Zahvaljujem se gospodinu Markoviću.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Dobar je povod, s obzirom da se u jednom paketu razmatra sedam-osam zakona koji se tretiraju kao Dinkićev paket propisa kojim se nešto navodno sređuje, odnosno uništava.
Mi smo juče i u prepodnevnoj raspravi pričali o tome, kada je u pitanju određivanje revizora kod banaka i kod osiguravajućih društava i one agencije, da je u jednom od tih propisa bila jedna odredba gde NBS daje saglasnost na izbor revizora. To se pravdalo nekim argumentima, da ne ulazim sada u to.
Član 14. Predloga zakona glasi: "Revizija poslovanja Agencije obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija. Revizija iz stava 1. ovog člana može biti redovna i vanredna. Redovna revizija obavlja se za svaku godinu, a vanredna na zahtev ministarstva nadležnog za poslove finansija". Nije mi jasno zašto Ministarstvo finansija. Dalje se kaže: "Izveštaj o obavljenoj reviziji dostavlja se Vladi".
Ko određuje revizora? Verovatno organi agencije, jer oni samostalno biraju revizora. Kako se određuje revizor, za koja pravna lica? Tu je vrlo važna podela iz Zakona o računovodstvu na mala, velika i srednja preduzeća.
Zašto u ovako značajnoj agenciji nije sadržana odredba da NBS daje saglasnost na odluku o izboru revizora odnosno revizorske kuće? Zašto to ovde nije značajno, a kod onih propisa koji se tiču osiguranja depozita i izmena Zakona o osiguravajućim društvima, izmena Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama je bilo neophodno da Narodna banka odredi koja to revizorska kuća ispunjava dodatne kriterijume da bi imala taj bonitet i ozbiljnost da se bavi poslovima revizije.
Znači sve ove zakone smo tretirali kao jedan paket. Kada smo to rasprostrli na sto, uporedili oblasti i napravili fuziju tih oblasti iz svih zakona, da vidimo kojom se logikom rukovodio neko, došli smo do zaključka da je opredeljenje za ovakva rešenja bilo u tome ko ima faktičku vlast nad nekom od ovih institucija.
Kasnije ćete videti u ovim sledećim članovima, organi agencije su skupština, upravni odbor i izvršni odbor. To odudara od neke organizacije koja je karakteristična za javne agencije, gde je bio pre svega taj upravni odbor i direktor.
Kod upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita imali smo sedam članova tog upravnog odbora, od toga su tri po funkciji. Ovde nije prisutno to opredeljenje da članovi upravnog odbora budu ljudi po funkciji. Zar je moguće da Mlađana Dinkića pro forme ovo ne interesuje? Ne interesuje ga iz prostog razloga što je on za sebe u stavu 3. člana 14. rekao: "Redovna revizija obavlja se za svaku godinu, a vanredna na zahtev ministarstva nadležnog za poslove finansija". On može da naloži obaveznu reviziju.
Iznenađen sam, jer u zakonu koji reguliše reviziju i računovodstvo ne postoje te obavezne revizije, odnosno postoje obavezne revizije na kraju godine, postoje vanredne revizije na zahtev pravnog lica, ali ne ovakav oblik vanrednih revizija na zahtev ministra; a zašto ministra, kada nema nijedne odredbe koja govori o tome ko vrši kontrolu poslovanja, nadzor itd.
Pošto nema predlagača, obavestite ga, dok pravi ovaj rebalans, muči se tamo sa sendvičima, da mu članovi 13. i 14. Predloga zakona nisu bili potrebni. Zašto?
Član 13. govori o tome da treba da se vode poslovne knjige. To je obaveza svakog pravnog lica. Ako je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo, ima zakonsku obavezu da vodi poslovne knjige, nema potrebe da se to ubacuje u zakon o agenciji.
Ako je u pitanju revizija i kontrola poslovanja, utvrđivanja boniteta, provera bilansa stanja i uspeha putem revizorske kuće, to je obaveza koja postoji po drugom zakonu, koja se tiče samog statusa pravnog lica i delatnosti kojom se to lice bavi i njegovog položaja, da li je veliko, srednje ili malo preduzeće. Po ovim kriterijumima, u smislu računovodstva to bi bilo veliko preduzeće, gde postoji obaveza redovne godišnje i obavezne revizije. Dakle, ove odredbe njemu nisu potrebne.
Postoji potreba da ako se nešto pravi to ne može da se napravi sa pet ili šest članova, nego 24, jer to onda deluje mnogo ozbiljnije. Dakle, sam broj članova ukazuje da to izgleda ozbiljnije, a u suštini, to je sve prazno, nedorečeno, sa puno odredbi koje nemaju nikakav smisao u kontekstu onoga što treba da se reši ovim zakonom. Ovaj zakon je u stvari osnivački akt, u skladu sa idejom Mlađana Dinkića da te poslove treba da obavlja neka agencija. To je domet ovoga.
U konkretnim članovima smo ukazali na sve propuste i rupe koje postoje u jednom ovakvom predlogu zakona, koji će biti dosta konfuzan, ali ideološki pogrešan.
Ako neko ima nameru da poboljša naš izvoz, da omogući firmama koje se bave spoljnotrgovinskim prometom, koje izvoze svoju robu, da im olakša, da im pomogne da što pre obezbede neki dugoročniji kredit za te poslove, da se finansira izvoz, da budu kurentni sa cenom na inostranom tržištu, onda je ovo pogrešan put. Ceo koncept ovog zakona podrazumeva da je ovo nešto što bi se nazvala petina od ukupnog posla spoljnotrgovinskog prometa.
Banka je opet nezaobilazna u ovom poslu. U svakom konkretnom poslu koji bi oni finansirali na bazi ovog zakona poslovna banka je nezaobilazna, da li kao institucija preko koje se vrši plaćanje, da li kao institucija preko koje se vrši kreditiranje poslova pripreme odnosno proizvodnje i obezbeđenja robe za izvoz.
Ako je već to tako, zašto agencija, jer ona može samo da poveća trošak, da umnoži administraciju. Čim postoji tako velika administracija znači da je neminovna selekcija. Čim se javi selekcija, selektivni pristup, i sami znate – daleko od oka, daleko od srca. Znači, vi koji želite da radite ovaj posao, pohrlite svi u G17 plus, uzmite te pristupnice što pre. Možete da računate na ovih 12,5 miliona ako se posle rebalansa izdvoje ta sredstva, ali da znate, to je samo osnivački kapital, ali to nije ni deo onih sredstava koja su potrebna za normalni rad.
Priča se o tome da su 12,5 miliona velika sredstva. To nisu nikakva sredstva ako bi se sa tim sredstvima obezbedila sigurnost finansiranja spoljnotrgovinskog prometa. Da ne licitiram, malo ozbiljniji posao spoljnotrgovinskog prometa prevazilazi najmanje dva ili tri puta ovaj iznos i to već rade neke naše firme.
Ako neko misli da se na ovaj način pomaže malim i srednjim preduzećima da ozbiljnije krenu u neki izvozni posao, ne pomaže se. Ovo je pucanj u prazno, kao što je bio onaj pucanj 2001. godine – za toliko i toliko meseci stan na kredit, za toliko i toliko meseci kola, za toliko i toliko meseci dete u inostranstvu, vrtele se reklame dva meseca i sada zabrana, niko ne sme da ponovi te reklame da se građani ne bi podsetili kakva su sve obećanja bila na početku 2001. godine.
Isto vam je i sa Garancijskim fondom za osiguranje stambenih kredita, korporacijom, ko će da se seti više kako je to atomizirano; sve je to mrtvo slovo na papiru, da bi se mahalo, da bi se ovde Narodna skupština bavila ovim pitanjima, a ne da se danas postavi pitanje šta je sa dizelom, šta je sa poljoprivredom, otkupom, preduzećima, privatizacijom, gde su pare sa Kipra, šta je sa cenom električne struje.
Vidite i sami, Narodna skupština je marginalizovana, jer se bavi perifernim stvarima, onim stvarima koje u ovom trenutku apsolutno ne interesuju narod. Tu su mediji uspeli, i ovi Tadićevi i ovi drugi mediji, kao i ovi novinari u hodniku. Oni u Narodnoj skupštini pitaju poslanika da komentariše nešto što se dešava na 500 ili 1000 kilometara odavde. Na taj način mi postajemo ovde marginalci.
Narod koji prati ovaj prenos s pravom kaže – šta ovi jadnici pričaju, kao da ne žive u Srbiji, ne znaju šta je preče u Srbiji; u Prokuplju sigurno da se zameni crep, u Jaši Tomiću da se napokon naprave kuće, ovi koji idu prema Čačku i drugim mestima da se sredi put, poljoprivreda, cena. O tome ne pričamo, jer je neko osmislio da ovu skupštinu još više ogadi građanima Republike Srbije, da vlada nekim svojim kolosekom i da idu nevladine organizacije drugim kolosekom, a jedini orijentisani u vremenu i prostoru su finansijski lobisti, na čelu sa Mlađanom Dinkićem.

Zahvaljujem se, gospodine Krasiću, mada, kada se pomene – Indijanci, to nije uvreda, jer su se Indijanci borili za život. Prema tome, poslanici se bore za život građana.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Daja.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Jovan Daja.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 15. Predloga zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije. Amandman glasi: "Član 15. briše se". Amandman podnosim zbog principijelnog stava Srpske radikalne stranke protiv formiranja paralelnih organa vlasti.
Da bi se podsticao i unapređivao izvoz i razvoj ekonomskih odnosa Republike Srbije sa inostranstvom potrebno je da Vlada Republike Srbije stvori uslove za oživljavanje privrede. Tu pre svega mislim na davanje povoljnih kredita za mala i srednja preduzeća, kao i za poljoprivredne proizvođače koji bi kupovali nove mašine, nove traktore, nove priključne poljoprivredne mašine, nabavili repromaterijal, sa ciljem povećanja proizvodnje i stvaranja tržišnih viškova robe koji bi se izvozili na tržište istočne Evrope.
Pre neki dan su me zvali malinari iz Valjeva. Ljudi su u teškoj situaciji, kažu da je malina rodila dobro, da je dobrog kvaliteta, ali da niko malinu ne otkupljuje i da na otkup čekaju već pet dana. Po ceni od 20 dinara malinu niko neće da otkupi. Ista je ili slična situacija i sa pšenicom u Vojvodini. Znate da je počela žetva, pšenica se ne otkupljuje, nema organizovanog otkupa, Vlada nije odredila cenu pšenice. Tržne viškove će u ovoj situaciji da otkupe tajkuni, koji će ove poljoprivredne proizvode da izvezu i oni će uzeti kajmak, a poljoprivredni proizvođači će u ovoj situaciji proći najgore. Ne zna se ni kada će ona biti isplaćena.
Zbog toga je formiranje ove agencije farsa i još jedno zgodno mesto za uhlebljenje vaših stranačkih aktivista. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Daja.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS je principijelno zastupala stav zašto je pogubno po građane Srbije da se formiraju paralelni sistemi vlasti. Vlada Republike Srbije, praksa je pokazala, upravo kao i na ovom članu 15, tako i na svim članovima ovog predloga zakona, umnožava formiranjem agencija administrativni aparat, pravdajući to u obrazloženju razlozima za donošenje jednog ovakvog zakonskog rešenja u formiranju Agencije. Onda kaže, pravda se, pošto smo zemlja u tranziciji, da ne nabrajam dalje.
Suština je da Predlog ovog zakona, kao i mnogi zakonski predlozi koje je Vlada Republike Srbija podnosila Narodnoj skupštini, upravo ima za cilj, ono što je rekao gospodin Krasić, da se građanima Srbije ogadi ovaj parlament itd. Suština naših predloga i onoga što smo predlagali ovoj Narodnoj skupštini suprotna je onome što je Vlada Republike Srbije kao zakonske predloge podnosila Narodnoj skupštini i što je vaša poslanička većina u ovoj skupštini usvajala a što će biti upravo na štetu građana Srbije.
Recimo, u ovom članu 15. se kaže: ″Organi Agencije su: skupština, upravni odbor i izvršni odbor.″ Zašto nema nadzornog odbora?
Ali, ako govorimo o tome da se izdvajaju sredstva od 25 miliona evra, ona naravno nisu mala, to su sredstva upravo od građana Republike Srbije. Kada se donosio budžet za ovu godinu, mi smo, kao najjača opoziciona politička partija, glasali protiv budžeta. To posebno hoću da podvučem. Vi ste govorili da je to restriktivni budžet, a pri tome ovo nije jedina agencija koju će formirati Vlada Republike Srbije. Na taj način sve svaljujete na građane Srbije, kao da ne živite u vremenu i prostoru u kome se danas građani Srbije nalaze.
Građani Srbije danas teško žive. Građani Srbije su gladni. Ne vodite računa o tome da je privreda potpuno stala, da kada izađete van Beograda ništa ne funkcioniše. Cilj ove vlade je trebalo da bude da građani žive bolje nego što su živeli dok niste formirali tu vladu. Znači, sva ona izborna obećanja koja ste davali u predizbornoj kampanji ste zaboravili. Formiraju se agencije, donose se zakoni u ovoj skupštini kvantitativne prirode, govori se stalno o tome kako je ova skupština donela nekoliko desetina zakonskih predloga. Koji su od tih zakonskih predloga primenljivi u praksi, to je suština.
Srpska radikalna stranka se principijelno zalaže protiv formiranja paralelnih sistema vlasti. Ako je Vlada Republike Srbije izvršna vlast, a Narodna skupština kao zakonodavna vlast, onda ne postoji nikakav razlog da se formiraju agencije kao paralelni organi izvršne vlasti. To je apsolutno stav Srpske radikalne stranke. Na taj način se sve to svaljuje na teret građana Srbije koji danas teško žive.
Mi iz SRS-a se nadamo da će vrlo brzo biti raspisani izbori na svim nivoima, da ćemo apsolutno sve ono što ste donosili u ovoj skupštini, na štetu građana Srbije, ispraviti. Amandmanima na vaše zakonske predloge smo pokušavali da popravimo neka od zakonskih rešenja, da budu bolja.
Što se tiče ovog predloga zakona, ovo je još jedan u nizu zakonskih predloga sa kojima se SRS apsolutno ne može složiti.

Zahvaljujem se, gospodine Đorđeviću.
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović. Izvolite, gospodine Četroviću.

Poštovani narodni poslanici, evo, poslanik iz vladajuće većine pita koji je ovo amandman. Tako oni pažljivo prate zasedanje i tok rada Narodne skupštine, ali mi poslanici Srpske radikalne stranke argumentovano od člana do člana dokazujemo bespredmetnost ovog zakona i pogubnost posledica ovakvog zakona. Dokaz je da će ovo akcionarsko društvo, nazvano agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, dobiti iz budžeta Republike Srbije, odnosno od građana Srbije će se uzeti 12,5 miliona evra za početak, a videćemo kako će stvari dalje ići, ako uopšte ovo akcionarsko društvo zaživi.
Odredbe čl. od 15. do 21. ovog predloga zakona, sprega ili namera predlagača – ko čini skupštinu, upravni odbor, izvršni odbor, a suština je ovih odredbi da te organe treba da sačinjavaju oni koje predloži Vlada Republike Srbije kao ovlašćene predstavnike, da će upravni odbor opet Vlada predložiti, jer ona je faktički skupština ovog akcionarskog društva i dođosmo do suštine: da naša vlada, Vlada Republike Srbije posta agencija i akcionarsko društvo. Deo te vlade će biti agencija i akcionarsko društvo.
Kada vidimo član 18, da upravni odbor ima predsednika, zamenika predsednika i tri člana, opet će Vlada kao skupština akcionarskog društva ili agencije odrediti taj upravni odbor i izabrati taj upravni odbor. Da li će to biti ministri, zamenici ministara ili pomoćnici ministara? Dao bog, imamo dosta zamenika u svakom resoru, a verovatno i ministar Dinkić pomoćnika, verovatno su to eksperti iz G17, pa i gospođa Vesna Džinić koja je bila u Agenciji za sanaciju i stečaj banaka, sada je ekspert za finansije, da usreći državu Srbiju i sve građane.
Sledeće što je vrlo interesantno, pored člana 19. gde se navodi nadležnost upravnog odbora, kao što u prethodnom članu postoji nadležnost skupštine, jeste član 20: ″Upravni odbor bira članove izvršnog odbora.″ Znači, opet ti iz Vlade, posrednici ili određeni, biraju izvršni odbor. Sledeća odredba u članu 20: ″Članovi izvršnog odbora su izvršni direktori.″ Znači, automatski postaju izvršni direktori te agencije, tog akcionarskog društva.
Član 21. jeste član, verovali ili ne, ako ima ovde ljudi koji mogu da razumeju da li je ovde moguće, ali izgleda da je moguće da se i ovako predloži: ″Predsednik izvršnog odbora je generalni direktor Agencije.″ Sledeća odredba: ″Generalnog direktora Agencije bira upravni odbor.″ Ako je već predsednik izvršnog odbora, on je generalni direktor i ko ga onda bira i zašto ga bira?
Kada se sagledaju ove odredbe o organima ove agencije, odnosno akcionarskog društva, a koju će voditi Vlada Republike Srbije preko ovlašćenih predstavnika, jasno je šta je cilj ovog zakona i koje su namere: da se poslovi navodno izvoza, osiguranja izvoza vode preko Vlade Srbije. Praksa mnogih zemalja nije sigurno ovakva i, začudo, verovatno niste imali mogućnost, ministar Dinkić nije imao mogućnost da se pozove ni na jednu direktivu, ni na jednu preporuku Evropske unije, osim na Bernsku uniju - međunarodnu asocijaciju osiguravača izvoznih kredita. Ovo je delo i pokazivanje sposobnosti i uma samog ministra i njegovih saradnika, sa ovakvim zakonom, sa ovakvim odredbama o organu koji će rukovoditi ovom agencijom, odnosno osiguravajućim društvom.
Država Srbija ili bivša Jugoslavija imala je specijalizovane banke, što je navedeno u obrazloženju, a posao izvoza pored specijalizovane banke nemoguće je organizovati i voditi bez direktnog učešća poslovnih banaka. Poslovne banke faktički su te koje preko dela svojih sredstava treba da pomognu izvoz, preko kreditnih linija koje direktno korespondentski uspostavljaju sa stranim bankama, ali nažalost, kao što smo govorili u prepodnevnoj raspravi, mi u suštini nemamo prave poslovne banke koje rade u smislu banaka, u korist privrede i građana. Naprotiv, to su mafijaške banke koje ne interesuje niti izvoz, niti priprema izvoza, niti uopšte poslovi privrede.
″Jubmes banka″ je privatizovana i postala je sada privatna banka. Ko je i na koji način tu državnu banku, izvoznu banku, privatizovao, to niko živi ne zna. To je rađeno iza svetla javnosti, kao što je i drugi deo banaka koje su formirane; jedan primer je ″Ju garant banka″, koju je vojni servis Narodne banke Srbije pretvorio u privatnu banku. To je samo dokaz kako se otima bankarski prostor na teritoriji Srbije.
A, ovo što je ovde predloženo, od člana 15. do člana 21, o organima ove agencije, odnosno akcionarskog društva, jasno govori ko će raspolagati sa ovih 12,5 miliona evra ili 25, a verovatno će se u nekom narednom predlaganju budžeta za 2006. godinu ovde dodati još sredstava, pa će sigurno ova agencija, odnosno akcionarsko društvo od dela Vlade Republike Srbije biti likvidno i rentabilno u svom poslovanju, ne u interesu niti građana Srbije, niti privrede Srbije, niti izvoza Srbije, nego u interesu tih koji će voditi ovo akcionarsko društvo. Zbog toga je Srpska radikalna stranka predložila brisanje svih prethodnih članova, pa i ovog člana koji je ovde na dnevnom redu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Stevica Deđanski.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što pretpostavljate, na član 16. podnet je amandman Srpske radikalne stranke koji takođe glasi – briše se. Morao bih da nastavim u daljem objašnjavanju zašto je to tako.
Na početku današnje sednice predsednik poslaničke grupe DSS je izašao i rekao da nije shvatio zašto mi ovo radimo, i meni je jako žao, ali ovde je rekao da se obraća javnosti, pa se iz tog razloga i ja obraćam javnosti, jer očigledno je da on to ne shvata, a samim tim i vi, pošto vas on predstavlja.
Amandman je na Predlog zakona o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza. Moramo da kažemo principijelan stav, koji ste čak i vi u proteklom periodu imali, ali ste ga očigledno zaboravili, da su agencije višak i da su agencije pravljene da bi mogla da se premošćavaju ministarstva, da se zapošljavaju kadrovi stranaka itd.
Znači, vi ste prihvatili to isto, iako u današnjoj Vladi u tim agencijama koje su ostale pri vašim ministarstvima bivši ministri i bivša vlast ovih žutih i dalje pokušava i uspeva da vas opstruiše i da zaustavi rad vaših ministarstava. Vi verovatno pokušavate to zbog skorog kraja Vlade, pa očekujete da ćete preko toga moći i vi da sabotirate rad neke buduće vlade, ali moram da vas obavestim da je sledeća vlada vlada Srpske radikalne stranke i da ćemo mi te agencije ukinuti, tako da vam je džabe trud.
Pošto se govori ovde o izvozu, da pređemo na stvar, moram da vam kažem da je cela situacija problematična, jer prvo i osnovno – vi ste nas još dodatno zadužili na sve ono što smo bili dužni. Problem samog izvoza je veliki, a već smo čuli nekoliko puta da i nemamo šta da izvezemo, zato što je proizvodnja loša i ništa se ne pokreće i ne funkcioniše; i da hoćemo da nešto izvezemo, nemamo šta.
Znate i sami, poražavajući je podatak, a taksativno ću nabrojati, šta je u proteklom periodu uvezeno: počev od mesa, pa smo imali u 2003. godini problem da je cena mesa žive vage bila toliko mala da se seljacima nije ni isplatilo da drže svinje, a zato smo uvezli gomilu toga; uvozili smo paradajz, mleko, iako imamo rezerve mleka.
Takođe, imam prijatelje koji rade u konditorskoj industriji koji su mi rekli, recimo, da, pored naše zemlje i plodnosti, uvoze lešnik. A, prošle godine su uvozili šljivovicu, što je za mene i nas ovde u Srbiji poražavajuće. Znači, uvozi se, a sada se podno Kopaonika, ovaj deo oko Brusa, prodaje na veliko i otkupljuje se šljivovica po 50 dinara. To je sve a propo ovog što smo pričali. Znači 50 dinara plaćamo seljaku šljivovicu, 30 malinu, 15 višnju. Pokušavamo i ono zadnje što funkcioniše u državi da uništimo.
Za neko ozbiljnije pokretanje bilo kakve proizvodnje potreban je neki novac, a kao što znate, u proteklom periodu smo pričali, krediti su katastrofalni i nikom se ne isplati da pod tim uslovima uzima kredit i samim tim nema ni naznaka da će proizvodnja početi u bilo kom obliku.
Samim tim što sve ovo sada radimo i što osnivamo neke agencije, pričamo o raznim zakonima koji u principu ne dotiču veći deo stanovništva, zamagljujemo stvarnost i ne pričamo o stvarima koje narod interesuje, o gorućim problemima koji stoje i mislim da se to radi svesno i namerno. Možda vi lično ne znate ništa, ali to nije važno, vi ovako tu sedite, dođete ujutro da se otvori sednica i posle više niste obavezni po Poslovniku da budete tu.
Građani Srbije imaju problem, poskupelo je gorivo, ne znam da li je to neko čuo u proteklom periodu da nema dizela, da je problem da usred žetve nema dizela, i da se zatvaraju banke i dalje kao što su se zatvarale u proteklom periodu za vreme ″žute″ vlade. Sada je samo malo manje žuta, ali je to to. Privreda se samim tim uništava.
Čuli smo u proteklom zakonu, a vezano za osiguravajuća društva, zatvaraju se osiguravajuća društva; trgovina strujom i dalje cveta, novac se preliva iz jednih džepova u druge džepove, lopovluk se nalazi gde god ima para, a da ne govorimo sada o pripremi ostalih banaka, DDOR-a, NIS-a, ŽTP-a, Elektroprivrede da se prodaju tajkunima ove i bivše vlade. Otprilike je to sve isto, samo su se malo promenili sponzori i oni koji to koriste. O tome da ne govorimo.
Vi se trudite da ne govorimo o tome da se građanima, i to vrlo uskoro, koliko čujem (a neka gospoda komentarišu kao da ovo nije tema), sprema da idu u penziju sa 65, 70 ili 80 godina, a otprilike tako će se rešiti problem verovatno i nezaposlenih i penzionog sistema. Čuli smo u proteklom periodu da ste radnike osujetili skroz da nemaju čak ni kome da se žale; a ako dobiju otkaz samo mogu da se pozdrave sa šefom.
To sam rekao i prošli put, to vam ponovo kažem, vi ne možete vaše komšije da pogledate u oči i to vam garantujem.