SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 06.07.2005.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

9. dan rada

06.07.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:05 do 18:10

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Član 3. Predloga zakona odnosi se na članove 32, 33, 34. i 35. važećeg Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama. Praktično, ovim članom 3. Predloga traži se brisanje ovih članova, a radi se o odredbama koje definišu pravna lica koja obavljaju poslove koji se tiču osiguranja depozita.
Kao obrazloženje navodi se donošenje potpuno novog zakona koji uređuje osiguranje depozita. Međutim, zbog naših amandmana koji se tiču posebno propisa osiguranja depozita i stečaja, morali smo da podnesemo ovaj amandman jer jedino tako postoji pravno-logička celina celokupne ove intervencije koja se vrši na bankarskom polju i polju osiguranja.
Odredbama 32. do 35. propisani su neki kriteriji koji obavezuju kako banku, tako i Narodnu banku Srbije i sve druge koji se bave bankarskim poslovima. Određuju se odgovarajući procenti, propisuju se drugi načini i, ono što je vrlo karakteristično, u postojećem Zakonu o bankama i drugim finansijskim organizacijama mogućnost osiguranja depozita je predviđena ili kod agencije ili kod nekog lica koje se bavi poslovima osiguranja.
Pošto je ta predložena promena obuhvatila član 31. i primenjena je logika da se svi depoziti osiguravaju kod specijalizovane agencije, o kojoj smo juče pričali, da ona nije samo institucija kod koje se osiguravaju depoziti nego ujedno i stečajni upravnik, likvidacioni upravnik i mesto odakle država upravlja svojim vlasništvom u bankama i osiguravajućim društvima, dakle, zbog te izmene dato je sada praktično blanko ovlašćenje Narodnoj banci Srbije da kompletno to uredi svojim podzakonskim aktima.
Odredbe člana 32. do 35. regulisale su koja to društva za osiguranje i koje to druge institucije mogu da se bave osiguranjem depozita, pod kojim uslovima i šta sve moraju da ispune da bi to bio minimum garancije da se očuva bonitet tih osiguravača kada je u pitanju garancija depozita.
Mi smo podneli ove amandmane i na taj način izrazili naše neslaganje. Nije dovoljno i nije dobro ako se samo agencija bavi tim poslovima osiguranja depozita, jer onda se praktično javlja kolizija u odnosu na Zakon o osiguranju. Ne vidimo zašto bi bio problem da neko osiguravajuće društvo pod daleko rigoroznijim uslovima u pogledu svog kapitala, rezervi i drugih kriterijuma i pravila dobrog bankarskog poslovanja, dakle zašto se ta druga preduzeća, osiguravajuća društva ne bi bavila ovim poslom.
Moram da navedem, što se tiče agencije, tu praktično nema nikakvog limita. Agencija je dobila blanko to ovlašćenje, bez obzira na svoje potencijale. Mi ćemo praktično imati pro forme osigurane depozite kod Agencije za osiguranje depozita, a država treba da snosi sve posledice finansijske stabilnosti i mogućnosti Agencije za osiguranje depozita.
Sada se to opet vraća na osnovnu tezu – ako se ima u vidu kakav će biti sastav upravnog odbora agencije za osiguranje depozita, stečaj i likvidaciju banaka, da će tamo biti i ministar finansija, ministar privrede, viceguverner, da će biti pod velikim uticajem izvršne vlasti i Narodne banke, onda vidimo kako se formira jedan zatvoreni krug i u tom zatvorenom krugu kao alfa i omega svega javlja se pre svega ministar finansija.
Da bi tu svoju ideju do kraja ispunio, njemu je bila potrebna promena ovog zakona da agencija nema nikakvog konkurenta u smislu osiguranja, da se više nijedno osiguravajuće društvo ne bavi poslovima osiguranja bankarskih depozita. To je pogrešna stvar ako se ide prema tržišnoj ekonomiji. Ako žele da se uključe i drugi potencijali, zašto ne i ukoliko se ide ka stvaranju jačih investicionih što kvaziinvesticionih fondova, onda je ovo korak unazad.
Ovo je korak unazad. Kao opravdanje ne može da vam posluži to da država garantuje; ako država garantuje za to, onda treba da bude u okviru neke državne institucije osiguran depozit. Zbog toga ste vi postavili u postojećem zakonu rigorozne uslove za osiguravajuća društva da retko koje osiguravajuće društvo može da ispuni te obaveze i te uslove da bi se bavilo tim poslovima. Ovako ste zatvorili mogućnost da se tim poslovima bave i drugi. Sasvim je nepotrebno, pogotovo ako se ima u vidu kakvo je naše ekonomsko i finansijsko stanje u državi.
Naravno, mi smo predložili da se briše član 3. On stvarno čini celinu sa našim amandmanom da se briše član 2. Jer, član 2. i član 3. praktično čine tu celinu, gde se otvara prostor da se tim poslovima bave i jaka osiguravajuća društva koja ispunjavaju ove kriterijume koji su propisani članovima 32, 33, 34. i 35. postojećeg Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama.
Vidite da se i kod ovog zakona vidi šta je osnovni koncept: kako sve to lepo umrežiti da bude pod apsolutnom kontrolom? Nepotrebna je tolika kontrola, to moram da vam kažem. Potrebno je da postoji garancija države, potrebno je da se osiguravaju depoziti i kod Agencije, ali pod određenim uslovima to je moguće i kod drugih osiguravajućih društava.
Prosto sam iznenađen da profesionalna javnost, ako mogu da kažem, ljudi koji su u ovoj oblasti, koji se bave ovim stvarima, koji se bave makroekonomijom nisu izrazili protest zbog ovakvog načina kidanja mogućnosti razvoja tržišne ekonomije u našoj zemlji, pa makar i u ovom delu koje se tiče finansijskog tržišta. Ovako se vraćamo nekoliko koraka unazad.
Država sasvim nepotrebno preuzima velike obaveze. Država treba da bude garant, ali ako je ovakav garant, po ovom sistemu i onim ovlašćenjima koja ima guverner Narodne banke, ministar finansija i kakav je njihov odnos prema odlukama sudske vlasti, onda pod parolom – želimo veće garancije, želimo red, mi u stvari na ovaj način promovišemo nesigurnost, neizvesnost i vraćamo se nekoliko koraka unazad u odnosu na ono što je postignuto još pre nekoliko godina kada je data mogućnost da se osiguranjem depozita fizičkih lica kod banaka bave i druge osiguravajuća društva, pod daleko, daleko rigoroznijim uslovima u odnosu na druge poslove osiguranja.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospodine Krasiću.
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, koji je predložio amandman. Izvolite.

Zlatan Jovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, ako se posmatra ovaj član 3. sa aspekta predlagača, onda je on sasvim logičan.
Naime, vezan je za član 2. Predloga zakona i, kažem, to je logična posledica i nastavak člana 2. Član 2. se odnosi na član 31. postojećeg Zakona koji je faktički izbrisan i zamenjen novim.
Naime, u članu 31. postojećeg zakona, u drugom stavu, stajalo je da depozite banaka osigurava Agencija za osiguranje depozita i sanaciju banaka ili organizacija za osiguranje. Znači, osiguravajuća društva su bila ranije u mogućnosti da osiguravaju depozite banaka. Međutim, izmenom ovog zakona u članu 2. Predloga rečeno je da osiguranje depozita može da se vrši samo kod Agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka, kako je to ovde uvedeno.
Zatim, članovi 32, 33, 34. i 35. postojećeg zakona koji se odnose upravo na ovaj drugi stav člana 31. su suvišni, jer se odnose na ova osiguravajuća društva, odnosno druge organizacije osiguranja, koje su mogle po postojećem zakonu da vrše osiguravanje depozita. Ovi članovi se ovim članom 3. Predloga zakona brišu. Jer, kažem, suvišni su, pošto više ne postoji ta mogućnost.
Podneo sam amandman kojim tražim brisanje člana 3. Predloga zakona, odnosno tražim da ostane ono postojeće stanje, iz razloga što se mi koncepcijski ne slažemo. Srpska radikalna stranka ne može da prihvati, znači, ovo što je predloženo ovim zakonom i ovim setom zakona, a to je uvođenje monopola u ovoj sferi, monopola kojim je samo Agenciji omogućeno da vrši osiguranje depozita, dok su druga osiguravajuća društva onemogućena da obavljaju taj posao.
Naše neslaganje je i iz razloga što nemamo poverenja ni u gospodina ministra, koji je uništio srpsko bankarstvo. Pre tri i po godine ministar Dinkić, tada u svojstvu ili na funkciji guvernera Narodne banke, zatvorio je najveće srpske banke, odveo ih u stečaj, a srpsko finansijsko tržište otvorio za strane banke. Tako danas imamo na našem finansijskom tržištu uglavnom nemačke, austrijske, grčke, francuske ili ko zna čije banke, koje svoj kapital prodaju, ali sa kamatama koje su trostruko više od kamata u njihovim matičnim državama.
Informisan sam da ovih dana Agencija za stečaj i sanaciju banaka šalje opomene građanima koji imaju tekuće račune u velikim državnim bankama koje su u stečaju, gde traže od njih da izmire svoje obaveze, odnosno građani koji su bili u minusu u momentu zatvaranja tih banaka sada moraju te svoje obaveze da izmire prema ovoj agenciji.
Naravno, to ima logike. Međutim, nema logike zašto se ne vrati novac onim građanima koji su bili u plusu, koji su bili pozitivni u tom momentu. Njihov novac je zarobljen i niko ne pominje taj novac, niti pokušava da nadomesti. Prošlo je tri i po godine od tada, ništa se ne dešava sa građanima koji su, kažem, bili pozitivni u momentu zatvaranja banaka.
Prema tome, mi nemamo poverenja u predlagača. Jednostavno, sve što je do sada rađeno na ovom polju loše je prošlo, loše je prošlo po srpsko bankarstvo i po srpsku privredu uopšte.
S obzirom da su prethodnici malo izašli iz teme kada su govorili o privredi, ja ću, uz izvinjenje Skupštini, vrlo kratko, ali mislim da je i vrlo bitno, da se osvrnem samo na situaciju u jednom delu poljoprivrede, koja je sada u našoj zemlji aktuelna. To je situacija sa otkupom i berbom maline.
Znate da je Srbija veliki proizvođač i izvoznik malina i da godišnje ima oko 100 miliona evra deviznog priliva od maline. Srbija je 30 godina gradila tu robnu marku, uspela je da nametne srpsku malinu u svetu, uspela je da se probije u svet svojom malinom, međutim danas, 2005. godine, stanje u otkupu srpske maline je dramatično. Cena srpske maline je niža nego ikada i pala je ispod svih kriterijuma, ispod svih troškova koji su uloženi da bi se došlo do berbe. Po ovoj ceni srpski seljak nema više računa da proizvodi malinu.
Cena je oko 40 dinara, mada se niko ne izjašnjava o ceni, niko pare ne pominje i ne daje, pišu se neki papirići i seljaci su presrećni ako im neko otkupi malinu i da taj papirić. A da ne pričam da je sve u milosti i nemilosti onih koji otkupljuju, da se zavisno od dana malina klasira, pa nekada polovina ide đuture u drugu klasu ili čak u treću klasu čija je cena 15 dinara.
Molim ministra finansija, ministra poljoprivrede i Vladu Republike Srbije da obrate pažnju na ovu situaciju u otkupu srpske maline. Ako se ovako nastavi vrlo brzo ćemo ostati bez onoga što smo gradili 30 godina, znači bez našeg domaćeg brenda, bez maline. Znači, proizvođači maline već sledeće godine neće imati uopšte motiv da se dalje bave proizvodnjom maline, a vi dobro znate da je srpski seljak, odnosno selo iznelo Srbiju za sve ove godine krize i da bez jakog i bogatog seljaka nema stabilne države.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neka poslanička grupa želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
Samo da obavestim: 14. sednica Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom održaće se u sredu, 6. jula 2005. godine u 14,00 časova u sali na trećem spratu.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Član 4. Predloga zakona odnosi se na član 57j osnovnog teksta. Upozoravam da je ovo stvarno strašno šta je nekome palo na pamet da radi.
Ako se ne uzme u obzir ova izmena koja se predlaže, već ima u vidu postojeći tekst zakona, onda je ovim članom propisano pod kojim uslovima Narodna banka Srbije oduzima dozvolu za rad banci. Navedeno je devet razloga u stavu 1.
Stav 2. glasi: "Narodna banka Srbije može da donese rešenje o oduzimanju dozvole za rad banci i ako utvrdi da banka ne posluje u skladu sa zakonom, kao i ako ne dostavlja Narodnoj banci Srbije propisane izveštaje i podatke o svom poslovanju."
U prethodnom stavu se imperativno naređuje da Narodna banka donosi rešenje, znači nema ″može″, i navedeno je devet slučajeva: ako se utvrdi da je dozvola za rad data na osnovu neistinitih podataka osnivača; ako banka u propisanom roku ne podnese prijavu za upis u sudski registar; pa do, recimo, devetog razloga – ako banka nije omogućila Narodnoj banci Srbije i ovlašćenom revizoru da izvrši kontrolu njenog poslovanja.
Ovako nešto stvarno ne bi moglo. Ovde imamo obavezno oduzimanje, a u stavu 2. imamo tzv. fakultativno oduzimanje. Kao što može da se primeti, u svakom trenutku može kontrolor Narodne banke Srbije da izazove i stvori situaciju koju može da upodobi sa jednom od ovih tačaka iz stava 1. ili čak ovim iz stava 2.
Po postojećem propisu kaže se – ako se to uradi, rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana je konačno, ima status konačnog upravnog akta protiv koga je moguće da se pokrene upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije u roku od 30 dana. Prema postojećem zakonu, ako Narodna banka Srbije oduzme banci dozvolu za rad pokrenuće postupak stečaja u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj. Znači, prema postojećim propisima to je razlog za stečaj.
Ono što je još interesantno u poslednjem stavu važećeg teksta – danom donošenja rešenja o oduzimanju dozvole za rad Narodna banka Srbije izvršiće blokadu svih računa banke. Bez ulaska u analizu postojećeg člana 57j mi smo prilikom donošenja Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama rekli da ne može sankcija za oduzimanje dozvole da bude stečaj, ali tada niste to prihvatili i evo, vidim, sada se to prihvatilo da se razmišlja o likvidaciji.
Ali, skrećem pažnju da se ovom intervencijom koja se sada čini Predlogom zakona ovde ubacuju još dva nova razloga, to su tačka 10) i tačka 11) – ako je banka nelikvidna duže od 15 dana neprekidno i ako su obaveze banke veće od njene imovine. Ova dva razloga, bez obzira na ove rokove, oduvek su bili razlozi zbog kojih se po službenoj dužnosti pokretao stečajni postupak i ti razlozi se nalaze u Zakonu o stečaju privrednih subjekata. Znači, nelikvidnost iskazana u nekom roku i ako obaveze prevazilaze vrednost imovine banke. Znači, po logici stvari i po supsidijarnoj primeni propisa koji reguliše stečaj to je i sada bilo prisutno.
Šta je urađeno sa ovim predlogom? Ubacuju se ove dve tačke i precizira se – ako Narodna banka Srbije oduzme banci dozvolu za rad iz razloga utvrđenih u tačkama 10) i 11) stav 1. ovog člana, pokrenuće se postupak stečaja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje, a ako oduzme dozvolu za rad iz drugih razloga utvrđenih ovim članom pokrenuće postupak likvidacije.
Pokreće postupak likvidacije, pokreće postupak stečaja. Mi smo juče imali prilike da čujemo kritike na zakon o stečaju i likvidaciji banaka i osiguravajućih društava, gde smo dokazali da se to pokretanje postupka u stvari u onom zakonu tretiralo kao sprovođenje postupka i tu se trgovinski sud, uz sva ograničenja pogrešnog imenovanja nadležnog sudskog organa, u jednom i drugom zakonu javljao kao puki statista. Sud nikada ne može da bude statista u nekom postupku.
Izmena koja se predlaže u poslednjem stavu koji se tiče blokade računa – a tim će rešenjem odrediti i meru zabrane raspolaganja imovinom banke do donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju stečajnog postupka, odnosno postupka likvidacije. Kompletna papazjanija koja ima za cilj da osnaži Narodnu banku Srbije, osnaži njena rešenja, na taj način što može da se sprovede samovolja preko Narodne banke Srbije, a već nekoliko godina svedoci smo te samovolje koja se sprovodi prema bankama.
Moram da istaknem da ukoliko je nastupio neki od ovih razloga iz stava 1. od tačke 1) do tačke 9) to može biti razlog da NBS pored svog ovlašćenog kontrolora koji je to utvrdio izda obavezujuće naloge kojima nalaže otklanjanje nezakonitosti u poslovanju banke. Ta instanca je donekle razrađena u prethodnim članovima, pre ovog 57j, ali nedovoljno. Ovde se potencira stečaj, likvidacija, eliminacija, uništavanje.
U stavu 2. se kaže – bilo koja nezakonitost. Molim vas, kako je to moguće da banka ne pusti kontrolora NBS da izvrši kontrolu. Kako ste ovde napisali, to u praksi može da bude: kontrolor NBS dođe do neke banke i – dobar dan, ja sam taj i taj, došao sam da izvršim kontrolu, a ovaj kaže – ne znam da li je direktor tu. On to konstatuje i vrati se, a guverner, onako violentan, odmah kokne rešenje i kraj priče sa bankom. Tako je moguće u praksi da se desi.
Sada bih da se koncentrišem na ovaj nivo izmena koje predlažete, kažete – ako je banka nelikvidna duže od 15 dana neprekidno. Svaku banku na našem tržištu NBS može da dovede u situaciju da bude nelikvidna 15 dana, svaku banku. Kako? U jednom periodu pustite rezerve, trasne odluku i poveća te rezerve, banka dok se snađe, ovamo-onamo, iskaže nelikvidnost.
Ukoliko neko ko je uzeo kredit kasni sa uplatom, nelikvidnost se manifestuje pre svega stanjem na računu. Firma može da bude solventna, ali je nelikvidna, jer račun je u nekoj blokadi.
Blokadu računa, blokadu pravnog lica najlakše je izazvati ukoliko je neko potraživanje obezbeđeno nekom od hartija od vrednosti u kojoj nije određen rok dospelosti; moguće je da se takva hartija aktivira mimo ugovorenog roka i izazove takođe poremećaj na računu, blokadu računa i pojavljuje se nelikvidnost.
Drugi razlog, kaže – ako su obaveze banke veće od njene imovine. To je takođe moguće da se desi u svakoj banci, u zavisnosti od toga kakav ima raspored dugoročnih, kratkoročnih plasmana, a naročito u zavisnosti od toga kako će kontrolor da proceni te plasmane, da li su visokorizični ili nisu, i koji je stepen izvesnosti i mogućnost naplativosti itd.
Ako su obaveze banke veće od njene imovine – na koji dan, u kom roku, šta se posmatra, šta se priznaje? To su sve proizvoljne kvalifikacije i proizvoljna tumačenja na bazi onoga kako je ovde napisano i na bazi dokazane sklonosti da se ima animozitet prema dinaru kao sredstvu plaćanja i prema našim bankama.
Ne možemo mi da zatvaramo oči pred stvarnošću. Gase se naše banke, a ove banke koje treba da usaglase svoje poslovanje ili da dobiju malo veći kreditni potencijal da bi mogle da rade na našem tržištu, njih prosto guverner Narodne banke tera da idu u promenu vlasničke strukture, dokapitalizaciju i ko zna šta sve, samo da se ugasi i da nije naša banka. To je ta tendencija.
Naravno da podnosimo amandmane i ukazujemo, a moram da vam kažem – ako se oduzme dozvola za rad kada je u pitanju banka, s obzirom da je to po zakonu jedina delatnost kojom može da se bavi, onda neminovno posle toga ide likvidacija.
Zbog toga što neminovno ide likvidacija, onda prilikom utvrđivanja da li su nastupili slučajevi iz člana 57j stav 1. od tačke 1) do 9) i stav 2. treba biti maksimalno oprezan, tim pre što logična posledica rešenja o oduzimanju dozvole za rad jeste upravni spor i mogućnost da se u upravnom sporu donese presuda kojom se to sve ništi jer je nezakonito. Mi već imamo nekoliko banaka gde je sada tvrdoglavost guvernera, i jednog i drugog, i verovatno tri guvernera su nam već dokazala tu tvrdoglavost, da istrajavaju na tome.
Ima i drugi razlog: ako je banci oduzeta dozvola za rad, pokrenut postupak likvidacije pro forme, a suštinski nije, pa se onda desi situacija da sud to poništi, ta institucija na onaj datum kada je oduzeta dozvola za rad je bolna, zato što se u međuvremenu desio život i sa potraživanjima i sa kamatama i obavezama.
I, naravno, Narodna banka istrajava na toj likvidaciji i ne bi se pojavila neka štetna posledica, a štetna posledica je neminovna u svim varijantama zbog brzopletosti guvernera i patološke želje da se ugase naše banke. Znači, sa ovom izmenom, ako mogu da kažem, destrukcija je gotovo kompletirana.
Vidite dalje šta se tu navodi, kaže – rešenje o zabrani raspolaganja imovinom banke. Sada ne shvatam neke stvari. U onom zakonu ste rekli – kada se donese rešenje o oduzimanju dozvole za rad, istog dana se donosi i rešenje o pokretanju postupka za likvidaciju, a kod likvidacije ste rekli da guverner donosi rešenje o likvidaciji. Po logici stvari ide u sud i tamo ste dali sudu rok jedan dan da u tom roku od tog jednog dana donese neko rešenje. Imenuje se likvidacioni upravnik, odnosno stečajni upravnik, i kako onda neko može da raspolaže imovinom.
Vi mislite da će neko za 24 časa imovinom banke da raspolaže ako je dobio rešenje kojim se zabranjuje, odnosno oduzima dozvola za rad. Svaki bankar ako dobije rešenje o oduzimanju dozvole za rad, banka je mrtva tog trenutka. Ona više ne posluje. Ovde je sada navodno briga da neko ne raskrčmi u interegnumu imovinu banke. To je nemoguća situacija. Ovo ste ugradili samo zbog toga da biste naknadno osnažili sva ona nebulozna rešenja kojima je pravljen masakr u bankarskom sistemu Republike Srbije. Vi ste svesni toga.
Jedna analiza kaže da Beogradska banka uopšte nije bila tako negativna kao što ste je vi predstavili. U bankarskom sistemu poslednja mera je gašenje banke, a prva mera je nalog, obavezujući nalog Narodne banke da banka usaglasi svoje poslovanje, da li sa zakonitošću, da li sa pravilima dobrog bankarskog poslovanja. Ovde kod vas nema te tanane razlike. Zašto? Zato što nema osnovne želje da se banka sačuva i da se dovede na takav nivo da radi zakonito, nego postoji želja – ili ćeš da radiš kako ti ja kažem ili kraj priče.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Krasiću. Još neka poslanička grupa po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na odbranu amandmana i ubedim vas iz vladajuće koalicije da u danu za glasanje pritisnete zeleno dugme i usvojite ovaj amandman, moram jednu dilemu koja se jutros pojavila da raščistim.
Naime, narodni poslanik Srpske radikalne stranke gospođica Nataša Jovanović je rekla da umesto ministra Dinkića ovde sedi neidentifikovano lice. Pretpostavljam da je to lice zaposleno u Ministarstvu finansija, ali je greška predsednika koji nije predstavio lice koje danas sedi ovde. Znate, administrativac u Ministarstvu finansija je i onaj koji stavlja pečate na pristigla dokumenta i pomoćnik ministra. Mislim da smo uskraćeni za tu informaciju.
Drugo, pouzdano znam da je ministar Dinkić i danas opravdano odsutan, jer juče kada su snimali onaj demo snimak za pesmu "Sanjam" utvrdili su da im fali još jedan ton, još jedan instrument.
(Predsednik: Izvinite, gospodine Markoviću, kao i juče, i danas vas upozoravam da ne koristite govornicu za reklamiranje tuđih proizvoda.)
Kada završim ovu malu digresiju znaćete da ga ne reklamiram. Naime, radi se o dairama. Čuo sam od poslanika SRS da je dogovarao sa predsednikom njihovog poslaničkog kluba da taj instrument uključe, da on bude treći član orkestra, sa dairama. Dinkić danas sanja, snima pesmu "Sanjam", a narod ne može ni da zaspi, jer mu krče creva, gladan je.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. kojim tražim da se član 6. briše. Čak i ako ne usvojite sve amandmane na ovaj zakon, a ovaj predlog zakona kakav jeste usvojite, sigurno biste morali da usvojite amandman na član 6. i član 6. izbrišete, iz nekoliko razloga.
Prvi je što se član 6. odnosi na član 78. Zakona i na tačke 20) i 21). Radi se o kaznenoj politici, pa će lice biti kažnjeno, pa pod tačkom 20) se kaže – ako ne osigura depozite građana i ne plaća premiju osiguranja (član 31. stav 1). Dakle, ovim predlogom zakona se briše ova kaznena klauzula. Tačka 21) kaže – ako osigura depozite kod Agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka ili kod organizacije za osiguranje u kome je ona osnivač ili je u drugim imovinskim i upravljačkim odnosima sa tim pravnim licima.
Dame i gospodo, zašto se ove dve tačke iz ovog člana 78. brišu? Molim vašu pažnju. Dakle, neće biti kažnjen ako ne osigura depozite građana i ne plaća premiju osiguranja. Juče smo imali još jedan od ovih zakona koji odmah posle usvajanja mogu da idu na vitrinu, jer su neprimenljivi. Danas će banke, a radi se o nekoliko banaka koje su došle iz inostranstva i o dve banke koje su pod direktnom kontrolom ministra finansija, a to su Nacionalna štedionica i Komercijalna banka...
Dakle, Nacionalna štedionica i Komercijalna banka neće biti kažnjene ako ne osiguraju depozite i ne plate premiju osiguranja.
Dalje, banke takođe neće biti kažnjene ako osiguraju depozite kod agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka ili kod organizacija za osiguranje u kojima je ona osnivač ili je u drugom imovinskom ili upravljačkom odnosu sa tim pravnim licima.
Ovo otvara onu mogućnost o kojoj je najviše govorio narodni poslanik SRS gospodin Krasić. S obzirom da su sve finansijske institucije u rukama gospodina Dinkića, on neće kazniti, recimo, Nacionalnu štedionicu koju je formirao i kojoj je dao sve one poslovne prostore i kompletnu infrastrukturu bivše službe za platni promet; ili neće kazniti Nacionalnu štedionicu ako ona osigura depozit kod agencije u kojoj je ministar Dinkić, ili ovi iz ove banke u kojoj su u imovinskim ili upravljačkim odnosima.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član zakona, uostalom, kao i svih osam članova zakona, zaključno sa onim kada stupa na snagu, treba brisati, da na snazi ostane dosadašnji zakon, jer su članovi tog zakona daleko bolje regulisali ovu materiju. Ovako će se zamajavati srpski narod, a lopovluk, krađa, pre svega imovine onih banaka koje su u stečaju, biće završeni. Pre svega mislim na ″Beobanku″, za koju je utvrđeno da bi danas, ako bi se završio stečajni postupak, mogla normalno da nastavi da funkcioniše i da bude jedna od najboljih banaka u Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da mi je ostalo malo vremena, zamoliću Narodnu skupštinu da mi dozvoli da napravim još jednu digresiju. Do sada su mnogi citirali velikog Nikolaja Velimirovića, srpskog sveca, pa neka oprosti svetac i meni grešnom što hoću da ga citiram, a posle ću obrazložiti citat. Kaže: "Bože, koliko je živih među mrtvima i koliko je mrtvih među živima. Gledamo svakog dana te sitne gmizave spodobe bez psihološke kičme, gledamo ih kako hodaju, jedu, piju, smeju se, pevaju, kliču, urlaju i u zemaljskoj sili kleče pred njom, veličaju je. Jasno se vidi da nema u njima čoveka. Umro je čovek u njima, mrtvi su, a žive".
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj citat je trebalo da mi bude uvod da vas o nečemu drugom obavestim. Naime, svedoci ste da se unazad dvadesetak dana, skoro mesec dana sprovodi orkestrirana hajka nad srpskim narodom, i sa ove i sa one strane Drine. Čuli smo da će 11. predsednik Srbije Tadić otići u Potočare da se pokloni, kako i on, a i ove nevladine organizacije, a i mnoga sredstva informisanja kažu "8.000 muslimana pobijenih u Srebrenici".
Podsećam vas da je sinoć CNN javio, ko je gledao mogao je da čuje, da je tamo utvrđeno 1.800 žrtava. Ma i jedna nepravedna žrtva da bude utvrđena, i to je mnogo, ali se radi o 1.800, a ne o 8.000.
Pri tom vas podsećam da su 30. juna "Večernje novosti" objavile spisak sa imenima 3.600 umorenih civila – Srba na teritoriji Srebrenice i selima oko Srebrenice, od Srebrenice, Bratunca, Kravice itd.
Srpska radikalna stranka je u izdanju svog časopisa "Velika Srbija" objavila zločin ...
(Predsednik: Gospodine Markoviću, već drugi put sam dozvolio mimo teme, ali molim vas, nemojte reklamirati ništa, već samo dajte obaveštenja.)
Gospodine predsedavajući, ne reklamiram zločin nad srpskim narodom, ja obaveštavam poslanike vladajuće koalicije i srpsku javnost da je u tom ratu bilo 3.600 žrtava, zverski umorenih Srba.
Do sada sam mislio da se poslanik koji je maločas prošao ovde (da mu ne dam šlagvort da izađe na repliku) pravi blesav. Danas kada sam ja govorio o ovome, a on se smejao onoliko, konstatovao sam, dame i gospodo, da je on stvarno blesav.
(Predsednik: Upozoravam vas.)
Pozivam vas da u subotu u 12,00 časova dođete u "Sava centar", da vidite film o zločinima nad srpskim narodom u ratu u Republici Srpskoj.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Gospodine Markoviću, hvala vam na obaveštenju, tačno ono kako sam vas i opomenuo, dali ste tačno obaveštenje.
Molim vas, nemojte, u redu je, hvala vam.
Još jednom molim sve da pazimo kako reagujemo, dakle, ne odnosi se, naravno, na vas nego na sve poslanike, u odnosu na ono što se govori. Hvala vam na preciznom i detaljnom obaveštenju i molim vas, razumem da ste potreseni oko tako nečega, ali molim vas da birate reči kada su u pitanju drugi narodni poslanici.
Da li još neko po ovom članu želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo Odbor za finansije.
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Čuli ste danas, dame i gospodo, ja se nadam, dovoljno argumenata u prilog svih ovih amandmana poslaničke grupe SRS, gde smo tražili da se briše svih osam članova Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama.
Juče sam objašnjavala, a danas ću da ponovim, jer je očigledno da od strane poslaničke grupe nije ispravno shvaćen naš stav koji izražavamo na ovaj način o zakonima za koje mislimo da ne treba da budu doneti i ja zaista neću govoriti o tim konkretnim argumentima, jer su danas moje kolege, dok su govorile o ovim članovima, rekle dovoljno o tome.
Kada je u pitanju konkretno član 8, taj član kaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. jula 2005. godine.
Dakle, predlažemo da se ovaj član briše zato što smo prethodno predložili da se brišu svi članovi i, naravno, sa pretpostavkom da se usvoje naši prethodni amandmani, potpuno je logičan sled da se usvoji i ovaj amandman. Čak i kada bi ostao ovaj član, nije moguće da se zakon primenjuje od 1. jula 2005. godine, pošto je 1. juli 2005. godine već prošao.
Naravno, neko možda može da kaže da postoji amandman kolege Nenada Bogdanovića koji je postao sastavni deo zakona, ali ja ne govorim o tom amandmanu, govorim o ozbiljnosti, odnosno neozbiljnosti Vlade kao predlagača i, naravno, predsednika parlamenta koji je morao da vodi računa da se ovakvi predlozi ne pojavljuju pred narodnim poslanicima.
Želim da kažem da imam utisak da kolege iz poslaničke većine pokazuju nestrpljenje kada mi poslanici SRS govorimo o vladinim predlozima i o amandmanima na vladine predloge.
Čini se da ste očekivali da ćete donošenjem onog izuzetno restriktivnog poslovnika, u kome ste ograničili prava poslanika, ne znam kako ste to mislili, ugušiti poslaničku većinu SRS u smislu da nećemo moći doći do izražaja, da nećemo moći da kažemo ono što mislimo o predlozima Vlade Republike Srbije.
Naravno, možete da donesete kakav god hoćete poslovnik, dokle god je Narodne skupštine, dokle god je nas ovoliko, a sigurno će nas biti sve više u ovom parlamentu, niko ne može da nas spreči da kažemo ono što mislimo.
Vi ste sebi Poslovnikom omogućili da ne morate da sedite u parlamentu, a mi smo o Poslovniku rekli šta smo imali kada smo govorili o tome i kada je to bilo na dnevnom redu, a ako nemate strpljenja da slušate, idite šetajte, idite u restoran, idite gde vam se ide, to je vaša stvar, vaš odnos prema obavezama narodnog poslanika.
Juče je započeta ovde diskusija i zbog toga ovo govorim, a danas je pre podne nastavljena; ja sam zapisala sve na koji način su kolege pokušale da omalovaže rad narodnih poslanika Srpske radikalne stranke.
Naravno, ne mogu to da učine, bez obzira na koji način iznosili svoje mišljenje za ovom govornicom, ali je zaista krajnje nedemokratski i nije u duhu parlamentarizma da kolege kažu za naše amandmane da je to jalovo podnošenje amandmana, da je ovo zloupotreba poslovničkog prava, da se govori sedam ili osam puta isto, da se amandmani odbacuju sa gnušanjem, da mi, obrazlažući amandmane, opstruišemo rad Narodne skupštine itd.
Zaista, zbog javnosti Srbije hoću da kažem, prvo, da je sve ovo što su kolege juče i danas govorile potpuno u suprotnosti sa ovako restriktivnim poslovnikom, da je potpuno u suprotnosti sa savremenim parlamentarnim demokratijama, da narodni poslanik ne samo da ima pravo već ima i obavezu da za skupštinskom govornicom iznosi stavove svoje poslaničke grupe, građana koji su birali poslanike da sede u poslaničkim klupama i mi poslanici SRS uvek smo to radili izuzetno savesno, izuzetno ozbiljno i to ćemo i dalje na taj način da radimo.
Ako je to nekome od vas smešno, ako se to nekome od vas ne sluša, ponavljam, ne morate da nas slušate. Ako mi imamo sedam ili osam amandmana na zakon koji ima osam članova i ako kažemo da svaki član treba da se briše, netačna je konstatacija od jutros da se ponavlja osam puta ista priča.
Svaki narodni poslanik poslaničke grupe SRS na svoj način, ali naravno argumentovano, obrazlaže ili amandman koji je sam podneo ili amandman koji je podneo neko od kolega iz naše poslaničke grupe.
Na ovaj način, predlaganjem da se brišu pojedinačno članovi nekog zakona, mi samo pokazujemo principijelan stav poslaničke grupe SRS prema nekom konkretnom vladinom predlogu. Nemoguće je i nije u skladu sa Poslovnikom da Zakonodavni odbor kaže da su naši amandmani pravno nemogući, jer u Poslovniku tačno stoji kada je amandman eventualno pravno nemoguć.
Ove amandmane poslaničke grupe SRS sa ostalim kolegama pišu vrsni pravnici naše poslaničke grupe i ne prihvatamo da kolege koje su takođe pravnici, dozvoljavam da su dobri pravnici, zamajavaju narod i da netačno informišu građane Srbije i javnost Srbije da su naši amandmani pravno nemogući.
Amandmani poslaničke grupe SRS svi od reda su i smisleni i u duhu i u skladu sa programom Srpske radikalne stranke, a onda to znači u skladu sa onim što smo mi građanima Srbije u svakoj izbornoj kampanji govorili. Mi smo potpuno sigurni da to govori i naš broj u poslaničkim klupama, to govore i juče objavljeni rezultati i svakodnevno objavljivani rezultati o rejtingu političkih stranaka i lidera političkih partija. Mi srpski radikali se ponašamo apsolutno u skladu sa onim što građani Srbije od nas očekuju.
Pozivam sve kolege na korektan odnos, da ne dozvole sebi da podlegnu nekim niskim strastima da omalovažavaju naš rad, jer o našem radu, vašem radu, o radu svakog narodnog poslanika i svake političke partije sud javnosti daće građani na nekim narednim izborima. Naravno, mi smo potpuno ubeđeni da će naš rad biti cenjen mnogo više nego vaš nerad. Mi ne potenciramo kada govorimo za ovom govornicom to koliko vi ne radite, ali vi pokušavate da ono što mi radimo obesmislite i omalovažite.
Lepo vas molim, ako pričate o demokratiji, ako pričate o Evropskoj uniji, ako pričate o savremenim parlamentarnim demokratijama, onda se tako i ponašajte. Poslovnikom i zakonima koje ovde predlažete i usvajate radite sve suprotno od onoga kako se u javnosti predstavljate, em na vrlo nepristojan i nekulturan način pokušavate da nas poslanike Srpske radikalne stranke svrstate u grupu poslanika koji ne rade, koji opstruišu rad ovog parlamenta.
Tvrdim vam da mi, ponovo ponavljam, radimo veoma ozbiljno, da je ovo naš odnos prema parlamentarizmu i ovom parlamentu. Šta god vi mislili, mi ćemo i dalje da učestvujemo u radu ovog parlamenta, i dalje ćemo da podnosimo amandmane na svaki zakon i svaki član zakona, ukoliko nije u skladu sa stavovima i programom Srpske radikalne stranke, jer smo potpuno ubeđeni da su stavovi i program Srpske radikalne stranke ono što je jedino dobro za Srbiju. A, da to ne misle samo poslanici Srpske radikalne stranke očigledno je iz podataka o rejtingu Srpske radikalne stranke; građani Srbije prihvataju ono što mi govorimo za ovom govornicom, ono na šta vas upozoravamo, na šta upozoravamo skupštinsku većinu, na šta upozoravamo Vladu Republike Srbije.
Mi jesmo nezadovoljni radom Vlade Republike Srbije, ali ne zato što je to Vlada koju sačinjavaju stranke koje su naši politički neistomišljenici, već zato što građani Srbije žive mnogo lošije od kada ova vlada vlada u Republici Srbiji.
Dakle, ne radi se ni o kakvim prepucavanjima, kako pokušavaju da govore ovde kolege koje nemaju strpljenja da nas slušaju, ali ne moraju, jer im je Poslovnik omogućio da ne moraju da nas slušaju, nego se radi o tome da mi argumentovano govorimo o onome što nije dobro u radu Vlade Republike Srbije.
Pošto uglavnom nemamo predstavnika Vlade Republike Srbije prisutnog na našim sednicama, ne možemo direktno da se obratimo predstavniku, ne možemo direktno da ga zamolimo, da mu predložimo da nas sasluša i da prihvati neke naše amandmane, onda moramo da se obraćamo vama kolegama da pokušate da shvatite i prihvatite ono na što mi kroz amandmane pokušavamo da vam skrenemo pažnju i da prihvatite amandmane poslaničke grupe Srpske radikalne stranke. To se konkretno odnosi i na sve ove amandmane o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama.
Treba da obavežemo Vladu Republike Srbije da prestane više da se igra sa izmenama i dopunama zakona, a da nam predlaže sistemske zakone, da na jedan sistematičan i celovit način reguliše određenu materiju i određeni segment društvenog života i na osnovu takve primene zakona građani Srbije konačno počnu da žive bolje.
Ne možemo ništa dobiti ovakvim zakonom. Svi se sećamo obećanja još iz vremena dolaska DOS-a na vlast za koliko godina ćemo povoljnim kreditima kupovati stanove, za koliko godina kuće, za koliko godina nameštaj, automobile itd. Sve te godine su istekle i trebalo bi do danas da je to zaista bilo tako, da svi građani u Srbiji imaju stanove, kuće, nameštaj, automobile. Nažalost, svaki dan je sve više građana koji nemaju ni hleba da jedu, a kamoli da koriste ovako skupe bankarske kredite koje jedva mogu da podnesu i narodni poslanici sa platom narodnih poslanika, a kako tek građani koji ili ne primaju platu ili primaju mnogo manje i od onog proseka.
Znate, statistički prosek je nešto što ne odgovara stvarnom stanju. To ne moram da objašnjavam ni vama ni građanima, svi znaju, javnost Srbije zna, svako pojedinačno zna kada je primio poslednju platu, kolika mu je bila poslednja plata, koliko sve poskupljuje u međuvremenu između dve plate.
Naravno, da bismo sve to zaustavili, da bismo to sprečili i da bismo konačno naterali Vladu Republike Srbije da radi u interesu građana Srbije a ne u interesu nekih ministara iz Vlade ili tajkuna koji podržavaju grupe u Vladi Republike Srbije, mi podnosimo amandmane, predlažemo u načelnoj raspravi na koji način treba da se određena materija reguliše. Trošimo mnogo vremena, mnogo znanja i iskustva da bismo to objasnili kolegama narodnim poslanicima.
Pozivam vas još jedanput, prihvatite amandmane Srpske radikalne stranke. Shvatite nas ozbiljno, jer nas građani Srbije shvataju ozbiljno.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospođo Radeta.
Pridružujem se ovom apelu sa puno uvažavanja. Sva poslovnička prava pripadaju svim poslanicima.
Naravno, Poslovnik je izrazito restriktivan prema poslanicima tzv. vladajuće koalicije, ali je potpuno razumljivo da svi poslanici imaju puno pravo da obrazlože svoj politički stav.
Još jednom moje ogromno izvinjenje, ali naprosto predsednik ne može drugačije nego da prosledi onakav zakon kakav je stigao. Vi ste potpuno u pravu, pisalo je – 1. juli, ali to je ispravljeno bilo na jedan ili drugi način, a to ste i vi rekli, gospođo Radeta.
Po ovom zakonu više nema amandmana.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O AGENCIJI ZA OSIGURANjE I FINANSIRANjE IZVOZA REPUBLIKE SRBIJE (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Aleksandar Vlahović, Mita Avramov, Dragoljub Anastasovski, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Igor Bečić, Branislav Blažić, Milorad Buha, Milan Veselinović, Živan Vladimirović, Boban Vojinović, Milivoje Vuković, Gordana Gajić, Rodoljub Gačević, Darko Glišić, Jovan Daja, Stevica Deđanski, Miloš Dišić, Momčilo Duvnjak, Goran Dunjić, Milomir Dunjić, Aleksandar Đorđević, Miodrag Đorđević, Tihomir Đuričić i Dragan Živkov.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mita Avramov.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.
Koristim priliku da vas obavestim, po članu 85. stav 5. i 6, zbog obaveze Skupštine da što pre završi rad po ovim zakonima, da bismo zakazali sednicu na kojoj će biti donet rebalans, i danas ćemo raditi posle 18 časova, po toj tački koja bude započeta. Hvala najlepše.
Izvolite, gospodine Mašiću.