napravili svoje asocijacije za lizing, itd.
Kako neko misli da, recimo, toj banci ne da saglasnost da se ona dobrovoljno uništi, a zloupotrebljava ime jedne banke iz inostranstva.
Šta je to kriterijum? Nađite mi kriterijum, kažite – ne možemo da damo; zašto – zbog potencijala, zbog ovoga ili onoga. Država i svi su zaštićeni.
Ona traži dobrovoljnu likvidaciju. Ona nije problematična ni finansijski, ni imovinski. Ona sve svoje obaveze može da izmiri. Čak će i akcionari da povuku svoj osnivački kapital, da li u onom iznosu ili daleko većem iznosu; ni to, u krajnjem slučaju, nije bitno. Za svako povlačenje kapitala stupa na snagu drugi deo Dinkićeve ličnosti, a to je poreska politika. Zašto saglasnost?
Nema odgovora, ali je nešto ubačeno da biste držali sve pod kontrolom, jer je sve zakonito ukoliko je pod Dinkićevom kontrolom. Ukoliko nije pod njegovom kontrolom, to je katastrofa, to je kriminal, to je najgore. To je problem.
Nećemo da vam podržimo zakon zato što pokušavamo od člana do člana da skinemo tu masku, tu prašinu, da ogolimo, da svi građani vide šta ste zamislili i kojim se sve operacijama služite da biste sačuvali tih 3,2%.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, gospođo Radeta.