Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre svega dobar dan. Nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 103 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marko Đurišić i Velimir Stanojević.
Nastavljamo rad prema dnevnom redu.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PRESTANAK DUŽNOSTI, RAZREŠENjE I IZBOR NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste sledeće predloge odluka:
1. Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, broj 118-1492/05, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu,
2. Predlog odluke o razrešenju sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Batočini, broj 118-1494/05, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu,
3. Predlog odluke o prestanku dužnosti zamenika opštinskog javnog tužioca, broj 118-1493/05, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu,
4. Predlog odluke o izboru predsednika suda, broj 119-1040/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa,
5. Predlog odluke o izboru predsednika sudova, broj 119-1253/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa,
6. Predlog odluke o izboru predsednika sudova, broj 119-1322/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa,
7. Predlog odluke o izboru predsednika sudova, broj 119-1476/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa,
8. Predlog odluke o izboru predsednika sudova, broj 119-1691/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa,
9. Predlog odluke o izboru sudija, sa ispravkom, broj 119-1104/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa,
10. Predlog odluke o izboru sudija, broj 119-1254/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa,
11. Predlog odluke o izboru sudija, broj 119-1394/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa,
12. Predlog odluke o izboru sudija, sa ispravkom, broj 119-1477/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa,
13. Predlog odluke o izboru sudija, broj 119-1690/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa,
14. Predlog odluke o izboru sudija, broj 119-1610/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa,
15. Predlog odluke o izboru sudija i predsednika sudova, broj 119-1609/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa,
16. Predlog odluke o izboru Republičkog javnog tužioca, broj 119-1396/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa,
17. Predlog odluke o izboru javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, broj 119-1395/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa,
18. Predlog odluke o izboru Javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, broj 119-1718/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa.
Takođe ste primili obaveštenja Visokog saveta pravosuđa:
- da povlači Predlog odluke o izboru sudija i predsednika sudova broj 119-1609/05,
- da povlači predlog za izbor Zorana Markovića za sudiju Okružnog suda u Zaječaru.
Pored toga, primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu o razmatranju predloga odluka o izboru nosilaca pravosudnih funkcija.
Na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Išpanović Ištvan izdvojio je mišljenje prilikom razmatranja Predloga odluke o izboru zamenika javnih tužilaca.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme jedinstvene rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat 37 minuta 12 sekundi, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka-Boris Tadić – 44 minuta 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta, 24 sekunde, Srpski pokret obnove-Nova Srbija – 21 minut 36 sekundi i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a, tri poslanika SDP i jedan nezavisni poslanik, po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine. Hvala.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasnu članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Da li želi reč predlagač, Jovan Palalić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu? (Ne.) Hvala.
Vida Petrović-Škero, predsednik Vrhovnog suda Srbije i predsedavajući Visokog saveta pravosuđa u užem sastavu? (Ne.) Hvala.
Slobodan Janković, vršilac dužnosti Republičkog javnog tužioca i predsedavajući Visokog saveta pravosuđa u užem sastavu? (Ne.) Hvala.
Milan Božilović, javni tužilac u Okružnom javnom tužilaštvu u Vranju i član Visokog saveta pravosuđa u užem sastavu? (Ne.) Hvala.
Da li želi reč narodni poslanik Išpanović Ištvan, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za pravosuđe i upravu? (Ne.) Hvala.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Vi ste, gospodine Krasiću, ovlašćeni predstavnik? Dakle, izvolite. Prvo reč ima gospodin Krasić, pa potom gospodin Obradović, pa Marko Krstin.
Ovlašćeni predstavnici za ovu tačku dnevnog reda su: gospodin Krasić, potvrđuje nam gospodin Nikolić da je ovlašćeni predstavnik, i u pisanom obliku smo već dobili za Demokratsku stranku Miodrag Đidić, i za G17 plus Marko Krstin.
Izvolite, gospodine Krasiću.
Izvinite, gospodine Krasiću, jedno vrlo važno obaveštenje za sve, u 10,30 je sednica Zakonodavnog odbora, koji treba da razmotri sve primedbe i amandmane na rebalans budžeta. Molim vas, u 10,30 – mala sala. Ogromno izvinjenje još jednom, gospodine Krasiću.

Danas na dnevnom radu se nalazi, verovali ili ne, 13 pojedinačnih papira koji se nazivaju odlukama, odnosno predlozi odluka Visokog saveta pravosuđa, a tiču se izbora predsednika sudova, izbora sudija, tužilaca i nekoliko odluka koje se tiču razrešenja i prestanka funkcija u pravosuđu.
Naravno da je ovo komplikovano da se sagleda kada se ima u vidu da se u međuvremenu nakupio materijal, verovatno je Narodna skupština morala i ranije da prati hronologiju kako koja odluka dolazi, pošto Poslovnik dozvoljava da ova tačka dnevnog reda praktično uvek može da se uvrsti i da Narodna skupština pokaže ne samo efikasnost prilikom donošenja konačnih odluka povodom ovih pitanja, nego i preciznost.
Napravio sam slučajno jednu grešku na sednici Odbora za pravosuđe. U toj hrpi papira pogrešno sam protumačio jedan znak i u izveštaju je zabeleženo da sam osporio kandidata za predsednika suda u Ivanjici. To jesam učinio na sednici Odbora za pravosuđe, ali sam napravio grešku.
Predsedniče, molim da se ovo ima u vidu da mi, poslanici SRS, članovi Odbora, u izveštaju ste nekoliko nas naveli – povlačimo to osporavanje, jer se radi o tehničkoj grešci. U šumi tih imena, nekih simbola i onoga što treba da nam pomogne za razmatranje, potkrala se ta greška. Doduše, to smo najavili na samoj sednici, s obzirom da se pojavilo 12-13 odluka, sa po sedam-osam kandidata, ministar sigurno zna preciznije podatke. Ali, tu verovatno ima preko 100 imena, tako da su te greške moguće.
Šta je važno da se kaže povodom ove tačke dnevnog reda? Važno je da moramo biti svesni da imamo veliki problem. Moram da kažem, naročito posle Batića. Nekima će to delovati malo čudno, malo smešno, nekima je to neozbiljno. Ali, danas imamo situaciju da je u pravosuđu izvršena Batićeva lustracija, vrlo neprincipijelna, što su ljudi izbačeni, razrešeni, a neki su jednostavno dobrovoljno otišli.
Svesni su situacije koja je zadesila srpsko pravosuđe sa Batićem i ljudi su jednostavno napustili sudove, tužilaštva, krenuli kao advokati.
Najkarakterističnija grupa ljudi koja je pretrpela strahoviti progon u tom periodu bili su, pre svega, zamenici opštinskih i okružnih javnih tužilaca.
Znate, 140 i nešto ljudi je vodilo postupak, pretežno su u pitanju zamenici koji su jednostavno preko noći dobili usmeno obaveštenje da sutra više ne dolaze na posao, pokrenuli su neke postupke da se vrate na posao, odnosno da se izvrši ocena zakonitosti odluka, a moram da kažem da za većinu njih odluka i ne postoji.
Dodatak na sve to je bila promena Zakona o javnom tužiocu gde je praktično Vlada preuzela funkciju Narodne skupštine, i sve to kada se pogleda, kada se krene sa sređivanjem, vraćanjem na neku normalu, na nešto što bi bilo zakonito i ustavno, naravno, prouzrokuje probleme.
SRS jeste opoziciona stranka, jeste stranka koja napada Vladu, međutim, pravosuđe nije pitanje vlasti. Pravosuđe je pitanje svih građana Republike Srbije i pitanje svih političkih stranaka, ozbiljnih stranaka koje imaju nameru da budu na vlasti, da sprovode zakone.
Zato SRS maksimalno daje doprinos pri sagledavanju koji su to kandidati koji se predlažu od strane Visokog saveta pravosuđa, jer nam nije svejedno ko će da deli pravdu, ako moram da upotrebim te reči.
Pošto smo veliki broj kandidata osporili, neću da citiram i navodim konkretna imena i prezimena, to stoji u izveštaju, ali moram da kažem koji su to razlozi koji su nas rukovodili da osporimo izbor pojedinih kandidata.
Na početku, moram da kažem da smo izvršili proveru na svoj način, preko ljudi iz suda, tužilaštva, preko advokata i drugih ljudi koji se razumeju u pravosuđe i znaju kakvo je stanje u pravosuđu, lokalno poznaju problem od suda do suda, tako da smo sigurni da baratamo najistinitijim podacima o tome ko su kandidati i kakvi su oni, ne samo kao stručnjaci, nego i kao ljudi.
Sudija treba da bude stručnjak, ali mora da ima i izraženu dozu ljudskosti, da bude svestan da ipak odlučuje o ljudskim pravima, da je on zadnja instanca kada ljudi izgube poverenje u izvršnu vlast, onda se oni obraćaju pre svega sudu koji treba da presudi i da kaže ko je bio u pravu.
Kada je u pitanju izbor predsednika sudova, SRS se rukovodila, pre svega, činjenicom, ako su kandidati ljudi koji već obavljaju funkciju predsednika suda, kakvo je stanje u tom sudu. Dakle, ne samo u pogledu ažurnosti, kvaliteta presuda, nego i kakvi su međuljudski odnosi između predsednika suda i ljudi koji rade u tom sudu.
U tom smislu, gde su postojeći predsednici osporeni od strane SRS, onda znači da su rezultati rada u tom sudu loši i verovatno da i međuljudski odnosi ne blistaju.
Tamo gde nismo osporili, prećutno smo dali saglasnost da ostane kandidat koji je i sada predsednik suda zbog takvih rezultata. Neka nastavi čovek dalje da radi svoj posao, nema potrebe nešto pomerati, ukoliko to daje dobre rezultate.
Međutim, kod izbora predsednika sudova zabrinuti smo zbog jedne činjenice. Naime, za nekoliko sudova, pre svega okružnih i opštinskih, po pravilu se javio samo jedan kandidat iz strukture suda, ne zbog toga što je on jedini zainteresovan, nego zato što postoji i blaga, pa možda čak i otvorena pretnja ostalim kolegama da ne konkurišu, jer će kolegijum da podrži unapred planiranog kandidata.
Gde god se javila ta situacija, da je sprečen neko da konkuriše, mislim da se radi o dve situacije samo, mi smo osporili izbor kandidata i to kažemo, osporavamo, zato što u sudu postoji neuporedivo bolji kandidat koga treba ohrabriti, jer nema nikakve veze ni sa političkim strankama niti je prema dosadašnjem radu upleten u nešto što bi se nazvalo korupcija u pravosuđu.
Kada je u pitanju izbor sudija nižih sudova, pre svega opštinskog suda, moram da kažem da smo se rukovodili principom kakvi su rezultati sudijskih pripravnika, saradnika, a ako neko dolazi sa strane, ne potiče iz suda, rukovodili smo se time kakav je čovek, i ako je advokat, kakvo je mišljenje kolega o njegovim stručnim kvalitetima.
Kod izbora sudija osporili smo popriličan broj kandidata, zato što smatramo da postoje razlozi nedostojnosti, za neke i nestručnosti, jer se vidi da niti postoji neko kvalitetno radno iskustvo, pre svega mislim na neko radno iskustvo koje je u vezi sa pravosuđem. Postoji ono pravničko, ali ne postoji ono pravosudno.
Mi uvek pri izboru sudija dajemo blagu prednost ljudima iz suda – ono kada se školovao kao pripravnik, stručni saradnik itd. Naravno, uvažavajući i sve okolnosti da je u nekim mestima vrlo teško pronaći kandidata. To su ova mala mesta gde postoji nekoliko sudija. Mislim da smo imali takav problem sa Babušnicom ili Pirotom.
Znači, gde su mali sudovi, tu stvarno postoji problem kako pronaći dobrog kandidata. Tu postoje problemi i ukoliko ima nekog drastičnog odstupanja kada kandidat ima neku kriminalnu prošlost ili tako nešto. Tada smo osporavali, ali smo uvažavali ovu situaciju da je teško pronaći kvalitetnog sudiju, odnosno kadar.
Kada se radi o sudijama, a predlažu se za okružne, opštinske, pa i Vrhovni sud, vodili smo računa o rezultatima rada pojedinih sudija. Ovde ću da iskoristim jedan primer, primer izbora sudija višeg Trgovinskog suda.
Visoki savet pravosuđa, mislim da je imao šest kandidata, odnosno biralo se šest sudija, od toga je neki interni dogovor bio da četvoro njih bude iz Beograda, a dvoje sa strane. Možda je u pitanju i pet, onda je tri prema dva, tako nešto.
Kada se pogleda ko je to konkurisao iz Trgovinskog suda u Beogradu, rezultati rada tih sudija, vidi se da prvi, drugi i treći po rezultatima nisu ni predloženi niti glasani na Visokom savetu pravosuđa. Tada smo podigli glas, osporavamo izbor ovih drugih kandidata, nemamo ništa protiv tih ljudi i mislimo da su kvalitetne sudije, ali se postavlja pitanje, zašto neko najbolji kada konkuriše ne može da ide dalje, šta je to?
Kada se malo čovek raspita, onda se ulazi u jednu drugu priču kako viši sudovi formiraju svoja veća prema nekim afinitetima, dogovorima. Možda je neko i dobar sudija, ali on će da ćuti dok je u veću, neće da galami. Ima i ljudi koji nečasne stvari rade u našem pravosuđu, ima ih. Osporili smo te kandidate, bez bilo kakvih ličnih primedbi, odnosno nešto što bi bilo vezano za njihovu ličnost ili za njihovu stručnost.
Ali, postavljamo pitanje zašto oni koji su najbolji ne mogu da idu dalje? U čemu on postiže dobre rezultate, ako prilikom konkursa za sudiju Višeg Trgovinskog suda ne može da prođe, nego prolazi peti, šesti ili sedmi kandidat. Čemu onda vrednovanje rezultata sudija ako se to ne primeti na neki drugi način, da li putem plate ili putem napredovanja.
Svaki sudija sa punim pravom očekuje da posle pripravničkog staža, posle onog perioda kao stručni saradnik, pa jednog perioda kao sudija opštinskog suda, ide dalje za okružni sud i sledeću instancu ukoliko se pokazuje da je kvalitetan kao sudija, kao stručnjak i kao čovek. Tu smo osporili.
Sada bih naveo kao primer jedno osporavanje, a tiče se izbora predsednika Okružnog suda u Prokuplju. Zašto smo to osporili? Gospođa Vida je ovde; stvarno nam nije jasno, ako ceo opštinski sud, sve sudije napišu krivičnu prijavu protiv predsednika Okružnog suda, onda tu nešto nije u redu. Kako Visoki savet pravosuđa može tog čoveka ponovo da predloži za predsednika Okružnog suda? Onda kada dobijemo informaciju da su se oni u međuvremenu dogovorili, pa su ovi povukli krivičnu prijavu, postavlja se pitanje kakve su ove sudije.
Prvo, te sudije su pokazale da su loši ljudi. Zašto? Zato što su maliciozni, zato što mrze, zloupotrebljavaju krivičnu prijavu da bi isterali nešto i dokazali su da nisu stručni. Ako sudija piše krivičnu prijavu i ne obradi sve u krivičnoj prijavi da bi javnom tužiocu bilo sve jasno da krivično goni, on je dokazao da nije dobar sudija, nije dobar pravnik, pre svega. O tome se radi.
Oni su se pomirili, ovi su povukli krivičnu prijavu, tužilac me goni i puj-pike ne važi se. Kako to može? Kada dođe do takvog sukoba tu jedna strana mora da strada, jer je nelogično da se završi poravnanje. Moralnim poravnanjem nemoguće je da se završi taj spor. Vi ste ga završili tako, ne sporim to, ali vam kažem zašto smo mi osporili kandidata koji je predložen za predsednika tog suda.
Pokušavam da vam ukažem da je potpuno normalno osporiti, a da nije normalno napraviti pomirenje, jer to je struka gde nema pomirenja. Ili čovek primenjuje pravo kao sudija ili ga ne primenjuje. Ako primenjuje pravo on ne može da pogreši sa krivičnom prijavom. Ako je napisao krivičnu prijavu ne može da se pogađa. To ne ide nikako.
Postoji krupan spor između sudija Opštinskog suda, jer su oni vrlo konkretno ukazali na konkretne predmete gde je predsednik Okružnog suda prekršio zakon. Naravno, kada saznamo te stvari ne možemo da podržimo izbor predsednika Okružnog suda. To se nekome sviđa ili se ne sviđa, ali pokušavam da vam kažem zbog čega nije dobro takvog kandidata izabrati za predsednika suda.
Šta je još karakteristično prilikom ovih izbora? Ne sporim pravo kandidata koji pre godinu dana nije prošao za sudiju Okružnog suda da sada konkuriše, da ponovo bude predsednik opštinskog suda. To je njegovo pravo, ali moram radi javnosti da kažem – ako je SRS pre godinu dana osporavala kandidata, uzeću dva primera, jedan predsednik suda u Bačkoj Palanci, bio je kandidat za sudiju Okružnog suda u Novom Sadu, tako mi se čini, i na naše osporavanje Narodna skupština nije tu gospođu izabrala za sudiju Okružnog suda.
Sasvim je normalno da mi sada njoj osporavamo izbor za predsednika Opštinskog suda u Bačkoj Palanci i meni se čini da je slična situacija sa Opštinskim sudom u Zaječaru, potpuno ista situacija. Otvara se pitanje da li ti ljudi uopšte mogu da budu u sudu. Ali, nismo mi nadležni, poslanička grupa i Narodna skupština, nego Veliko personalno veće, i osnovna zamerka, ako se sređuje nešto u pravosuđu – morate da krenete sa razrešenjima.
Ako ima te kolaboracije unutar Velikog personalnog veća da "vrana vrani neće oko da vadi", onda kažite, obavestite javnost, jer nemoguće je da tolike primedbe idu na rad pojedinih sudija, a da nadležni pravosudni organi ništa ne preduzimaju povodom toga.
Ovamo svi kažemo – korupcija u pravosuđu, borimo se protiv korupcije, borimo se protiv ovoga i onda kažemo – sada ćemo da im povećamo plate. Nema tu logike. Ako je korupcija, dajte da raščistimo sa tim ljudima koji su uključeni u korupciju. Ako je puno postupaka pokrenuto za razrešenje, inicirano (nije pokrenuto nego inicirano), dajte da se završe ti postupci.
Verujte, ako želimo nešto da sredimo u našem pravosuđu u narednih pet godina, normalni poslovi na svakoj sednici bi trebalo da budu izbor i razrešenje, dva istovremena postupka. Jedan je razrešenje – da se čisti ono što nije za sud, i izbor, da se traže ljudi koji će da rade u skladu sa Ustavom i zakonom, i da sude. To su neke stvari o kojima mora da se vodi računa.
Pošto vreme ističe samo bih da dopunim spisak osporavanja, da me ne biste pogrešno shvatili. Predlog odluke o izboru sudija, broj 119-1477/05 – biraju se sudije. Opštinski sud u Novom Sadu – osporavamo kandidata Vujkov-Prentović Nelu. To je kandidat pod rednim brojem 2. i kandidata pod rednim brojem 8 – Nastić Vladimira. To je ta dopuna. To smo nešto kasnije saznali.
U Subotici, to je odluka 119-1690/05, osporavamo kandidata za područje Okružnog suda u Subotici, Opštinski sud Subotica, kandidat pod rednim brojem 1 – Gvozdenović Nikola. To bi bila dopuna onoga što smo već osporili na samoj sednici Odbora. Ne želimo da idemo baš konkretno sa imenima, da to ne bi neko pogrešno protumačio.

Isteklo je vreme, ali sačekaćemo da nađete za osporavanje.

Samo vi, predsedniče, uživajte, sve je to pod kontrolom. Sada neće da se napravi greška koja se napravila na Odboru.

Ne brinite, ja uživam, nego sat ne uživa.

Pridružujemo se, radi javnosti, osporavanju kandidata za izbor predsednika Opštinskog suda u Zrenjaninu, to je Aleksandra Odavić-Mak. Ističem da se pridružujemo pošto je to već osporeno, ali stoji da se i mi pridružujemo tom osporavanju. Gotovo da su identični razlozi do kojih smo došli nekom naknadnom proverom. To je ta ista odluka.
Kada je u pitanju izbor javnih tužilaca, osim onoga što smo osporili, više ne osporavamo ništa. Zadržavamo pravo da u načelnoj raspravi, odnosno u ovom objedinjenom pretresu ukažemo na još neke konkretne probleme koji će da se jave i verovatno ćete naći u izveštaju da se poklapaju neka osporavanja sa drugim poslaničkim grupama. Motivi su potpuno različiti, a to se naročito odnosi kada su u pitanju Prvi i Drugi opštinski sud u Beogradu.
Motivi Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke su potpuno različiti za osporavanje, ali se nadam da će u toku rasprave biti prilike da putem replika i na drugi način vrlo konkretno ukažemo na neprincipijelnost nekih kada osporavaju neke kandidate, jer ne može kandidat da se ospori samo na bazi novinskog članka ili na bazi toga kakav je odnos imao prema kidnapovanju.

Izvolite, narodni poslanik Žarko Obradović, zamenik predsednika poslaničke grupe, a potom Marko Krstin, ovlašćeni predstavnik.

Gospodine predsedniče, gospođo Škero, gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS reći ću nekoliko reči o današnjoj tački dnevnog reda, promenama u pravosuđu, jer mislim da je to za državu Srbiju jako važna tema.
Naime, nekako imam utisak, i ja i ostale kolege narodni poslanici iz SPS, da se Narodna skupština Republike Srbije u postupku izbora i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija javlja kao jedina institucija koja dovodi u pitanje način rada pravosuđa i može da utiče na način rada pravosuđa, mimo onih ocena koje se daju u javnosti, koje su često interesno motivisane, malo ih je nepristrasnih i objektivnih.
Ipak, ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kroz izlaganje narodnih poslanika, možemo čuti jednu malo drugačiju priču o nosiocima pravosudnih funkcija u odnosu na onu koja se čuje u Visokom savetu pravosuđa. Ne zameram VSP-u, samo mogu da konstatujem da u tom telu ili u informacijama koje dolaze u to telo ima često nezameranja, ima onog principa kada se ide linijom manjeg otpora, kada kolega kolegu neće da kritikuje, ne daj bože da predloži razrešenje.
Sve veći broj građana Srbije je nezadovoljan. Ostavljam po strani čak i ovu dimenziju partijskog promovisanja, partijskog predlaganja i izbora kadrova, kao što smo imali od 2001. godine naovamo.
Na prošloj sednici Narodne skupštine Republike Srbije sam izneo podatak koji je izneo pomoćnik ministra pravde u prvoj vladi DOS-a, da je od 165 predsednika sudova, negde do sredine 2002. godine, bilo promenjeno 150 predsednika sudova.
Pošto sam bio član Odbora za pravosuđe, video sam koji su kriterijumi bili dominantni. Utoliko je važnije da na ovakvim sednicama raspravimo o svakom kandidatu, ukoliko se može, i kažemo argumentovano zašto neko ne bi trebalo da obavlja taj posao. Naime, jako je važno za Srbiju, jer građani nemaju neku drugu mogućnost do preko nas narodnih poslanika u Skupštini Srbije da suštinski ospore izbor nekog kandidata.
Primera radi, video sam da je pre neki dan na VSP za predsednika suda u Knjaževcu izabran čovek koji je nezakonito izabran pre četiri godine, o čemu sam obavestio Skupštinu i opet ću obavestiti kad to bude došlo na dnevni red. VSP je, praktično, amnestirao tu nezakonitost i produžio mu mandat. Više su se bavili time zašto neko ne treba da bude predsednik suda od onih predloženih, nego zašto ovaj nezakonito izabrani treba da produži mandat. Ali, o tom-potom.
Na Odboru za pravosuđe Narodne skupštine Republike Srbije izneo sam nekoliko osporavanja za kandidate za predsednike sudova. Nešto sam tada obrazložio, nešto ću sada. Evo, da počnem od Beograda.
U ime poslaničke grupe SPS osporio sam izbor kandidata za predsednika Drugog suda, gospođe Gordane Mihajlović, iz razloga što smatram da je u protekle četiri godine ona svojim ponašanjem, načinom rada, javnim iskazivanjem određenih političkih stavova, učinila sebi "medveđu uslugu", pogotovo načinom rada unutar suda. Jednostavno, mi, poslanici SPS smatramo da nije dobar predlog VSP da ona bude ponovo izabrana.
Ona je tokom svog mandata bila više angažovana na istupanjima u javnosti, medijima, iznošenju svojih stavova o pitanju humanitarnog prava i zaštiti ljudskih prava, a nedovoljno pažnje je, prema našem mišljenju, posvećivala rešavanju osnovnih pitanja koja se odnose na sud u kojem je bila rukovodilac.
Iz ličnih saznanja, kao i iz informacija prenetih preko sredstava javnog informisanja, vidi se da je u radu ovog suda bilo neadekvatnog rukovođenja, tako da su na mesto šefova pojedinih odeljenja, naročito u onim posebno osetljivim, kao što su odeljenje istrage i krivice, postavljene sudije koje nisu dovoljno stručne u tim oblastima.
Takođe smo preko sredstava informisanja saznali da je ova predsednica suda angažovala penzionisane sudije da budu njeni savetnici u ključnim materijama, kao što su parnična i krivična materija, iako je bilo logično da ove poslove konsultacija i savetovanja predsednika suda obavljaju sudije tog suda kojih, prema našim saznanjima, ima 60 u celom sudu. Ovo tim pre što poslovnik o radu suda upućuje na to da takve poslove konsultacija predsednik suda obavlja sa zamenicima predsednika suda ili sa nekim iz redova sudija tog suda.
S tim u vezi, takođe nam nije jasan način regulisanja novčane naknade koju dobiju ta druga lica, savetnici koji nisu sudije, nego savetnici penzioneri. Dakle, nejasan je način finansiranja, odnosno izvor sredstava iz kojih je predsednica suda plaćala tako angažovana lica kao svoje savetnike, jer u principu, takvih savetnika nema u drugim beogradskim sudovima.
Takođe, iz više izvora, preko određenih advokata, kao i iz sredstava informisanja, a to nije bilo tako, saznajem da je još pre donošenja Zakona o medijaciji predsednica ovog suda obezbedila van zgrade suda, za potrebe suda, prostorije u vidu stambene jedinice u Teslinoj ulici, van Palate pravde, odnosno zgrade suda u kojima se obavlja postupak medijacije, a da pri tom sudijama svog suda koji obavljaju redovne poslove, za sve vreme dosadašnjeg mandata nije obezbedila odgovarajuće uslove za rad, tako da u tom sudu sedi po troje sudija u kabinetu od sedam metara kvadratnih, pa čak i po troje sudija sude u istoj sudnici.
Naravno, ne istovremeno, ali im ta činjenica da moraju zbog nedostatka prostora da sude u istoj prostoriji, u svakom slučaju, smanjuje broj sudećih dana u mesecu. Dok jedne sudije sude, drugi ne mogu da sude u istoj prostoriji, a to direktno utiče na mogućnost ispunjavanja norme. Povećavanjem broja sudija kojima nije obezbeđen prostor za rad, povećavaju se i troškovi rashoda budžeta, a ne rešavaju se gorući problemi, prostorni i drugi tehnički preduslovi za kvalitetno rešavanje sudskih sporova i, naravno, ažurnost rada ovog suda.
Dakle, umesto da se bavi osnovnim problemima unapređenja rada suda, adekvatnom organizacijom i rukovođenjem u radu suda, obezbeđivanjem adekvatnih uslova za rad sudija, ova predsednica se za vreme svog prethodnog rada više bavila razvojem humanitarnog prava, medijacijom i u tu svrhu angažovala savetnike penzionere, iznajmljivala prostor van zgrade, štampala luksuzni promotivni materijal za medijaciju, davala dopunsku novčanu naknadu sudijama koji učestvuju u postupku medijacije i te sudije vodila na službena putovanja u zemlji i inostranstvu i samim tim favorizovala u odnosu na ostale.
Sve to možda ne bi bilo problem da je stanje ovog suda takvo da predsednica suda, pored svog osnovnog posla, može da se bavi i ovim poslovima. Međutim, objektivno stanje u sudu je takvo, skoro isto, ako ne i gore u odnosu na pre četiri godine, kada je ona bila izabrana za predsednika suda.
Da ne bi bilo zabune, osporavamo izbor ovog kandidata za predsednika suda, jer mislimo da nema razloga da joj se, pored svih ovih primedbi iznetih u javnosti, koje nisu demantovane, ukaže ponovno poverenje. S obzirom na činjenicu da je ovaj sud jako veliki i da pokriva tri velike opštine: Savski venac, Rakovicu i Čukaricu, da postoji veliki broj problema i veliki broj pitanja koja on treba da rešava, moram reći da i mi u SPS, mimo ovih stvari, vezano za njen rad, imamo i vrlo konkretnu primedbu na njen rad i ponašanje.
Naime, mi smo imali jedan poslovni prostor, partijski, u Ulici Miloša Pocerca. Primenjujući Zakon o finansiranju političkih stranaka, na iznenađenje svih nas, predsednica suda se neposredno angažovala da izvrši preknjiženje. Naravno da to može, ali nije uobičajeno da predsednik suda sam urgira da izvrši preknjiženje. To samo po sebi govori o jednoj dozi političke ostrašćenosti koja postoji u toj osobi i prema nama.
Naša presuda koja je bila ukinuta u Okružnom sudu, vraćena je u Drugi sud i tada je predsednica menjala veće sudija, iako Okružni sud to nije tražio. Znači, postoji jedna apsolutna ostrašćenost prema nama i mi mislimo da to nije dobro za sud i za njegov rad.
Takođe sam na Odboru za pravosuđe osporio nekoliko drugih predloga, među njima i predlog za kandidata Opštinskog suda u Kovinu.
Naime, imam pismo gradonačelnika Kovina, kojim on, u ime lokalne samouprave koju predstavlja, smatra i predlaže, odnosno misli da bi bilo najbolje izabrati neku drugu ličnost ili nekog od onih koji nisu tada konkurisali za predsednika tog suda.
U samom sudu postoji veliki broj nerešenih predmeta i pritužbi građana na rad suda. Situacija u sudu je takva da veliku odgovornost snosi osoba koja je bila predsednica suda i sasvim je nelogično, s obzirom da je stanje u sudu katastrofalno, postoji veliki broj pritužbi, da ona bude ponovo izabrana. To je ta linija o kojoj sam govorio.

Oprostite, koristićete i drugih 10 minuta? Izvolite.

Ako bude bilo potrebno i u načelnoj raspravi ću se javiti u ime poslaničke grupe, pošto imamo obilje dokumentacije kako se u srpskom pravosuđu radi, odnosno kako se ono zloupotrebljava u političke svrhe.
Osporio sam, takođe, predlog kandidata za predsednika suda u Obrenovcu, iz prostog razloga što je u svom radu pokazala apsolutnu političku pristrasnost i netolerantnost prema političkim neistomišljenicima. Nažalost, kažem političkim, a to ne bi trebalo da bude predmet ovoga, ali jeste, jer su mnogi predsednici sudova dovedeni po političkoj osnovi, a takođe i taj kandidat.
Primera radi, imam informaciju da su iz grupe radnika, koji su bili optuženi za posedovanje nelegalnih diploma, jedino na kaznu zatvora osuđene dve devojke koje su inače ćerke izrazitih levičara, iako je u toj grupi bilo naravno i drugih ljudi koji su istaknuti članovi DOS-a, ali selektivan pristup sam po sebi dovoljno govori.
Možda je najbolji pokazatelj tog odnosa ili stanja u pravosuđu jedno suđenje našem članu, a neću mu pomenuti ime pošto je proces u toku, koji je optužen zbog čuvene zloupotrebe krivičnog položaja, da je kupio za potrebe jednog ministarstva u Vladi Republike Srbije tri vozila i izdao naloge od 700.000 dinara za potrošnju goriva. Šta sada biva?
U međuvremenu, ministar jednog ministarstva obaveštava pravobranioca koji je zainteresovan za to – da budžet uopšte nije oštećen, niti su ta tri vozila kupljena na nezakonit način, niti da postoji potreba ministarstva. Naprotiv, postoji i te kakva potreba ministarstva za tim vozilima i ni država ni ministarstvo time nisu nikako oštećeni.
Ostaje onih 700.000 dinara za benzin. Sada zamislite situaciju da moj kolega, naš član, nije sporno i to ne treba ni kriti, nađe da je novi ministar u Vladi DOS-a (nije Batić, nije važno) potrošio po istom osnovu 10 miliona dinara. Pazite, izdao je naloge za potrošnju goriva za 10 miliona dinara, a ovaj naš kolega je optužen za 670.000 dinara.
Kada čovek, tražeći pravdu i misleći da pravda postoji, napiše tužilaštvu prijavu protiv tog ministra zbog 10 miliona, a znamo da je i jedno i drugo zakonom dozvoljeno, nije uopšte sporno, ali u ovom prvom slučaju socijalista se krivično tereti, a u drugom je stigao odgovor – ne pada nam na pamet da podignemo optužnicu protiv tog čoveka, jer je on ministar DOS-a. Gotovo, on je samim tim zaštićena vrsta i ne može biti predmet rada pravosuđa.
Kada je reč o tužilaštvu, moram da pomenem jednu stvar koja je proteklih dana u medijima dobila veliki prostor i videćete na ovom primeru kako to u praksi izgleda kada, nažalost, politički kriterijumi dominiraju nad stručnim. Reč je o kandidatu za zamenika tužioca u Kuršumliji, gospodinu Ratku Zečeviću.
Naime, krenula je jedna kampanja pre tri nedelje kada se čulo da je Visoki savet pravosuđa predložio tog kandidata, da je on simbol Miloševićevog vremena, da je upotrebljavao pištolj, da je ljude maltene linčovao, da je moralno nepodoban itd. Niko nije želeo da kaže kako je taj čovek radio u pravosuđu, niko nije želeo da pomene kako se taj događaj odigrao i da li je stvarno on kriv ili šta je to toliko učinio na tom događaju, koji se inače desio jula 1999. godine u Prokuplju, da bi nosio teret toga, odnosno da bi mu to bila prepreka za njegov izbor.
Naime, kada se pogleda njegova biografija, to moram da kažem, vidi se da je čovek radio i u tužilaštvu u Prokuplju, i u sudu i da ima izuzetne rezultate, kao i da je bio načelnik Topličkog okruga. Nema u tom periodu njegovog rada nijedna mrlja na njegovom poslu i ono što mu se uzima na dušu.
Sticajem okolnosti, ovu dokumentaciju dobio sam ranije i video sam da je danas list "Svedok" objavio istu priču, ali je strašno ilustrativna, pa izvinite što ću vam tri minuta uzeti zbog ovoga, jer je jako važno da vidite kako jedan događaj može preko medija dobiti potpuno drugi sadržaj.
Naime, reč je o mitingu Saveza za promene koji se održao u julu 1999. godine u Prokuplju. Čovek koji je tučen tog dana od strane gomile, priča sada posle šest godina da jeste otišao na miting i da mu je neko iz okupljene publike dao kesu u kojoj su bili paradajz i jaja, da jeste gađao prema bini, da jeste pogodio nažalost jednog od ljudi koji su stajali na bini, imena nisu važna.
U tom trenutku je grupa mladića krenula prema njemu da ga tuče. Kako se u blizini nalazila zgrada SPS, čovek je bežeći od razularene gomile i onih koji su hteli da ga linčuju, pobegao u pravcu zgrade SPS. Onda su ga oni sustigli i počeli da tuku i nastalo je komešanje, vika, neko je rekao: Zeko izlazi, ubiše čoveka. Zečević je izašao, pucao u vazduh i sprečio linč čoveka. To govori čovek koji je tučen tog dana.
Sada dolazi najveći paradoks cele ove priče. Taj čovek je član SPO. To on kaže, odnosno njegov prijatelj i obojica daju izjave da je suštinski tog dana Ratko Zečević njemu spasio život, jer od to malo batina koliko je dobio tog dana, lečio se nekoliko nedelja, a naravno bio je i u bolnici, i lekarski nalazi itd. Ovde je suština priče, Ratko Zečević je spasio jednog čoveka sigurne smrti, ali zato niko ne želi tu činjenicu da istakne, nego se taj događaj i to njegovo pucanje u vazduh prikazuje potpuno drugačije.
Kažem, koga interesuje, a to sam sticajem okolnosti dobio ranije znajući da će ovo biti na dnevnom redu Skupštine, ali postoji dokumentacija.
Takođe, smatramo da nije dobro da kandidat za tužioca u Požarevcu bude gospodin Vojinović, iz razloga što je u svom dosadašnjem radu pokazao jednu veliku dozu pristrasnosti i selektivnosti u pristupu prilikom rešavanja određenih pitanja i problema koji su bili na dnevnom redu tužilaštva. Jednostavno imamo selektivan pristup u svom radu i nije zaslužio da bude izabran za tužioca.
Osporio sam predlog da za tužioca u Bačkoj Palanci bude izabran gospodin Kolar. U Skupštini sam više puta govorio o toj temi i moram to da pomenem, a drago mi je što je gospođa Škero ovde, jer može da čuje kako to izgleda kada kolega kolegi neće ništa da kaže.
Pre nekoliko meseci sam govorio, možda čak i malo više, o drugom čoveku, ali taj gospodin je tada bio objektivno na dnevnom redu, jer je tada bio zamenik opštinskog tužioca. Pomenuo sam tada, verovali ili ne; gospođo Škero vi ste predsednik Vrhovnog suda, pa se sa svačim susrećete u svom radu; verovali ili ne, on je tada podneo krivičnu prijavu protiv svog pretpostavljenog – opštinskog tužioca, za krivično delo: nezakonit lov iz člana 162. stav 4. Krivičnog zakona Srbije.
O kakvom je nezakonitom lovu, odnosno krivičnom delu reč, dovoljno samo po sebi govori objašnjenje koje je on dao, odnosno ono što je napisao. Kaže taj pomenuti gospodin sledeće (znači, kao gost Lovačkog društva "Obrovac" je izvršio krivično delo): "Upotrebom lovačkog psa vršio hvatanje srneće divljači, srndaća, govoreći – drži ga, drži ga, uhvati ga, uhvati ga, nakon čega je lovački pas uhvatio srndaća. Tom prilikom je nastala šteta za oštećeno lovačko udruženje opštine Bačka Palanka u iznosu od 160.000 dinara".
Stručnjaci, filolozi kažu da je ovo nemoguće, ali možete misliti dokle ide spremnost da se izađe u susret potrebama vlasti, jer je bilo reči samo da se čovek smeni, pa mu je onda trebalo napakovati svašta. Čak je, nažalost, i tadašnji republički tužilac Siniša Simić u svom rešenju o suspendovanju tog čoveka potpuno netačno napisao da je pucao taj čovek.
Ali, u svakom slučaju, govorim o gospodinu Kolaru, koji je svesno pristao da učestvuje u toj sramnoj radnji i time pokazao spremnost da po svaku cenu služi vlasti, da nema samostalnosti, da je spreman da učini sve da ostvari neki cilj. Činjenica da je posle, kada je zauzeo mesto svog prethodnika, jer je sistem vlasti funkcionisao kako treba, on odustao od dve optužbe koje su njegovom prethodniku stavljane na dušu, samo po sebi govori da je čovek spreman da učini sve da bude predložen, odnosno izabran. Mi smatramo, s obzirom da imamo dokumentacije koliko hoćete, da apsolutno nije podoban za tako važno mesto. Vodim računa o vremenu.
(Predsednik: Oprostite, gospodine Obradoviću, ako želite ... aha, završavate. Možemo da spojimo ako hoćete.)
Moram reći da sam na samom odboru osporio i izbor dva čoveka. Sada javno to činim, povlačim osporavanje za gospođu Sarić-Međo Zoricu za sudiju Opštinskog suda u Zrenjaninu i gospodina Velimira Vlajkovića, jer sam se tada pridružio drugim, a u međuvremenu sam dobio drugu dokumentaciju koja pokazuje da su ti navodi bili proizvoljni.
To činim javno da se zna, ali zbog nedostatka vremena i nemogućnosti da pričam, a ako bude prilike, reći ću, u ime SPS osporavam izbor gospodina Gavrilovića za opštinskog tužioca u Šapcu.