Gospodine Matiću, pre nekoliko dana vam je jasno i glasno poručio Tomislav Nikolić, predsednik naše poslaničke grupe, da nemate uopšte razloga da na takav način širite front što se tiče političkih neistomišljenika, zato što vi treba ipak da se zabijete u mišju rupu i da ćutite. Vi ste okosnica vladajuće strukture, a ne činite ništa da se ovo stanje promeni.
Kada budemo nastavili da govorimo i o amandmanu na član 3. i tako redom do kraja, videćete, kroz argumente koje ćemo da vam prezentujemo, a vi jeste ovlašćeni predstavnik vaše poslaničke grupe, ali niste valjda u ulozi ministra finansija koji nam je predložio ovaj zakon.
Ne bih se složila sa time da i svi vaši poslanici, koji će po direktivi morati da glasaju, podržavaju da se sa 25 miliona evra osniva neka agencija koja će, navodno, da omogući da se vrši bolji izvoz iz Srbije kod zainteresovanih stranih partnera. Jednostavno, to nije moguće na ovakav način, zbog toga što je nama nejasno, a to je elementarna stvar kada glasate za nešto, ko će da stoji iza toga i ko su ti budući akcionari. Nisu to jednostavne stvari.
Zašto nema plasmana na rusko tržište i na druga zainteresovana tržišta, o tome govore podaci koji se tiču same proizvodnje, kako u vašem gradu, tako i u mom i u svim drugim gradovima u Srbiji. Konkretno znam, za vreme DOS-ovske vladavine – taman što je uoči agresije NATO pakta i za vreme sankcija bila postavljena na svoje noge Fabrika tekstilne industrije "22. decembar" Kragujevac i napravljeni su određeni kvalitetni kontakti i predugovori sa potencijalnim partnerima na ruskom tržištu, koji su i ranijih godina, baš kao i Nemci, mnogo poslovali sa tom nekada čuvenom fabrikom tekstila – sve je to prekinuto, zamrznuto i od tada apsolutno nikakvog plasmana na to tržište nema.
A, prisutne su ne olakšice, nego jedan ugovor koji omogućava, o čemu je govorio kolega Arsić, da se izvoze i poluproizvodi, a pre svega gotovi proizvodi koji su i te kako atraktivni za to tržište, koje su oni prinuđeni da u mnogo lošijem kvalitetu i mnogo skuplje kupuju od nekih bivših tzv. socijalističkih zemalja koje sa njima imaju nepovoljnije ugovore, ali mi to ne koristimo. To je realnost i to je surova stvarnost. Naravno, niko nije srećan zbog toga.
Naš apel i naša kritika je upravo usmerena na to da to mora da se menja. Kako vreme prolazi, a prošlo je godinu i po dana, ništa se nije promenilo. Rezultat je poražavajući, još veći spoljnotrgovinski deficit; tako su i naši argumenti jači. Mi znamo da građani veruju u ovo što mi govorimo.
Kada dođemo do poljoprivrede i do plasmana poljoprivrednih proizvoda, ne po onoj Karićevoj šarolaži, priči i obmani, nego sa stvarnim podacima zašto se to radi i ko je taj uvoznički lobi koji ovde dovozi sve i svašta kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, videćete da smo mi u pravu.

Po Poslovniku, narodni poslanik Slavoljub Matić.

Čini mi se da niste imali pravo na repliku, pošto sam ja replicirao vama malopre. Javio sam se kao ovlašćeni predstavnik koji je smatrao za shodno da vam odgovori. Zato reklamiram povredu Poslovnika, gospođica Jovanović nije imala pravo na repliku, jer sam ja njoj replicirao.
Pokušao sam biranim rečima i u jednom normalnom tonu da ukažem na nešto što ste vi tvrdili. Ne samo ja, može čitav auditorijum da potvrdi da niste bili u pravu, da ste izneli pogrešne činjenice. Dakle, Vojislav Koštunica je ostvarivao kontakte ne samo sa Ruskom Federacijom, posebno sa predsednikom Putinom, već je tokom 2001. godine vodio jednu veliku privrednu delegaciju čak i na Daleki istok.
Slažem se da sa te pozicije nije bilo moguće organizovati privredni život u Srbiji, u Crnoj Gori, u Saveznoj Republici, ali pretpostavljam da su ti pokušaji nešto značili i da su omogućili prve kontakte naših privrednika sa međunarodnim faktorima, posebno sa faktorima sa istoka. Mislim da to valja činiti i ubuduće.
Dakle, dok smo mi razgovarali sa čelnim ljudima Rusije, sa Putinom, sa čelnim ljudima Kine, vi ste razgovarali sa Žirinovskim, pa bih voleo da nam gospođica Jovanović objasni kakve je rezultate dala ta saradnja sa gospodinom Vladimirom Žirinovskim.

Replika, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine Matiću, ovo vam je klimav teren, mislim na ono na šta se ovlašćeni. Nemojte da se upuštate u rusku političku scenu, tek tamo ništa ne znate, ni kakvi su odnosi, ni ko je na vlasti, ni koje stranke imaju koliko poslanika, odnosno deputata u ruskoj državnoj Dumi.
Znate, jedan sam od boljih poznavalaca tih prilika i zbog toga što me to kao parlamentarca godinama interesuje, jer sam boravila tamo, i zato što sam imala tu čast da prisustvujem pretpotpisivanju, da tako kažem, tog ugovora o kome sam govorila, davne 1998. godine, uoči bombardovanja, kao poslanik SRS, tada član Odbora za ekonomske odnose u Veću građana Savezne skupštine.
Istina boli, ali moram samo da vas podsetim na to da su od 2001. godine predstavnici tadašnjeg DOS-a, pre svega DS, ne samo izopštili vašeg predsednika, tada predsednika SRJ, iz svih privrednih i drugih tokova, već ste morali da prolazite ovuda pored Nataše Mićić i da ostavljate svoje poslaničke kartice zato što ste izbačeni iz Skupštine.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan pokušaj stvaranja paralelnih institucija. Nažalost, očigledno je ono što SRS već dugo tvrdi – Ministarstvo za finansije i gospodin Dinkić pokušavaju na sve načine da kontrolišu sve tokove novca i sav novac kojim, eventualno, ova zemlja raspolaže.
Moram da kažem da vi, pored ove agencije koja se predlaže ovim predlogom zakona, ovde imate još tri institucije ili agencije koje se bave problematikom izvoza na direktan ili indirektan način.
Ja bih nabrojao sada: to je Fond za osiguranje i finansiranje izvoza, pre svega, koji već preko godinu dana radi ovaj posao i postigao je izvesne rezultate, a po oceni nekih inostranih faktora i zavidne rezultate; zatim, imamo Agenciju za promociju investicija izvoza Srbije i Garancijski fond koji aktivno treba da učestvuje u poslovima u vezi izvoza i uopšte u poslovima koji se tiču privrede.
Znači, pored ove tri institucije koje je trebalo da daju izvesne rezultate u svom radu, a do sada su trošile novac poreskih obveznika, ovim predlogom zakona osnivamo i četvrtu koja bi direktno bila pod kontrolom Vlade i, sasvim sigurno, ministra finansija gospodina Dinkića.
Sasvim je nerazumno da se na ovaj način pre svega gospodin Dinkić stara o novcu i finansijama, a ne o samom izvozu, jer suština ovog zakonskog projekta nije podsticanje izvoza.
Da smo imali želju da se bavimo izvozom, ne bismo došli u ovu situaciju od 2000. godine pa naovamo, da imamo strahovit spoljnotrgovinski deficit, da smo za svaku novu tranšu kredita ucenjeni od MMF-a da popuštamo i da sve više liberalizujemo uvoz i na taj način uništavamo svoju privredu. Nažalost, mi se nalazimo u jednom vrzinom kolu, to je stalno propadanje srpske privrede pod ucenama međunarodnih finansijskih institucija.
Da bismo bili u situaciji da omogućimo pristojan izvoz kojim bismo uposlili našu privredu i dali joj neku šansu, neophodno je, pre svega, imati jednu celovitu strategiju, znati šta se želi, a jedna institucija koja je poprilično nedorečena, tačnije agencija koja se ovim zakonom predviđa, sigurno neće u tome da uspe.
Sa par stvari koje su date u argumentaciji za donošenje ovog zakona pokušaću da vas uverim da je ovaj amandman koji sam podneo na član 3. potpuno na mestu i da je neophodno da Vlada povuče ovaj zakonski projekat.
Dakle, prvo, što se tiče sredstava koja se ulažu u ovu agenciju, ona bi trebalo da budu u iznosu od 25 miliona evra. Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskog poslovanja ima kapital koji iznosi oko 20 miliona evra i on se sastoji iz sredstava Svetske banke, italijanske vlade i ta sredstva su bez kamate.
Na taj način, faktički, imamo jednu donaciju koju Svetska banka našoj zemlji pruža, dok će sredstva koja su predložena ovim zakonskim projektom imati svoju cenu i sama ta početna cena tih sredstava bitno će uticati na visinu kamata i uopšte na konkurentnost našeg izvoza za strano tržište, zbog čega ovaj argument Vlade kao predlagača u svakom slučaju ne stoji.
Što se tiče mogućnosti podsticanja izvoza, malopre sam govorio da je, pre svega, potrebna strategija.
Mislim da podatak da je, recimo, Fond za razvoj i osiguranje i finansiranje izvoza sa 6,5 miliona uspeo da podrži izvoz u vrednosti od 110 miliona evra, i da to čini samo 2,6 posto od ukupnog izvoza, koji je mali u Srbiji, pokazuje da nije dovoljno osnovati agenciju i baviti se samo agencijom, da je to zamajavanje građana Srbije i obmana u uverenju da Vlada Srbije nešto radi.
Za neku vašu informaciju, činjenica je da u ovim razvijenim zemljama, koje vi pominjete i kada treba i kada ne treba, podrška izvozu iznosi od 3 do 4 posto, što pokazuje da su pored postojećeg fonda, koji već funkcioniše izvesno vreme i daje rezultate, dosta dobro radi svoj posao, potrebne i druge mere kako bi se uticalo na poboljšanje izvoza.
Što se tiče argumenta koji je dat u obrazloženju da ova agencija treba da podstiče dugoročno kreditiranje, znači, dugoročne plasmane, i taj argument ne stoji, jer je činjenica, a dato je to u materijalu, da naš izvoz proizvoda kojima je potrebno dugoročno finansiranje iznosi samo 6,5 posto od ukupnog izvoza i da je većina našeg izvoza u stvari repromaterijal, sirovine; to su resursni i intenzivni proizvodi koji u svakom slučaju nemaju potrebe za finansiranjem dužim od jedne godine, što pokazuje da i ovaj argument predlagača ne stoji.
Što se garancija tiče, razlika između fonda koji imamo i agencije koja se predlaže je u tom što garancija Vlade kojom se Vlada hvali zavisi od iznosa koji je utvrđen samim budžetom i pitanje je da li će ta garancija biti podsticajna, dok se kod fonda sredstvima Svetske banke garantuje da će biti naplaćen izvoz.
Znači, to je velika razlika i to je još jedan argument kojim se SRS protivi uvođenju ovog fonda i daljim opterećenjima građana Srbije.
Mislim da i argument ili pokušaj Vlade da Svetsku banku stavi u situaciju da su njeni kriterijumi preoštri za našu privredu isto tako ne stoji. Često se za ovom skupštinskom govornicom baš vi služite time, dakle, da su standardi Evrope bitni za našu privredu i nema razloga da u ovom slučaju ti standardi ne budu ispunjeni, kada su u pitanju sredstva kod agencije za osiguranje izvoza.
Sve u svemu, treba na kraju reći da Fond već radi, a da agenciju treba tek formirati i da uopšte iz ovog predloga zakona i obrazloženja mi ne vidimo uslove po kojima će ovaj fond da funkcioniše, ne vidimo koji će biti kriterijumi za dobijanje kredita, kao ni kamatne stope koje će da prate eventualne kredite.
Sve to ukazuje na ono što sam na početku svog izlaganja već rekao, da za ovom agencijom nema potrebe, da je ovo još jedno opterećenje građana Srbije dodatnim nametima i da je, pre svega, želja ministra finansija da kontroliše i ovaj deo finansijskih sredstva.
Paralelne institucije nisu potrebne Srbiji, potrebna je mnogo bolja saradnja, a očigledno je da ministar Dinkić nije imao uspešno detinjstvo, pa se ovako pod stare dane igra sa građanima Srbije i sa ono malo sredstava što je ostalo posle ove petogodišnje vladavine DOS-a.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, razlog zašto treba brisati član 3. odnosno usvojiti amandman narodnog poslanika Srpske radikalne stranke gospodina Antića i zašto treba brisati sve članove, odnosno usvojiti sve amandmane, leži u tome da je apsolutno i ovaj zakon nesprovodiv i da je agencija koju pokušavate ovim da formirate nepotrebna.
Drugo, što je mnogo opasnije, nalazi se u članu 2. Pročitaću član 2, da bi građanima Srbije bilo jasno, jer vama, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, ionako ništa nije jasno i nebitno vam je – Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije a.d. Koliko se ja razumem, akcionarska društva se prave tako što ja, vi, nas petoro imamo određeni kapital, hoćemo da napravimo preduzeće, učestvujemo srazmerno u formiranju kapitala tog preduzeća i srazmerno učešću delimo dobit.
Prihvatam da je ministar Dinkić napravio Ministarstvo finansija a.d., zahvaljujući vama iz vladajuće koalicije, s tim što je 95% vlasnik, doduše i Labusu daje ponešto, ali Labus ima s druge strane primanja.
Ne može se praviti državna agencija i da bude a.d. i ne može da bude a.d., što je u članu 7. jasno i napisano – osnivački kapital agencije u iznosu od 25 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, obezbeđuje se iz budžeta Republike Srbije. Ko su akcionari ako je država Srbija uplatila 25 miliona evra u akcijski fond?
Neću pričati mnogo o ovome o čemu je gospodin Antić vrlo koncizno govorio, o tome da imamo tri što fonda, što agencije za podsticaj izvoza. Neću govoriti ni o tome koliko ste se hvalili ovih dana kako ste postali najpovlašćenija nacija u trgovini sa SAD – 114 proizvoda možete da izvezete.
Pitao sam neke da mi nabroje bar 10 proizvoda koje možete da izvezete u Ameriku. Bile su maline, pa kupine, pa opet maline, a bila je i višnja. Da vas obavestim, jer među nama sede i poslanici koji se bave proizvodnjom i uzgojem ovog voća – malina se danas otkupljuje po ceni od 30 dinara, višnja se otkupljuje po ceni od 14 dinara. Ogulili ste kožu seljacima, ogulili ste kožu proizvođačima. To je jedino što možete da izvezete u tu Ameriku.
Hvalite se, postali ste najpovlašćenija nacija, a zašto ne kažete da smo 1998. godine, kada ste vi duvali u pištaljke, pre nego što ste upalili onaj buldožer, kada ste lupali u šerpe, postali najpovlašćenija nacija države u koju možemo da izvezemo apsolutno sve što proizvodimo. Danas, doduše, ne može ništa, jer ništa i ne radi i ništa se i ne proizvodi. Utamanili ste privredu, doveli ste je do prosjačkog štapa, ali sve što smo proizveli mogli smo da prodamo na tržištu Rusije. O tome se govori.
Jeste gospodin Koštunica kao predsednik Savezne Republike išao tamo i jesu ga verovatno primali, ali taj ugovor nije potpisao on, taj ugovor je potpisala Vlada Savezne Republike Jugoslavije i Vlada Srbije, nemojte tuđim perjem da se kitite.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da predsedavajući prekine za trenutak sednicu da službena kola odu u "Pink", odnosno "Grand prodakšn", da izvuku Dinkića iz studija gde snima onaj CD i da dođe da nam objasni šta znači to agencija, koju finansira sa 25 miliona evra država Srbija, a.d. Dotle nema smisla, razloga, ni potrebe da raspravljamo o ovome što vi zovete zakon, a ja mislim da ovo ovog trenutka treba da ode u korpu za otpatke.

Hvala, gospodine Markoviću. Da li još neko želi reč?
Samo da vas upozorim da je vreme isteklo za Srpsku radikalnu stranku. Ispunili ste bonus od 15 minuta.
Znači, više niko ne želi reč po amandmanu.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.