Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Vladimirović je kao član Odbora za privatizaciju i te kako upoznat sa problemima koji sada muče srpsku privredu i u kraju odakle on dolazi, a tako je i u celoj Srbiji.
Kada je govorio o predlogu da se briše član 9, koji govori o tome da će učešće Republike Srbije biti u iznosu od 51 posto od ukupnog akcionarskog kapitala agencije, i rekao da hipotetički može da se desi da kasnije, iako je definisano da je u vlasništvu Republike Srbije 51 posto, kapital pređe u ruke nekih drugih akcionara, imao je u vidu sve ono što se desilo sa ″Mobtelom″.
Ma koliko puta da su i poslanici SRS postavili pitanje, a ovi ministri, nekada veliki kritičari srpskog tajkuna Bogoljuba Karića, zaćutali, poput Velimira Ilića, jer je u međuvremenu napravio sa njim koaliciju, ni dan-danas se ne zna šta je čije u celom tom zamešateljstvu koje se zove ″Mobtel Srbija″ i samo je jasno da su oštećeni građani, oštećena je država. Karić se enormno obogatio i profitirao.
Ovo je iznos od 25 miliona evra početnog kapitala. Vidite da su oni koji su se osilili i koji su skloni kriminalu najvišeg ranga pustili pipke i, naravno, ništa im nije sveto; očigledno su bliski strukturama koje vladaju, naročito u oblasti finansija, i s pravom je takva bojazan ovde izražena.
Kada čovek pogleda član 9. i ceo zakon i poslove kojima će agencija da se bavi i obrazloženje koje je predlagač napisao, uz ovu kuknjavu da nam nikako ne ide što se tiče spoljne trgovine sa drugom državom članicom – pa, takva vam je Ustavna povelja i tako ste definisali odnose i opet vam je Marović predsednik državne zajednice, pa ste sa njima u koaliciji u Savetu ministara – jasno se vidi da je intencija predlagača da od Republike Srbije, u pravom smislu reči, kroz ovu agenciju napravi jedan vid poslovne banke.
Ako želite da Vlada Republike Srbije, a samim tim i Srbija bude neko ko će da se bavi tom vrstom posla, onda ne da ste promašili nego zaista su očigledne namere pojedinaca da u tome prigrabe što je moguće više kapitala za sebe u budućnosti. I da nam lepo objasnite, da ste to već ilustrovali primerima, ali nema ko, ministra Dinkića nema ovde, čovek ima preča posla, šta ga briga za tričavih 25 miliona evra za ovu agenciju, na koji način će da se vrši plasman tih kredita, iako je to pro forme ovde definisano.
Zna se da i sada u bankama, koje drže monopol u svom poslovanju, i kod bankara, koji su i te kako vezani tom finansijskom osovinom za Dinkića i za Jelašića, kredite za proizvodnju ne mogu da dobiju svi. Ko je konkurisao kod bivših dosovskih vlastodržaca, dok je Srbijom harala Demokratska stranka, za kredite iz Fonda za razvoj – Rašetin svekar. Ko je dobijao te kredite – oni koji su bili bliski vlasti Demokratske stranke i ministara koji su tada upravljali zemljom. Ko su oni koji će u budućnosti da dobijaju kredite za proizvodnju i da vrše plasman svojih proizvoda? Takođe oni koji su bliski sadašnjim strukturama vlasti.
Da vi ubedite sada srpske seljake da će oni, a taj prelazak iz tog društvenog modela privređivanja, kroz ugašeno zadrugarstvo, do ukrupnjavanja privatnih poseda kod proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, jeste jedan proces koji traje i koji je na štetu poljoprivrednika, ali da ih ubedite, da li su u pitanju oni koji proizvode žito, voće, povrće.
Da će ova agencija da im omogući siguran plasman i da će unapred znati za godinu dana, kroz dobru cenu i kroz plasman na neko tržište da će da prihoduju i da ne rade za džabe, niko neće da vam poveruje. To zbog toga što ste sve to obećavali prošle godine.
Pre neki dan se pojavi jedan od najvećih proizvođača malina, čovek kaže da ima tri hektara poseda, vredno je radio, a to je poljoprivredni proizvod koji ima i te kako prođu na zapadnom tržištu i gde god je želeo da ga plasira to je i mogao, ali je rekao da ove godine ne može samo da isplati 1000 nadnica koliko ljudima treba da oberu te maline, koliko je uložio, gde će da se nađe sa tri hektara, sa toliko uloženog kapitala, a nije ni na pozitivnoj nuli.
Mogu da vas podsetim na period tog leta i jeseni uoči pada dosovskog režima, a to će i vas da zadesi, kada je sa skupštinske govornice Čedomir Jovanović rekao da je bolji krompir koji je uvezen iz Holandije, nego onaj iz Prilika kod Ivanjice. Iste greške ponavljate.
Beskrupulozan je Vlahović kada izađe i ovde drži pridike, zato što je on to započeo, Demokratska stranka sa njim, on kao ministar i bivši premijeri iz redova Demokratske stranke. Na isti način se ponašate i zato ćete na isti način i da dobijete odgovor od građana. To će biti mnogo pre nego što je Dinkić zamislio i tako se izjašnjavao pred nekim stranim novinarima – u redu je, stabilno je, premošćavamo nekako, misli paket po paket zakona a vreme prolazi.
Ne mogu ni seljaci, ni radnici, ni penzioneri, ni nezaposleni, nemaju oni više šta da čekaju. Ista priča, iste laži, iste obmane, a ovo je juli mesec 2005. godine, zapamtite, narod nema više vremena ni za obmane, ni za prevare, niti da čeka da će od danas do sutra da mu bude bolje. Ništa se suštinski nije promenilo. Ista politika se vodi.
Ne mogu da razumem poslanike iz vladajućih struktura da na bilo koji način osporavaju argumente koje iznosi SRS, jer je očigledno da je sve što govorimo istina. Oni su navodno uvređeni zbog toga što govorimo na taj način, ali isključivo argumentovano kritikujemo i ovaj zakon i takvu politiku koju vodi Vlada, naročito u odnosu na srpskog seljaka.
Oni su to isto pričali, ali iz neke kvaziopozicije, oponirajući Živkoviću i pre toga Đinđiću i celoj Demokratskoj stranci. Gde je tu princip? Da li se zalažete za iste pomake? Ne govorim o onima koji tada nisu bili u parlamentu, jednokratno su ovde bili, prošli i više neće da se pojave, nego o vama koji ste deo i suštinski podržavate sve ono što se radi, a vidite da ne ide u koriste ni seljaka, ni srpske poljoprivrede i uopšte onih koji nešto rade i privređuju u ovoj zemlji.