Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, što je više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Goran Knežević i Miroslav Markićević.
Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BANKAMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Veroljub Arsić, Nataša Jovanović, Zlatan Jovanović, Zoran Krasić, Gordana Pop-Lazić, Momir Marković, Dragoljub Stamenković i Milovan Radovanović, i Odbor za finansije.
Primili ste obaveštenje sledećih narodnih poslanika da povlače amandmane, i to: Milan Veselinović na član 2, Miljko Četrović na član 2, Rodoljub Gačević na član 3, Tomislav Penezić na član 4, Zlatan Jovanović na član 5, Milan Stevović na član 6, Milan Škrbić na član 7, Radiša Ilić na član 8, Zoran Antić na član 9, Ivan Radić na član 10, Branislav Stevanović na član 11 i Sulejman Spaho na član 13.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani narodni poslanici, Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama jedan je od sistemskih zakona, kojim se reguliše rad banaka i finansijskih organizacija. Ali, nažalost, ovo je deseta izmena, koliko sam mogao da vidim. Osnovni zakon je donet još 1993. godine. To je bio zakon Savezne Republike Jugoslavije, objavljen u "Službenom listu SR Jugoslavije", broj 32.

Izmene i dopune Zakona do sada su vršene devet puta, a ovo je deseta izmena. Nažalost, ministar finansija i ova vlada, kao i ona prethodna vlada koja je došla 5. oktobra, nisu našli za shodno da urade jedan novi tekst zakona, iako se ovde u više navrata i od strane ministra finansija i drugih govori da je reforma bankarskog i finansijskog sistema i monetarni sistem u Srbiji jedan od najboljih sistema i najbolja reforma izvršena na prostoru jugoistočne Evrope i od svih zemalja u tzv. tranziciji.

Ta reforma i ta uređenost ili zakonsko regulisanje i dobro poslovanje banaka je samo privid, jer bankarski sistem nije u funkciji niti države, niti privrede, niti građana. Dokaz je i stanje u privredi, stanje u socijalnoj sferi, stanje u ekonomiji, a banke su te koje treba na neki način da budu poluga, jer tokovi novca i uslovi na tržištu novca bitno opredeljuju privrednu situaciju, privrednu stabilnost, a pogotovo socijalnu situaciju i ekonomsku stabilnost zemlje.

U Srbiji sada imamo banke koje nisu u funkciji niti države niti građana, naprotiv, one služe prevashodno pljačkanju države i naroda. Jer, ne može se od takvih banaka, kako su one osnovane, pod kojim uslovima rade, bez suštinske kontrole centralne banke i javnosti rada tih banaka i usmeravanja od Narodne banke, očekivati da njihova funkcija bude u depozitima koje privredni subjekti silom prilika imaju kod tih banaka, a da ne govorim o depozitima građana, da budu upotrebljeni za razvoj privrede i države, a i da pomognu građanima da rešavaju svoje egzistencijalne probleme.

Juče i prethodnih dana govorilo se uspešnosti poslovanja ovih banaka i o štednji, koja iznosi preko milijardu i 400 miliona evra. Juče sam postavio pitanje, a i sada postavljam pitanje ministru finansija i celoj Vladi – ako je štednja milijardu i 400 miliona evra, gde je ta štednja usmerena?

Ako u poslovnim bankama imamo milijardu i 400 miliona evra, zašto dozvoljavamo sebi kao država da nas neko ucenjuje za 10 ili 20 miliona evra ili 20 miliona dolara, da nas ponižava, da činimo nešto što nismo i ne treba da činimo, a do sada je to činjeno? Dakle milijardu i 400 miliona evra depozita u poslovnim bankama treba da se upotrebi za kreditiranje privrede i građana Srbije. Gde je taj novac usmeren?

Da li je tačno, ovo je jedan od podataka, jedna činjenica ili jedno pitanje, da je pre godinu i više dana ″Rajfajzen banka″ od sredstava koja se nalaze na računu te banke ovde u Srbiji kupila za 80 miliona evra obveznice austrijske države za školstvo države Austrije. Ako je ta činjenica tačna, onda je bespredmetno raspravljati i razgovarati o funkciji tih banaka, pogotovo banaka koje imaju strane nazive i navodno predstavljaju delove tih banaka iz Evrope.

Da li je tačno da te banke koje su osnovane kao filijale ili delovi tih banaka iz zapadne Evrope nemaju ništa zajedničko, osim naziva, sa tim bankama i samo predstavljaju vid prikupljanja depozitnih sredstava i prenošenje tih sredstava ili vraćanje raznim kanalima u zapadnu Evropu i širom sveta?

Naše banke koje posluju danas na finansijskom tržištu Srbije prevashodno imaju za cilj da izvuku što više mogu, po raznim osnovama, sredstava iz države Srbije, a nemaju za cilj da budu u funkciji ni države ni naroda.

Ako se pogleda kako se isplaćuju penzije u Srbiji, da li je normalno i logično, da li je ponižavajuće da sredstva koja se prenesu za isplatu penzija svakoga meseca dva puta mesečno, a to se objavljuje u svim medijima u Srbiji, uz obrazloženje da se prenos na tekuće račune vrši istoga dana, a isplata u gotovom da se vrši narednog dana?

Svedoci smo, van urbanih centara, ali izgleda i u njima, da penzioneri koji primaju penzije u gotovom danima čekaju pred šalterima pošta i nisu u mogućnosti da podignu svoje minimalne penzije prvi dan posle objavljivanja isplate penzija.

Postavlja se pitanje šta radi Narodna banka, gde su ta sredstva, ako znamo da se penzije moraju isplatiti onog momenta kada se prenesu na račun i poslovnih banaka i Poštanske štedionice. Ko ta sredstva koristi više dana? Ko to dozvoljava? Ko dozvoljava maltretiranje i ponižavanje penzionera širom Srbije koje se ponavlja svakih 15 ili 20 dana prilikom isplate penzija?

Izmena Zakona koja je predložena u ovih osam članova samo je dokaz da nema ni volje, ni snage, niti želje Ministarstva za finansije, na čelu sa ministrom Dinkićem, da se donese ovaj sistemski zakon, da ne bude ovih deset izmena, sa ovom izmenom koja se danas predlaže, da se uvede red u poslovanje banaka i finansijskih organizacija. Naprotiv, sa ovakvim izmenama zakona, koje traju više od 10 godina, održava se ovaj haos i neodređivanje pravne regulative kroz jedan tekst zakona koji će biti jasan i onima koji vode poslovne banke u Srbiji, a i onima koji su dužni da kontrolišu rad poslovnih banaka u Srbiji.

Funkcija Narodne banke Srbije nije ostvarena u kontroli poslovnih banaka, zato imamo ovakvo stanje kakvo imamo. Imamo jedno haotično stanje. Šta je cilj ovakvog stanja u Srbiji – da poslovne banke budu u funkciji mafijaških lobija, organizovanog kriminala, jer sve što se događa u organizovanom kriminalu i mafijaškim lobijima širom Srbije, kako na nivou države Srbije, tako i na lokalnom nivou, u direktnoj je sprezi sa poslovnim bankama. Sve privatizacije i sve velike transakcije u prometu kako robe tako i usluga direktno su vezane sa poslovnim bankama, jer se ne može nijedna velika transakcija, kada je u pitanju novac, obaviti bez poslovnih banaka.

U krajnjem, problem ovakvog haotičnog stanja i kriminala u državi Srbiji je i problem kontrole i poslovanja poslovnih banaka. Nije bez razloga što aktuelna vlast, na čelu sa ministrom Dinkićem, teži da uništi i ove dve poslednje velike banke koje država i narod imaju. Država Srbija, za neko kratko vreme, neće imati nijednu svoju nacionalnu banku. Šta će nama ostati, kao narodu i državi – da, kako se u poslednje vreme govori, treba da imamo te tzv. brendove rakije, pekmeza, a mi nismo sposobni ni kao narod, ni kao država da održimo tradiciju i u bankarskom sistemu, kao i u drugim sistemima koje smo imali decenijama ili stotinama godina.

Tradicija srpskog bankarstva je stara stotinama godina, ali, nažalost, to nam se želi onemogućiti, jer Srbi i srpski narod nisu sposobni da vode nijedan posao, osim da dođu u situaciju da budu samo radnici koji će izvršavati ono što nam se bude serviralo iz zapadne Evrope kroz sve ove programe i strategije koje treba da se sprovedu i od bivše dosovske vlasti i od ovog demokratskog bloka.

Srbija treba da bude zemlja sa prostom radnom snagom i ovde treba da budu uvedene najniže i prljave tehnologije, a oni koji će vladati Srbijom sedeće negde u Briselu, Hagu, Londonu, Parizu, Njujorku, Vašingtonu i širom sveta. Srbija i srpski narod to ne sme dozvoliti, jer smo mi kao narod dokazali u svim oblastima života i rada, pa i u bankarskom sistemu, da smo sposobni. Svojevremeno smo imali velike banke koje su bile svetski priznate banke i imale su korespondentske odnose sa svim velikim bankama sveta.

Nažalost, vi koji ste došli 2000. godine posle 5. oktobra i vi koji to nastavljate u ovoj vladi demokratskog bloka želite da poništite sve što je srpski narod kroz istoriju uradio i stekao. Hvala.

 

Da li još neko želi reč?

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uz moje čuđenje ko je prisutno neidentifikovano lice u prvoj klupi na mestu gde treba da sedi pomoćnik ili zamenik ministra, krenuću da vam obrazlažem stav Srpske radikalne stranke o Predlogu zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama.
Argumentaciju da se briše član 2, kao i svaki član do kraja, dali smo vam u toliko primera, kao što su i ovi koje je izneo gospodin Četrović, da svako ko želi racionalno i razumno da posmatra, a da uopšte nema predstavu o tome kakvo je bankarstvo u Srbiji ili da se nije interesovao do dana današnjeg, mora to da prihvati kao valjan argument.
Zbog čega vam ovo naročito potenciram? Zato što se na mnogim elektronskim medijima od jutros forsira ta priča koju plasiraju bankari u Srbiji, koja se samo u jednom delu podudara sa onim što smo mi rekli, a tiče se uslova u kojima poslovne banke danas rade, a vezano je za ovaj zakon i za zakon kojim se osniva Agencija za osiguranje depozita i za odnos Narodne banke, kao centralne finansijske institucije, samim tim i guvernera Jelašića, prema poslovnim bankama.
Situacija u srpskom bankarstvu nije dobra i ona može da se posmatra samo kroz odnos banke prema srpskoj privredi i prema građanima Srbije koji treba da koriste te usluge kroz poslovanje jedne, druge ili treće banke.
Već smo apsolvirali u svim ovim danima rasprave da su tendenciozno i namerno uništene, od strane ministra finansija, četiri najveće srpske poslovne banke.
Sada dolazimo do ekspanzije tzv. stranih banaka i sada se, a to se od jutros naročito intenzivira, i juče po napisima u štampi, i kroz izlaganje ljudi iz te oblasti pojavljuje nesaglasje između njihovog viđenja budućnosti bankarskog sistema i onoga kako se prema njima ponašaju guverner i ministar finansija, odnosno aktuelna vlada koja takav odnos prema tim bankama forsira.
Ministar Dinkić, tada kao petooktobarski pučista, posle upada u Narodnu banku Jugoslavije, a sada to govori i kao ministar finansija, obećao je građanima da će novouspostavljeni bankarski sektor da bude u funkciji poboljšanja životnog standarda građana.
Odnosno, da omogući građanima navodni rast plata, a njega ne da nema u realnim okvirima u odnosu na inflaciju i na cene, već i sami znate da milion ljudi ne radi.
Dakle, ako je i pre sedam dana, promovišući upravo ovaj zakon, istakao svoje posebno navodno zalaganje za to da se kroz osiguranje omogući još sredstava za korporaciju, osnovanu prošle godine, koja obezbeđuje kreditnu stambenu liniju – zamislite, ministar se usudio da vrši diferencijaciju među građanima, da oni koji imaju do 45 godina mogu da uđu u te kreditne aranžmane a da im efektivna kamatna stopa bude 4,5% – onda je morao da pita i te buduće davaoce tih kredita, odnosno poslovne banke u zemlji šta one o tome misle i da li mogu da se uklope u novu ministrovu finansijsku koncepciju, odnosno tu od septembra, jer je navikao, od jedne do druge i treće godine.
Sada dolazimo do toga šta oni kažu. Oni od jutros kažu, i juče su se mnogi predstavnici tih banaka oglasili, da je to apsolutno nemoguće zbog ovakve politike koju vodi Narodna banka Srbije, a samim tim i Ministarstvo koje donosi ovakve zakone i zbog činjenice da su obavezne rezerve banaka neizdržive za njih, u smislu da mogu da obezbede tako drastično smanjenje kamatnih stopa, naročito kada su u pitanju dugoročni krediti, stambeni pre svega.
A da biste se suočili sa realnošću, jer mnoge od vas to možda ne zanima, ali stotine hiljada ili milioni ljudi traže neku mogućnost da reše jedan od svojih problema, pa tako i taj za mnoge nerešivi problem, pored nemanja posla i nemogućnosti da žive, nemaju ni krov nad glavom, moram da vam iznesem (naravno, neću reći koja je to banka) kako izgleda otprilike jedna ta ponuda, pa vi vidite da li kao poslanici sa enormno visokim primanjima, u odnosu na građane koji nemaju hleba da jedu i koji nemaju redovna mesečna primanja, možete i smete da uđete u ovakav aranžman, a kamoli ljudi koji imaju neverovatno niske zarade ili nemaju nikakve.
Ako je model kredita sa učešćem od 20%, iskazan u evrima, sa nominalnom godišnjom kamatom od 8,75%, a iznos kredita recimo 10.000 evra, šta možete sa 10.000 evra, da postavite temelj na kući, nešto malo da krenete da zidate, ne možete da kupite pet kvadratnih metara stambenog prostora u Beogradu; ako je taj minimalni iznos u pitanju, mesečna rata onome ko se usudi da uzme kredite sa ovakvim kamatnim stopama je 88,37 evra, a njegova prosečna zarada mora da bude 176 evra.
Ako bi neko od građana Srbije želeo zaista da reši taj problem, a njih je mnogo, i onih koji su skoro pred penzijom, pa nisu uspeli taj problem da reše, već ljudi imaju decu, unučiće, moraju da računaju da je taj minimalni iznos za rešavanje tog pitanja u Beogradu 50.000 evra, što je misaona imenica za sve te građane Srbije.
Mesečna rata pod tim okolnostima treba da bude 441 evro, odnosno potrebno je da imaju zaradu, koju vi imate kao poslanici kada ste odlučili da povećate poslaničke plate, 883 evra, sa godišnjom kamatnom stopom od 9,58%. Sve to narednih 20 godina i kada se sve to izračuna oni ne vrate duplo više, nego čak 2,5 puta i tri puta.
Onda je donošenje ovakvih zakona i efekat takvih zakona besmislen, zato što vi sa njima ne možete da učinite da se obore kamatne stope i da naterate banke to da urade, jer one su destimulisane takvom politikom koju vodi Narodna banka Srbije, država uopšte, Ministarstvo finansija. Donošenje ovakvih zakona ne da je čista besmislica, nego će uticati u narednim godinama na to da banke koje imaju ista imena i nazive u zemljama u okruženju, koje imaju svoju maticu u nekim zemljama na zapadu, imaju takvu poslovnu politiku u Srbiji zbog nemanja uslova za nešto drugo.
Da pređemo na privredu i da vidimo kako tu stvari stoje. Postavlja se ovih dana pitanje, naravno to je goruće pitanje ne za Kragujevac nego za celu Srbiju, šta će biti sa Fabrikom automobila "Zastava". Ako je jedan od potencijalnih strateških partnera kompanija "Fijat" iz Italije izašla sa podatkom da je ostatak duga 11,5 miliona evra od "Zastava automobila" prema "Fijatu", onda se postavlja pitanje za ministra Bubala, za ministra finansija, za celokupnu Vladu šta sa tim i kako obezbediti bankarske garancije da se taj slučaj prevaziđe.
Sasvim je očigledno da prodaja pojedinih delova "Zastave" koji su išli u privatizaciju ide izuzetno loše, pa će prilikom sledećeg izlaska, kao što je slučaj sa "Zastava prometom", kako u Kragujevcu tako i u Beogradu, nominalna vrednost tih nekadašnjih OOUR-a "Zastave", odnosno sada zasebnih jedinica, pasti za 30%. I, kako da se onda dođe do tog famoznog iznosa, ako je ministar za privredu i privatizaciju jasno poručio da Vlada Republike Srbije sa tim nema ništa; poslovno rukovodstvo grupe "Zastava" se kao dovija na neke načine, traži neke međunarodne bankarske garancije, jedan začarani krug, a vreme prolazi i ističe 2005. godina.
Nije to samo slučaj sa "Zastavom", pođite od malih i srednjih preduzeća. Neka izađe neko iz Ministarstva finansija, iz Ministarstva privrede sa podatkom koliko je tih preduzeća tražilo i pod kojim uslovima kredite, koliko njih je dobilo i koliko otpočelo sa proizvodnjom, ako se svi u predizbornim kampanjama pozivaju na to da je to budućnost Srbije, što naravno može da bude jedan modifikovan japanski model; mislim da je država pametna i da zna normalno da radi i u tome treba da gleda budućnost srpske privrede i za buduće generacije da ovde ostanu i da rade, ali postavlja se pitanje gde je tu uloga države.
Ako mislite da će ovi, u nekim delovima loše prepisani i neupodobljeni sa našim pozitivnim zakonskim rešenjima, novi zakoni iz ove oblasti da pomognu i da se svi ti problemi građana i privrede prevaziđu, onda se grdno varate, zato što je situacija sasvim drugačija na tržištu novca, odnosno na tržištu kapitala.
Sasvim je jasno da građani ne mogu da se uklope ni u takvu politiku koju banke vode; moraju, u krajnjoj liniji, kada im je dogorelo do nokata, pa ne znaju više šta da rade, da plate nagomilane račune, da nešto obezbede deci i da kupe šta im je potrebno za porodicu. Sve drugo je veliki rizik, velika opasnost, kao da ljudi sebi stavljaju omču oko vrata.
Nema stimulativne politike od strane Narodne banke i ministra finansija prema njima kroz druge modele i mogućnosti saradnje da bi se omogućilo da one posluju u korist građana, odnosno privrede. Zbog toga mi poslanici SRS pokušavamo svih ovih dana da vas ubedimo da ne glasate za ove zakone koji u suštinskom smislu neće apsolutno ništa da doprinesu da se jedna izuzetno loša i teška situacija poboljša.
Pogledajte malo nešto od stručne literature, periodičnu ili dnevnu štampu, ne morate ako ne želite iz svojih ideoloških predrasuda, a ovo su sve valjani argumenti koje iznosimo, da verujete nama, mada nam građani veruju, a to je za nas najvažnije, ali pogledajte da se naša mišljenja i naša argumentacija i te kako poklapa sa ljudima koji su svakog dana u toj oblasti i koji govore upravo to što mi kažemo – da sa ovakvim guvernerom i ovakvim ministrom finansija i politikom koju oni vode mi ne možemo da očekujemo pomake ni u bankarskom sektoru, ni u rastu standarda, ni uopšte bolji život u Srbiji, koji je danas izuzetno težak, i to građani svakodnevno vide i o tome nam govore.

Hvala. Replika, izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kako bismo otklonili bilo kakvu sumnju vezanu za "Zastava automobile", želim nekoliko činjenica da iznesem i da možda na neki način najavim nešto što će biti i te kako za grad Kragujevac i ono što je Vlada Republike Srbije uradila za grad Kragujevac.
Do kraja ove, a najkasnije početkom sledeće nedelje potpisuje se ugovor između "Fijata" i "Zastava automobila". Po potpisivanju ugovora Vlada Republike Srbije će usmeriti 15 miliona u proizvodnju budućih automobila "Fijata" koji će se praviti, 15 miliona evra će usmeriti u proizvodnju ovog automobila u Grupi "Zastava".
Što se tiče procesa privatizacije i naplate duga koji imamo prema "Fijatu" iz te količine novca koja treba iz ove privatizacije da se obezbedi i da se vrati "Fijatu", to nije otežavajući faktor za proces koji upravo teče. Naravno da očekujemo da će do kraja godine u "Zastavi" upravo biti rešen ovaj problem na dobrobit i građana Kragujevca.
Naravno da je Vlada Republike Srbije uradila sve da pomogne da se ovaj proces privede kraju, a pogotovo sredstva koja će Ministarstvo finansija usmeriti u Fabriku automobila. Očekujemo da se u narednih nekoliko meseci taj problem definitivno reši i da u "Zastavi" konačno počne da se sklapa automobil, a to će biti ″fijat punto″. Mislim da to i te kako znači ne samo za građane Kragujevca, znači i za privredu cele zemlje.
Istine radi, mislim da će ovaj dug od 11,5 miliona koji imamo prema "Fijatu" biti regulisan iz naplate pri procesu privatizacije. On neće biti remetilački faktor u ovom procesu koji ide. Znači, istine radi, moramo da kažemo ono što su činjenice. U razgovorima koji su bili pre nekoliko dana sa gospodinom Bubalom predstavnici iz Italije koji su dolazili na te razgovore su upravo to potvrdili. Dužan sam da o tome danas obavestim i vas ovde u Skupštini, s obzirom da dolazim iz Kragujevca. Hvala.

Govorio je narodni poslanik Goran Davidović. Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ako ste kolegi Davidoviću dali reč povodom amandmana koji sam podnela na zakon o kome sada raspravljamo, onda je on trebalo da govori o tome. Ne verujem da on ispred sebe ima amandman SRS na član 2. predloženog teksta zakona. Ako ste mu dali reč da govori o delu mog izlaganja, a ticalo se Fabrike automobile "Zastava", vi to nikako niste mogli zato što gospodin Davidović nije portparol ministra Bubala, niti je portparol Fabrike automobila "Zastava". On je samo jedan od nas poslanika, koji je sa liste DSS, dakle on je iz vlasti. Dakle, profesor Poskurica i moja malenkost su iz najveće opozicione stranke u Srbiji, ali buduće vladajuće. Ovde još uvek nije prisutan gradonačelnik koji je takođe iz Kragujevca i kolega Radosavljević.
Zaista je neverovatno da neko sebi daje za pravo da govori (doktor Vladan Vučićević, izvinjavam se kolegi) o poslovnoj politici "Zastave", ničim izazvan, i da govori o tome kakva će biti buduća politika te fabrike automobila, a da to nema veze sa amandmanom na član zakona koji sam podnela. Prosto je neverovatno.
Činjenica je da stoji taj dug od 11,5 miliona evra, a što je sada i potvrdio gospodin Davidović. On, vidite, ima te informacije iz vladajuće strukture koliko će "Zastava" da dobije novca od Vlade Republike Srbije, i iz izjava ministra, a za mene je to jedino kompetentno u slučaju ministra Bubala koji je nadležan za to. Nisam ovih dana čula da se aktuelni premijer po tom pitanju izjasnio. Ministar finansija ovih dana nije govorio o tome, pitaću ga ako danas dođe, jer jedini je on taj koji može da nam kaže da li će i kada zaista Grupa "Zastava automobili" dobiti taj novac.
Što se tiče poslovnih banaka koje treba da pomognu ne samo posrnuloj kragujevačkoj privredi, u jednom najširem kontekstu sam govorila o svom amandmanu, što je potkrepljeno činjenicama i primerima iz privrede i iz onoga što muči građane.
Zato upućujem sve kolege koje žele da govore o amandmanu koji sam podnela na predloženi tekst zakona, na član 2, da elementarno prouče o čemu se tu radi i kakav je amandman u pitanju i koji zakon je na dnevnom redu.

Hvala, gospođice Jovanović. Replika, narodni poslanik Goran Davidović, izvolite.
Obavešten sam, pomenuti ste lično. Takvo sam obaveštenje dobio. Izvolite, gospodine Davidoviću.

S obzirom da su narodni poslanici dužni da govore istinu pred ovim domom, onda je normalno da one informacije koje posedujem kao neko ko je koalicioni partner u ovoj vladajućoj koaliciji iznesem pred ovu skupštinu i da kažem ono što će se zaista desiti, vezano za Grupu "Zastava", a pre svega "Zastava automobile".
Iz tog razloga nisam ni video neku posebnu vezu amandmana o kome je gospođica Jovanović pričala i ovog problema koji postoji u Grupi "Zastava". Ta direktna veza ne postoji.
Onda bih mogao da preformulišem to pitanje – kakva je veza između ovog amandmana i onoga što je rečeno o "Zastavi". Upravo iz tih razloga sam izašao i izneo ove činjenice. Vrlo brzo, u narednih desetak dana, bićemo u prilici svi da se uverimo u ono što sam rekao. Hvala.