Dame i gospodo narodni poslanici, posle ekspozea ministra finansija od dva sata i nešto i posle ove, rekla bih, replike, odnosno mini ekspozea bivšeg ministra, stvarno neću oduzimati toliko vremena, neću se baviti opštom ekonomskom politikom, nego današnjom temom, a to je rebalans budžeta za 2005. godinu.
Kada smo raspravljali o budžetu za 2005. godinu, govorili smo o Memorandumu o budžetu o ekonomskoj i fiskalnoj politici za ovu godinu, sa projekcijama za 2006. i 2007. godinu i time je u stvari određen pravac kojim bi Srbija trebalo da se kreće na ekonomskom planu u narednim godinama.
Ekonomska politika za 2005. godinu bazira se na pet tačaka, a to su nastavak restriktivne monetarne politike, čvrsto budžetsko ograničenje u fiskalnoj politici, politika plata u javnom sektoru, restrukturiranje privrede i ubrzana privatizacija. Svi podaci za ovih prvih šest meseci ove godine govore da se po svih pet tačaka zacrtane ekonomske politike ostvaruju pozitivni rezultati. Tu se, pre svega, misli na ubrzanu privatizaciju jer su prihodi od privatizacije za ovu godinu pet i po puta veći u odnosu na isti period prošle godine i iznose 27 milijardi dinara.
Što se tiče politike plata ona je ograničena, rast mase plata u javnom sektoru ograničen je na 7% i Vlada se vrlo jasno i čvrsto opredelila da proboja u ovom sektoru ne može biti u ovoj godini. Planom budžeta za 2005. godinu podsetiću da su ukupni prihodi bili utvrđeni na nivou od 396 milijardi dinara, a rashodi na nivou od 416,6 milijardi dinara, te je bio utvrđen deficit od 20,5 milijardi dinara, što je tada predstavljalo 1,4% društvenog bruto proizvoda.
Međutim, imajući u vidu da je od 1. januara ove godine uveden PDV i da su prihodi po osnovu PDV-a veći od onih projektovanih u budžetu za 2005. godinu, a u cilju smanjenja javne potrošnje i spoljnotrgovinskog deficita, mi danas raspravljamo o rebalansu budžeta, jer su se stekli uslovi za dodatno fiskalno prilagođavanje.
Dakle, po ovom predlogu koji je Vlada Republike Srbije uputila Narodnoj skupštini na razmatranje prihodi se sa 396 koriguju na 433 milijarde, odnosno za 37 milijardi dinara su veći od planiranih, a rashodi se sa 416,6 koriguju na 401 milijardu dinara tj. smanjuju se za 15,1 milijardu.
Budžetski suficit, znači razlika između prihoda i rashoda, iznosi 32 milijarde dinara i planom rebalansa predviđeno je da se ovaj iznos potroši na sledeći način: 5,5 milijardi dinara ide za osnivački kapital i sredstva za kreditiranje prioritetnih potreba, kao što su Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, zatim subvencioniranje stambenih kredita, mikrokrediti za nezaposlene, za Garancijski fond, fond za podsticanje razvoja u Kragujevcu, Boru i Vranju i za slične programe, a 23,5 milijardi će se potrošiti na otplatu glavnica javnog duga, pri čemu je glavnica spoljnjeg duga 1,5 milijardi dinara, a ostatak je unutrašnji dug tj. isplata stare devizne štednje od 31. avgusta ove godine, isplata zajma za privredni preporod Srbije.
Znači, po novoj metodologiji budžetski deficit je 32 milijarde, što je faktički 3,2 milijarde po staroj metodologiji, jer se glavnica duga više ne tretira kao rashod, isto onako kao što se ni krediti ne tretiraju kao prihod u budžetu.
Nekoliko stvari je nesporno koje u stvari potvrđuju potrebu za suficitom. Ministar je naveo osam, kolega pre mene rekao da je ministar naveo bezbroj razloga, a ja ću navesti samo dva, mislim da su bitna. To je, pre svega, potreba za smanjenjem državnog duga. Pošto ne može da se utiče na privatni dug građana i preduzeća, koja se naravno zadužuju i koja će se i dalje zaduživati, jer preduzeća uzimaju kredite za razvoj, a građani uzimaju potrošačke i stambene kredite za rešavanje ili bar pokušaj rešavanja svojih egzistencijalnih potreba, da bi se održao balans mora da se smanji javni dug i da se dovede na nivo od oko 50% društvenog bruto proizvoda.
Kada smo pretprošle nedelje ovde raspravljali o Predlogu zakona o javnom dugu, podsetili smo se na to kada se, kako i koliko zemlja zaduživala tokom 70-tih i 80-tih godina prošlog veka, bez jasnih pravila i ograničenja, te nam je svima jasno da ćemo i ubuduće morati da otplaćujemo i glavnicu i kamate spoljnog duga, ali bitno je da konstatujemo da Srbija spada u red srednje zaduženih zemalja i da joj ne preti nikakva dužnička kriza, odnosno da je sposobna da uredno servisira spoljni dug prema utvrđenoj dinamici svake godine do 2010. godine.
Drugi razlog za suficit jeste smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. Podaci za prvih pet meseci su ohrabrujući, o tome je ministar više govorio, a ja ću samo reći da je izvoz veći za 52%, da je uvoz smanjen za 3,9% i da je za 27% manji deficit, koji je lane dostigao rekordnih 7,4 milijarde dolara. Ove godine je znatno veća pokrivenost uvoza izvozom.
Stručnjaci se slažu da je ova situacija posledica sprovedenih reformi i ubrzane privatizacije. Tamo gde je bilo i reforme i privatizacije ima i proizvodnje i izvoza. Takođe, povećanje izvoza i smanjenje uvoza je posledica uvođenja poreza na dodatu vrednost, kao i prvih efekata restrukturiranja preduzeća.
Podaci takođe kazuju da su prihodi od PDV-a za prvih šest meseci ove godine za 42% veći od prihoda od poreza na promet u isto vreme prošle godine.
U cilju smanjenja spoljnotrgovinskog deficita učinjene su tri bitne stvari. Podsetiću na ukidanje sankcija na izvoz šećera, zatim bilateralni sporazum sa Evropskom unijom o slobodnom izvozu tekstila koji je stupio na snagu 1. jula i na kraju dobijanje statusa najpovlašćenije nacije u trgovini sa SAD, što bi trebalo da omogući trostruko veći izvoz u SAD nego ranije.
U svakom slučaju, rekla bih da za rešavanje ove spoljnotrgovinske neravnoteže ne postoje laka i spasonosna rešenja, niti neka čarobna formula, jer je ova zemlja konstantno beležila visok spoljnotrgovinski deficit i naravno da se mora primeniti čitav niz teških mera da bi se on smanjio. Privredu nije lako restrukturirati, ali se na tome ozbiljno radi tek sa dolaskom ove vlade. Ne postoji čarobna formula, ona deluje samo u toku predizbornih kampanja, kada se uvećava sve i svašta, kada se javljaju razni spasitelji i mesije, nudeći uglavnom populistička i laka rešenja koja su neprimenjiva u praksi.
Rekla bih da je upravo ova vlada donela jednu od najvažnijih mera za podsticanje izvoza, a to je osnivanje Agencije za osiguranje i kreditiranje izvoznih poslova. Kao što smo prošle nedelje mogli da čujemo ovde u skupštinskoj raspravi, ova agencija će, osim osiguranja izvoznika, imati i kreditnu funkciju, koja će najvećim izvoznicima omogućiti kredite sa godišnjom kamatom od tri do četiri procenta.
Vlada je nedavno omogućila i uvoz opreme u vrednosti do dva miliona evra sa samo 1% carine, što će podići tehnološki nivo naše privrede i povećati konkurentnost našeg izvoza. O tome da je suficit priprema za smanjenje poreza na plate govorićemo kada to predizborno obećanje bude ispunjeno. Sada ću ga samo pomenuti.
Što se tiče stavki u budžetu koje se povećavaju, to su, najpre, transferi organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, pre svega, penzija, za koje se iz budžeta izdvaja dodatnih 10,5 milijardi dinara. Potom, 1,6 milijardi odlazi Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a 2,5 milijarde penzionom fondu zemljoradnika. Tranzicioni fond se takođe povećava za 1,1 milijardu dinara, te će iznositi 6,1 milijardu, zbog ubrzanog restrukturiranja privrede i po osnovu izmirenja obaveza iz socijalnih programa.
Podsetiću na to da je 30. juna bord direktora MMF-a dao pozitivnu ocenu petoj reviziji trogodišnjeg aranžmana, koji je omogućio da dobijemo još 183 miliona dolara kredita namenjenih jačanju deviznih rezervi i da trenutno devizne rezerve u NBS iznose oko pet milijardi dolara. Prilikom pozitivne ocene revizije, predstavnici MMF-a su dali pozitivnu ocenu kretanja na fiskalnom planu.
Iz svega ovoga možemo da zaključimo da je politika štednje, koja je bila i zacrtana u budžetu za ovu godinu, dala rezultate i da nema alternative ukoliko se želi održivi ekonomski razvoj. Znači, suficit sam po sebi sigurno da nije cilj ni ove vlade, ni Ministarstva finansija, već je cilj stvoriti održivi ekonomski razvoj u Srbiji. Izlišno je reći da će poslanička grupa G17 plus glasati za Predlog rebalansa i za izmenu Zakona o budžetskom sistemu.

Reč ima prof. dr Zoran Mašić, a neka se pripremi narodni poslanik Mika Vlaović.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih odmah na početku, kao predsednik Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine, da kažem da ovaj rebalans budžeta, pogotovo razdeo 10 koji se odnosi na oblast poljoprivrede, na Odboru za poljoprivredu nije podržan, što znači da smo ovakav predlog i ovakvu raspodelu rebalansa budžeta odbili. Svakako, glasanje je bilo: pet za, četiri protiv i jedan uzdržan. Pre svega, glasovima poslanika SRS i SPS ovaj predlog nije izglasan.
Mislim da će i poljoprivredni proizvođači, a i svi građani sa odobrenjem prihvatiti činjenicu da, pre svega, Odbor za poljoprivredu, a nadam se da ni narodni poslanici neće ovakvu projekciju rebalansa budžeta prihvatiti, jer ako ove godine, a čuli smo velike hvalospeve i čitav istorijat, koliko je u istoriji srpske države bilo pozitivnih budžetskih poslovanja, a koliko je bilo negativnih.
Danas, kad govorimo o rebalansu budžeta sa suficitom, sasvim je za očekivati od građana da i oni imaju nekakve koristi, a mislim da u ovoj državi najveću korist od rebalansa budžeta bi trebalo da imaju poljoprivredni proizvođači, jer su oni u proteklih 15 godina podneli najveći teret raspada države, svih ratova i svih drugih problema koji su bili prisutni u ovoj državi.
Međutim, iz ponuđenog rebalansa se može videti, ne da su Vlada i Ministarstvo finansija uvećali sredstva agrarnog budžeta, nego je blizu milijardu dinara taj agrarni budžet umanjen. Pre svega, umanjene su budžetske projekcije za unapređenje proizvodnje kvalitetnog mleka, pre svega, nabavke uređaja za prijem i rashlađivanje mleka, a pogotovu je nedopustivo da se ta pozicija po drugi put skida rebalansom. To je bilo i prošle godine. Imamo i ove godine situaciju gde su direktno oštećeni, pre svega, stočari i proizvođači mleka.
Isto tako, za mene je potpuno, a nadam se i za većinu vas prisutnih, neprihvatljivo da se umanjuje pozicija za nabavku opreme za navodnjavanje, kad imamo globalne procene klimatskih faktora, gde se govori da će iz godine u godinu biti sve viša globalna temperatura i da, faktički, uzgoj poljoprivrednog bilja neće biti moguć bez sistema za navodnjavanje.
Ne možemo reći da je ove godine bilo enormno mnogo kiše i da nam sad ne treba oprema za navodnjavanje, pa ćemo to umanjiti i ostaviti za neka druga vremena. Za mene, a nadam se i za većinu poslanika, obrazloženje koje je dato u razdelu 10, koje se odnosi na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, stoji, citiraću ovo što je napisano ovde: "Sredstva za rad ovog ministarstva povećana su u odnosu na prvobitno planirana, posebno u delu koji se odnosi na subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama. Ovim sredstvima obuhvaćeni su izdaci za subvencije proizvodnje, izvoza i inputa za poljoprivredu – koja se koriste za subvencije za mleko, odnosno za premiranje proizvodnje sirovog mleka, čime se podstiče ukupna proizvodnja govedarske i ovčarske proizvodnje, što ima neposrednog uticaja na razvoj i stabilnost cele poljoprivredne proizvodnje." "Takođe, u okviru ovih sredstava opredeljuju se subvencije za industrijsko bilje, koje će se koristiti za premije za proizvodnju suncokreta, soje, uljane tikve i duvana, ali i za premiranje proizvodnje duvana u listu". Dalje: "Subvencije za proizvodnju povrća omogućiće proizvodnju povrća daleko iznad do sada ostvarenog obima ove proizvodnje. Potrebno je osavremenjavanje opreme i tehnologije proizvodnje."
"U okviru sredstava za nabavku mašina i opreme, predlaže se povećanje iz razloga što se ova sredstva koriste za Registar poljoprivrednih gazdinstava, a u cilju nastavka izrade sveobuhvatnog registra (baze podataka) poljoprivrednih gazdinstava".
Ako smo pažljivo pogledali Predlog rebalansa budžeta u razdelu 10, ako smo pažljivo slušali šta je danas gospodin Dinkić, obrazlažući ovaj rebalans, rekao, onda ovo obrazloženje ne može da stoji. Ono ovo neistinito prikazuje, jer mnogo više se sredstava skida sa razdela 10, nego što se za njega uvećava. Koliko sam evidentirao, spomenuta je cifra od nekih 270 miliona za upravu za veterinarstvo, najverovatnije za pospešivanje akcije obeležavanja goveda, koja je u toku, za šta su potrebna izuzetno velika sredstva. Ali, za neke druge namene i za, pre svega, povećanje poljoprivredne proizvodnje i kvaliteta, nismo čuli koja su to uvećana sredstva ovim rebalansom, kako ovde stoji.
Radi podsećanja, i vašeg i javnosti, moram reći da je budžetom ove godine predviđeno za premije industrijskog bilja (suncokreta, soje, duvana, bundevskog semena) milijarda i 442 miliona.
Zatim, premije za mleko - 3,1 milijarda; premije za pšenicu jedna milijarda i unapređenje kvaliteta mleka 800 miliona dinara. Svakako, spomenuo sam samo veće cifre koje su predviđene.
Rebalansom budžeta ukupno se planira da u razdelu 10, u smislu subvencije proizvodnje i povećanja produktivnosti, budu sredstva u iznosu od 9.433.875.000.
Mislim da je apsolutno bila prilika da rebalansom budžeta, koji je ostvario suficit, Vlada, pre svega na predlog Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede, uveća značajnije ova sredstva za subvencioniranje, jer svakako građani Republike Srbije i mi poslanici znamo da je tokom ove godine nastala velika šteta u oblasti poljoprivredne proizvodnje u nekim regionima.
Sada slobodno mogu reći, maltene, na celoj teritoriji Republike Srbije. Imali smo s proleća izuzetno velike poplave u Banatu, tri opštine Banata: Žitište, Sečanj i Plandište su pretrpele katastrofalne štete. Samo na tom području 100 posto su uništeni usevi na 5.668 hektara.
Dalje, na tom području uginulo je nekoliko hiljada sitne i krupne stoke. Štete od uginulih životinja su procenjene na 25.700.000 dinara. Poslednjih nedelja imali smo pojavu velikih elementarnih nepogoda, pre svega praćenih gradom, jakim vetrom, gde je ceo centralni deo Srbije - od Mačve do najjužnijih opština pretrpeo, takođe, velike štete u biljnoj proizvodnji, pre svega ratarskoj i povrtarskoj.
Prema tome, ako smo imali tako nešto u ovoj godini, onda je sasvim za očekivati i od građana Republike, a pre svega poljoprivrednih proizvođača da se danas mi, kao njihovi predstavnici, založimo da se agrarni budžet i ovaj razdeo ne umanjuje, nego da se uveća, bar za milijardu-dve dinara, jer, objektivno, za tako nešto postoji mogućnost, ako je izvesno da su 3,2 milijarde budžetski suficit.
Svakako, Vlada se setila da je nužno nešto učiniti u smislu amortizacije ovako predloženog rebalansa budžeta, pa smo u četvrtak, 14. jula, informisani da je Vlada donela dve uredbe, kojima donekle ulazi u subvenciju, pre svega proizvodnje hlebnog žita. Predloženo je da se, u suštini, subvencionira sa jednim dinarom jedan kilogram pšenice; znači sa 5 hiljada dinara faktički se subvencionira proizvodnja pšenice na jednom hektaru.
Ako otprilike računamo da procene govore da će toliki prinos biti - od 4,5 do 5 tona, onda je to subvencija od jednog dinara, s tim da će pravo na subvenciju imati isključivo samo registrovana poljoprivredna gazdinstva i ona gazdinstva koja su prijavila da imaju zasade pšenice.
Mislim da u ovoj i ovakvoj situaciji, kakva je bila prisutna tokom ove godine u oblasti poljoprivredne proizvodnje, ne bi se smela uslovljavati isplata i ovako mizernih sredstava, isključivo onima koji su registrovali svoja poljoprivredna gazdinstva, jer ova vlada i Ministarstvo poljoprivrede, pa i Ministarstvo finansija, trebalo bi da se zapitaju zašto još ni polovina poljoprivrednih gazdinstava nije registrovana, iako faktički ti koji su se registrovali ostvaruju određene koristi, da kažem - određene prioritete.
Svakako se zalažem da bi trebalo sva poljoprivredna gazdinstva da budu registrovana. Međutim, nešto kod tih naših poljoprivrednih proizvođača postoji što ih demotiviše i upravo Vlada, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo finansija bi trebalo da vide šta je razlog tome i da nekim dodatnim merama učine da se registruju preostala poljoprivredna gazdinstva. A ne da se uslovljava da oni imaju isključivo pravo na nekakve subvencije.
Najpogubnije je, recimo, po meni, da se uredbom kaže, na poplavljenim područjima u opštinama Banata naknada će se izvršiti samo onim poljoprivrednim gazdinstvima koja su se registrovala i daje im se rok od tri nedelje da se registruju. Oni koji se ne registruju neće imati pravo na naknadu, recimo, za uginulu stoku od ovih 25.700.000 dinara. Mislim da to nije u redu. Na kraju, to nije ustavno. Ne mogu se tim putem ograničavati nečija prava, ako im zbog elementarne štete pripada naknada.
Dalje, uredbom se isto tako reguliše način određene naknade za sušenje i skladištenje pšenice u skromnom iznosu od 750 dinara po toni i naknada, po tom osnovu, ostvarivaće se tek negde od 1. novembra ili od 1. do 15. novembra treba da se podnose zahtevi. Mislim da je to velika docnja i da nije u redu da toliko ti poljoprivredni proizvođači čekaju ta sredstva koja su uredbom faktički odobrena. Pogotovo mislim da nije u redu da će naknada u iznosu od 12 hiljada dinara za zasejavanje novog roda pšenice pripasti samo onima koji su predali pšenicu i koji su registrovali svoja gazdinstva.
Pogotovu nije u redu od strane Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede, a vezano je za ukupna sredstva agrarnog budžeta i u ovoj i u prošloj godini. To su sredstva za podsticaj poljoprivredne proizvodnje, pre svega kreditiranje i to dugoročni i kratkoročni krediti. Tokom prošle i ove godine poljoprivrednim proizvođačima je isplaćeno preko pet milijardi dinara.
Do sada ni javnost, ni ovaj parlament, ni Odbor za poljoprivredu nisu dobili nikakve informacije kako su ta sredstva trošena, da li su namenski potrošena, a postojala je i postoji uredbom obaveza da se nakon šest meseci od dodele tih sredstava izvrši revizija i procena namenskog trošenja. Odbor za poljoprivredu je još pre tri meseca tražio od Ministarstva poljoprivrede informaciju upravo o načinu korišćenja i trošenja tih sredstava. Do današnjeg dana ta informacija nije stigla u ovaj parlament.
Međutim, mi ćemo svakako istrajati na tome, jer javnost mora znati na koji način je potrošeno pet milijardi dinara narodnih para, koje je trebalo da pomognu razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Na kraju, želim da kažem, kao naučnoistraživački radnik, da su ovim rebalansom budžeta uskraćena i sredstva za naučnoistraživački rad. Mislim da nijedna ozbiljna država koja ima nekakav suficit neće ukidati od nauke i poljoprivrede, nego tim sredstvima treba to podsticati, jer samo unapređenjem naučnoistraživačkog rada i podizanjem kvaliteta i obima poljoprivredne proizvodnje ova država može ići napred.
Za isto vreme, Agenciji za lekove, koja je osnovana prošle godine, za njeno osnivanje utrošeno je 100 miliona budžetskih para. Ovim rebalansom budžeta se izdvaja još dodatnih 25 miliona dinara, a pitam i ministra, pa neka to bude moje poslaničko pitanje, za koje namene se tih 25 miliona dinara odvajaju za Agenciju za lekove, ako je ona osnovana prošle godine, ako je decidno rečeno da će se dalje samofinansirati i ako znamo da za jedno laboratorijsko i kliničko ispitivanje leka za registraciju se onima koji traže taj posao naplaćuje tri do četiri hiljade evra.
Prema tome, nedopustivo je da se nekima daje i da nema osnova, a nekima gde treba da se pomogne, u suštini se ne pomaže, nego se čak i odmaže. Računajući da moje kolege takođe treba da učestvuju u raspravi ovim bih završio, s tim da svakako apelujem na sve poslanike da ne prihvate ovako predloženi rebalans budžeta i da se ostvareni suficit iskoristi za određene oblasti. Svakako predlažem da najveći deo toga se iskoristi za oblast poljoprivredne proizvodnje. Hvala.

Hvala vama gospodine Mašiću. Dobro sam razumeo, da se izdvoji kao poslaničko pitanje. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Petrović, pa potom narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite, gospodine Vlaoviću.

Gospodine predsedniče, gospođe iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, neprijatno nasleđe od dve pređašnje vlade ostavi ovoj vladi nekoliko džakova vrućeg krompira da ljušti golim rukama. Ipak, iako imam dosta zamerki, mogu nešto da pohvalim. Prvi put od 1940. godine ima suficit u budžetu, a uvek je bio deficit.
Nešto imam i zamerki. U izjavi ministra Dinkića da će vratiti zaostale penzije radnicima u roku od tri godine, a zemljoradnicima za pet godina, vidim da smo ponovo, čini mi se, po nekoj staroj navici, a postoji mogućnost da je bila i najbolja želja, pa da se potkrala greška, ispadoše zemljoradnici građani drugog reda. Tako male i bedne penzije od 3.000 dinara mesečno, koje kasne 22 meseca, bar se mogao naći modus da se izravnaju sa zaposlenima ili da i jedinima i drugima bude tri godine, ili da bude i jednima i drugima četiri godine, pa da se ta muka na određeni način podeli.
Još nešto je ovde rečeno, a mislim da ne stoji, da su poljoprivredni proizvodi u ovoj godini poskupeli 45%. Postoji mogućnost da su prerađeni poljoprivredni proizvodi, istrgovani na pijacama, skuplji. Postoji jako dug put od njive do trpeze na kojima svi uzmu kajmak, a zemljoradnicima ostane najmanje.
Samo jedan primer da navedem, sada je na kvantaškoj pijaci u Novom Sadu lubenica 15 dinara, a na pijacama je 35. Između 15 i 35 neko uzme 20 dinara. Sa tim bi trebalo da se pozabave inspekcijske službe, pijačne uprave da prodaju pijačna mesta zemljoradnicima, a ne nakupcima i švercerima. U tom slučaju bi zemljoradnici za proizvod dobijali malo više, a građani bi kupovali mnogo jevtinije.
Još nešto treba ovih dana pogledati. Pored onog što je cena pšenice niska, na otkupnim mestima uzima se po 10 i 12% na nečistoću. Ako ima samo 1,5% više vlage od 13 uzimaju pet kilograma za sušenje, a pšenica sa 15% vlage ne mora da se suši, može bez sušenja da se skladišti. Od kada je uvedeno, mislim da su to od 2000. uveli, i da otkup ide sa posrednikom iz "Jugoinspekta", za to zemljoradnici kažu da je pljačka u okviru zakona.
Da se onaj magacioner u selu ne bi zamerao domaćinima, pošalje se neki žutokljunac iz grada koji je završio neku školu i bude "Jugoinspekt", i onda kaže, ima ta pšenica 10% nečistoće, 1,5-2 vlage više nego što jeste i pored te niske otkupne cene još zemljoradnici imaju i tu pljačku 10 do 15% što im neko uzme.
Ovde je spominjano o registraciji. Registracija je uvedena verovatno zato da se zna koje se površine seju, ko obrađuje i šta seje i šta radi. Preporučio bih svim zemljoradnicima da se registruju i da ipak iskoriste onu pogodnost, koliko-toliko, koju mogu da iskoriste kao registrovani. Ako jednog dana bude oporezivanje ili nešto u okviru toga ko je registrovan, neće niko moći da bude neregistrovan.
Ovih 5.000 po hektaru subvencija registrovanim poljoprivrednicima, po hektaru zasejane pšenice, otprilike je 1,5 dinar. Međutim, imalo bi svrhe kada bi mogla da se natera mlinska i pekarska industrija da da pravu cenu pšenici, a onda subvencija da bude razvojna subvencija, da je zemljoradnik iskoristi za nešto pametnije.
Ovde je jedan bivši ministar držao nam predavanje iz ekonomije. Nisam ekonomista i ne razumem sve, ali čini mi se da se preporučuje da se takmiči da li je bolji ili lošiji od Dinkića i da ga možda neko uzme u vladu. Čini mi se da ono što taj ministar izjavi, da je to neka naknadna pamet, tri godine je gospodin ministrovao u Srbiji i nisu ni radnici, ni zemljoradnici, ni građani Srbije od tog ekonomskog znanja videli boljitak.

Hvala, gospodine Vlaoviću. Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, potom narodni poslanik Aleksandar Vučić, pa narodni poslanik Branka Bošnjak. Izvolite, gospodine Petroviću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, DS će glasati protiv Predloga zakona o rebalansu budžeta.
Glasanje o budžetu i o izmenama budžeta uvek je politički stav o tome da li je vlada sposobna na dobar način da vodi zemlju, a pogotovo o tome da li je vlada sposobna da na dobar način vodi ekonomsku politiku zemlje. DS već više od godinu dana iznosi potpuno jasne argumente da ekonomska politika Vlade Republike Srbije nije dobra i da je ova vlada, na čijem je čelu gospodin Koštunica, a u kojoj ekonomsku politiku vode Miroljub Labus i Mlađan Dinkić, dovela u pitanje i urušila mnoge izglede koje je Srbija uspela sebi da izbori 2001, 2002. i 2003. godine.
Zadržao bih se samo na dva, po mom mišljenju, važna ekonomska pokazatelja. O oba je govoreno u toku današnjeg dana. Jedan je stopa rasta industrijske proizvodnje u prvih pet meseci 2005. godine, a drugi je stopa inflacije u prvih šest meseci ove godine i prognoze stope rasta inflacije do kraja 2005. godine. Industrijska proizvodnja je u 2005. godini u prvih pet meseci pala za 2,2% u odnosu na prvih pet meseci u 2004. godini.
Dešava se, ali baš tačno, ono što je DS govorila od marta 2004. godine. Urušavanje procesa privatizacije, plansko ili nenamerno urušavanje Agencije za privatizaciju, potpuno zaustavljanje u prvih nekoliko meseci rada Vlade Vojislava Koštunice, a onda pokušaj revitalizacije realnog sektora, dakle, industrije, poljoprivrednih preduzeća i drugih grana privrede, nužno je dovelo do pada proizvodnje, a pre svega do pada industrijske proizvodnje u 2005. godini. Sećate se, u ovom parlamentu dosta smo polemisali u toku prošle godine kako je to došlo do porasta industrijske proizvodnje u 2004. godini od gotovo 10% u odnosu na 2003. godinu.
Sada sam doživeo ovde da posle predsednika Vlade gospodina Vojislava Koštunice, koji je to učinio pre desetak dana u Smederevu, i Mlađan Dinkić izjavi kako su u Smederevu protekla Vlada i pravosudni organi završili u 2002. i 2003. godini jednu istorijsku stvar za srpsku privredu, a to je stečaj u "Sartidu". Jedan po jedan ministri, potpredsednik Vlade, predsednik Vlade, odaju počast jednom procesu koji je uspeo da omogući da "Sartid" u narednih 12 meseci napravi 2,2 miliona tona čelika i da zaradi negde oko dve milijarde dolara.
Pre svega bih javnost, pošto ljudi koji sede u ovim klupama to vrlo dobro znaju, jer im je to manje ili više posao, podsetio kako je izgledala predizborna kampanja u novembru i decembru 2003. godine.
Da li se stide oni svih svojih reči koje su izgovorili o privatizaciji "Sartida" u toj predizbornoj kampanji. I potpredsednik Vlade, i predsednik Vlade i gospodin Dinkić, samo da se ne zaboravi.
Ono što je vrlo važno, druga vrlo važna stvar jeste da je inflacija u prvih šest meseci ove godine 8%. Ministar finansija je ovde danas rekao da će inflacija biti na nivou inflacije u 2004. godini, dakle, 13,5%. MMF, koliko sam mogao da zaključim iz onoga što su govorili, smatra da inflacija ne može da bude niža od 16%. Ne bih voleo da se to desi, ali se bojim da inflacija može da bude i 20%.
Šta to znači? Znači da Vlada nije u stanju da pronađe adekvatan plan i da vodi adekvatnu ekonomsku politiku, koja će inflaciju obuzdati. Opet da se podsetimo, samo da se ne zaboravi, u godini kada je ubijen predsednik Vlade Zoran Đinđić, u godini kada je ova zemlja 45 dana bila u vanrednom stanju, u godini kada smo kao država imali političku nestabilnost koja se ne može uporediti sa mirnodopskim uslovima, naravno, sa bilo kakvom drugom političkom nestabilnošću i dok je ministar finansija bio Božidar Đelić, inflacija je bila 7,5%.
Možda, dame i gospodo, nekome nije bilo bolje od 2001. do 2003. godine. Možda je neko zaboravio kako smo živeli 2000. godine. Možda neko od građana, a možda neko i od poslanika, ali brojevi neumoljivo govore o tome kolika je bila inflacija u 2003. godini i o tome kolike su bile strane investicije u 2003. godini, u toj godini kada je ova zemlja bila uzdrmana kao nikada u svojoj posleratnoj istoriji, govorim o mirnodopskim godinama.
Elem, zbog toga što ne znam kako će gospodin Dinkić u završnoj reči ovde obrazložiti svoju tvrdnju da će porast društvenog bruto proizvoda u 2005. godini biti 4,5%, o čemu je ovde takođe govoreno, kada je evidentno da u prvoj polovini godine imamo pad industrijske proizvodnje i kada ne treba biti nekakav stručnjak za poljoprivredu pa videti da ne može poljoprivredna proizvodnja dostići nivo koji je imala u vrlo dobroj i vrlo rodnoj 2004. godini, i zbog toga što će ova inflacija u 2005. godini sigurno premašiti 15%, DS glasa protiv ovog rebalansa budžeta, jer je nama potpuno jasno, kao što nam je to bilo jasno i u martu 2004. godine, da ova vlada nije sposobna da na dobar način vodi ekonomsku politiku.
Želim da kažem dve stvari za koje mislim da su dobre. Mislim da to ministar finansija, iako je rekao, nije na dovoljno dobar način naglasio. Porez na dobit je u Srbiji smanjen sa 15% na 10%, a ukupan priliv od poreza na dobit je porastao za 54%. Zbog toga je bilo mesta da se napravi hrabar potez i čak da se smanji porez na dodatu vrednost, kao i porez na zarade, jer je očigledno da snižavanje stopa poreza dovodi do povećanih poreskih priliva. Očigledno je da ova vlada nije imala ni dovoljno moći, ni dovoljno hrabrosti da takav korak izvede.
Druga dobra stvar jeste porast izvoza, koji je 52% u prvih pet meseci u odnosu na period od januara do maja meseca 2004. godine, ali tu se vratimo na privatizacije iz 2002, 2003. godine. O tome je ponešto ministar ovde govorio, ali nije doneo pravi zaključak.
Da vidimo ko je to od prvih 10 izvoznika u Srbiji ove 2005. godine došao u Srbiju i uložio svoj kapital u vreme mandata gospodina Mlađana Dinkića, u vreme dok je potpredsednik Vlade Miroljub Labus i u vreme dok je predsednik Vlade Vojislav Koštunica. Nijedan od prvih 10 izvoznika koji danas popravljaju spoljnotrgovinski bilans Srbije nije svoj kapital uneo u Srbiju u vreme trajanja ove vlade, već za vreme Vlade Zorana Đinđića, pokojnog, i Zorana Živkovića.
Ono što je na mene, želim to da kažem, ostavilo vrlo dobar utisak jeste istorijski osvrt koji je ministar finansija napravio za ovom govornicom i impresivan pregled stanja javnih finansija u našoj državi od Prvog srpskog ustanka pa do danas. Samo bih želeo da podsetim ministra finansija da je Srbija isto takvo zlatno doba imala, ako se dobro sećam, negde oko 1250. godine za vreme kralja Uroša I.
Dakle, čuveni kralj Uroš I je počeo rudarsku proizvodnju u rudnicima Novo brdo i Rudnik i počeo je da kuje novac. Ne znam kako se to gospodin Mlađan Dinkić nije setio tog svetlog primera, pa da sebe uporedi sa nekim od Nemanjića, kada se već poredio sa knjazom Mihailom, kraljem Milanom i sa legendarnim i čuvenim Lazom Pačuom.
Da zaključim, ovaj zakon o rebalansu budžeta nije rezultat političke volje gospodina Dinkića. Gospodine predsedniče, molio bih da mi opcigujete ovih 10 sekundi. Dakle, ovaj predlog zakona o rebalansu budžeta nije rezultat, da se ispravim, autonomne i samosvojne političke volje gospodina Dinkića, niti gospodina Labusa, niti gospodina Koštunice.
Ovaj zakon o rebalansu budžeta je rezultat naređenja MMF-a, koji je posmatrajući stanje javnih finansija i stanje ekonomije u Srbiji zaključio da se Vladi Republike Srbije u ovom mandatu ne može verovati. Pošto se Vladi ne može verovati, onda se mora ostaviti na stranu nekakav novac za 2006. godinu, jer samo valjda gospod Bog zna šta će biti sa industrijskom proizvodnjom, koja je krenula u ovako strmoglav pad, i šta će biti sa inflacijom.
Pošto MMF smatra da nas čeka teška 2006. godina, dobili smo ovakav predlog zakona o rebalansu budžeta. Na samom kraju, DS će glasati protiv ovog predloga zakona o rebalansu budžeta, zbog toga što je ubeđena da Vlada Republike Srbije, potpredsednik Vlade gospodin Labus i ovde konačno prisutni ministar finansija gospodin Dinkić nisu sposobni da vode srpsku ekonomiju. Hvala.

Hvala vama, gospodine Petroviću. Gospođo Čomić, imaćete na raspolaganju više od tri minuta, jer smo opcigovali ovih 10 sekundi, kako je zamoljeno. Ministar Dinkić.

Dame i gospodo, želim samo da vam saopštim jednu vest koja je danas stigla: međunarodna rejting agencija "Standard and Poors" – koja nam je prvi put u novembru odobrila kreditni rejting, dakle, Srbija ima međunarodni kreditni rejting tek od novembra prošle godine – za još jedan stepen je podigla kreditni rejting Srbije, što govori o tome šta strani investitori misle o poslovnoj klimi Srbije. Znači, od novembra do danas prošlo je nekih sedam-osam meseci i zaista ovo jeste jedna dobra vest za investitore u Srbiji.
Još jedna napomena vezana za mog prethodnika, mi smo aranžman sa MMF-om obnovili 20. decembra 2000. godine. Nakon toga i otpisa Pariskog kluba od 66%, u maju 2002. godine, zaključen je trogodišnji aranžman sa MMF-om-
Ovaj aranžman faktički ima šest revizija, od čega su prve dve revizije urađene za vreme rada prethodne Vlade, od juna do 2003. godine do juna 2004. godine nastaje prekid sa MMF-om. Međutim, imali smo institucionalnu krizu u tom periodu, tako da ima opravdanja zbog čega taj aranžman tada nije nastavljen. Mogu samo da kažem, kada govorimo o saradnji ove vlade sa međunarodnim finansijskim institucijama, da smo mi u junu prošle godine prošli treću reviziju aranžmana, u decembru četvrtu, u junu ove godine petu i ostala je poslednja šesta revizija u novembru, i mi ćemo završiti trogodišnji aranžman sa MMF-om.
Tokom rada ove vlade ne samo da će biti okončan taj aranžman, nego dobijamo abrejdovanje rejtinga od strane svih ozbiljnih međunarodnih rejting agencija. Mislim da bi stranke koje sebe nazivaju reformskim ipak morale da budu objektivne. Ono što je loše svako treba da kritikuje. Ono što je dobro i što je urađeno za zemlju, ma u kom periodu to bilo, treba da se istakne da je dobro.
Što se tiče suficita u budžetu, nije to diktat MMF-a, međutim, postavljam sledeće pitanje, zašto prethodna Vlada nije izmirila dugove prema penzionerima? Zato što je imala deficit. Kako da izmirimo ono što svi želimo? Znam da svi poslanici pitaju, neki poslanik, na primer predstavnik SPS-a je pitao zašto ove godine ne izmirimo nekoliko meseci penzija? Zato što moramo prethodno da napravimo taj suficit i da onda možemo da krenemo u izmirivanje.
Upravo činjenica da će nam ostati na računu tri milijarde i 200 miliona dinara omogućava da mi 15. januara sledeće godine krenemo u izmirivanje obaveza prema penzionerima, ali ne na bazi nekog obećanja, nego na bazi nekog zakona.
Ova vlada će predložiti, a pretpostavljam Skupština usvojiti, zakon o pretvaranju obaveza po osnovu penzija, zemljoradničkih i drugih, u javni dug, što će onda predstavljati obavezu Vlade.
Mislim da jednostavno moramo da baratamo činjenicama. Možda se ova vlada nije preterano hvalila i ne treba da se hvali. Ima puno stvari koje u Srbiji još treba da se urade, daleko od toga da je Srbija zemlja koja može da se hvali svojim nivoom razvoja, ali ipak neke stvari se postepeno pomeraju.
Meni je lično žao zašto neke pohvale čujemo iz inostranstva, a u zemlji je lepu reč jako teško čuti. Ali, mi ćemo nastaviti da radimo i ova vlada će biti upamćena, dakle, Vlada čiji je premijer Vojislav Koštunica, da je prva posle 1940. godine uspela da ostvari jedan skroman, ali ipak višak u državnoj kasi, kojim će pomoći da se isplate nagomilani dugovi iz prošlosti prema penzionerima, kao i da se realizuju infrastrukturni projekti u oblasti putne privrede i u drugim sektorima.

Hvala vam, gospodine Dinkiću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, neka se pripremi narodni poslanik Branka Bošnjak, pa narodni poslanik Gordana Čomić.