Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
Amandman glasi: "Član 9. briše se". Član 9. glasi: "U slučaju povećanja osnovnog kapitala agencije izdavanjem novih akcija, u skladu sa zakonom, učešće Republike Srbije u akcionarskom kapitalu agencije ne može biti manje od 51 posto od ukupnog iznosa akcionarskog kapitala".
Ovaj član se nadovezuje na prethodni član 8. tačka 2) - donacije domaćih i stranih pravnih lica, pa i fizičkih. E, sada imamo primer jedne formirane banke koja je najpre formirana državnim novcem, ali je kasnije čudnim finansijskim transakcijama postala privatna banka, pa se bojim da će dokapitalizacijom od 49 posto agencija za finansiranje izvoza Republike Srbije postati čak i privatna, jer smo imali primer da je jedna banka koja je formirana državnim novcem postala privatna banka.
Dalje, što se tiče agencije, SRS je principijelno protiv formiranja agencija, zato što do sada formirane agencije nisu opravdale svoje postojanje. Lično sam imao jedno loše iskustvo sa Agencijom za privatizaciju, gde je Odbor za privatizaciju više puta donosio odluke za raskid ugovora, ali Agencija za privatizaciju se stavljala iznad Odbora. Odbor za privatizaciju po zakonu treba da kontroliše Agenciju i Agencija za privatizaciju nije postupala po odlukama Odbora za privatizaciju, pa se bojim da će i ova agencija koja će biti formirana biti iznad svih organa vlasti i radiće na svoju ruku.
Tu može doći do sukoba interesa, jer će najverovatnije tu dokapitalizaciju izvršiti velike banke koje će imati velikog uticaja na izvoznu politiku.
Posebna stvar je u tome što je pitanje šta će ta agencija izvoziti. Privreda je urnisana, a poljoprivreda je na izdisaju. Ovde su pominjane maline, kupine, višnje; dolazim iz kraja gde je višnja bila veliki izvozni brend, gde je država dobijala 100 miliona maraka od izvoza. Dakle, od pre par godina to pada i prošlogodišnji rod višanja nije naplaćen, a ovogodišnji je 15 dinara u otkupu. Jedna trećina para se isplaćuje odmah, a ostalo kad se vidimo. Ja, kao proizvođač višanja, deo prošlogodišnjeg roda nisam naplatio i počeo sam da krčim, nisam brao ove godine višnju, zato što se ne isplati da se bere.
Država ovim gubi mnogo, a posebno oni ljudi koji to proizvode i gaje. Isti je slučaj sa ostalim poljoprivrednim proizvodima, pa ne bih šire ulazio u to, jer su vam poznate sve te stvari.
Mislim da je ovih 25 miliona evra koje je država planirala da izdvoji iz budžeta, a koje nema, trebalo uložiti u neku postojeću banku da bi se pospešio razvoj privrede, da bi se poljoprivreda stavila na noge i mislim da bi bilo mnogo korisnije da se tako uradilo. Agencija kao agencija je veliki potrošač budžetskog novca i mislim da neće opravdati svoje postojanje.
Dalje što bih rekao, mada nije tema, ali moram da kažem, u prokupačkoj opštini je pre šest dana bilo katastrofalno nevreme, uništena je letina u dvadesetak sela prokupačke opštine, u nekoliko sela je uništen krovni pokrivač, oštećeni su prozori i zidovi i ja odavde moram da apelujem na najviše državne organe da upute pomoć, jer ljudima prokišnjavaju krovovi, grad je padao takvim intenzitetom da je kompletne krovove odneo. Zamolio bih i apelovao bih na Vladu i Ministarstvo finansija da hitno izdvoji sredstva kojima će sanirati tu štetu, jer ovaj okrug je ojađen i oni nisu u mogućnosti da sami reše ovaj problem.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Vladimirović je kao član Odbora za privatizaciju i te kako upoznat sa problemima koji sada muče srpsku privredu i u kraju odakle on dolazi, a tako je i u celoj Srbiji.
Kada je govorio o predlogu da se briše član 9, koji govori o tome da će učešće Republike Srbije biti u iznosu od 51 posto od ukupnog akcionarskog kapitala agencije, i rekao da hipotetički može da se desi da kasnije, iako je definisano da je u vlasništvu Republike Srbije 51 posto, kapital pređe u ruke nekih drugih akcionara, imao je u vidu sve ono što se desilo sa ″Mobtelom″.
Ma koliko puta da su i poslanici SRS postavili pitanje, a ovi ministri, nekada veliki kritičari srpskog tajkuna Bogoljuba Karića, zaćutali, poput Velimira Ilića, jer je u međuvremenu napravio sa njim koaliciju, ni dan-danas se ne zna šta je čije u celom tom zamešateljstvu koje se zove ″Mobtel Srbija″ i samo je jasno da su oštećeni građani, oštećena je država. Karić se enormno obogatio i profitirao.
Ovo je iznos od 25 miliona evra početnog kapitala. Vidite da su oni koji su se osilili i koji su skloni kriminalu najvišeg ranga pustili pipke i, naravno, ništa im nije sveto; očigledno su bliski strukturama koje vladaju, naročito u oblasti finansija, i s pravom je takva bojazan ovde izražena.
Kada čovek pogleda član 9. i ceo zakon i poslove kojima će agencija da se bavi i obrazloženje koje je predlagač napisao, uz ovu kuknjavu da nam nikako ne ide što se tiče spoljne trgovine sa drugom državom članicom – pa, takva vam je Ustavna povelja i tako ste definisali odnose i opet vam je Marović predsednik državne zajednice, pa ste sa njima u koaliciji u Savetu ministara – jasno se vidi da je intencija predlagača da od Republike Srbije, u pravom smislu reči, kroz ovu agenciju napravi jedan vid poslovne banke.
Ako želite da Vlada Republike Srbije, a samim tim i Srbija bude neko ko će da se bavi tom vrstom posla, onda ne da ste promašili nego zaista su očigledne namere pojedinaca da u tome prigrabe što je moguće više kapitala za sebe u budućnosti. I da nam lepo objasnite, da ste to već ilustrovali primerima, ali nema ko, ministra Dinkića nema ovde, čovek ima preča posla, šta ga briga za tričavih 25 miliona evra za ovu agenciju, na koji način će da se vrši plasman tih kredita, iako je to pro forme ovde definisano.
Zna se da i sada u bankama, koje drže monopol u svom poslovanju, i kod bankara, koji su i te kako vezani tom finansijskom osovinom za Dinkića i za Jelašića, kredite za proizvodnju ne mogu da dobiju svi. Ko je konkurisao kod bivših dosovskih vlastodržaca, dok je Srbijom harala Demokratska stranka, za kredite iz Fonda za razvoj – Rašetin svekar. Ko je dobijao te kredite – oni koji su bili bliski vlasti Demokratske stranke i ministara koji su tada upravljali zemljom. Ko su oni koji će u budućnosti da dobijaju kredite za proizvodnju i da vrše plasman svojih proizvoda? Takođe oni koji su bliski sadašnjim strukturama vlasti.
Da vi ubedite sada srpske seljake da će oni, a taj prelazak iz tog društvenog modela privređivanja, kroz ugašeno zadrugarstvo, do ukrupnjavanja privatnih poseda kod proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, jeste jedan proces koji traje i koji je na štetu poljoprivrednika, ali da ih ubedite, da li su u pitanju oni koji proizvode žito, voće, povrće.
Da će ova agencija da im omogući siguran plasman i da će unapred znati za godinu dana, kroz dobru cenu i kroz plasman na neko tržište da će da prihoduju i da ne rade za džabe, niko neće da vam poveruje. To zbog toga što ste sve to obećavali prošle godine.
Pre neki dan se pojavi jedan od najvećih proizvođača malina, čovek kaže da ima tri hektara poseda, vredno je radio, a to je poljoprivredni proizvod koji ima i te kako prođu na zapadnom tržištu i gde god je želeo da ga plasira to je i mogao, ali je rekao da ove godine ne može samo da isplati 1000 nadnica koliko ljudima treba da oberu te maline, koliko je uložio, gde će da se nađe sa tri hektara, sa toliko uloženog kapitala, a nije ni na pozitivnoj nuli.
Mogu da vas podsetim na period tog leta i jeseni uoči pada dosovskog režima, a to će i vas da zadesi, kada je sa skupštinske govornice Čedomir Jovanović rekao da je bolji krompir koji je uvezen iz Holandije, nego onaj iz Prilika kod Ivanjice. Iste greške ponavljate.
Beskrupulozan je Vlahović kada izađe i ovde drži pridike, zato što je on to započeo, Demokratska stranka sa njim, on kao ministar i bivši premijeri iz redova Demokratske stranke. Na isti način se ponašate i zato ćete na isti način i da dobijete odgovor od građana. To će biti mnogo pre nego što je Dinkić zamislio i tako se izjašnjavao pred nekim stranim novinarima – u redu je, stabilno je, premošćavamo nekako, misli paket po paket zakona a vreme prolazi.
Ne mogu ni seljaci, ni radnici, ni penzioneri, ni nezaposleni, nemaju oni više šta da čekaju. Ista priča, iste laži, iste obmane, a ovo je juli mesec 2005. godine, zapamtite, narod nema više vremena ni za obmane, ni za prevare, niti da čeka da će od danas do sutra da mu bude bolje. Ništa se suštinski nije promenilo. Ista politika se vodi.
Ne mogu da razumem poslanike iz vladajućih struktura da na bilo koji način osporavaju argumente koje iznosi SRS, jer je očigledno da je sve što govorimo istina. Oni su navodno uvređeni zbog toga što govorimo na taj način, ali isključivo argumentovano kritikujemo i ovaj zakon i takvu politiku koju vodi Vlada, naročito u odnosu na srpskog seljaka.
Oni su to isto pričali, ali iz neke kvaziopozicije, oponirajući Živkoviću i pre toga Đinđiću i celoj Demokratskoj stranci. Gde je tu princip? Da li se zalažete za iste pomake? Ne govorim o onima koji tada nisu bili u parlamentu, jednokratno su ovde bili, prošli i više neće da se pojave, nego o vama koji ste deo i suštinski podržavate sve ono što se radi, a vidite da ne ide u koriste ni seljaka, ni srpske poljoprivrede i uopšte onih koji nešto rade i privređuju u ovoj zemlji.

Hvala, da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Boban Vojinović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Boban Vojinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman da se član 10. Predloga zakona o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije briše.
Vi, gospodo iz vlasti, ovako svaki dan formirate nove agencije, neka nova udruženja, svaki dan nikne nova nevladina organizacija, a ni vi sami ne znate svrhu njihovog postojanja, sem da će tamo da se zapošljavaju određeni ljudi, sa određenim preporukama, koji će da imaju velike plate, nezarađene, plate koje su otete od građana Srbije.
Ne biste smeli više sve to da stavljate na teret siromašnih građana Srbije, jer ljudi u Srbiji više nisu u mogućnosti da izdržavaju svoje porodice, a kamoli ovakve vaše porodične i partijske agencije koje ama baš ničemu u Srbiji ne služe.
Danas u Srbiji ima deset puta više raznoraznih agencija i nevladinih organizacija nego što ima fabrika koje rade i gde radnici primaju plate. Možda vama koji ste na vlasti to ništa i ne znači, ali iz meseca u mesec situacija u Srbiji je sve teža, sve je više siromašnih i sve je više ljudi koji ostaju bez posla. Dok vi ovde formirate agencije srpska privreda se gasi zbog ovakvog odnosa i ove i prethodne vlade prema našoj privredi.
Danas se u 70% porodica u Srbiji sa jednom ili dve penzije, sa jednom najnižom platom ili penzijom izdržava po četiri, pet, šest ili više članova porodice, jer mladi ljudi nemaju gde da se zaposle i padaju na teret roditelja koji ne znaju da li ujutru mogu da kupe litar mleka ili moraju da plate porez, da bi vaši zaposleni u agencijama primali plate.
Ne znam čime će ova agencija da se bavi, kada na prste jedne ruke možemo da nabrojimo firme koje izvoze robu van granica naše zemlje. Ne znam šta će da rade zaposleni u tim agencijama kada imamo ovakvu ekonomsku i privrednu situaciju u Srbiji. Kako ste krenuli, vi ćete svakoj firmi koja izvozi sigurno uskoro da naložite da ima svoju agenciju, ali tu vam neće trebati puno, jer malo ih je u Srbiji koji danas izvoze van granica.
Cenjene kolege poslanici, ovaj član 10, kao i većina članova ovog zakona, nema ama baš nikakvog smisla i predlažem vam da prihvatite amandmane poslanika Srpske radikalne stranke.

Hvala, za reč se javio narodni poslanik Momir Marković.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Vojinović je, u ime SRS, podneo amandman da se član 10. briše.
Obrazloženje Vlade zašto se ne prihvata amandman, kaže: ″Amandman se ne prihvata s obzirom da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana.″ Obrazloženje koje je gospodin Vojinović dao u ime poslaničkog kluba SRS glasi: "Da bi se podsticao i unapređivao izvoz i razvoj ekonomskih odnosa Republike Srbije sa inostranstvom potrebno je da Vlada Republike Srbije stvori uslove za oživljavanje privrede".
Od jutros, od 10,00 časova, otkako smo počeli raspravu o amandmanima na ovaj zakon, govorimo da je suština u tome da vi šiljite ražanj, a zec u šumi. Hoćete da izvozite, a nema nijedne fabrike koja je spremna da napravi taj proizvod i da izveze. Hvalite se na sva usta da smo postali jedna od najpovlašćenijih nacija, vezano za trgovinu, u Americi. Istovremeno, bukvalno sve fabrike koje su mogle bilo šta da proizvedu se zatvaraju jedna za drugom. Ono što još nije zatvoreno, oni koji su hteli da skidaju lance i katance kupili su neke fabrike i lupili nove lance i katance.
S druge strane, američko tržište je izbirljivo; mogla je Amerika da kaže – e, jedino što vi ne proizvedete a da odgovara našim standardima mi ćemo da uvozimo iz ostalih zemalja. Dame i gospodo narodni poslanici, standardi robe koju Amerika uvozi su toliko visoki da vi osim te maline koju kupujete od seljaka po 30 dinara, kupine koju kupujete po 10-15 dinara, višnje koju kupujete po 14 dinara bukvalno ništa drugo ne možete da izvezete.
Tržište kome odgovara naša roba, kvalitet, standardi, proizvodi koji se ovde eventualno mogu proizvesti po određenim standardima, jedino tržište za tu robu je Rusija i istočne zemlje. Neka pametnija vlada, pre one vaše, dakle od buldožer revolucije od 2000. godine, pre 2000. godine je sklopila aranžmane za sve što smo mogli da proizvedemo da se izveze na istočno tržište i u Rusiju. Sklopljeni su takvi aranžmani da bi bukvalno naša roba kada bi se pojavila na tom tržištu, kad bismo mogli da proizvedemo, a ne proizvodimo jer ste fabrike zatvorili, 20% u startu na ruskom tržištu bila jevtinija od svih konkurentskih roba i eto prođe.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji ste još malo vladajuća koalicija, nadam se do jeseni, eventualno do pozne jeseni, iskoristite priliku, otvorite bar jednu fabriku, zaposlite bar nekoliko desetina radnika u proizvodnji, proizvedite bar nešto. Inače, to što se smejete, jeste, vi ste listopadna vlada, čim prva slana padne vas neće biti na političkoj sceni.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, neverovatno je i neshvatljivo da se narodni poslanici, umesto da aktivno i ozbiljno učestvuju u radu, smeju na zaista ozbiljne primedbe poslanika SRS, odnosno da se smeju građanima Srbije u lice. Ali, građani Srbije prate naš rad. Naravno, vide šta se sve ovde dešava.
U glavi IV Predloga zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije sadržani su članovi 7, 8, 9. i 10.
Šta je karakteristično za sve ove članove? Govori se, zapravo, o sredstvima za osnivanje i za rad ove agencije. Ali, interesantno je da su ovi članovi međusobno u koliziji, kao da nisu pisani u istom ministarstvu ili u istoj vladi.
U članu 10. predviđeno je da se rezerve sigurnosti za poslove osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika, kao i za poslove osiguranja izvoza od komercijalnih rizika, formiraju od premija osiguranja, regresa po isplaćenim naknadama šteta i iz dela dobiti koju Agencija ostvaruje poslovanjem iz oblasti osiguranja. Rezerve sigurnosti se koriste za izmirenje obaveza prema osiguranicima i za pokriće gubitaka iz poslova osiguranja od nekomercijalnih i komercijalnih rizika.
Na kraju se kaže – početna sredstva za formiranje rezervi sigurnosti agencije za poslove osiguranja od nekomercijalnih i komercijalnih rizika obezbeđuju se od osnivačkog kapitala. Još nismo ustanovili šta se podrazumeva pod tim osnivačkim kapitalom. Da li je to onih 25 miliona evra koje treba da da narod Srbije, građani Srbije? Da li su to namenski krediti?
Zamislite tragedije – namenski krediti međunarodnih finansijskih organizacija za jednu agenciju koja niti će imati šta da radi, niti ima potrebe da postoji, niti da se formira. Da li su to donacije domaćih i stranih pravnih ili fizičkih lica? O ovome je već govoreno i to je zaista neverovatno da se i ovo predviđa kao jedan od vidova obezbeđenja sredstava za rad Agencije.
Naravno, kolega koji je podneo amandman iz poslaničke grupe Demokratske stranke je govorio očigledno iz iskustva. Zna čovek šta znači i kako moraju da se plaćaju donacije domaćih i stranih pravnih ili fizičkih lica. Zna dobro koliko košta jedan dinar koji se na ovaj način dobije.
Naravno, nismo ni mi zaboravili aktivno učešće u radu određenih agencija gospode Janjuševića i Kolesara. To je nešto što je obeležilo onu prethodnu vladu, a vi, gospodo, stvarate uslove za nove Janjuševiće i za nove Kolesare koji će obeležiti svojim aferama rad ove sadašnje vlade.
Ali, čini se da će u ovoj agenciji ipak najaktivniji biti članovi Vlade Dinkić i Labus, a Dinkić pogotovo ima značajnog iskustva u ovim procentima sa Nacionalnom štedionicom, s tim koliko je na taj način uzeto državnog kapitala. To je predviđeno u članu 9. ovog poglavlja IV Predloga zakona.
Dakle, ništa neće ostati nedirnuto, neopljačkano, građani Srbije znaju da privreda ne funkcioniše, da ništa ne radi, svi znaju da je smešno ovo što se priča, da se formira Agencija, da se planira nekakav izvoz, da Amerikanci obećavaju da možemo da izvozimo, samo još niko nije izašao da kaže šta ćemo da izvozimo, šta će da radi ova agencija. Ali, bitno je da će za nju biti obezbeđena sredstva.
Dakle, početna sredstva za formiranje rezervi sigurnosti Agencije za poslove osiguranja od nekomercijalnih i komercijalnih rizika obezbeđivaće se iz osnivačkog kapitala i, pošto nema nikakvog objašnjenja, po onome kako može da se protumači Predlog ovog zakona to znači da će ta sredstva da se obezbeđuju iz džepova građana Srbije.
U članu 4. je napisano i predviđeno koji su to nekomercijalni rizici iz ovog prethodnog stava, pa između ostalog: zaplena, oštećenje, zabrana raspolaganja ili uništenje robe; zabrana uvoza robe ili usluga od države ili državne organizacije kao kupca ili korisnika usluga; elementarne nepogode.
I, onda, pod nekomercijalnim rizicima smatraju se događaji usled kojih je nastala šteta domaćim licima u vezi sa imovinom investiranom u sopstveno privredno društvo, mešovito privredno društvo ili poslove jedinice u inostranstvu, i to: nacionalizacija, eksproprijacija ili druge mere države koje se mogu izjednačiti sa nacionalizacijom ili eksproprijacijom.
Ne znam da li ste ozbiljno čitali ili razmišljali o ovome šta je ovde napisano, šta se u stvari krije, kako se na mala vrata obezbeđuju sredstva za neke buduće denacionalizacije, da se građani ne dosete na koji način im se zavlači ruka u džep, ali za šta god da ste to naumili, za šta god da ste namenili 25 miliona evra, to je nešto što ne može da se sakrije, to je nešto što građani moraju da zapamte, moraju da shvate, i hoće, da ova vlada nije u stanju da obezbedi ni jedan jedini dinar, da zaradi ni jedan jedini evro, da sve što eventualno pokušava da uradi jeste tako što će to nešto da finansira iz džepova građana.
Najgore u svemu tome je da narodni poslanici koje su građani birali upravo za takve zakone glasaju. Vlada može sebi da dozvoli luksuz da kroz ovakav ili onakav namet zavuče ruku građanima u džep. Naravno, građani imaju svoje mišljenje o toj i takvoj vladi, ali narodni poslanici, oni koje je narod birao da rade ovo što rade, nemaju moralnog prava da u ovakvoj ekonomskoj situaciji, u ovakvoj socijalnoj bedi u kojoj se nalaze građani Srbije još dodatno građane oštete za 25 miliona evra.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Milivoje Vuković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milivoje Vuković.