Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo poslanik Momir Marković. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za razvoj i ekonomske sa inostranstvom predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Predrag Bubalo, ministar privrede, želi završnu reč? Izvolite, gospodine ministre.

Poštovane dame i gospodo, poštovani poslanici, izgleda da će mnogi imati problema sa ovim zakonom u drugim državama, pošto su izrazili želju da se zbog njegovog kvaliteta ista rešenja prenesu i kod njih, tako da ćemo verovatno mi neki novi doneti, a ovima ćemo dati taj pogrešni.
Isto tako, danas smo za govornicom čuli veliki broj i komplimenata i pokuda – komplimenata zato što su hvaljena osnovna rešenja u Zakonu, koja su doneta svega pre par meseci i to od istih autora, i sada pokuda, po volji amandmana koje su opet predložili isti autori.
Dakle, osnovna ideja za izmene je bila, kao što sam rekao još na početku i prilikom ove rasprave u načelu, usklađivanje sa Zakonom o privrednim društvima, koji je donet kasnije u odnosu na ovaj predmetni zakon i to je uslovljavalo potrebu izmena, kao i činjenica vezana za pomeranje registracije odnosno prenosa u jedinstveni Registar preduzetnika.
Inače, što se tiče agencije i primene zakona, tačno kako je i planirano, punom parom se ovaj zakon primenjuje. Mislim da je potrebno da poslanici imaju i najsvežiju informaciju od prošle nedelje.
Ona glasi ovako: 68.000 preduzeća je podnelo zahtev za usklađivanje sa novim zakonom, odnosno prenos upisa u jedinstveni Registar, što je otprilike ravno broju koji je inače u poslednjih nekoliko godina i podnosio završni račun, što dokazuje da je čišćenje onih neaktivnih preduzeća izvršeno ranije, a da su danas aktivna preduzeća podnela zahtev za preregistraciju. Da ne bi bilo zabune zbog javnosti, jer većina diskusija je i bila zbog javnosti - svo prevođenje u novi registar je besplatno, znači 68.000 zahteva se obrađuje besplatno.
Što se tiče novoregistrovanih preduzeća, na njih se odnose tarife. Te tarife su stavljene kao maksimalna granica, da ne bismo stalno morali da menjamo zakon. Inače, one se sada ne povećavaju. Novih preduzeća, registrovanih do prošle nedelje, a to je otprilike prva polovina godine ima 5.480. Znači, sve ove brojke koje iznosim su proverljive, stojim iza njih i očekujemo da će ove godine biti postignut rekord u broju novoosnovanih preduzeća. Do sada je to bilo 7.000 na godišnjem nivou, a sada u prvoj polovini godine imamo 5.480.
To je dokaz i doprinos koji je dat vezano za Zakon o privrednim društvima za smanjenje osnivačkog uloga, kao i pojednostavljenje same procedure u registraciji privrednih subjekata. Otuda zaista možemo da vidimo jedan značajan napredak.
Naravno, ništa nije idealno, pa ni jedan zakon, a ne mislim da su idealni ni oni koje radim sa ekipom. Bio sam čak i poznat po tome da sam prihvatao dosta amandmana i opozicije. I opozicija daje svoj konstruktivni doprinos. Sa ovim "briše se" to nisam doživeo i meni je žao što se ne radi sistematičnije i bolje na usklađivanju, odnosno poboljšanju kvaliteta zakona, jer jednostavno na ono – predlog da se briše, teško je dati bilo koji komentar. Zahvaljujem.

Hvala, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 43. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM INFORMISANjU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Svetlana Stojanović, Vukosav Tomašević i Miroslav Janković, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Zoran Krasić, Nemanja Šarović, Milan Stanimirović, Hranislav Perić i Jovan Todorović.
Primili ste obaveštenje narodnog poslanika Hranislava Perića da povlači amandman na član 1. kojim je predložio izmenu u novom članu 14đ.
Primili ste izveštaje Odbora za kulturu i informisanje i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Na osnovu člana 146. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je odbacio amandman narodnog poslanika Vjerice Radete na član 1. tako da taj amandman, saglasno članu 146. stav 3. Poslovnika, ne može biti predmet rasprave i o njemu se ne glasa.
Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, narodni poslanici Svetlana Stojanović, Vukosav Tomašević i Miroslav Janković povukli su amandmane koje su zajedno podneli na članove 1. i 3, kao i amandman kojim su predložili dodavanje novog člana.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stanimirović.
Vlada je prihvatila amandman, Odbor za kulturu i informisanje nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Reklamiram član 146. stav 2. Poslovnika, a odnosi se na rad Zakonodavnog odbora. U Poslovniku stoji da će Zakonodavni odbor neblagovremene, nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj.
Drage moje kolege, sada ćete da čujete kako je glasio moj amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, pa da vidimo, nema ovde predsednika Zakonodavnog odbora, za koga je to uvredljiva sadržina. Amandmanom tražim da se u članu 1, novi član 14a, posle stava 2. doda novi stav koji glasi: "U evidenciju javnih glasila neće se upisati javno glasilo koje prenosi notorne laži patološkog lažova Nataše Kandić". U obrazloženju ovog amandmana napisala sam da patološke laži Nataše Kandić štete ugledu i pravnom poretku Srbije i moraju biti sankcionisane.
Zakonodavni odbor, predsednik Zakonodavnog odbora je stao na stanovište da je ovaj amandman svojom sadržinom za nekoga uvredljiv. Zakonodavni odbor je očigledno stao u zaštitu Nataše Kandić, što je strašno, zaista strašno, jer Nataša Kandić je notorni lažov, podržana od strane nekih medija, a pogotovo "B92" i Verana Matića. SRS je podnela krivične prijave, odnosno gospodin Tomislav Nikolić, i protiv Nataše Kandić, i protiv Verana Matića, i Nataša Kandić će da ide u zatvor, naravno, i Veran Matić sa njom, samo neće biti u istoj ćeliji, pretpostavljam. Neshvatljivo i neprihvatljivo je da se ovakvim odnosom prema ovom amandmanu u stvari htelo da se ovde ne govori o toj temi i rekla bih da je to suština, i to je nešto što obeshrabruje i što nije dobro od strane skupštinske većine.
Naravno, ovakav amandman ne može da bude sastavni deo zakona, ali može da bude principijelan stav, može da bude kada su u pitanju mediji poput "B 92", jer taj mediji jeste antisrpski, taj medij jeste plaćenički, taj medij ne zaslužuje da se zove medij, a kamoli da bude upisan u ovaj registar. Ne vidim šta je tu uvredljivo. To jesu činjenice i mi ćemo ovde da govorimo i o tim činjenicama i o drugim činjenicama.
Nataša Kandić svojim svakodnevnim izjavama, u stvari vrši verbalan ratni zločin, ako je to moguće, a naravno nije moguće verbalno izvršiti ratni zločin, ali najveći mogući zločin koji neko trenutno radi na potkopavanju Srbije, na potkopavanju našeg sistema, jeste to što radi Nataša Kandić. Zato će ona u zatvor, pa bez obzira da li vi o ovom amandmanu govorili ili ne govorili. Zato ćemo da iznosimo naš stav i o patološkom lažovu Nataši Kandić i o patološkom lažovu i prenosiocu tih laži Veranu Matiću, i o nazovimediju B 92, i dokle god ne budemo svi otvoreno na taj način govorili o činjenicama koje zaista jesu činjenice neće biti dobro.
Pokušao je taj B 92 i mnogi drugi da zataškaju zločine nad srpskim narodom, da u prvi plan stavljaju zločine iz Srebrenice, ali smo zato mi srpski radikali napravili onaj film, koji je videla cela Srbija i cela Evropa, i pokazali da ima načina da se izborimo i sa B92 i sa ostalim medijima koji pokušavaju da deluju antisrpski. Za razliku od toga, mi srpski radikali delujemo pre svega u interesu Srbije i srpskih nacionalnih interesa, i zbog toga mislimo da Nataši Kandić zaslužuje svaku osudu, čak i takvu da se o njoj i ne piše i ne govori u medijima.

Jasno je, Zakonodavni odbor smatra da neki treba da idu u zatvor po zakonu.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Kako znate šta smatra Zakonodavni odbor?)
Budite ljubazni, obrazloženje je dato. Hvala vam.
Na član 1. amandman je podneo Milan Stanimirović. Vlada je prihvatila amandman, Odbor za kulturu i informisanje nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović. Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? Da. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine Markoviću, vi niste portparol Miloša Aligrudića, on je u Briselu, nije na sednici Skupštine, jer ima niz sastanaka već unazad sedam dana. Nešto mu se mnogo osladilo. Malo pomalo pa otputuje negde, i zaista ne razumem kako vi možete u ime Zakonodavnog odbora da govorite i da pričate.
(Predsednik: Izvinjavam se.)
Nemojte da me prekidate. Budite malo strpljivi, dobila sam vreme da razgovaram o amandmanu, a vi kasnije, nemojte sa mnom ko komšinica preko plota, nego lepo kad završim vi se prijavite za reč, pa dođite za govornicu, pa tražite repliku, pa gospodin Zankov da predsedava, pa izađite, naučite se redu jedanput.

Gospođice Jovanović, radimo po Poslovniku. Niko nema pravo da prekida govornika, sem predsednika Skupštine. Prekinuo sam vam se da vam se izvinim, vama i poslanicima, što sam izgovorio u ime Zakonodavnog odbora i da bih vam omogućio da imate puno vreme o amandmanu. Budite ljubazni, izvolite povodom  amandmana.

Hoću o amandmanu, ali koncentrišite se malo, nije lapsus u pitanju, nego pošto sam morala da reagujem na to što ste rekli gospođi Radeti i pokušavate da se povadite iz te situacije, ali dobro.
Što se tiče amandmana koji sam podnela na predlog izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, nije u pitanju samo principijelni stav SRS da poslove, kao što je evidencija i obrazac za upis u registar javnih glasila ne treba da radi ministar, već ministarstvo. I ako neko od vas ovde, ima nas koji smo dobri poznavaoci svih kretanja i saziva skupština, i vlada i ministarstava, ali ne može ni gospodin Kojadinović sigurno da se seti ko je bio ministar za informisanje, recimo 1991. godine.
Mislim da u tom prvom višestranačkom sazivu takvo ministarstvo nije ni postojalo. Posle toga je bila gospođa Milentijević, i tako redom do Tijanića, i onda do najboljeg ministra kojeg je Srbija imala u višestranačju koje je obnovljeno u Srbiji, a to je Aleksandar Vučić. Nemoguće je da se takva ovlašćenja bespotrebno daju ministru.
Mi smatramo, takvu sam intervenciju napravila u ime poslaničke grupe SRS da stoji da to radi ministarstvo. To je član 14v koji kaže – obrazac prijave za upis u evidenciju i bliži način vođenja evidencije, propisuje ministar nadležan za poslove javnog informisanja.
Ovde pre toga ovaj član definiše druge stvari koje se tiču redakcije, glavnog i odgovornog urednika, kao što su identitet osnivača javnog glasila i osnivački akt javnog glasila. Pro forme radi, neko može da donese lažni identitet, ali kada su u pitanju ovi antisrpski mediji, koji plasiraju takve izmišljotine i bljuvotine protiv najvećeg srpskog patriote i danas najpopularnijeg političara u Srbiji, ovde kod nas, gospodina Tomislava Nikolića, poput B92 i njima sličnih, teško je da utvrdite stvarni identitet, jer onda biste morali da krenete preko granice, pa da odete i do američke vlade i do Soroša, i da vidite koji su sve kanali kojima se ti mediji finansiraju.
Stožer okupljanja tih medija koji rade na razbijanju svega onoga što je okupljanje oko jedinstvenog, državnog i nacionalnog interesa je svakako "Soroš fondacija", a sve ostale donacije su poznate vama koji ste imali prilike, ne govorim personalno, naravno, nego vama koji ste predstavnici stranaka danas koje učestvuju u vlasti, a naročito onima iz prethodnog perioda, za vreme dosovske vladavine, koji su u džakovima i na svoje račune u Segedinu, i ko zna gde po Mađarskoj i po belom svetu, trpali pare, navodno radeći na demokratizaciji Srbije.
U ono strašno vreme kada je bilo preko 300 elektronskih medija, što televizijskih, što radio stanica na kojima je nesmetano mogao svako da govori šta je želeo protiv tada aktuelnog ministra informisanja, gospodina Vučića, a to su uglavnom bili napadi neutemeljeni i bez argumenata, kao što su ove bezočne laži, plasirane putem B92, koje produkuje protiv srpskog naroda i takvih srpskih patriota kao što je gospodin Tomislav Nikolić, ona nesrećnica i narkomanka Nataša Kandić.
Što se tiče upisa u registar i činjenice da time treba da se bavi ministarstvo, gospodine Kojadinoviću, vi kao jedan od ljudi koji je uključen u višestranačje Srbije od 1990. godine pa naovamo, pored toga što ne možete da se setite, jer ko bi to sve pamtio, dakle, ko je bio ministar za informisanje 1991. godine, znate da su tada pokrenuta određena javna glasila, ona koja su radila i danas rade u interesu države i naroda, sa intencijom da građanima prenose istinu, činjenice i da obelodane svaki lopovluk, svaki kriminal, ne samo da opstaju na srpskom tržištu, kada su u pitanju štampani mediji, pre svega, već svakog dana, zbog povećanog tiraža, zbog kvaliteta članaka i pre svega zbog istine koju plasiraju, mogu da opstanu na tržištu.
Nažalost, takvih štampanih medija u Srbiji je veoma malo i primer, u tom smislu štampanih medija je svakako novina "Velika Srbija". "Velika Srbija", koju izdaje SRS i čiji je osnivač i izdavač prof. dr Vojislav Šešelj, upisana je u Registar javnih glasila Ministarstva za informacije pod brojem 1104 još 5. juna 1991. godine.
Prošlo je 15 godina, a ova novina čiji je, ne spletom okolnosti, već namerno izdavač danas posle toliko godina i višestranačja u Srbiji, najpopularnija i najveća politička stranka, a to je SRS, i čiji je osnivač prof. dr Vojislav Šešelj, jedina je u pravom smislu reči, zbog načina na koji prikuplja informacije i rada, i glavnog i odgovornog urednika, i ljudi u redakciji, spremna da javnosti saopšti istinu i da kaže argumentovano, jer nikada niko nije mogao da ospori nigde navode koje mi iznosimo, ko je lopov, a ko je u sprezi sa kriminalcima, sa mafijom.
A ovaj broj koji držim u ruci je broj koji govori o zločinima nad srpskim narodom, a koji smo štampali u većem tiražu, izuzetno prihvaćen od strane čitalačke publike, zbog toga što je gospodin Tomislav Nikolić u intervjuu koji je dao listu "Velika Srbija" jasno i glasno rekao da je u napad na njega, preko ove nesrećnice i narkomanke Nataše Kandić, uključena i DS odnosno Boris Tadić. Onaj koji je predsednik samo svoje stranke, a nije predsednik Republike, onaj koji je u ime svoje DS, jer to nikako nije mogao da uradi u ime građana Srbije, otišao pre nekoliko dana u Srebrenicu, a nije otišao kada je bilo potrebno da oda poštu i u Skelane, Bratunac, postradalom srpskom narodu koji je na najzločinačkiji način stradao u Republici Srpskoj.
Što se tiče krivične prijave koju je spominjala gospođa Radeta, zaista, ona kao pravnik i kao poslanik imala je apsolutno pravo kada je reagovala i rekla da je pravno moguć amandman koji je podnela sa onakvim obrazloženjem. Celokupna krivična prijava, a to je članak pod nazivom "Tužbom protiv laži", sadržana je u ovom broju.
Mi očekujemo da će jednu lepu i dugu, odnosno dugogodišnju zatvorsku kaznu Nataša Kandić, Veran Matić i cela ta antisrpska bratija da zasluže, zbog toga što bi tužilac morao da reaguje na ove nepobitne činjenice i zbog toga što ne samo da su to naslovi u "Velikoj Srbiji", već takođe u jednom glasilu koje je uredno prijavljeno, a zove se "Srpski nacional", danas se u trećem delu govori o prljavom poslu Nataše Kandić. Nisu samo u pitanju srpski izvori, i ono što znam ja i što zna najveći broj građana Srbije, srpskih patriota koji se gnušaju nad postojanjem mogućnosti da neko ovakav, koji je samo poreklom Srbin, kao ona – mrzi svoj narod i svoju državu, jer može da izgovara takve gadosti.
Reći ću vam da u tom trećem delu, koji se tiče dobro plaćenog posla od strane Soroša i stranih agentura za džep Nataše Kandić, "Srpski nacional" između ostalog kaže – da je na osnovu naklapanja, bezočnih laži i izmišljotina, kao u slučaju gospodina Tomislava Nikolića i u slučaju jedne časne Srpkinje, sudije, pravnika iz Pećkog okruga, gospođe Danice Marinković, koja je bila istražni sudija na Kosovu i Metohiji, ona takođe obmanula, ne samo srpsku javnost, već pokušala da napakuje toj ženi koja je svedočila u procesu protiv Slobodana Miloševića, kao svedok odbrane, kaznu i da pokuša da je monstruoznim lažima smesti u Haški kazamat. Naime, pošto u okviru unakrsnog ispitivanja svedoka Danice Marinković, 6. aprila ove godine, koja se bavila slučajem Račak, Džefri Najs, jedan od ozloglašenih likova iz antisrpskog Haškog tribunala, nije uspeo da dokaže nikakve navode. A zamislite, navodi su bili da je ta, jedna žena sudija, koja je sada bez posla, bez krova nad glavom, koja je spletom okolnosti izvukla živu glavu i živi slučajno u Kragujevcu, zamislite da je ona naređivala srpskoj policiji da vrši zločine nad Albancima na Kosovu i Metohiji.
Dokle sa takvim bezočnim lažima i izmišljotinama i na šta se pozvao taj isti Džefri Najs kada je govorio o tome – na svedočenje i na pisma koje je dobio, zamislite od koga – od Nataše Kandić.
Sutra pokazivanjem prsta na bilo koga od građana Srbije na isti način mogu nesmetano, preko takvih monstruoznih medija kao što su B92 i drugi, da se blate ljudi, da se na takav način poigrava neko sa njihovim osećanjima, njihovim moralom, njihovim ugledom, članova njihovih porodica i tome zaista jednom mora da se stane na put. To nije slobodno informisanje i to nisu slobodni mediji. To je najprljaviji medijski rat koji pojedinci sebi daju za pravo da vode protiv određenih ljudi, a u pitanju su ljudi koji su dali nesebičan doprinos za ovaj narod i za ovu državu.
U časopisu "Velika Srbija" u kome smo, zbog cele te medijske halabuke i harange, pre svega usmerene na gospodina Tomislava Nikolića, od strane B92 i Nataše Kandić, želeli i to nam je bila namera da istinu predočimo u sklopu svih događaja i stradanja Srba u Srebrenici i okolini, mi smo štampali ovaj broj želeći da kažemo da su srpski radikali, na osnovu činjenica i na osnovu istrajnog rada i analize svega što se događalo, objavili ove članke koji govore o tome da su brutalni zločini nad Srbima načinjeni u Srebrenici, da su muslimani žrtvovali Srebrenicu, da satanizacija srpskog naroda i države mora da prestane, da je skandalozno svako etiketiranje bez dokaza.
Da su mnoga druga zverstva, ne samo u Republici Srpskoj već i u Republici Srpskoj Krajini od strane zlikovaca počinjena nad srpskim narodom, pa i takva, i nažalost to smo morali da ilustrujemo, da su u Hrvatskoj nad Srbima takva zverstva vršena da su se lešinari hranili živim Srbima. Monstruozni zločini napravljeni su samo zbog toga što su Srbi, i nad starcima, nad ženama i nad decom. A ovde je fotografija gde je naslikana jedna starija Srpkinja sa lobanjom svog zverski ubijenog i mučenog sina.
Mi smo to objavili zbog toga i podelili i vama narodnim poslanicima, da bismo pokazali da jedino kroz ovakve primere, i kroz korpus delikte i kroz istinu možemo da se borimo protiv prljavog medijskog rata i protiv laži i obmana kakve su plasirali ovo dvoje budućih dugogodišnjih zatvorenika, Nataša Kandić, opet kažem onaj ološ i narkomanka, i Veran Matić i B92.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vukosav Tomašević.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u prethodnom izlaganju gospođice Jovanović potkrale su se dve nenamerne greške, dva propusta, ali hteo bih da to otklonim, čisto zbog ljudi koji gledaju ovaj prenos, pa ne znaju sve o detaljima kao mi ovde.
Najmanje dva puta koleginica Jovanović je, braneći amandman, upotrebila reč "registar", misleći na registar javnih glasila. Tog pojma u ovom zakonu nema. Radi se o evidenciji. Mislim da svi znaju razliku između registra i evidencije u pravnom i u svakom drugom smislu.
Druga stvar, rekli ste, koleginice, da Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS, nije ovih dana u Skupštini, da je u Briselu, i to je tačno. Miloš Aligrudić nije privatno u Briselu i nije neopravdano odsutan. Miloš Aligrudić je službeno u Briselu, kao predstavnik ove skupštine, kao predsednik odbora i poslala ga je Skupština.
U poseti je nadležnim evropskim institucijama, kao što to, gospodo radikali, čine i vaše kolege, i neki od vas. Dakle, i vi putujete u ime ove skupštine i ove države i onda da se zna da je to službena poseta. Ovde danima npr. nema gospodina Mirčića, koji je predsednik takođe važnog odbora u Skupštini, ali ga niko od nas ne proziva za to. Verujem da on negde vredno radi svoj posao.
Osim toga, gospodin Aligrudić, kao predsednik Zakonodavnog odbora, pre nego što je otišao završio je kompletan posao Zakonodavnog odbora za ovu sednicu. Dakle, nije ostavio nijedno nerešeno pitanje. Zakonodavni odbor je završio svoj posao, dostavio svima nama izveštaje o svim zakonima, u načelu i po svim amandmanima, i onda je otišao da predstavlja državu. Molim vas, kada govorite o njemu onda govorite to ovako da gledaoci znaju, nemojte kupiti neke jeftine političke poene, nemojte tu vrstu demagogije prodavati da ne gubimo vreme i da se ne prozivamo oko toga. Kažimo ljudima ono što zaista jeste.