Hvala, gospodine predsedniče.
Ono što meni nikada neće biti jasno, kako mogu da postoje ljudi kojima je krivo kada Srbija napreduje. Mogu da razumem kada se sa nekim potezima možete slagati ili ne slagati. Međutim, ne valja kada nema kredita, ne valja kada ima kredita; ne valja kada imate deficit, ne valja kada imate suficit; uradite nešto levo, treba desno da se radi; uradite nešto desno, kažu ne valja, treba da ideš levo. To je stimulisanje jednog beznađa, svi da se kolektivno poubijamo i da onda dođe neko drugi, pa da onda Srbiji bude bolje.
Nisam nikada prevario bilo koga, već vi obmanjujete i ove narodne poslanike i Skupštinu Srbije, jer ih nije Ministarstvo finansija blokiralo, govorim za "Zastavu oružje", već grad Kragujevac, iz razloga u koje ne želim da ulazim, iz razloga što nije nadležnost Ministarstva finansija. Mi smo isplatili oko 400 miliona dinara otpremnine, kao što smo dogovorili. Do 15. jula je 1,4 milijarde, ukupno za šest namenskih fabrika, dakle, ne samo "Zastavi oružju", već i "Krušiku", "Prvom partizanu" i Lučanima. Dakle, 1,4 milijarde na ime otpremnina. To je ono što je bila naša dužnost da socijalni program, koji smo predložili, na vreme izmirimo.
Isto tako, kada neki poslanici govore - treba uraditi ovo, jednome i drugome dati novac, postavljam samo pitanje - mnogo je lako dati neko obećanje i reći, Dinkić ne da – čiji je to novac? Ako vi hoćete da date kredit jednom preduzeću, ko to treba da plati? To ne plaća Dinkić, nemojte zavaravati narod, nije Dinkić taj koji se odriče toga, niti ministar finansija, bilo ko da je, već mora da se uzme nekim drugim poreskim obveznicima.
Zatim, što se tiče stambenih kredita za mlade, kažete, pod navodnicima, moraju da apliciraju oni koji hoće da idu za te kredite. Niko nikoga ne tera, onaj ko ne želi, ne mora da aplicira. Opet, hoću da kažem sledeće - potpuno je jasno da jedini uslovi koji mogu biti povoljniji od ovih jesu da se još dodatno snize kamatne stope, ali tu nema mnogo prostora.
Pogledajte kolike su kamatne stope na stambene kredite u Evropi. Nisu niže od tih 4,5 posto; možda u nekoj zemlji može ići do 3,5 eventualno. Zaista, mi smo došli do ovog programa, koji Vlada subvencioniše na nivou evropskih kamata. Plate supružnika za ovaj kredit treba da budu, znači muža i žene, 42 hiljade dinara mesečno. Slažem se da jedan dobar deo građana Srbije, zajedno muž i žena, još uvek nemaju takve plate.
Ali, sigurno ljudi koji rade u skupštinskim službama, ukoliko se radi o dvoje ljudi, mogu to sebi da priušte, a vi kažete da ne mogu da apliciraju. Mogu sasvim sigurno to da priušte. Naravno, jeste cilj i ove vlade, ubeđen sam i svih onih vlada koje veruju i žele dobro Srbiji, da povećavaju nivo standarda, on ne može preko noći da se poveća.
Međutim, šta je druga i bolja mogućnost, to su stanovi džabe. Da li je moguće džabe dobiti stan? Nema u ekonomiji ništa džabe, čak i onda kada su deljeni stanovi džabe, mi sada to plaćamo kroz otplatu dugova Pariskom i Londonskom klubu. To je izgledalo tada stanovnicima da dobijaju nešto džabe, u stvari tadašnja država se zaduživala - 40 milijardi dolara, što jeste bilo i popularno i dobro, i svi pamtimo ta vremena, lepo se živelo, ali neko to plaća.
To je sada navaljeno našoj generaciji, budućim generacijama. Mi to moramo da otplatimo. Nisu to džabe stanovi, to su stanovi koje nisu platili oni koji su ih besplatno dobili, ali zato ih plaćaju generacije sadašnjih poreskih obveznika. Nemoguće je dati u normalnim uslovima, tržišnim uslovima, a ako se promeni svet, ako se nešto izmeni, ne znam šta, ali nemoguće je da Srbija kreira jednu izmenu globalnog svetskog poretka, možda nekada to i bude besplatno, ali ko zna kada. U ovakvim sadašnjim uslovima to nije moguće.
Samo mogu da kažem da do pre godinu dana nije bilo nikakvih stambenih kredita još od 1991. godine. Dakle, nije bilo regularnih uslova za dobijanje stambenih kredita još od davne 1991. godine. Onda su krenule banke da odobravaju stambene kredite, kamata je bila 11 do 12 posto godišnje. Zahvaljujući Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita spušteno je na 8,95.
Sada će ovaj program omogućiti da država da kredit sa 0,1 posto godišnje kamate na 25 godina, sa 20 godina počeka onima koji imaju do 45 godina starosti, da plate 20 posto učešća i 10 posto depozita.
Zbog toga će kamata biti niža, a ne zato što je to nešto besplatno, već zato što država iz budžeta preusmerava ta sredstva za one kojima su stanovi najpotrebniji, a to su mladi ljudi.
Međutim, ni to nije besplatno. Nažalost, bio bih najsrećniji kada bismo imali uslove i kada bismo mogli da delimo stanove besplatno, i kada bi se to samo od sebe gradilo, stvaralo. Ovako izgleda da neko neće. Zaista, stvari moraju realno da se postave.
Što se tiče premija za registrovane poljoprivredne proizvođače, ne pravi se ovde nikakva diskriminacija. Jednostavno, rekli smo još pre godinu i po dana da će buduća agrarna politika u Srbiji biti bazirana na planiranju, odnosno registraciji poljoprivrednih poseda. Ne može se planirati premija u budućnosti ukoliko ne znamo čime se bave naši poljoprivredni proizvođači, ukoliko nisu registrovani.
Oni, govorim o poljoprivrednim proizvođačima, oslobođeni su, zahvaljujući ovoj skupštini i vladi koja je to predložila, poreza na katastarski prihod i za prošlu i za ovu godinu. Samo 16 posto, jedan poslanik je dobro primetio, doprinosa se uplaćuje trenutno za Fond penzionog osiguranja zemljoradnika. Mi zbog toga dodajemo 2,5 milijardi dinara u rebalansu da bismo obezbedili 12 isplata.
Ne morate ni vi, niti bilo ko da me pozivate da idem u njivu. U njivi sam bio od svoje druge godine. Moja majka je sa sela. Toga se ne stidim, od svojih najranijih godina prodajem bostan sa svojim ujakom i znam mnogo više nego što mislite o tim stvarima. Zaista, toga se ne stidim. Nema potrebe da me bilo ko u ovih 40 godina poziva da idem u njivu.
S druge strane, oko pijačnih prodavaca, zaista postavljam pitanje, svi oni koji štite one koji ne žele da se registruju, da registruju svoju malu zanatsku ili trgovačku radnju i plaćaju paušalni porez od četiri hiljade dinara mesečno u proseku, u zavisnosti od mesta do mesta, zaista, pitam ih šta oni podržavaju? Da delimo ljude na one koji plaćaju paušalne poreze i doprinose i na one koji ne moraju da plaćaju zbog toga što, eto, imaju političku zaštitu jedne ili druge političke stranke.
Onda se pitam - ko će njima da plati doprinose za zdravstvo? Ko će da plati kada idu u domove zdravlja i koriste usluge, ko će da plati te doprinose? Platićemo mi koji plaćamo doprinose, platiće krojači koji rade u radnjama. To je demagogija. Ovo je najobičnija demagogija, da imate zaštitu ljudi koji mogu da plate pijačninu četiri hiljade dinara, a ne mogu da plate doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje.
Ko će da im plati odlazak u penziju? Da li opet da se nagomila neki dug? Platiće opet neki poreski obveznici, ako to ne budu oni sami, ali to nije pravedno. Demagogija je to štititi.
Mi smo zaista smatrali da je potrebno postepeno da ih uvedemo u legalni sistem.
Sa njima sam razgovarao prošle godine u oktobru i u Beogradu, Kraljevu i u svim mestima u koje sam odlazio. Zaista, nema razloga više voditi razgovore o tome kada se zna da moramo da imamo jednak tretman za sve.
Što se tiče pitanja cenjene gospođe iz okoline Mrčajevaca, koja je putem vas prenela, vezano za isplatu zemljoradničkih penzija. Prvo, gospođa mora da zna da ne dugujem lično, niti kao ministar finansija, penziju bilo kom zemljoradniku u Srbiji, pa ni cenjenoj gospođi, već duguje ova država; da je taj dug napravljen devedesetih godina, kada nije bilo niti ovih stranaka koje su u vladi, da je samo povećan dug 2002. godine - još jednu i po penziju za zemljoradnike kada je prethodna vlada bila tu.
Ova vlada je bukvalno na vreme sve penzije - zemljoradničke i zaposlenih – isplaćivala i dugovi koji su napravljeni su državni dugovi. Prema njima se odnosim sa poštovanjem i pokušavam, zajedno sa Vladom, da ih rešim. Kako ih možemo rešiti? Tako što ih pretvorimo u javni dug i onda ih u budućnosti tretiramo kao i sve druge dugove. Zaista nije fer, bez obzira od koje poslaničke grupe dolazi, da se daju, s jedne strane, u priči prevelika ovlašćenja ministra, pa je on zadužen i da vrati dugove, a sa druge strane se kritikuje kada treba da napravi mehanizam da naplati poreze. Odakle da se plate ti dugovi? Nema alhemije u finansijama.
Na kraju, želim da kažem nešto što nije na adekvatan način shvaćeno u mom uvodnom izlaganju. Radikali Nikole Pašića bili su okrenuti Francuskoj, a ne Iraku i Belorusiji. Velika je razlika između tih radikala i ovih sada.

Hvala vama. Izvolite, gospođice Jovanović. Narodni poslanik Nataša Jovanović, replika. Izvolite.

Shvatila sam da se meni lično obraćate i poslanicima SRS, i da ne biste puno nagađali, to slavno selo i ta čestita žena živi u selu Katrga, sedam kilometara udaljenom od Mrčajevaca, u dolini Zapadne Morave. Ne odajete joj utisak, kao i svim tim ljudima tamo, da ste bilo kada nešto radili, a da imate žuljeve na rukama. Moguće, ali sada iz tako lagodne pozicije, s obzirom na vaš hobi i muziciranje, delujete tako da, znate, kod mene u kraju, a i svuda bi takve ljude koji imaju više vremena za takve aktivnosti pre zvali zgubidani; znate, to su oni koji gube dane, nego oni koji su spremni da idu u njivu i da kopaju i da plaste.
Što se tiče ove situacije, to ste danas gospodine ministre kao glavni projekat ovde izneli, pored agencije za izvoz, i ništa ne rekoste u vezi toga, jer i vi sami znate da je spoljnotrgovinski deficit uvećan za još 10% za ovih godinu i po dana, a i da je ona prethodna vlast, sa kojom ste se vi i te kako slagali, tome najviše kumovala.
Ništa niste odgovorili, a da biste ohrabrili te ljude, jer zaista vam nisu pokazatelji tačni.
Kod ovih stambenih kredita, kako ste ih vi nazvali, za mlade, pored velike procedure da se uđe i da se uopšte konkuriše za tih 1000 kredita, postoji zaista problem sa onim što se ne slaže u Srbiji, a što vi potencirate kao neko dostignuće, standarde zemalja zapadne Evrope. Kada vi budete dali tim ljudima mogućnost da oni zarađuju i imaju prosek zarada 1000-1500 evra, izađite onda sa ovakvim jednim projektom i hvalite se time.
Nemojte to da pričate sada kada je jasno da i po ovim lažnim podacima primera kredita od 50.000 evra, a nekome treba 270 evra za mesečnu ratu i 5000 rata za učešće, i onih 2-3, i gde to ljudi da nađu. Moguće je da će takvih biti iz vašeg neposrednog okruženja ili iz ovih korporacija i kompanija koje su samo jedan metod pranja para i mogućnost za brzu i efikasnu zaradu. Iz proizvodnje se jedino zarađuju pare.
Pitate odakle dugove da vratimo. Samo iz proizvodnje. Ne rasprodajom imovine i popunjavanjem budžetskog deficita iz ranijeg perioda, kao što je to Đelić navikao kroz privatizaciju, koja je bila više nego očigledno pljačkaška i koja je ostavila ljude na ulici, i kroz mogućnost da ljudi rade i da pošteno zarade od svog rada.
Neverovatno je da baratate takvim ciframa i da iznosite takve hvalospeve, a da znate da u zemlji milion ljudi ne radi. Sve da se to desilo i da ste kroz oporezivanje svega, a naročito osnovnih životnih namirnica i ogromnog zahvatanja iz poreza na dodatu vrednost, prihodovali ovoliko sada, a što su vam radikali govorili još krajem prvog kvartala i bilo je sasvim očigledno kod tolikog zahvatanja i takve poreske presije koja se vrši na običan narod da ćete da dođete u tu situaciju. U najmanju ruku je licemerno da se time hvalite, a da znate da milion ljudi ne radi.
(Predsednik: Vreme)
S druge strane, vi kao čovek i pripadnik političke stranke koja nema...
(Predsednik: Vreme, gospođice Jovanović.)
... utemeljenje ni u srpskoj tradiciji, ni u onome što je trenutno u biračkom telu, jer to je stvarno neki indeks od 1,5, ma i to je misaona imenica, ili ispod 1%, zavisi u kom gradu, govorite o tome šta su radikalski naslednici i kakva je bila politika koju su vodili radikali i ona koju vodimo sada.
Hajde pustite nas, gospodine ministre, sa ovih milion i po do dva miliona birača, a možda ih je i više, da o tome razmišljamo i da kada za to dođe vreme, a biće mnogo ranije od tog decembra 2007. godine, krenemo pošteno i odgovorno da radimo svoj posao.
Ljudi su ogorčeni i nemojte vi to da shvatate tako lično zbog toga što ste vi tako važan čovek, pa ste vi taj sa tim imenom i prezimenom. Ne, nego ste vi ministar finansija, to vam je poverio Vojislav Koštunica i vi kao Mlađan Dinkić ste trenutno u Srbiji personifikacija za sve ono što je loše i za to što narod živi u bedi i siromaštvu.

Hvala vam. Reč ima ministar Dinkić, pa Snežana Stojanović-Plavšić. Izvolite, gospodine Dinkiću.

Postavljeno je pitanje oko Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza. Ova agencija, kao što znate, formirana je odlukom Skupštine, u petak je taj zakon izglasan. Sada, kada predsednik Tadić potpiše zakon, on stupa na snagu, od septembra će biti formirana. Nakon usvajanja rebalansa stiču se uslovi za uplatu osnivačkog kapitala i od jeseni će izvoznici moći da računaju na kredite od tri do četiri posto godišnje, koje će ova agencija odobravati.
Što se tiče rate za stambene kredite od 270 evra, zaista je naše mišljenje da je bolje ljudima omogućiti da plaćaju ratu za kredit za stan koji će biti u njihovom vlasništvu, nego da plaćaju zakupninu. Ako neko ima drugačije mišljenje, na to ima pravo.
Takođe, omaklo se nekim drugim diskutantima ranije, kaže ne treba prihod od privatizacije da se koristi za popunjavanje budžetskog deficita, upravo smo to postigli ovim rebalansom budžeta. Konačno imamo situaciju da privatizacioni prihod neće ići za pokrivanje deficita, jer deficita nema, nego za infrastrukturu i za razvojne projekte.

Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić, pa narodni poslanik Vladimir Homan. Izvolite, gospođo Plavšić.

Zahvaljujem, poštovani gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, građani Srbije, neću se dalje upuštati u ovu visokostručnu raspravu između gospodina ministra i poštovane koleginice, jer jednostavno u ovoj oblasti nisam dovoljno stručna.
Želim samo kratko da odgovorim na pominjanje stranke G17 plus i njenog rejtinga. Nemojmo se pozivati na sumnjiva ispitivanja javnog mnjenja. Reći ću odmah rezultate koje je stranka G17 plus ostvarila u Leskovcu na izborima za savete mesnih zajednica. Stranka G17 plus dobila je 14% podrške građana Leskovca. Neću da poredim sa ostalim strankama, ali verujte mi da neki ne bi bili presrećni sa tim poređenjem.
Što se tiče rebalansa budžeta, da se vratimo na temu, dozvolićete mi, posle svih ovih diskusija koje su danas vođene, želim samo kratko da rezimiram i da istaknem neke od stavova koje poslanička grupa G17 plus ima po ovom pitanju.
Nadam se da mi nećete zameriti ako kao neko, kao što sam rekla, ko nije u ovoj oblasti visokostručan, govorim jezikom građana i pokušam da sve ovo o čemu smo danas govorili prevedem na njihov jezik.
Šta znači budžet Srbije? Kada govorimo o budžetu, govorimo o tome koliko smo spremni da zajedničkog novca sakupimo u zajedničku kasu kako bismo finansirali zajedničke troškove. Dakle, ne govorimo ni o kakvom nametu građanima koje neko uzima zarad svojih nekih ciljeva, već govorimo o zajedničkom prikupljanju sredstava za zajedničke potrebe. Takođe, govorimo i o tome koliko trošimo i na šta, ali i o tome šta planiramo sa eventualno ušteđenim novcem. To je ono o čemu govorimo i danas.
Govoreći o ovom rebalansu sada, mogu da kažem da za građane imamo jednu jako dobru vest i jednu vest koju neki doživljavaju kao lošu, ali nisam sigurna da je to tako. Dobra vest, odlična vest za građane Srbije je da smo uštedeli novac. Dakle, imamo 32,2 milijarde viška u državnoj kasi. Sakupili smo 9,3% novca više nego što smo planirali, a potrošili smo oko 4% manje nego što smo planirali. Tako smo ostvarili zajedničku uštedu. To je ono što je jako dobra vest.
Šta je loša vest? Neki kažu da je loša vest što ovaj novac ne možemo da podelimo svima kojima je on potreban. To je tačno. Ne možemo da podelimo ovaj novac. Zašto? Iz dva razloga. Prvi je razlog zato što imamo dugove i to najveći obim dugova je onaj koji dugujemo sami sebi.
Dakle, moramo sebi da vratimo dugove i to one dugove koje smo napravili, da priznamo, nekim zajedničkim lošim odlukama, jer smo u jednom periodu poklonili poverenje nekim vladama koje nisu bile dovoljno odgovorne prema građanima i koje su jednostavno njihov novac koristile bez njihove saglasnosti. To je stara devizna štednja, to je zajam za preporod Srbije, to su oni novci koje su nam uzeli bez naše saglasnosti. To je ono što danas sami sebi moramo da vratimo od ovog viška.
Takođe, naravno, moramo da vratimo i neke spoljne dugove koji su u odnosu na 22 milijarde koje dugujemo sebi samo 1,5 milijardi u ovom trenutku. Neko je govoreći pre mene o svemu ovome uporedio čitavu ovu situaciju sa jednim kućnim budžetom. Meni je to poređenje blisko, ali se ne bih složila sa tim da se radi o porodici, o glavi porodice koja uskraćuje hleb svojim ukućanima, jer ovde se radi o tome da je ova porodica odgovorna prema najslabijima i najsiromašnijima, jer ona trećinu svog ukupnog budžeta odvaja upravo za njih.
Ovde se postavlja drugo pitanje. Da li je ova relativno siromašna porodica, koja živi u neuslovnim stambenim uslovima, koja ima s vremena na vreme posao, u kojoj su mnogi članovi nezaposleni, ali ima i mladih i talentovanih, želi da sav ovaj novac podeli među osobom, potroši ga i ne zna šta će dalje sutra ili pak želi da uloži ovaj novac u porodični posao, obezbedi posao onima koji su nezaposleni, podstakne one među sobom koji su najsposobniji da uče, da se školuju i da sutra doprinesu ponovo ovoj porodici, i da li želi da uloži u bolje stambene uslove u kojima će svi zajedno kao porodica živeti.
Mislim da je odgovor većine građana Srbije da želimo ovo drugo za našu zemlju. To je i odgovor G17 plus. Da, mi želimo ovaj drugi model, a to je model koji promoviše ovaj rebalans budžeta.
Na kraju, šta mi planiramo zaista sa ovim novcem, odnosno kako su Vlada i Ministarstvo finansija planirali da utroše ovaj novac. Kako ćemo trošiti ušteđeno? Trošićemo kreditiranjem izvoza, jer tu imamo problem, imamo loše rezultate u spoljnotrgovinskom poslovanju. Imamo problem sa nezaposlenošću i to je ono što želimo da rešimo ovim suficitom budžeta. Sedam hiljada ljudi dobiće posao. To nije dovoljno za Srbiju, ali je jako važno za Srbiju dobiti 7.000 novih radnih mesta, 7.000 novih porodica biće na ovaj način zbrinuto.
Dalje, stanovi o kojima je ministar već dovoljno govorio, znam da neće svi u Srbiji moći da reše stambeno pitanje, ali želim da vam kažem da sam se zaposlila 1985. godine sa 24 godine, sa završenim fakultetom i dugoročni stambeni kredit za mene je bio samo san iz prošlosti, san mojih roditelja. Dakle, na ovaj način ljudi ovih profila će moći da dobiju stanove i moći će da reše svoje stambene probleme, a da ne govorim o tome koliko hiljada takvih mladih ljudi danas u Beogradu su podstanari i plaćaju 300 evra svakog meseca.
Dakle, to je onih 300 evra koje će uložiti u sopstveni stan i to je ono što je ova vlada učinila realnim i mogućim. Takođe, podsticanje mladih sposobnih i kreativnih da se školuju u zemlji i u inostranstvu, podsticanje pozitivne selekcije kadrova, sprečavanje odliva mozgova, kao jednog od najvećih problema koje smo imali u prošlosti, a to je ono što dobijamo Fondom Vlade za mlade, i to je ono što G17 plus u punoj meri podržava i što je, moram da kažem, na neki način inicirao još svojim stipendijama za najbolje studente koje smo imali još kao nevladina organizacija.
Naravno, podržavamo i onaj deo koji će dodatno otići za rešavanje socijalnih problema i najugroženijeg dela stanovništva, i to je takođe ono što će G17 plus podržati. Dakle, zato što želimo mirnu i sigurnu starost za svoje roditelje, zato što želimo izazovnu, podsticajnu, kreativnu i uspešnu mladost za svoju decu, mi ćemo podržati ovaj rebalans budžeta.

Narodni poslanik Milorad Mirčić po Poslovniku se javio. Potom narodni poslanik Veroljub Arsić, gospodin Homan više nema vremena, tako da će posle toga govoriti narodni poslanik Momir Marković, pa Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Mirčiću.

Javljam se na osnovu člana 100. Poslovnika, pošto kolegi Krasiću niste dali pravo, kojim raspolaže svaki poslanik kada reklamira povredu Poslovnika, da odmah dobije reč. Javljam se ne samo povodom izlaganja koleginice koja je iznela ovde jednu neistinu.
Prvo, političke stranke ne učestvuju u izboru saveta mesnih zajednica, nego pojedinci. Pojedinci sa imenom i prezimenom, i to je zakon, jedino ako niste u međuvremenu promenili zakon, a niste nas obavestili. Ako je tako, onda obavestite nas na vreme da i mi učestvujemo, ali nije to merilo rejtinga stranke, nego je to merilo ugleda pojedinaca koji su na tim listama.
Drugo, glavni razlog mog javljanja je ono što je ministar Dinkić malopre pokušao. Nemam ništa protiv da ministar kao predstavnik predlagača ili predlagač izađe za ovu govornicu i polemiše sa poslanicima pojedinačno, ali jednom je vreme da se okane držanja lekcija, pogotovo SRS. Ono što SRS želi da ukaže, a to je na činjenicu da se pojavljuje jedan fenomen u ekonomiji kao oblasti, a to je da jedna država koja u deficitu kada je u pitanju odnos izvoza i uvoza, jedna država u kojoj stagnira privreda, jedna država u kojoj su sve veći i veći poreski nameti, i zbog toga ne funkcioniše ni tzv. mala privreda, raspolaže budžetskim suficitom.
To je bukvalno nešto što bi moglo sa ovom Sonjom Biserko da bude kandidovano za Nobelovu nagradu. Samo kažem kandidovano, ne kažem da će biti dobitnik Nobelove nagrade, ali u svakom slučaju zaslužuje. Ne govorimo mi ministru, mi srpski radikali, da ide levo ili desno, mi bismo njega najradije poslali u pravcu da se ova Srbija preporodi, da poreski obveznici finansijski mogu da izdrže ovaj namet i da dođe konačno do preporoda i privrednog i ekonomskog u ovoj Srbiji.
A ne da nam drži lekciju kakva je to istorijska činjenica koja ukazuje kako su se radikali nekad orijentisali, a kako sada. I nekad i sad radikali su bili isto orijentisani, orijentisani u pravcu da preporode, unaprede Srbiju. Ono što mi savetujemo na kraju ministru, to je da se drži instrumenta, da nastavi dalje da svira, eventualno dobronameran savet je da pređe na duvačke instrumente, očito da mu žičani ne idu od ruke.

Gospodine Mirčiću, nisam shvatio u čemu je povreda Poslovnika? Ne znam u čemu je povreda Poslovnika, nisam u stanju da vam dam objašnjenje. Samo to kažem, te vas pitam da li tražite ...
Upozoravam na dva načina zvonom i kada se konkretno prekrši nešto, onda prekinem govornika, pa upozorim. Nije sporno, zvonom sam upozoravao prethodne govornike u više navrata. Pitam da li tražite da se izjasni Skupština o ovoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Izvolite. Povreda Poslovnika.