Danas na dnevnom radu se nalazi, verovali ili ne, 13 pojedinačnih papira koji se nazivaju odlukama, odnosno predlozi odluka Visokog saveta pravosuđa, a tiču se izbora predsednika sudova, izbora sudija, tužilaca i nekoliko odluka koje se tiču razrešenja i prestanka funkcija u pravosuđu.
Naravno da je ovo komplikovano da se sagleda kada se ima u vidu da se u međuvremenu nakupio materijal, verovatno je Narodna skupština morala i ranije da prati hronologiju kako koja odluka dolazi, pošto Poslovnik dozvoljava da ova tačka dnevnog reda praktično uvek može da se uvrsti i da Narodna skupština pokaže ne samo efikasnost prilikom donošenja konačnih odluka povodom ovih pitanja, nego i preciznost.
Napravio sam slučajno jednu grešku na sednici Odbora za pravosuđe. U toj hrpi papira pogrešno sam protumačio jedan znak i u izveštaju je zabeleženo da sam osporio kandidata za predsednika suda u Ivanjici. To jesam učinio na sednici Odbora za pravosuđe, ali sam napravio grešku.
Predsedniče, molim da se ovo ima u vidu da mi, poslanici SRS, članovi Odbora, u izveštaju ste nekoliko nas naveli – povlačimo to osporavanje, jer se radi o tehničkoj grešci. U šumi tih imena, nekih simbola i onoga što treba da nam pomogne za razmatranje, potkrala se ta greška. Doduše, to smo najavili na samoj sednici, s obzirom da se pojavilo 12-13 odluka, sa po sedam-osam kandidata, ministar sigurno zna preciznije podatke. Ali, tu verovatno ima preko 100 imena, tako da su te greške moguće.
Šta je važno da se kaže povodom ove tačke dnevnog reda? Važno je da moramo biti svesni da imamo veliki problem. Moram da kažem, naročito posle Batića. Nekima će to delovati malo čudno, malo smešno, nekima je to neozbiljno. Ali, danas imamo situaciju da je u pravosuđu izvršena Batićeva lustracija, vrlo neprincipijelna, što su ljudi izbačeni, razrešeni, a neki su jednostavno dobrovoljno otišli.
Svesni su situacije koja je zadesila srpsko pravosuđe sa Batićem i ljudi su jednostavno napustili sudove, tužilaštva, krenuli kao advokati.
Najkarakterističnija grupa ljudi koja je pretrpela strahoviti progon u tom periodu bili su, pre svega, zamenici opštinskih i okružnih javnih tužilaca.
Znate, 140 i nešto ljudi je vodilo postupak, pretežno su u pitanju zamenici koji su jednostavno preko noći dobili usmeno obaveštenje da sutra više ne dolaze na posao, pokrenuli su neke postupke da se vrate na posao, odnosno da se izvrši ocena zakonitosti odluka, a moram da kažem da za većinu njih odluka i ne postoji.
Dodatak na sve to je bila promena Zakona o javnom tužiocu gde je praktično Vlada preuzela funkciju Narodne skupštine, i sve to kada se pogleda, kada se krene sa sređivanjem, vraćanjem na neku normalu, na nešto što bi bilo zakonito i ustavno, naravno, prouzrokuje probleme.
SRS jeste opoziciona stranka, jeste stranka koja napada Vladu, međutim, pravosuđe nije pitanje vlasti. Pravosuđe je pitanje svih građana Republike Srbije i pitanje svih političkih stranaka, ozbiljnih stranaka koje imaju nameru da budu na vlasti, da sprovode zakone.
Zato SRS maksimalno daje doprinos pri sagledavanju koji su to kandidati koji se predlažu od strane Visokog saveta pravosuđa, jer nam nije svejedno ko će da deli pravdu, ako moram da upotrebim te reči.
Pošto smo veliki broj kandidata osporili, neću da citiram i navodim konkretna imena i prezimena, to stoji u izveštaju, ali moram da kažem koji su to razlozi koji su nas rukovodili da osporimo izbor pojedinih kandidata.
Na početku, moram da kažem da smo izvršili proveru na svoj način, preko ljudi iz suda, tužilaštva, preko advokata i drugih ljudi koji se razumeju u pravosuđe i znaju kakvo je stanje u pravosuđu, lokalno poznaju problem od suda do suda, tako da smo sigurni da baratamo najistinitijim podacima o tome ko su kandidati i kakvi su oni, ne samo kao stručnjaci, nego i kao ljudi.
Sudija treba da bude stručnjak, ali mora da ima i izraženu dozu ljudskosti, da bude svestan da ipak odlučuje o ljudskim pravima, da je on zadnja instanca kada ljudi izgube poverenje u izvršnu vlast, onda se oni obraćaju pre svega sudu koji treba da presudi i da kaže ko je bio u pravu.
Kada je u pitanju izbor predsednika sudova, SRS se rukovodila, pre svega, činjenicom, ako su kandidati ljudi koji već obavljaju funkciju predsednika suda, kakvo je stanje u tom sudu. Dakle, ne samo u pogledu ažurnosti, kvaliteta presuda, nego i kakvi su međuljudski odnosi između predsednika suda i ljudi koji rade u tom sudu.
U tom smislu, gde su postojeći predsednici osporeni od strane SRS, onda znači da su rezultati rada u tom sudu loši i verovatno da i međuljudski odnosi ne blistaju.
Tamo gde nismo osporili, prećutno smo dali saglasnost da ostane kandidat koji je i sada predsednik suda zbog takvih rezultata. Neka nastavi čovek dalje da radi svoj posao, nema potrebe nešto pomerati, ukoliko to daje dobre rezultate.
Međutim, kod izbora predsednika sudova zabrinuti smo zbog jedne činjenice. Naime, za nekoliko sudova, pre svega okružnih i opštinskih, po pravilu se javio samo jedan kandidat iz strukture suda, ne zbog toga što je on jedini zainteresovan, nego zato što postoji i blaga, pa možda čak i otvorena pretnja ostalim kolegama da ne konkurišu, jer će kolegijum da podrži unapred planiranog kandidata.
Gde god se javila ta situacija, da je sprečen neko da konkuriše, mislim da se radi o dve situacije samo, mi smo osporili izbor kandidata i to kažemo, osporavamo, zato što u sudu postoji neuporedivo bolji kandidat koga treba ohrabriti, jer nema nikakve veze ni sa političkim strankama niti je prema dosadašnjem radu upleten u nešto što bi se nazvalo korupcija u pravosuđu.
Kada je u pitanju izbor sudija nižih sudova, pre svega opštinskog suda, moram da kažem da smo se rukovodili principom kakvi su rezultati sudijskih pripravnika, saradnika, a ako neko dolazi sa strane, ne potiče iz suda, rukovodili smo se time kakav je čovek, i ako je advokat, kakvo je mišljenje kolega o njegovim stručnim kvalitetima.
Kod izbora sudija osporili smo popriličan broj kandidata, zato što smatramo da postoje razlozi nedostojnosti, za neke i nestručnosti, jer se vidi da niti postoji neko kvalitetno radno iskustvo, pre svega mislim na neko radno iskustvo koje je u vezi sa pravosuđem. Postoji ono pravničko, ali ne postoji ono pravosudno.
Mi uvek pri izboru sudija dajemo blagu prednost ljudima iz suda – ono kada se školovao kao pripravnik, stručni saradnik itd. Naravno, uvažavajući i sve okolnosti da je u nekim mestima vrlo teško pronaći kandidata. To su ova mala mesta gde postoji nekoliko sudija. Mislim da smo imali takav problem sa Babušnicom ili Pirotom.
Znači, gde su mali sudovi, tu stvarno postoji problem kako pronaći dobrog kandidata. Tu postoje problemi i ukoliko ima nekog drastičnog odstupanja kada kandidat ima neku kriminalnu prošlost ili tako nešto. Tada smo osporavali, ali smo uvažavali ovu situaciju da je teško pronaći kvalitetnog sudiju, odnosno kadar.
Kada se radi o sudijama, a predlažu se za okružne, opštinske, pa i Vrhovni sud, vodili smo računa o rezultatima rada pojedinih sudija. Ovde ću da iskoristim jedan primer, primer izbora sudija višeg Trgovinskog suda.
Visoki savet pravosuđa, mislim da je imao šest kandidata, odnosno biralo se šest sudija, od toga je neki interni dogovor bio da četvoro njih bude iz Beograda, a dvoje sa strane. Možda je u pitanju i pet, onda je tri prema dva, tako nešto.
Kada se pogleda ko je to konkurisao iz Trgovinskog suda u Beogradu, rezultati rada tih sudija, vidi se da prvi, drugi i treći po rezultatima nisu ni predloženi niti glasani na Visokom savetu pravosuđa. Tada smo podigli glas, osporavamo izbor ovih drugih kandidata, nemamo ništa protiv tih ljudi i mislimo da su kvalitetne sudije, ali se postavlja pitanje, zašto neko najbolji kada konkuriše ne može da ide dalje, šta je to?
Kada se malo čovek raspita, onda se ulazi u jednu drugu priču kako viši sudovi formiraju svoja veća prema nekim afinitetima, dogovorima. Možda je neko i dobar sudija, ali on će da ćuti dok je u veću, neće da galami. Ima i ljudi koji nečasne stvari rade u našem pravosuđu, ima ih. Osporili smo te kandidate, bez bilo kakvih ličnih primedbi, odnosno nešto što bi bilo vezano za njihovu ličnost ili za njihovu stručnost.
Ali, postavljamo pitanje zašto oni koji su najbolji ne mogu da idu dalje? U čemu on postiže dobre rezultate, ako prilikom konkursa za sudiju Višeg Trgovinskog suda ne može da prođe, nego prolazi peti, šesti ili sedmi kandidat. Čemu onda vrednovanje rezultata sudija ako se to ne primeti na neki drugi način, da li putem plate ili putem napredovanja.
Svaki sudija sa punim pravom očekuje da posle pripravničkog staža, posle onog perioda kao stručni saradnik, pa jednog perioda kao sudija opštinskog suda, ide dalje za okružni sud i sledeću instancu ukoliko se pokazuje da je kvalitetan kao sudija, kao stručnjak i kao čovek. Tu smo osporili.
Sada bih naveo kao primer jedno osporavanje, a tiče se izbora predsednika Okružnog suda u Prokuplju. Zašto smo to osporili? Gospođa Vida je ovde; stvarno nam nije jasno, ako ceo opštinski sud, sve sudije napišu krivičnu prijavu protiv predsednika Okružnog suda, onda tu nešto nije u redu. Kako Visoki savet pravosuđa može tog čoveka ponovo da predloži za predsednika Okružnog suda? Onda kada dobijemo informaciju da su se oni u međuvremenu dogovorili, pa su ovi povukli krivičnu prijavu, postavlja se pitanje kakve su ove sudije.
Prvo, te sudije su pokazale da su loši ljudi. Zašto? Zato što su maliciozni, zato što mrze, zloupotrebljavaju krivičnu prijavu da bi isterali nešto i dokazali su da nisu stručni. Ako sudija piše krivičnu prijavu i ne obradi sve u krivičnoj prijavi da bi javnom tužiocu bilo sve jasno da krivično goni, on je dokazao da nije dobar sudija, nije dobar pravnik, pre svega. O tome se radi.
Oni su se pomirili, ovi su povukli krivičnu prijavu, tužilac me goni i puj-pike ne važi se. Kako to može? Kada dođe do takvog sukoba tu jedna strana mora da strada, jer je nelogično da se završi poravnanje. Moralnim poravnanjem nemoguće je da se završi taj spor. Vi ste ga završili tako, ne sporim to, ali vam kažem zašto smo mi osporili kandidata koji je predložen za predsednika tog suda.
Pokušavam da vam ukažem da je potpuno normalno osporiti, a da nije normalno napraviti pomirenje, jer to je struka gde nema pomirenja. Ili čovek primenjuje pravo kao sudija ili ga ne primenjuje. Ako primenjuje pravo on ne može da pogreši sa krivičnom prijavom. Ako je napisao krivičnu prijavu ne može da se pogađa. To ne ide nikako.
Postoji krupan spor između sudija Opštinskog suda, jer su oni vrlo konkretno ukazali na konkretne predmete gde je predsednik Okružnog suda prekršio zakon. Naravno, kada saznamo te stvari ne možemo da podržimo izbor predsednika Okružnog suda. To se nekome sviđa ili se ne sviđa, ali pokušavam da vam kažem zbog čega nije dobro takvog kandidata izabrati za predsednika suda.
Šta je još karakteristično prilikom ovih izbora? Ne sporim pravo kandidata koji pre godinu dana nije prošao za sudiju Okružnog suda da sada konkuriše, da ponovo bude predsednik opštinskog suda. To je njegovo pravo, ali moram radi javnosti da kažem – ako je SRS pre godinu dana osporavala kandidata, uzeću dva primera, jedan predsednik suda u Bačkoj Palanci, bio je kandidat za sudiju Okružnog suda u Novom Sadu, tako mi se čini, i na naše osporavanje Narodna skupština nije tu gospođu izabrala za sudiju Okružnog suda.
Sasvim je normalno da mi sada njoj osporavamo izbor za predsednika Opštinskog suda u Bačkoj Palanci i meni se čini da je slična situacija sa Opštinskim sudom u Zaječaru, potpuno ista situacija. Otvara se pitanje da li ti ljudi uopšte mogu da budu u sudu. Ali, nismo mi nadležni, poslanička grupa i Narodna skupština, nego Veliko personalno veće, i osnovna zamerka, ako se sređuje nešto u pravosuđu – morate da krenete sa razrešenjima.
Ako ima te kolaboracije unutar Velikog personalnog veća da "vrana vrani neće oko da vadi", onda kažite, obavestite javnost, jer nemoguće je da tolike primedbe idu na rad pojedinih sudija, a da nadležni pravosudni organi ništa ne preduzimaju povodom toga.
Ovamo svi kažemo – korupcija u pravosuđu, borimo se protiv korupcije, borimo se protiv ovoga i onda kažemo – sada ćemo da im povećamo plate. Nema tu logike. Ako je korupcija, dajte da raščistimo sa tim ljudima koji su uključeni u korupciju. Ako je puno postupaka pokrenuto za razrešenje, inicirano (nije pokrenuto nego inicirano), dajte da se završe ti postupci.
Verujte, ako želimo nešto da sredimo u našem pravosuđu u narednih pet godina, normalni poslovi na svakoj sednici bi trebalo da budu izbor i razrešenje, dva istovremena postupka. Jedan je razrešenje – da se čisti ono što nije za sud, i izbor, da se traže ljudi koji će da rade u skladu sa Ustavom i zakonom, i da sude. To su neke stvari o kojima mora da se vodi računa.
Pošto vreme ističe samo bih da dopunim spisak osporavanja, da me ne biste pogrešno shvatili. Predlog odluke o izboru sudija, broj 119-1477/05 – biraju se sudije. Opštinski sud u Novom Sadu – osporavamo kandidata Vujkov-Prentović Nelu. To je kandidat pod rednim brojem 2. i kandidata pod rednim brojem 8 – Nastić Vladimira. To je ta dopuna. To smo nešto kasnije saznali.
U Subotici, to je odluka 119-1690/05, osporavamo kandidata za područje Okružnog suda u Subotici, Opštinski sud Subotica, kandidat pod rednim brojem 1 – Gvozdenović Nikola. To bi bila dopuna onoga što smo već osporili na samoj sednici Odbora. Ne želimo da idemo baš konkretno sa imenima, da to ne bi neko pogrešno protumačio.