Dame i gospodo poslanici, znam ja da su nekima snovi, ali pusti snovi, puste želje da je Srpskoj radikalnoj stranci vreme isteklo. Vreme Srpske radikalne stranke tek dolazi i toga ste svi svesni pomalo, a neki i uplašeni, verovatno oni kojima savest nije čista.
Otvorili smo diskusiju u vezi sa ovom agencijom. Član 4. se odnosi na to koji su to nekomercijalni rizici i kako će u tom slučaju izvoznik da naplati eventualna potraživanja od stranog partnera.
Kaže se da su nekomercijalni rizici: neplaćanje duga u roku od šest meseci od ugovorenog roka dospelosti, ako je dužnik država odnosno neka državna organizacija zemlje uvoznika; politički događaji u zemlji dužnika ili ratno stanje; opšti moratorijum plaćanja, nemogućnost konverzije valute zemlje dužnika u konvertibilne valute ili zabrane transfera.
Dalje se kaže: zabrana uvoza robe ili usluga od države ili državne organizacije kao kupca ili korisnika usluga, pa se u tački 5) kaže: "jednostranog raskida ugovora od države ili državne organizacije kao kupca ili korisnika usluga", pa se u tački 6) kaže: "zaplene, oštećenja zabrane raspolaganja ili uništenje robe, u tački 7) ″elementarnih nepogoda" itd. Znači, predviđeno je koji su to nekomercijalni rizici.
Evo kako agencija pokušava da reši naplatu eventualno nekomercijalnih rizika, pa se kaže – osiguranje domaćih banaka i drugih finansijskih institucija od nekomercijalnih rizika itd. Znači, neka domaća banka. Ne verujem da će to biti Komercijalna banka, jer ona radi samo komercijalne poslove. Ne verujem da će biti Nacionalna štedionica. Verovatno će pokušati neku od preostalih banaka sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom da prisile, preko upravnih odbora koje imenuje Vlada Republike Srbije kao većinski vlasnik, da izda nekakve ovakve garancije.
Verovatno će roba samo da prođe kroz neku firmicu koja postoji eventualno u takvoj nekoj zemlji i da završi na nekom pravom komercijalnom tržištu, a domaća banka sa većinskim državnim i društvenim kapitalom moraće da plati izvozniku robu koja je na neki način nestala.
Opet se postavlja jedno pitanje, a to je kako stvarno može da se obezbedi taj izvoznik od nekomercijalnih rizika. Koji su instrumenti? Ima više načina. Jedan je da onaj ko želi da kupi našu robu ima bankarsku garanciju. Koje banke, to je sada manje važno, jer je on obezbeđuje, on je plaća i najbolje je da to bude neka svetska banka koja će da garantuje za tog stranog partnera. Ukoliko on izmiri svoje obaveze, aktivira se garancija banke i mi sa tim nemamo ništa, nikakvih troškova, nama novac dolazi.
Može da bude plaćanje akreditivom, znači opet jedan vid bankarske garancije. Može opet da bira koja će banka biti. Može da bude i neka domaća. Najbolje bi bilo da bude neka strana. Akreditiv je otvoren dok roba ne stigne na tržište. Ili se neko zanosi da će neki domaći proizvođač, jer po ovom predlogu se stiče taj utisak, imati dovoljno vremena, dovoljno novca, dovoljno obrtnih sredstava da nekome izveze robu i da čeka pet, šest meseci ili godinu dana da ta roba dospe za plaćanje.
Ko će od toga imati koristi? Eventualno neka od ovih povlašćenih banaka koja će tom našem izvozniku da da kredit da bi mogao da nastavi dalji ciklus proizvodnje, jer sigurno neće moći sam godinu dana da finansira proizvodnju bez podrške neke od banaka. Ako je to cilj postojanja ove agencije, onda je sasvim pogrešan za domaće izvoznike.
Dalje, u proteklih desetak, pa i više godina na finansijskom tržištu postoji jedan izuzetno jak lobi kod koga se akumulirala neverovatna količina kapitala.
Kako i na koji način, da li je bilo zakonito ili protivzakonito, teško je dokazati. Bitno je da su oni imali monopol na neku robu koja se uvozila, koja je imala određeno tržište. I, taj kapital se sada meri već desetinama milijardi dolara.
Da li je neko uopšte pokušao da taj kapital usmeri u domaću privredu ili ste ih pustili da i dalje divljaju po tržištu uvozeći robu i uništavajući domaću privredu uvozom robe široke potrošnje. Ne uništavaju samo privredne grane, uništavaju i poljoprivredu.
Postavite pitanje koji to lobi, iz kakvih to zemalja, uvozi banane, narandže, kojima je preplavljeno domaće tržište. Ko je od toga imao štete? Domaći poljoprivredni proizvođači su imali direktne štete i prerađivačka industrija koja se bavila tim. Da li je tako - jeste. Ko je zaradio pare, to vi znate bolje od nas.
Što ne bi oni mogli da budu garancija domaćim firmama koje izvoze? Davanjem tih garancija domaćim firmama koje izvoze, znači, i dalje mu se omogućava da uvozi. Zašto da ne? Zašto njih ne angažujete da promovišu izvoz, a ne mi da ovde odvajamo 25 miliona evra za nešto što stvarno teško može da funkcioniše i da postoji, i još kao neko akcionarsko društvo. Ko će biti u tom akcionarskom društvu?
Zašto ti ljudi, koji već 15 i više godina po celom belom svetu nalaze šta mogu da uvezu u Srbiju po niskoj ceni, niskog kvaliteta, da bi uništili domaću privredu, ne promovišu naš izvoz? Imaju poslovne veze. Da li imaju? Činjenica je da imaju, čim postižu da pronađu takvu robu.
Da li imaju kapital? Ogroman su akumulirali, desetine milijardi dolara. Da li uništavaju domaću privredu? Uništavaju. Da li ostvaruju i dalje profit na tome? Ostvaruju. Zašto malo ne pomognu te radnike koji kupuju njihovu robu? Da li ne može da se kontroliše uvoz?
Stisnite jednom petlju prema Evropskoj uniji, čak i oni u svojoj međusobnoj trgovinskoj razmeni vode računa o tome da se trgovinska razmena radi na bazi reciprociteta. Sve što iskoči iz principa reciprociteta carini se i ne gubi svake povlastice koje daje Evropska unija. Zašto mi to ne pokušamo? Hajde, nećemo jedan na jedan, nemamo dovoljno proizvoda, nemamo dovoljno fabrika koje mogu da pokrenu proizvodnju na uspešan način da bi to moglo da funkcioniše. Zašto ne bude jedan prema tri u korist uvoza, ali da taj lobi finansira konačno domaću privredu, jer od nje je i stekao kapital. Zašto da ne?
To je pokušano krajem 80-ih godina, dalo je određene rezultate. Zašto jednom ne stisnete petlju i kažete ovima iz Evropske unije – nećemo od vas sve i svašta da kupujemo, moramo nešto i vama da prodamo. Da vidimo šta će da bude. Da li će to da budu voćarski, povrtarski proizvodi.
Sećam se privrede iz kasnijih 80-ih godina, dobar deo novca i sredstava su zarađivali na lon aranžmanima; ima mnogo stvari koje ne može mašina da uradi, mora ruka. Da li ste pokrenuli neku od takvih fabrika? Pokretanje jedne od takvih fabrika je neverovatno jeftino. Potrebno je vrlo malo opreme, malo sredstava. Treba samo pronaći nekoga ko bi to finansirao. Lon aranžmani znače da je strani partner nabavljao sirovinu, ambalažu, sve, samo je to neko trebalo da spakuje i ništa više. Ništa nas nije koštalo, dobro se zarađivalo na tome. Da li postoji neka takva fabrika sada? Koliko je meni poznato, ne.
O čemu vi onda pričate? O tome da ćete sa 25 miliona evra da rešite ovaj problem. Teško, na ovaj način, na ovom principu koji ste zamislili.
Postavlja se pitanje ko će biti akcionari u toj agenciji? Postavlja se pitanje je li to stvarno državni organ, produžena ruka ministarstva, Vlade ili nekog drugog dela državnog organa? Tako ste do sada pričali, za ovom govornicom, svi vi koji ste branili agencije – to je da država sebi lakše omogući funkcionisanje, svi u svetu otvaraju agencije.
Sada imamo jednu agenciju koja treba da se bavi nekim poslom i koja, zato što je akcionarsko društvo, treba da postoji kao profitabilna organizacija. Na kome će da zarađuje? Na izvoznicima? Sramota. Sramota je da onome ko danas uspe da nešto napravi, da pronađe tržište, da plasira na tržište, da mu za to uzmete proviziju. Treba da ga nagradite. Treba da odvojite sredstva u budžetu za stimulacije. Znači, kada izveze nešto – izvezao si, omogućio si državi devize, prodaj državi devize, nemoj ništa da uvezeš, prodaj nam devize, daćemo ti još dva centa po dolaru ili po evru. Zašto ne uradite tako?
Šta radite sada ovde, obezbeđujete kredite? Hoće li banke biti akcionari u toj agenciji? Verujem da hoće. Verujem da će verovatno biti baš ove banke o kojima je stalno reč – Nacionalna štedionica, Komercijalna banka i Delta banka, zašto da ne. Saznaće ko ima želje da nešto izvozi, da ima tržište, na jedan prost način plasiraće svoj kredit, u jednom klasičnom sukobu interesa plasiraće svoj kredit tom izvozniku. Da li je to cilj postojanja ovoga? Izgleda mi da jeste. Ali, sasvim je pogrešan cilj.
Nemojte da pričate građanima da se ovde radi o izvozu. Radi se o profitu koji treba da ostvari nekolicina ljudi. Do sada je to bilo uništavanjem i otimanjem imovine banaka koje su zatvorene, planirate to kroz osiguravajuća društva, kroz agenciju za osiguranje depozita, a sada nastavak priče ide kroz agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije. Već imate paralelnu Agenciju za promociju izvoza. Kako će te dve agencije da rade, baš se pitam.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Mita Avramov. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se zalaže da se ukine ovaj član 4. i ne samo član 4. nego kompletno svi članovi i kompletna agencija. Zašto? Jednostavno, srpski radikali vide da vladajuća pozicija nema više prostora gde da uposli svoje članove, kako bi ih udomila, nego stvara jednu novu agenciju kako bi zaposlila još svojih istomišljenika, još svojih eksperata koji su ostali bez posla.
Da je to očigledno, navešću vam jedan primer iz moje opštine. Ti eksperti su zaposlili jednog njihovog člana na graničnom prelazu, on je sada carinik, čovek sa 56 godina starosti, a koji se 15 godina bavio privatno slikarstvom. Ta ekspertska grupa radi tako i na taj način.
Srpska radikalna stranka se zalaže da ova vlada i ova pozicija oživi privredu, da uposli radnike, kako bi svi ljudi dobili posao, kako bi bio mir i blagostanje u državi, a ne da se formiraju neke nove agencije (ko zna koliko će još agencija biti, trenutno je ova na redu) samo da bi uposlili svoje partijske kolege, svoje istomišljenike, kako bi proširili svoju stranku na terenu, kako bi na sledećim izborima obezbedili bar cenzus, ako ništa drugo.
To je poruka ovih agencija i to je u suštini smisao zašto se one osmišljavaju i na koji način će da funkcionišu. Znači, SRS se u celosti protivi kompletno svim agencijama, a ne samo ovoj.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo poslanici, kada sam govorila o amandmanu na prethodni zakon nisam htela nakon komentara predsednika Skupštine da se javim po Poslovniku da ne biste, naravno neopravdano, rekli da mi opstruišemo i govorimo o Poslovniku kada za to nema potrebe, ali moram da iskoristim priliku sada, iako predsednik nije tu, ali valjda će pročitati stenogram kada se vrati iz Požege.
Rekao je da Poslovnik zaista jeste restriktivan za vladajuću većinu. Ovo moram zbog javnosti da prokomentarišem. Jednostavno, predsednik parlamenta je izrekao jednu neistinu. Poslovnik je apsolutno isti za vladajuću većinu i za poslanike opozicije. Nigde ne stoji da se jedan član primenjuje na ove, a drugi na druge, a to što poslanici vladajuće većine ne žele da učestvuju u radu, to im nije obaveza iz Poslovnika nego njihovo opredeljenje.
Što se tiče amandmana na član 5. Predloga zakona o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, poslanik poslaničke grupe SRS Igor Bečić predložio je da se član 5. Predloga ovog zakona briše.
Kada je ministar Dinkić govorio u načelnoj raspravi o ovom zakonu u sklopu paketa od desetak zakona, koliko ih je bilo objedinjeno u načelnoj raspravi, rekao je da je Srbija jedina zemlja koja još uvek nema ovu agenciju. Ja sam mu rekla tada, a ponavljam i sada, da je verovatno Srbija jedina zemlja koja, nažalost, nema šta da izveze. Tim pre mislimo da je formiranje još jedne agencije, i to ove vrlo specifične, mnogo drugačije i mnogo opasnije od onih do sada formiranih agencija.
Sve one agencije koje ste do sada formirali imale su, ono između redova što smo vam čitali i ovde objašnjavali, za cilj da se pozapošljavaju aktivisti i funkcioneri stranaka vladajuće većine, a ovaj predlog zakona uvodi nešto mnogo gore i nešto mnogo opasnije. Uvodi na mala vrata legalizaciju mnogih nezakonitih radnji koje su bile prisutne i do sada u radu ove vlade, u radu tajkuna koji podržavaju i finansiraju stranke koje čine Vladu.
Zato ćemo do kraja ove rasprave pokušati da utičemo na vas da u danu za glasanje ne prihvatite ovaj zakon, odnosno da glasate za naše amandmane kako bismo sprečili Vladu Republike Srbije da kroz ovaj zakon uvede na mala vrata kriminal direktno u Vladu.
U obrazloženju Vlade Republike Srbije zašto se ne prihvata ovaj amandman kaže se: ″Amandman se ne prihvata s obzirom da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana.″ Ja kažem da je amandman podnet zato što ni Vlada nije navela razloge koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u članu 5. Predloga zakona.
U članu 5. kaže se: ″Agencija je pravno lice i ima pravo da zaključuje ugovore i preduzima druge pravne poslove i pravne radnje u skladu sa zakonom.″ Koji su to drugi pravni poslovi naravno nije napisano. Svaki put kada imate ovako neodređenu zakonsku formulaciju ostavlja se velika mogućnost zloupotrebe.
Uvek smo vam skretali pažnju, pre svega kao pravnici, da predlagač mora da vodi računa da zakonska formulacija i zakonske odredbe moraju da budu decidirane, jasne, da mogu striktno da se primenjuju, da ne dozvoljavaju mogućnost zloupotreba, a Vlada kao predlagač i dalje ide u takve formulacije da kada usvojite ovaj zakon i ovakve zakone stvorili ste uslove za zloupotrebu u samom startu primene ovog zakona, ako uopšte dođe do njegove primene. Čućete u toku dalje rasprave, kada dođu određeni članovi ovog zakona na red, da je ovo jedan potpuno neprimenjiv zakon.
Dakle, koji su to drugi pravni poslovi i druge pravne radnje u skladu sa zakonom? Naravno, ministra nema da eventualno odgovori na ovo pitanje. Mladi gospodin koji ovde sedi, mada nam još nije predstavljen, sigurno ne zna i verujem da ste vi krajnje iskreno radili ovo što ste radili, ako ste vi to radili za ministra, ali ne znate da ministar iza ovoga krije mnogo opasne stvari i zato je trebalo on ovde da sedi, a ne vi da mu prenosite ono što mi govorimo.
U stavu 2. člana 5. kažete da agencija posluje kao zatvoreno akcionarsko društvo koje akcije izdaje svom osnivaču, odnosno ograničenom broju drugih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.
Ovaj stav 2. je nešto nedopustivo i najopasniji deo ovog zakona. Niko još nije pokušao da nam odgovori. Imamo obrazloženje Predloga ovog zakona, imamo jedno veliko obrazloženje dato uz amandman na član 1, imamo pojedinačna dalja obrazloženja data od strane Vlade Republike Srbije na sve ove amandmane, ali niko nam nije rekao ni nagovestio koje je to zatvoreno akcionarsko društvo koje akcije izdaje svom osnivaču, ko je taj osnivač, odnosno ograničen broj drugih lica.
Jednom rečju, ko su ti akcionari, ko je ta grupa ljudi kojoj ćete, kolege poslanici koji ćete glasati za ovaj zakon, dati u ruke 25 miliona evra narodnih para. Ovde stoji da su ta sredstva obezbeđena iz budžeta Republike Srbije. Biće, naravno, obuhvaćena u rebalansu do kojeg očigledno jako žurite i između ostalog zato pokušavate da ubrzate rad ove sednice tako što produžavate svaki radni dan, odnosno predsednik parlamenta koristi poslovničko pravo da produžava rad, istina bez valjanog obrazloženja. Po Poslovniku ima obavezu da obrazloži takav svoj stav, a obrazloženje je, u stvari, vaša žurba, odnosno žurba Vlade da ovaj parlament usvoji rebalans budžeta, između ostalog i zbog ovih 25 miliona evra.
Ponavljam, 25 miliona evra narodnih para, ako usvojite ovaj zakon, predaćete u ruke tajkunima koji već utiču na rad pojedinih članova Vlade tako što finansiraju pojedine članove Vlade i kumovskim vezama i pojedine stranke. Dakle, mnogo toga je nezakonito već u radu tih grupa ljudi. Kada ih smestimo u ovaj zakon, kada otvorimo mogućnost da se formira to akcionarsko društvo, onda će oni moći da funkcionišu i da nam jasno i glasno kažu ko su ti akcionari.
Kada biste i vi koji ćete glasati u danu za glasanje za ovaj zakon znali ko su ti budući akcionari kojima dajete 25 miliona evra, sasvim sam sigurna da mnogi od vas iz vladajuće koalicije ne bi sebi dozvolili da glasaju za takvo akcionarsko društvo, za takve ljude koji su inače skloni malverzacijama i zloupotrebama, a sada treba da ih dovedemo u red paralelnog organa vlasti tako što ćemo formirati agenciju.
Vi znate stav Srpske radikalne stranke, principijelan stav o postojanju i formiranju agencija. Od početka vam govorimo – ne vlada se agencijama, vlada Vlada, Vlada mora u okviru ministarstava da formira određena odeljenja, odseke, kako god hoće neka ih zove.
Dovoljno ima zaposlenih ljudi i u Vladi i u pojedinačnim ministarstvima da mogu da obavljaju sve ove poslove koje vi predviđate ovim zakonima koje uglavnom donosite po nekakvim direktivama.
Dakle, apsolutno smo protiv agencija kao paralelnog organa vlasti, kao izvora korupcije, kao jednog strahovitog potrošača državnih para. Pogotovo smo protiv ovakve agencije koja posluje kao zatvoreno akcionarsko društvo, bez obrazloženja ko čini to akcionarsko društvo.
Gde to ima, u kojoj zemlji to ima da se izdvoji 25 miliona evra i da se da, recimo, petorici ili desetorici ljudi i da se kaže – evo, mi vas formiramo kao akcionarsko društvo, evo vama ove pare, pa vi vidite i otvorite mogućnost izvoza.
Zar ne bi bilo bolje, pametnije, korisnije i u interesu svih građana Srbije da je ovih 25 miliona evra uloženo u proizvodnju, u privredu? Kada bi se ta sredstva uložila u proizvodnju i oživljavanje privrede onda bismo stvarno imali šta i da izvezemo, onda bismo postali konkurentni bar na nekim tržištima.
Ovako, džabe otvorene mogućnosti, džabe agencije, nema, nažalost, Srbija šta da izveze. Ono što bismo eventualno mogli da izvezemo, poljoprivredne proizvode koji su postali robna marka, opet zaslugom Vlade Republike Srbije neće biti prilike, jer neće vam dati proizvođači malina maline po ceni po kojoj se danas otkupljuju, a ovde neko reče po 30 dinara. Rađe će ljudi da ih bace, nego da svoj trud u toku godinu dana na taj način za bagatelu prodaju da bi neko zarađivao na njima.
Dame i gospodo, morate da počnete da vodite računa o građanima Srbije, o ljudima koji sve teže i teže žive, koji su na ivici egzistencije. Mnogi su, nažalost, daleko ispod te ivice egzistencije.
Vi ste, sećamo se, na početku 2001. godine, kada je DOS bio onako u euforiji i vi sastavni deo tog DOS-a, spominjali građane po kontejnerima. Prošetajte sada i Beogradom i ostalim delovima Srbije. Nažalost, sve više ljudi se hrani iz kontejnera. To je strašno, to je tragično, ali to je zasluga ove vlade.
Zato, kanite se ćorava posla, kanite se bacanja narodnih para. Ako ste sve moguće i nemoguće oporezovali, ako svaki dan povećavate poreze i takse, punite budžet, onda bar ta sredstva koja dobijete iz budžeta uložite u nešto da građani Srbije osete da imaju Vladu, da imaju vlast koja vodi računa o njima.
Nemojte da vas prevari ministar Dinkić, da vam podvali, da formirate ovu agenciju, da tajkunima, Dinkićevim i Labusovim kumovima, predate u ruke 25 miliona evra narodnih para, kolege narodni poslanici, ne dozvolite, prihvatite ovaj amandman i glasajte da se ovaj član briše i da se svi članovi brišu. Ne treba nam agencija koja će stimulisati izvoz. Treba nam privreda, treba nam poljoprivreda koja će imati proizvode koji će moći da se izvezu.

Pošto smo blizu 14,00 časova, određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Možemo da nastavimo rad.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li se neko javlja za reč? Da, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je teško odlučiti odakle krenuti, jer u ovoj hiperprodukciji agencija do koje je došlo zaista je pitanje koja agencija će biti najgora. Mi smo još i ranije upozoravali, već sa prvim agencija koje ste počeli da pravite, da od toga građani Srbije neće videti nikakvo dobro, ali zaista niko nije mogao da pretpostavi da ćete otići ovoliko daleko, da ovoliko nećete imati mere i da ćete baš u svakoj oblasti života naći modalitet da osnujete neku agenciju.
Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije je nešto što nije potrebno građanima Republike Srbije, iz više razloga. Kao prvo, treba reći da već postoje neke agencije koje bi trebalo da se bave nekim sličnim delatnostima. Ono što je trebalo da prethodi raspravi o formiranju nove agencije svakako je i izveštaj o radu Agencije za promociju izvoza, koja već postoji.
Dakle, trebalo je prvo da objasnite šta je ta Agencija za promociju izvoza uradila do sada, kako je ona poslovala, koliko je novca iz budžeta Republike Srbije utrošeno na finansiranje i poslovanje te agencije, koji su efekti toga što je rađeno, da li uopšte bilo kakvi efekti mogu da postoje, da li bilo ko uopšte prati rad ove agencije. Jer, osnovna, čini se i suštinska karakteristika svih agencija koje ste do sada formirali je to da se njihov rad obavlja daleko od očiju javnosti i da ono što je nekada koliko-toliko bilo moguće proveriti i biti upoznat sa nečim, dok se to odvijalo u okviru ministarstava, sada ste sklonili bukvalno u stranu, stavili u agencije koje su veoma male, veoma zatvorene.
Praktično, nikakve mogućnosti javnost nema da sazna šta se u tim agencijama dešava. Jedino što znamo je to da je tu zaposleno dosta ljudi, i pored toga što i sami kažete da ćete brutalno smanjiti broj zaposlenih u državnim organima.
Naravno, kada treba da se zapošljavaju novi ljudi u agencijama, onda nikome ne pada na pamet da kaže – dajte da neke od ovih ljudi koji su radili godinama, neki i decenijama u ministarstvima, koji svi imaju izuzetno veliko iskustvo iz tih oblasti, zaposlimo u agencije koje formiramo.
Umesto toga, vi ljude sa dvadeset i više godina radnog staža šaljete na ulicu, a u agencijama zapošljavate vaše stranačke aktiviste bez ikakvog iskustva. Sve to zajedno dovodi do situacije u kakvoj se Srbija nalazi danas.
Amandman na član 6. u ime poslaničke grupe SRS podneo je narodni poslanik Branislav Blažić. Ovim amandmanom je traženo da se član 6. briše. To na najbolji mogući način oslikava odnos poslaničke grupe SRS i prema ovom članu zakona, ali i prema ovom zakonu u celini i svim onim zakonima kojima pokušavate da napravite na jedan veštački način još neku agenciju koja će dalje opterećivati budžet Republike Srbije, samim tim i građane Republike Srbije, iako bi ta sredstva mogla biti upotrebljena na jedan neuporedivo bolji način.
Dosta je toga što nam smeta ovde. Morao bih da dodam i to da je delatnost agencije, između ostalog, i finansiranje stranog kupca ili njegove banke, u vezi sa izvozom domaćeg pravnog lica ili preduzetnika. Vi ste na ovaj način, praktično, doveli građane Srbije u jednu jako čudnu poziciju. Vi ih obmanjujete i radite ono što niko na kugli zemaljskoj ne radi.
Vi na ovaj način kažete da ćete, ukoliko neko iz inostranstva želi da kupi bilo koji naš proizvod, biti spremni da finansirate tog kupca, odnosno da mu date novac sa kojim će on kupiti te proizvode.
Možda čak i ne mora da ih kupi, jer ovde kaže da je dovoljno da je posao u vezi sa izvozom domaćeg pravnog lica ili preduzetnika, a onda ćete, ukoliko taj strani kupac ili njegova banka ne izmire obaveze koje imaju na osnovu tog pravnog posla, sve to u skladu sa članom 6, prevaliti na teret ove nesrećne agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije. Samim tim, indirektno ili direktno, kako hoćete, te vaše bahanalije će plaćati građani Srbije.
Dalje, član 6. kaže da za obaveze preuzete u pravnom prometu sa trećim licima agencija odgovara celokupnom svojom imovinom. Ovim zakonom bi trebalo da bude propisano i to koja je to imovina, da vidimo mi gde je to regulisano, šta se pod imovinom agencije podrazumeva.
Da li pod imovinom podrazumevate ovih 25 miliona evra, koliko ste opredelili da izdvojite za ovu agenciju; da li pod imovinom podrazumevate neka sredstva koja će navodno kasnije doći iz kredita međunarodnih finansijskih organizacija; da li tu podrazumevate opremu i prostorije u kojima će ta agencija raditi, šta je to uopšte i da li će agencija funkcionisati tako što će, kada ne može neko potraživanje da se naplati od nje, prodavati kompjutere, stolove, stolice na kojima rade zaposleni.
U stavu 2. kaže se da Republika Srbija odgovara za obaveze agencije po osnovu osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika do iznosa koji se utvrđuje zakonom kojim se utvrđuje budžet Republike Srbije.
Ukoliko ste pažljivo, a vidim da niste, pročitali ovaj zakon, ili barem pratili diskusiju poslanika SRS o prethodnim članovima i amandmanima, videli ste da ste pod nekomercijalne rizike praktično stavili sve moguće razloge zbog kojih bi moglo da dođe do propadanja nekog posla, odnosno do neplaćanja potraživanja od strane stranog partnera. U svim tim slučajevima obavezu će na sebe preuzeti Republika Srbija.
Na ovaj način, iako kažete da će ti rizici biti utvrđeni zakonom, ne znam ko to može da proceni koliko će u jednoj godini poslova propasti iz ovog ili onog razloga, pogotovu ukoliko su ti razlozi postavljeni ovako široko kao što ste ih vi postavili i da li to znači da će onda prva tri preduzetnika, primera radi, čiji poslovi propadnu imati mogućnost da naplate svoja potraživanja dok se ne ispuni taj limit koji ste vi odredili zakonom, a da ostali neće imati nikakva prava, pa se onda postavlja pitanje zašto uopšte i čemu služi ova agencija. Trebalo bi da nađete neki modalitet i, ukoliko već želite ovako nešto da uradite, da onda na jedan način koji bi bio jednak prema svima pružite podršku nekome ko će nešto izvoziti.
Ono po čemu se razlikuje poslanička grupa SRS i naš program od onoga što vi proklamujete kao vaš program i sprovodite ovim i ovakvim zakonima, jeste što mi smatramo da bi vam mnogo bolje bilo da ste ova dosta velika sredstva – a ovih 25 miliona evra je samo vrh ledenog brega, mnogo više će tek izvući ova agencija iz budžeta kroz neku drugu formu, to će biti kao neki drugi troškovi – uložili u proizvodnju, da ste pokrenuli neku fabriku ovde u Srbiji.
Na taj način bismo imali dvostruku korist: najpre, što bi svakako deo tih proizvoda koji su proizvedeni u Srbiji bio izvezen i stigao bi do stranog tržišta, jer dobar deo onih koji rade to mogu i da urade. Druga korist, čak i ako se ti proizvodi ne izvezu van Srbije, svakako bi bila u tome što bi ti proizvodi ostali ovde, oni ne bi propali, ali bi, umesto da budu uvezeni proizvodi stranih proizvođača, bili trošeni naši domaći proizvodi.
Na taj način bismo smanjili taj spoljnotrgovinski deficit, koji je u ovom trenutku toliki da niko od nas nije mogao, čak ni najgori pesimista, da pretpostavi da će biti toliki. Vi ste, naravno, obećavali da će taj spoljnotrgovinski deficit biti smanjen, ali, naravno, nećemo se vraćati na vaša obećanja, jer vi ste obećali toliko toga, a ispunili jako malo, da vama praktično više niko ne veruje.
Rekao bih još samo nekoliko reči u vezi sa ovim sramnim obrazloženjem Vlade Republike Srbije, gde se kaže da se amandman ne prihvata, s obzirom da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu zakona.
Ovakvo obrazloženje je dato od Vlade Republike Srbije prilikom odbacivanja svakog amandmana koji je podnela poslanička grupa SRS. Mislim da je ovo uvreda za svakog poslanika i da ovakav odnos Vlade ne bi trebalo dozvoliti.
Ovakvo obrazloženje bi moglo da bude dostavljeno jedino u slučaju da su amandmani koje smo mi predali bili bez ikakvog obrazloženja. Samo tada bi mogla Vlada da kaže da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana.
U svakom drugom slučaju gospoda iz Vlade bi trebalo bar toliko pismeni da budu, pa da napišu da možda razlozi koji su navedeni po mišljenju Vlade ne ukazuju na opravdanost i osnovanost rešenja navedenog u amandmanu.
To što se njima naši razlozi ne sviđaju ili ih nisu razumeli, to apsolutno nije naš problem, ali oni ne mogu da unižavaju ovu Narodnu skupštinu tako što će reći da ti razlozi ne postoje. Dakle, razlozi postoje, ali se eventualno Vlada sa njima nije složila ili se ne slaže.
Zbog svega ovoga i mnogih drugih stvari, a kolege su rekle, a biće reči još po drugim amandmanima, ja vas pozivam da se ipak dozovete pameti, da odustanete od stvaranja ove agencije, jer će ovo predstavljati još jedan izuzetno veliki trošak za građane Republike Srbije.
Ponavljam, radi se o startnom osnovnom kapitalu od 25 miliona evra, a on se daje agenciji koja predstavlja, koliko sam uspeo da ispratim, četvrti modalitet agencija koje ste vi uspeli da napravite za ovaj kratak period.
Ono što je specifično za ovu agenciju je i to što ste rekli da se ova agencija zove Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije a.d., a da pri tom niko ne zna šta je to a.d. i šta to znači, da li je to akcionarsko društvo, ko će biti akcionar ove agencije, na koji će se način upisivati te akcije, na koji će se način raspodeljivati prihodi.
Podsećam vas na činjenicu da je ova agencija, koja bi kao osnovni cilj trebalo da ima pomaganje izvoza, ovde definisana kao profitna organizacija; neko ko treba da pomogne ne može da ostvaruje profit i pitanje je kako će pomoći ako će po tom osnovu ubirati znatna sredstva.
Na taj način jedino što može da se desi je kao i kod drugih agencija, kao što je Agencija za osiguranje stambenih kredita, kada smo vam unapred govorili da ona ne može i neće pojeftiniti stambene kredite, kao što ste vi tvrdili, nego da jedino krediti moraju da budu veći, zato što će taj procenat koji će agencija naplatiti za osiguranje stambenog kredita u krajnjoj liniji biti uvek prevaljen na potrošača.
To će se desiti i ovde, s tim što će procenat koji budete uzimali za, kako vi kažete, pomoć ovde biti prevaljen na izvoznika. Na taj način vi ćete jedino moći da pogoršate izvoz i da pogoršate prilike u kojima malo privrednika i preduzetnika koji još uvek nešto izvoze rade. Još jednom vas pozivam da prihvatite ovaj i sve ostale amandmane Srpske radikalne stranke.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo poslanici, meni je zaista kao poslaniku SRS žao što je zbog opravdane sprečenosti kolega Buha u nemogućnosti da ovo obrazloži, zato što je i ovo jedan strukovni problem, o čemu bi on imao mnogo toga da kaže iz iskustva.
Ovde se radi o ključnoj stvari koju mi potenciramo od početka rasprave o amandmanima, a to su sredstva za osnivanje agencije za promociju izvoza. To je iznos od 25 miliona evra. Došli smo do saznanja, i to je nepobitno tako i potvrđeno kasnijom proverom, da ovih 12,5 miliona evra koji su potrebni za prvu fazu punjenja ovog fonda nema trenutno u budžetu Republike Srbije.
Dakle, očigledno imate nameru da usvojite ovaj set zakona za koje mi predlažemo da se brišu i da u okviru budžetskog rebalansa obezbedite ovih 12,5 miliona evra, što je skandalozno, naročito kada se ima u vidu da već postoji, a o tome je jutros govorio kolega Arsić, Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova, koji je svoj inicijalni kapital dobio od Svetske banke, u iznosu od 11,5 miliona evra, i koji posluje na određenim tržišnim i ugovornim principima koje je taj fond sam definisao.
Da preračunate svi koliko je to 12,5 miliona, to je prva faza i to je ono što mora odmah da se izdvoji iz budžeta, a tek 25 miliona evra u dinarima, zavrteće vam se u glavi i doći ćete do neverovatne cifre, mnogo veće nego što je ona koju je Vlada Republike Srbije odobrila kao nekakav poseban program za oporavak Kragujevca, Bora i Vranja.
Postavlja se pitanje da li je nama agencija potrebna, sa tim početnim kapitalom. Znamo da krajnji korisnik i potencijalni izvoznik neće moći uvek i u svakoj prilici da koristi sredstva i da će to da ide kroz protežiranje određenih firmi.
Postavlja se pitanje da li je nama ta agencija potrebna i šta su radili izvoznici u Srbiji, kakva je bila struktura izvoza pre dolaska dosmanlija na vlast, odnosno tog kontinuiteta politike i šta smo mi kao zemlja sa oznakom "made in Serbia" mogli da izvezemo. To su uglavnom bile sirovine, poluproizvodi, proizvodi koji su zahtevali tzv. niski stepen obrade.
Ako dođete do nekog pregleda trenutnog stanja u privredi Srbije, videćete da i tih sirovina uglavnom nema ili se ne eksploatišu. Najočitiji primer za to vam je okupirani rudnik Trepča na području naše južne pokrajine Kosova i Metohije.
Moram da vas podsetim na nešto o čemu je i ranijih godina često govorio, a naročito u prvim godinama okupacije, kolega Ljubomir Kragović, da u to srećno vreme kada je Trepča bila pod patronatom Republike Srbije, kada tamo nisu bili okupatori, Londonska berza je svoju trgovinu metalima usmeravala kroz proizvodnju, odnosno rad dimnjaka u Trepči. Danas je taj rudnik i ta eksploatacija pod okupacijom jedne američke firme.
U ukupnoj strukturi izvoza, primera radi govorim o tome, iako je to teško za svakog srpskog patriotu, naročito za nas radikale, ali i sve dobronamerne političare i ljude da govore o tome, Trepča je imala veoma značajnu ulogu zato što je izvozila i prerađene metale, akumulatore, izrađeni nakit i bukvalno nije postojalo mesto na kugli zemaljskoj gde taj proizvod nije mogao da se plasira.
Ako je privreda Srbije u užasnoj situaciji zbog nebrige, pre svega zbog one prethodne dosovske vlasti, onakve politike kakvu je vodio Aleksandar Vlahović, kao i ministar Đelić, jedan pa drugi premijer, ako vam je jasno da je naša tehnologija u najvećem delu za ono za šta smo mi bili neprikosnoveni na pojedinim delovima tržišta sada zastarela, onda je neverovatno da vi ne usmeravate 25 miliona evra u poboljšanje proizvodnih kapaciteta i u pokretanje proizvodnje nego u stimulaciju izvoza.
Već sam vam rekla da postoji fond koji se time bavi i zainteresovani privredni subjekti koji žele da plasiraju svoje proizvode na inostranom tržištu, ako nisu u mogućnosti da to sami urade, da promovišu i dođu do potencijalnog kupca, to svakako mogu da urade preko ovog fonda ili nekog drugog budućeg koji će time da se bavi.
Otvoreno vam se onda postavlja pitanje – čemu vam služe privredne komore? Vraćamo se na onu radikalsku tezu da su i one nepotrebne, i regionalne i Privredna komora Srbije, koja po prirodi stvari mora da promoviše privredne subjekte i da obezbeđuje taj plasman.
U celoj toj strukturi izvoza trenutno uglavnom dominiraju sirovine. Ove godine će biti, kakav je takav je, na najnižim mogućim granama, izvoz u procentima, a došli smo do tog saznanja koje se objavljuje i u Republičkom zavodu za statistiku, a i vi znate da je enormno visok spoljnotrgovinski deficit zbog tog lobija, zbog nemogućnosti da privreda posluje, radi. I ove godine će sa sirovinama da ide mnogo teško. Imali smo primer naših domaćih poljoprivrednih proizvoda. Sada su ovog leta poljoprivredni proizvođači destimulisani da izvoze svoje proizvode.
Ako govorite o činjenici da je ove godine i te kako podbacila poljoprivredna proizvodnja i o podatku da je 14% manje zasejano pšenice nego što je učinjeno prošle godine, ako vidite da su nezadovoljni poljoprivrednici i oni u metalskom kompleksu i oni nekada zdravi privredni sektori koji su sami mogli ostatak tih svojih proizvoda da izvezu...
A, spletom okolnosti ja sam jedan deo svog radnog perioda provela skoro tri godine u sektoru "Zastava izvoz". Reći ću vam podatak da je 1989. godine taj moj bivši radni sektor, odnosno nekada ″Zastavin″ OUR izvezao iz ″Zastavinog″ programa kao sektor izvoza ostalih proizvoda na tržište, što evropsko, što američko, za 9 miliona dolara profita.
Ako pronađete sada jednu firmu ili dođete do podatka da je neko preduzeće u Srbiji toliko prihodovalo od izvoza, svakako da tome treba da se oda priznanje. Ali, u Srbiji toga nažalost nema, zato što je politika deviznog kursa s jedne strane destimulativna za izvoznike, a sa druge strane, opšti ambijent i nemogućnost da dobiju povoljne kredite da bi izvršili plasmane, a samo osnivanje ove agencije, sa nama nepoznatim akcionarima i ukupnim kapitalom koji će da poseduje (o tome govori član 7), nisu garancija da će to da se desi.
Potreban je potpuno drugačiji pristup ovoj stvari u okviru kreiranja kompletne makroekonomske politike od strane jedne vlade da bi se došlo do pozitivnih efekata. Ova agencija, sa trošenjem ovolikih para, to neće, nažalost, potencijalnim izvoznicima da omogući i samim tim nećemo prihodovati sa ove izvozne strane, već će se enormni uvoz nastaviti, kao što je to bilo svih ovih proteklih godina.