Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Penezić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Da.

Dame i gospodo narodni poslanici, ambijent u kome se nalazimo... Da, dobro ste čuli, ispravno, a ako neko ne veruje neka pogleda, pošto sam ja vizuelan tip – Vujaklija, strana 34, levi deo strane, stubac drugi pri sredini, pa pročitajte to.
Dakle, sve to dovede često čoveka za govornicom u situaciju da napravi omašku, odnosno da napravi grešku ili lapsus, pa se to i meni desilo juče, bez obzira da li čovek ima tremu, da li je dobar govornik ili loš. Ne kažem da sam dobar govornik, ne znam da li imam tremu, to vi vidite da li se tresem, ali napravio sam omašku, pa sam pominjući ime jedne ozloglašene dame (i tu me je ispravio moj rođak) umesto imena Biljana pomenuo jedno časno ime i izvinjavam se svim Oliverama koje sam juče ovde možda i obrukao, povredio. Pazite, govorio sam o srbomrscima i pomenuo sam ime Olivera, tako da želim ovim putem da ispravim tu grešku. Izvinjavam se svim gospođicama i gospođama Oliverama.
Što se tiče mog izlaska za ovu govornicu, naravno, ja sam podneo amandman na član 4. ovog zakona. Prvo što bih učinio, to je da odgovorim na jednu tvrdnju kolege iz jedne stranke, a zovu je šifrovana; kaže – najbolje su naše bankarske reforme.
Tačno je to da su najbolje i biće sve bolje dok vi budete aminovali onima sa Zapada i davali sve ono što oni traže, odakle će oni ubirati plodove. Kada toga nestane, onda će biti ona narodna – nesta para, nesta prijatelja, i vi ćete izgubiti podršku i ostaćete praznih džepova. Naravno, neće svi, oni koji su se nagrabili, oni će otići tamo kod njih.
Drugo, takođe me je nešto zabolelo, potcenjeni smo na neki način. Govornik je rekao da nemamo pojma, baš tako, šta je agencija, a onda je i sam uzeo neki papir pa čitao. Verujte mi da ću i ja tako doći da iščitam jer nisam stručnjak iz te oblasti. Znam šta je agencija i ja ću vam reći ono što narod zna, to i ja znam i tako ću reći. To je institucija za zapošljavanje istomišljenika, partijskih pripadnika, a opet na teret budžeta, opet po leđima građana.
Da je to tačno, opet ću citirati iz ovog zakona, kaže – sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbediće se iz budžeta Republike Srbije. Zamislite sada koliko je zakona, pa toliko i agencija, pa onda nekakvih ekspozitura – to je čitav jedan aparat na grbači građana Srbije.
Još mi nešto iz člana 3. bode oči. Da li je moguće da se izvrši na dva načina likvidacija, kaže – može biti prinudna ili dobrovoljna. Navedite mi jedan primer dobrovoljne likvidacije. Sve ste likvidirali prinudno, pa čak i one koje su bile profitabilne, koje su imale ogroman novac u rezervama; te ste prve lovili da uzmete, jer tamo je profit, a ovamo gde nema ništa niste se ni zamajavali mnogo.
Evo da vam kažem da je to istina, da ste dali te banke drugima da ubiraju profit: pođite ovom ulicom, prvom ulicom levo, da li se zove General Ždanova, piše nešto "Raiffeisen", ništa ne razumem, mislio sam da sam u nekoj stranoj zemlji, a ono sve nazivi banaka i pred njima neke gorile koje čuvaju te banke.
Još nešto sam primetio, da Narodna banka, pripisuje se njoj, zna se ko to radi, ovde u članu 4. mnogo se žuri pa se kaže: ″Narodna banka Srbije doneće rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka najkasnije narednog radnog dana po prijemu predloga likvidacionog upravnika iz člana 2. stav 2. ovog zakona.″ Zamislite kako je to mnogo hitno – prvog narednog radnog dana. To mora da se reši, da se slomi preko kolena, što narod kaže – da se Vlasi ne sete.
Vi, gospodo (nemojte misliti da je ovo demagogija, ali stvarno vidim da je to tako), želite po svaku cenu da se ravnate sa Evropom, da prihvatite sve ono što vam Evropska unija naređuje, da ne kažem nudi. Kažete da putarine moraju da poskupe, benzin mora da poskupi, jer je to tako na Zapadu. Šta ćemo sa onim ljudima koji imaju male plate ili nemaju nikakve? Kako ćemo njih da uvedemo u Evropu? Njih ćemo polako da teramo sa lica zemlje, jer ne mogu da se leče, nemaju od čega da žive, uskoro ćemo ukinuti, kako vidim, i penzije, mi ih nećemo ni dočekati, jer produžavate rok i tako će nestati penzijski fond, jer i to je rekla Evropska unija.
Prema tome, gospodo, ovde piše u obrazloženju da se briše. Izbrišite ovo. Kada sam govorio o Zakonu o radu rekao sam – povucite ga, nije dobar. Vi mi se onda malo smejaste. Kada sam govorio simbolično o ribi, užetu koje treba seći, kažem – secite uže, puštajte ribu, riba je krupna, odupreće vam se, povlačite zakon. Vi ne htedoste, ali dođe posle vreme kada povukoste, kada vam se vrati i jedan i drugi zakon, a možda će sada i ovaj treći, jer vam i sada poručujem – povucite ovaj zakon, nije dobar.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče amandmana koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik gospodin Tomislav Penezić, ceo zakon, a naročito ovaj član, ne samo da treba da se briše iz svih ovih opravdanih razloga koje je gospodin Penezić izrekao, nego zato što će u pravnom smislu donošenje ovakvog zakona sa ovakvim članom da predstavlja presedan, do sada neviđen u našoj praksi kada je u pitanju odnos jedne institucije koja sebi daje neograničena ovlašćenja, odnosno dobila je, kao što je Narodna banka Srbije, po Zakonu o Narodnoj banci i po Zakonu o bankama.
Ovim Narodna banka Srbije još više učvršćuje svoju poziciju, a time i aktuelni guverner Radovan Jelašić. Sudbina svih bankara u Srbiji je donošenjem jednog ovakvog zakona ne neizvesna, nego, kako mi Srbi kažemo, nož i pogača su u rukama jednog čoveka koji vlada Narodnom bankom Srbije i kontroliše sve finansijske tokove. Baš kao što je koleginica potvrdila, u jednom izlaganju je rekla – ne, mi to ne radimo, a onda posle 20 minuta se ispravila i rekla ono što je zaista tačno.
Vidite šta kaže član 4. Kaže – na osnovu rešenja o oduzimanju dozvole za rad banci, odnosno dozvole za obavljanje poslova osiguranja, Narodna banka Srbije (dakle, to je to što je potencirao gospodin Penezić) odmah donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka.
Drugi stav kaže – Narodna banka Srbije doneće rešenje o ispunjenosti (uvek čitaj: Jelašić i Dinkić, to je taj dvojac kada kažemo Narodna banka) uslova za pokretanje stečajnog postupka najkasnije narednog radnog dana po prijemu predloga likvidacionog upravnika iz člana 2. stav 2. ovog zakona.
O tome smo govorili kada je u pitanju sam postupak stečaja, to je član 2. I, kaže, što je zaista presedan – rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka je konačno. Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka izvršeno je momentom dostavljanja nadležnom sudu.
Tek u članu 5, o kome ćemo kasnije da govorimo, kaže se da protiv tog rešenja može da se pokrene upravni spor pred nadležnim sudom. Gde ovo ima i gde ovo postoji, da organu koji vam je izrekao ovakvu kaznenu meru, zapravo rekao vam da vas više nema, odnosno odlučili Jelašić, Dinkić, Labus da je gotova ta banka, nestaje, ne možete da izrazite nikakvu žalbu protiv tog rešenja?
Moram da vas podsetim na vaše famozne povike, naravno neutemeljene, bile su produkt jedne političke hajke na neistomišljenike i nisu bile potkrepljene nikakvim argumentima u to vreme, moram da vas podsetim na ono o čemu ste govorili kada je gospodin Vučić bio ministar za informisanje i kada je tada bio važeći Zakon o informisanju.
Mediji su (a to danas rade bez ikakve kaznene odredbe, naročito B92 koji se upleo u ono banditsko kolo Nataše Kandić) imali rok od 24 sata da objave demanti svakog od vas za stvari koje su se ticale vašeg privatnog života, pre svega onoga što niste uradili; dakle, mediji koji su blatili porodice pojedinih ljudi.
A, ovde ne postoji jedan jedini minut, nego kaže – ako je prvog radnog dan u nedelji, ponedeljak, doneto rešenje, overio ga guverner, nemate kome više da se žalite.
Ono je konačno, pa izvolite pokrećite spor pred sudom. Pred kojim sudovima? Pred sudovima u kojima su pojedini čelnici tih pravosudnih institucija postavljeni u DOS-ovsko vreme, ljudi koji ne da su politički obojeni nego i te kako služe i izuzetno su povezani sa finansijskim lobijem u ovoj zemlji.
Ako mislite da donesete ovakav Predlog zakona, kao i Predlog zakona o finansijskom lizingu, gde se takođe neograničena ovlašćenja daju Narodnoj banci Srbije, koja bi trebalo naravno da kontroliše poslovanje svih onih koji imaju mogućnost davanja lizinga, onda želite da kroz takvo ponašanje, koje je izraženo od perioda kada je Dinkić upao u Narodnu banku tada Jugoslavije, preko njegovog ministrovanja i sada ovakvog Jelašićevog rada, zaista dovedete Srbiju na najniže moguće grane, da jedna šačica ljudi odlučuje o svemu, da se poigravaju sudbinama zaposlenih i ljudi koji su komitenti tih banaka i da oni procenjuju kada je sazreo taj uslov, a to im daje mogućnost iz člana 3. ovog zakona, da se izvrši prinudna likvidacija.
Kao što je rekao kolega Krasić, ako nas nema, a uskoro će nas biti 126 najmanje u skupštinskim klupama, jer srpskih radikala je toliko minimalno potrebno da bi se Srbija okrenula jednom boljem, normalnom pravcu svog razvoja i da bi građani imali bilo kakvu sigurnost, koju sada uopšte nemaju, pa i oni koji su u ovim bankama, mi moramo da govorimo i da poručimo i tim ljudima, jer svakom je mač nad glavom, i građanima Srbije da to tako ne ide i ne može.
Ovakve zakonske odredbe, osim što predstavljaju presedan u pravnom smislu, zaista predstavljaju veliku opasnost za budućnost Srbije i mogućnost da se šačica ljudi enormno bogati i da uzima u pravom smislu reči reket od onih kojima želi da upravlja i na način na koji to želi da radi.

Zahvaljujem se. Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Ovaj amandman je logičan nastavak prethodnog amandmana o kom su kolege govorile. Zaista, članovima 4. i 5. Predloga zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje predviđeno je nešto što bismo mi pravnici morali da ocenimo kao pravno nemoguće.
Čudi me da je ovako nešto moglo da prođe Zakonodavni odbor, pod uslovom da je Zakonodavni odbor uopšte razmatrao ovaj tekst Predloga zakona.
Nedopustivo je i neshvatljivo da se predlažu zakoni za koje svaki pravnik u startu zna da bi dobili negativnu ocenu kod Ustavnog suda, makar i ovakvog kakav je ovaj Ustavni sud, kada bi se ovaj predlog, odnosno zakon, kada bude usvojen, našao na oceni ustavnosti i zakonitosti.
Uopšte, predlaganje ovog zakona, po nama srpskim radikalima, bilo je potpuno nepotrebno, jer Vlada je ovaj zakon nazvala zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, a svi dobro znamo da, nažalost, banaka za likvidaciju takoreći više i nema.
Sve srpske banke Mlađan Dinkić je još kao guverner likvidirao, ostavio je desetine hiljada ljudi koji su radili u tim bankama bez posla. Dan-danas im je isteklo ono vreme kada su iz Fonda za zapošljavanje dobijali neki dinar.
Sada su ti ljudi ostali bez ikakvih mesečnih primanja, samo zahvaljujući tome što je to bila volja Mlađana Dinkića, koji je umesto srpskih banaka (a naravno i Miroljuba Labusa, jer oni to rade u tandemu) uveo u Srbiju razne banke iz inostranstva koje dobro posluju u Srbiji i daju građanima kredite, vrlo skupe kredite.
Ljudi u situaciji u kojoj se nalaze, šta će, moraju da uzimaju i takve kredite. Te banke dobro rade, umesto da je to omogućeno srpskim bankama; ne, srpske banke su likvidirane, a ovde imamo razne, čija imena ne znamo ni da izgovorimo.
Dakle, suština je da zakon zbog banaka nije trebalo donositi, ali se zakon donosi (rekao nam je ministar Dinkić zbog čega i govorila sam to i jutros), ceo ovaj paket zakona donosi se, kako nam je sam Dinkić priznao, zbog privatizacije DDOR-a iz Novog Sada.
Sada, kakva će tu uloga biti predsednika Upravnog odbora ″Dunava″, Miroljuba Labusa, koji je poznat po tome što je kao predsednik Upravnog odbora sve značajnije komitente (i one koji su likvidni i imaju više sredstava) upućivao da sve svoje poslove završavaju kod ″Delta osiguranja″; kakva će uloga biti gospođe Labus, koja je takođe značajno ime u ″Dunav osiguranju″, to će tek građani Srbije da vide, to će tek da vide zaposleni u DDOR iz Novog Sada.
Dakle, neverovatno je da nas vi dovodite u situaciju da nekoliko dana ovde potrošimo raspravljajući o nekom zakonu koji je u startu predviđen samo za jedan konkretan posao. Mi pravnici to zovemo lex specialis, a mi koji sebe smatramo i potvrđeni smo kao dobri pravnici znamo da je lex specialis najlošije rešenje za regulisanje bilo koje oblasti u društvu i životu. Leks specijalisi uglavnom su u suprotnosti sa sistemskim zakonima, u suprotnosti su sa Ustavom, kao što je slučaj i sa ovim zakonom o kom danas govorimo.
Što se tiče člana 5, predviđeno je da se protiv rešenja NBS o ispunjenosti uslova za pokretanja stečajnog postupka može pokrenuti upravni spor, a prethodno je u članu 4. ovog zakona rečeno da faktički upravnog postupka u ovom poslu nema. Ovde stoji da se radi o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka.
Ako ne postoji neki organ koji bi pre suda rešavao po žalbi ili prigovoru na odluku Narodne banke i na rešenje, onda dolazimo u situaciju da faktički nemamo drugostepeni organ u redovnom upravnom postupku.
Imamo samo upravni spor, bez obzira što je taj upravni spor ograničen na 60 dana za koliko bi trebalo da se pravnosnažno reši. Svi mi dobro znamo da je to nemoguće. Možda u prvom stepenu eventualno i može da se reši za 60 dana, a da odluka postane pravosnažna, to svi ovde i svi koji nas danas gledaju i slušaju znaju da je to nemoguće.
Nije dobro ni da se ovakvim zakonima uplićemo, tako da kažem, u rad sudova, odnosno u Zakon o sudovima. Bilo bi bolje i bilo bi jedino dobro da slučajno članovi Vlade koordiniraju svoj rad, pa da onda od Vlade dobijamo predloge gde se na jedinstven i celovit način rešava jedna materija, a ne da imamo jedne rokove u jednom zakonu, a druge rokove u drugom zakonu.
Što je najgore u ovom slučaju, dobiće eventualno neko i tu sudsku presudu i onda će Mlađan Dinkić, od njega smo to već navikli, da izađe na neku televiziju i kaže da njega sudske odluke ne interesuju.
Svi znate da je imao takve istupe, nešto što je neverovatno, nečuveno i neviđeno, da ga ne interesuju odluke ni Vrhovnog suda, ni Ustavnog suda, a mi nismo ovde kroz ovaj zakon stvorili uslove da bar neko, ako postoji iko u ovoj državi ko može da utiče na Mlađana Dinkića, mada se čini da takav ne postoji, postoji kao njegov drugostepeni organ.
Naravno, znam ko je guverner Narodne banke, ali isto tako znam da su Jelašić, Dinkić i Labus apsolutno sa istim ciljem, sa istim zadatkom, što reče Moma, lopovi (dobacuju iz klupe, dobro), i da su samo slučajno sada ovaj na ovom poslu, a onaj na onom, a u suštini rade isti posao i u suštini su ovde da unište sve što može da se uništi.
Vi, kolege koji ćete glasati za ovaj zakon, omogućavate da se ozakone kriminalne radnje, neke koje su već završene i neke koje su već u najavi. Zato vas pozivamo, da bismo onemogućili dalje uništavanje i to nešto banaka što je ostalo i društava za osiguranje, pošto Vlada neće da povuče ove zakone, prihvatite amandmane SRS, a naši amandmani su takvi da se pojedinačno svaki član briše, jer je to naš odnos prema ovom zakonu.
To je način da se, usvajanjem naših amandmana, Vladi Republike Srbije kaže: gospodo ministri, Skupština nije u funkciji Vlade, obrnuto je, vi ste ti koji morate da slušate Skupštinu. Nažalost, kroz ovo vanredno zasedanje smo videli koliko je Skupština i skupštinska većina, nažalost, u funkciji Vlade Republike Srbije: te nam daju dnevni red od 45 tačaka, te im onda padne na pamet da jednu po jednu tačku povlače iz njima znanih razloga ili zato što im se žuri na godišnje odmore.
Mi ovde trošimo vreme donoseći neke zakone koji se nigde u Evropi ne donose. Vaša priča je da sve ovo što mi ovde usvajamo radi po nekim direktivama; mi koji imamo drugačije mišljenje znamo i kakve su direktive, znamo šta predviđa EU i znamo da je ovo što vi nudite građanima Srbije samo pljačka građana Srbije, uništavanje zaposlenih, uništavanje osiguravajućih društava, uništavanje to malo banaka što je ostalo. To niko u Evropi ne radi svojim bankama i svojim osiguravajućim društvima.
Zašto vi slušate ono što vam niko čak i ne naredi, to je vaš problem i to ćete morati da objasnite građanima, kojima se kosa na glavi diže od ovakvih vaših zakona, jer svaki dan, primenom nekog od ovih zakona, desetine hiljada građana Srbije ostaje bez korice hleba.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Da, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 5. se odnosi na rešenje koje NBS daje o pokretanju stečajnog postupka nad nekom bankom i nekim osiguravajućim društvom ili nekom drugom finansijskom organizacijom.
Prvo, u članu 4. u poslednjem stavu se kaže: "Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka je konačno. Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka izvršno je momentom dostavljanja nadležnom sudu". Znači, akcionari, većinski vlasnici nemaju pravo žalbe u upravnom sporu. Jedino što mogu da urade i što im preostaje jeste da to pokušaju da ostvare preko nadležnog suda.
Tu materiju reguliše član 5. koji kaže: "Protiv rešenja NBS o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka može se pokrenuti upravni spor. Nadležni sud je dužan da odluku u sporu pokrenutom u smislu stava 1. ovog člana donese u roku od 60 dana od dana prijema tužbe."
Sada se postavlja pitanje da li je taj rok mogao da bude kraći, imajući u vidu da trgovinski sudovi često i mnogo efikasnije rešavaju pojedine sporove. Postavlja se pitanje zašto je to baš 60 dana.
Znači, NBS može nekoj banci da oduzme dozvolu za rad, može da preko agencije postavi svog stečajnog upravnika, da se otpočne sa postupkom stečaja i likvidacije, da se već nanese šteta banci i u roku od 60 dana mora da reaguje trgovinski sud.
Šta se dalje dešava ukoliko trgovinski sud odbaci rešenje NBS, odnosno poništi ga? Već smo videli nekoliko puta da NBS jednostavno nije poštovala odluke nadležnih sudova. To je do sada bilo protivzakonito.
Ovim predlogom zakona neke protivzakonite radnje treba da postanu potpuno zakonite i da NBS ima pravo da se meša u posao svuda. Svi se slažemo ovde i svi ističu, pa čak i vladajuća većina, da sud treba da bude nezavisan u odlučivanju.
Sada ćemo da vidimo kako to izgleda u stavu 3. člana 5. Predloga zakona: "Ako je rešenje NBS poništeno u upravnom sporu", znači da je većinski vlasnik bio u pravu i da nema osnova za pokretanje stečajnog i likvidacionog postupka, "pa u ponovnom postupku NBS donese novo rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka", sada banka poništava odluku nadležnog suda, "pravne posledice pokretanja stečajnog postupka nastaju danom isticanja prvog oglasa o otvaranju stečajnog postupka na oglasnoj tabli nadležnog suda". Nadležni sud je dužan da odmah reaguje po prijavi Narodne banke, još po članu 4. koji reguliše ovu materiju.
Ukoliko sud donese rešenje da nema osnova za pokretanje stečajnog postupka, NBS će doneti novo rešenje kojim potvrđuje svoje prethodno rešenje, kao da nikada nije ni bilo poništenja rešenja NBS od strane nadležnog suda. Kako to drugačije možete da zovete, nego mešanje u posao sudske vlasti? Valjda je sud institucija koja poslednja ima reč kada je u pitanju neki upravni spor, kada je u pitanju bilo šta kada se krši zakon.
Bez obzira što ste i zakone napisali po vašoj meri, po vašim standardima, prilagodili ih vašim potrebama, prilagodili ih vašim nezakonitim radnjama koje su vršene u proteklih četiri ili pet godina, sada pokušavate da kroz jedan zakon na mala vrata uvedete da imate pravo da poništavate rešenja nadležnih sudova. Ne možemo da se otmemo utisku da je čitav ovaj set zakona koji je donet, donet u korist jedne grupice ljudi koja kontroliše sve finansijske tokove u državi.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Sad imam priliku da nastavim svoje izlaganje baš zbog člana 6. Znači: "Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka dostavlja se banci, odnosno društvu za osiguranje, agenciji za osiguranje depozita, osnovanoj posebnim zakonom, kao i nadležnom sudu, koji je dužan da najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema ovog rešenja donese rešenje o pokretanju stečajnog postupka nad bankom, odnosno društvom za osiguranje".
Član 6. jednostavno poništava član 5. u stavu 1. i 2. Znači, obavezuje se sud da donese rešenje o pokretanju stečajnog postupka, u ovom slučaju nad bankom ili nekim osiguravajućim društvom. Onda neko iz te banke ili osiguravajućeg društva ima pravo da pokrene upravni spor pred tim istim nadležnim sudom. Taj isti nadležni sud sad ima određenu slobodu da proceni da li je rešenje NBS dobro ili nije, da li je u skladu sa zakonom ili nije, da li uopšte ima uslova za pokretanje stečajnog postupka; zaključi i donese rešenje da NBS nije u pravu, da nema uslova za pokretanje stečajnog i likvidacionog postupka, da nema kršenja zakona od strane banke. Onda nas agencija, odnosno NBS čekaju u stavu 3. člana 5. i u članu 6. Znači, nadležni sud mora da postupi odmah, a po članu 5. NBS ima pravo, na jedan određen način, na mala vrata da poništi presudu nadležnog suda.
Sada ovi koji izlaze za ovu govornicu i brane šifrovanu političku stranku neka se zapitaju da li uopšte ima osnova braniti nekog ko pokušava da kroz zakonske predloge menja rešenja i presude sudova.
Po važećem Ustavu postoji podela vlasti: postoji zakonodavna vlast, a to je Narodna skupština Republike Srbije, postoji izvršna vlast i sudska vlast, svaka je za sebe. Svaka ima određenu nezavisnost, osim izvršne vlasti koja je pod kontrolom Narodne skupštine.
Ali, ovde je sve drugačije, ovde izvršna vlast kontroliše i Narodnu skupštinu preko skupštinske većine i poslanici trpe poniženje od izvršne vlasti. Sada je i to malo, sada će izvršna vlast da utiče i na rad pravosudnih organa. Ne samo da utiče, nego i da menja rešenja. U tome jeste poenta, kako mislite da je set ovih zakona nečija dobra volja koja treba da bude sprovedena u interesu građana Srbije.
Pre bi se reklo ovako kako se zakoni donose, ko ih predlaže, kako se sazivaju sednice, gospodo poslanici, kako trpimo poniženja od te iste vlade, bez obzira da li je vi podržavate ili ne, jer nemamo sada ovde ni ovlašćenog predstavnika predlagača, ministra u Vladi, koji treba da brani ovaj zakon, koji treba da kaže – vaš amandman je dobar ili loš. Nemamo ga. To je opet poniženje Narodne skupštine. U tome jeste poenta.
Onda recite da su ovi zakoni, za koje ćete da glasate u danu za glasanje i da ih usvajate kao da su u interesu građana, u interesu jedne male grupe ljudi koja potpuno kontroliše sve finansijske tokove u državi, ne iz želje da kontrola tih finansijskih tokova bude u interesu građana Republike Srbije, nego isključivo u njihovom ličnom interesu. Sve političke poteze koje su do sada i dok su vršili vlast povlačili, povlačili su isključivo u svom ličnom interesu, pod maskom da to rade za interes građana Srbije.
Pričate o nekoj velikoj štednji po bankama, a što ne pričate koliko od 5. oktobra ima više nezaposlenih? Zašto ne pričate koliki nam je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni? Što ne pričate da je poljoprivreda uništena, što su prinosi manji, što o tome ne pričate? Pričate o tome kako vršite uspešnu reformu banaka, tako što ste zatvorili 29 banaka, ostavili ste nekolicinu, uklonili ste suvišnu konkurenciju.
Sad planirate da tih nekoliko banaka koje su ostale i osiguravajućih društava koja imaju kakvu-takvu imovinu i kakav-takav posao i prihod preuzmete, stavite pod kontrolu i opljačkate. To nije ništa drugo nego baš to. Svi ovi zakoni vuku u tom pravcu. Nema tu interesa građana. Isključivo interes dva čoveka koji vuku kompletne konce upravljanja državom.