Gospodine Šuput, oba povlačenja ste uspeli da zabeležite? Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Marko Krstin, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, gospođo Petrović-Škero, poslanička grupa G17 plus i ja lično, kao advokat koji se bavi tom profesijom, nalazim da je ovaj postupak koji mi sada sprovodimo oko izbora nosilaca pravosudnih funkcija od ogromnog značaja za konstituisanje pravne države u Srbiji.
Sudije su samostalne, nezavisne, postoji stalnost sudske funkcije, Ustav je to garantovao, ali bez sudije i tužilaca od zaštite prava građana nema ništa i zaista sam veoma zadovoljan što je ova skupština po hitnom postupku razmotrila na Odboru za pravosuđe i upravu ovu veoma značajnu temu, i sa druge strane što je predsednik to stavio na dnevni red, kako bi se o tome moglo odlučiti po hitnom postupku.
Šta to znači za građane? Nije potrebno objašnjavati ako se uzme u obzir to da su naši sudovi, a naročito ovi u većim gradovima, zatrpani, da opšti parničari rade po 300 do 400 predmeta, a neko čeka da se donese odluka.
Dakle, ovo što mi danas radimo je od velikog značaja za veliki broj ljudi, koji će zahvaljujući izboru nosilaca pravosudnih funkcija ostvariti ili zaštititi svoja prava.
To je ključna stvar o kojoj bi trebalo da vodimo računa i da uvek ovakve tačke stavljamo kada god postoji mogućnost, i po hitnom postupku, da se što pre postave nosioci pravosudnih funkcija. Posebna je odgovornost Narodne skupštine Republike Srbije za postavljanje i razrešavanje, odnosno izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija, jer Skupština ne samo da bira i razrešava nosioce sudske vlasti, nego i donosi normativne okvire u kojima se kreće ta sudska vlast.
Samo bih hteo da vas podsetim da je ova skupština donela niz propisa o određenju sudova, o sudijama, o Visokom savetu pravosuđa, o javnom tužilaštvu, kojima je stvorila organizacione i normativne uslove za rad pravosudnih organa sa jedne strane, a sa druge strane brojne procesne propise, kojima je skratila rokove i preciznije propisala obaveze stranaka i organa u postupku, što sve treba da omogući pravosudnim organima da zaista rade na ostvarivanju prava i interesa građana.
Mi sada radimo na stvaranju kadrovskih uslova, što je neophodno. Radi se o izboru, s obzirom na ove odluke o povlačenju koje su sada saopštene, oko 150 nosilaca pravosudnih funkcija. To je veliki broj nosilaca pravosudnih funkcija, naročito ako imamo u vidu da se tu radi o velikom broju predsednika sudova, a to je 59 predsednika sudova i devet tužilaca. Oni su ključni za ostvarivanje sudske i pravosudne funkcije u širem smislu.
Odbor za pravosuđe je imao jednu konstruktivnu raspravu 14. jula i veoma sam zadovoljan što je toj raspravi prisustvovala i predsednica Vrhovnog suda, kao i ministar Stojković. Na toj raspravi su zaista sve strane, i opozicije i pozicije, zauzele jedan konstruktivan stav, i G17 plus je veoma zadovoljan što je kao neko ko je u vlasti, ko čini poziciju u ovom trenutku, uspeo da ostvari tako konstruktivnu atmosferu u srpskom parlamentu.
Za G17 plus osnovni uslovi za izbor nosilaca pravosudnih funkcija su stručnost i dostojnost, jer tako kaže član 44. Zakona o sudijama i član 61. Zakona o tužiocima. Samo to može biti osnov i sve druge priče, razgovori – čuli od ovog, načuli od onoga, stručne javnosti itd. nisu ono što predstavlja, pre svega, stručnost, dok oko dostojnosti imamo elemenata i u takvim razgovorima, saznanjima itd.
Kandidati koji prema ličnim listovima (prema Zakonu o sudijama, sudije imaju lični list) ne ispunjavaju stručne uslove, po nama ne mogu biti ni predloženi, ni izabrani za pravosudne funkcije. Nadalje, kandidati koji se nisu pokazali kao stručni u nižem stepenu sudovanja ne mogu napredovati na viši stepen sudovanja, mislim na sudijske saradnike, na pomoćnike sudija, kao i na prelazak ljudi koji su pravnici sa pravosudnim ispitom iz drugih oblasti ljudske delatnosti u pravosudne organe.
To je za nas osnovno o čemu možemo govoriti. Za nas "dostojno" znači da on ili ona uživa ugled u sredini u kojoj se nalazi. Izneću nešto drugačije mišljenje nego moj prethodnik u pogledu kandidata Ratka Zečevića za zamenika opštinskog javnog tužioca u Kuršumliji.
Zaista uvažavam to što sredstva javnog informisanja pišu, međutim, vidim fotografiju, vidim čoveka sa cigaretom na balkonu koji prilično nonšalantno drži pištolj. Znači, ne radi se o nužnoj odbrani ili krajnjoj nuždi, pa da je on morao to da potegne da bi nekoga zaštitio. To se vidi kada gledate fotografiju, radi se o jednom nonšalantnom ponašanju, koje zaista ne pokazuje dostojanstvo za obavljanje funkcije. No, uvažavam i mišljenje mog kolege, on nešto drugačije gleda na to, ja opet gledam sa ove strane.
Nadalje, hoću da kažem sledeće. Samim izborom nosilaca pravosudnih funkcija ova skupština ne završava svoj rad. Skupština mora da vrši na određen i svojevrstan način neku vrstu nadzora nad radom nosilaca pravosudnih funkcija. To što je neko izabran i što je on stalan kao sudija, ne znači da može da ne radi, da bude nesavestan i da neblagovremeno obavlja svoje poslove.
Zakon o sudijama je uredio to pitanje i on zahteva da predsednici različitih nivoa sudovanja reaguju na takav rad sudija. Ovde nam sedi predsednik Vrhovnog suda i zaista očekujem da imamo i takvih situacija da će ova skupština raspravljati o sudijama koji ne rade blagovremeno, ne rade savesno i stručno da bi ih ovde na ovoj skupštini razrešili.
Ukoliko bi se Skupština zaustavila samo na tome da bira sudije i tužioce, a da ne nadzire njihov rad kao vid razrešenja, onda funkcija Skupštine ne bi bila u celosti ostvarena i ne bismo mogli da kažemo da smo kao Skupština u celosti ostvarili svoju funkciju.
Ako predsednici nižih sudova ne reaguju na takve pojave, očekujem od predsednika Vrhovnog suda i okružnih sudova da na to reaguju i da predlože razrešenje onih predsednika koji dozvoljavaju da se takve pojave ustale ili da se uopšte dešavaju u pravosuđu. Pravosuđe ne postoji samo zbog sebe, ne postoje građani zbog pravosuđa, pravosuđe postoji zbog građana i mi na pravosuđe treba tako da gledamo.
Veoma sam zadovoljan što se u budžetu stvaraju uslovi da se povećaju plate radnika u pravosuđu. Pri tom, mislim ne samo na sudije, ne samo na nosioce funkcija i tužioce, nego i na ostale radnike, jer bez toga nema pravosuđa. Znači, na to moramo da mislimo.
Moramo da mislimo na materijalne uslove za rad pravosudnih organa. Moramo da mislimo na to da sudije ne mogu da sude u prostorijama 3 sa 2, jer nema elementarnih uslova da se ostvari elementarno poštovanje prema radu suda.
Takođe, moramo da mislimo da sudije moraju da pišu zapisnike na odgovarajućim uređajima koji im omogućavaju da diktiraju, da na miru te zapisnike koncipiraju, pišu presude, itd. Moramo da vodimo računa da sudije moraju da imaju potrebnu stručnu literaturu, stručno usavršavanje. Ovaj parlament treba i time da se bavi. Ali, to sa druge strane traži od sudija da zaista građanima omoguće da blagovremeno i na savestan i zakonit način ostvare svoja prava.
Dakle, očekujem da pored izbora sudija imamo ovde i situacije kada ćemo u određenom, istina manjem broju slučajeva, razmatrati pitanje neblagovremenog, nezakonitog i nesavesnog rada sudija. Toga ovde nije bilo. Mislim da u praksi toga ima. Očekujem da će na to reagovati predsednici sudova i predsednik Vrhovnog suda.
Veoma sam zadovoljan što se takvi slučajevi već pojavljuju u našoj pravosudnoj praksi, da viši sudovi reaguju na postupanje nižih sudova. Imamo predsednika jednog opštinskog suda koji je suspendovan zato što nije reagovao na to da njegove sudije u sudu po više godina ne izrađuju odluke kojima su zaključili raspravu. To je dobar primer i tako treba nastaviti.
Na kraju, posebno hoću da skrenem pažnju, a i ministar pravde je među nama, da Ministarstvo pravde prema Zakonu o sudijama ima poslove pravosudne uprave, gde treba da kontroliše izršavanje pravosudnih poslova. Znači, da rešava blagovremeno i u rokovima predmete i da reaguje na odgovarajući način.
U pogledu osporavanja nekih kandidata za nosioce funkcija u pravosudnim organima u Novom Sadu, hoću da kažem sledeće. Pošto sam iz Novog Sada, zaista bi bilo neophodno da na ovoj sednici izaberemo predsednika Trgovinskog suda u Novom Sadu. Trgovinski sud u Novom Sadu četiri godine nema predsednika. Neophodno je da se izabere predsednik. Napomenuću vam da na prošlom zasedanju nismo izabrali predloženog kandidata. Sada imamo drugog kandidata. Predložio bih da se za tog kandidata glasa, jer on ispunjava sve uslove da bi bio predsednik suda.
Isto tako, predlažem da glasamo i za predsednika Opštinskog suda u Novom Sadu. Na prošloj sednici smo iz Opštinskog suda u Novom Sadu popunili Okružni sud izuzetno kvalitetnim sudijama koji imaju preko 75% prolaznosti, i do 80-90%.
Takođe, voleo bih da izaberemo i predloženih 10 kandidata za sudije Opštinskog suda u Novom Sadu. Hoću da vam kažem da se radi o većini mladih ljudi koji su se dokazali u radu kao sudijski pomoćnici, pogotovu što nemam, a jedan kolega je osporio kolegu Nastića za kandidata za sudiju Opštinskog suda, loše mišljenje.
Imam druga mišljenja i saznanja, kao advokat, da je kolega Nastić jedan od najboljih sudskih pripravnika, da su sudije, tako da kažem, vodile bitku oko toga ko će dobiti mogućnost da kolega Nastić pomaže sudiji u izradi presuda.
(Predsednik: Izvinjavam se, gospodine Krstin, da li ćete koristiti još vreme?) (Ne.)

Hvala vam, gospodine Krstin.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Demokratske stranke. Izvolite.

Gospodine predsedniče, uvažena predsednice Vrhovnog suda, drage kolege narodni poslanici, žao mi je što svaki put kada izađem za ovu govornicu, a kada govorim o pravosuđu, moram da kažem da je stanje u srpskom pravosuđu i dalje jako loše, da nemamo, nažalost, pomaka na bolje. To su činjenice, ma koliko se ministar trudio da prikaže da je u srpskom pravosuđu situacija mnogo bolja nego što je bila kada je on došao na to mesto, a došao je pre godinu i po dana.
Čini mi se da za tih godinu i po dana ništa na bolje nije urađeno, mada moram da priznam da je bilo pokušaja prilikom donošenja zakona, ali na terenu situacija je sasvim drugačija. Svi su nezadovoljni, nezadovoljne su sudije, nezadovoljne su stranke.
Sudije su nezadovoljne, jer im je materijalni status takav kakav je. Zadnjim izmenama plata im je povećana za 30%, to hoću da pohvalim, ali mislim da to nije dovoljno. Nezadovoljni su i svojim uslovima za rad. Nećete verovati, ali danas u sudovima u Srbiji daktilografi kucaju na mehaničkim mašinama, što je u 21 veku, po meni, nedopustivo. Mislim da to treba što pre da se reši i da se omogući ljudima da mogu normalno da rade.
O strankama ne treba mnogo govoriti. One su apsolutno nezadovoljne, jer i dan-danas se u ovoj državi teško stiže do pravde. Teško se stiže do konačnih pravosnažnih presuda, jer je pravosuđe, ne znam iz kojih razloga, jako neefikasno, tako da i danas imate sporove koji, nažalost, traju i po 20 godina.
Mislim da razlog može da se nasluti, a to je da srpsko pravosuđe nije depolitizovano do današnjeg dana. Čini mi se da ova vlada, niti ima snage, volje, ni želje da to uradi. To ću ilustrovati na nekoliko primera, upravo sa predlozima koji su sada pred nama i koji treba da daju neke nove predsednike sudova, neke nove javne tužioce ili zamenike javnih tužioca.
Dakle, nema ni govora o politizaciji, jer da je tako, ne bi Visoki savet pravosuđa svojom odlukom br. 119/01 predložio za javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu gospodina Milovana Božovića koji dolazi iz Jagodine. Zašto to radi Visoki savet pravosuđa?
Čovek ima 39 godina radnog staža, još godinu dana pa će u penziju. Da li neko misli da će taj čovek za godinu dana uraditi nešto konkretno i nešto pozitivno za poboljšanje Okružnog tužilaštva u Beogradu. Mislim da neće. Mogu da ponudim odgovor Skupštini zašto je to tako. Zato što je to uslov neke od stranaka u koaliciji, koje, da bi ova vlada opstala, uslovljavaju glasanje, kada je reč o poverenju Vladi, upravo nekim kadrovskim rešenjima u pravosuđu.
(Tomislav Nikolić s mesta: Da li ti je to poznato iz starih vremena?)
Iz starih vremena, dok ste vi bili, gospodine Nikoliću, više nego mi, mi to nismo radili.
(Tomislav Nikolić s mesta: Mi smo u prastarim.)
Da, vi ste u prastarim, tako je.
(Predsednik: Molim vas, bez rasprave sa poslanicima.)
Dakle, to je, po meni, nedopustivo. Mislim da čovek koji je proveo čitav vek u Jagodini, kao zamenik tužioca, treba tamo i da završi, a da u Beogradu sigurno ima ljudi koji mogu dobro da obave tu funkciju. Ne mogu da verujem da u gradu od 2,5 miliona stanovnika, toliko ljudi sa položenim pravosudnim ispitom, koji su istaknuti pravnici i pravni stručnjaci, nema nekoga ko bi mogao da uradi taj posao na efikasan i pravi način? Mislim da sam dao odgovor.
Drugi primer, koji hoću da istaknem, a o njemu su govorili moji prethodnici – kolega Obradović i kolega Krstin, radi se o Ratku Zečeviću. Dakle, 1999. godine postao je poznat celom svetu, jer je fotografija sa njegovim likom, sa pištoljem dignutim u vazduh, sa cigaretom u ustima, obišla čitav svet. Radi se o pucanju u vazduh, ali da li načelnik okruga sme da puca u vazduh? Šta je radila policija? Zašto je on to uradio?
Dakle, bio je miran protest Saveza za promene, ali tadašnja osiona vlast pokazala je svu svoju silinu u liku Ratka Zečevića koji je, navodno da bi nekoga spasio, pucao u vazduh. Mislim da to ne pije vodu, da to tako ne može. Ratko Zečević, pored tog razloga, ima još jedan razlog zašto ne bi trebalo da bude izabran za zamenika Okružnog javnog tužioca u Kuršumliji.
Razlog je što je taj čovek član, pripadnik, istaknuti funkcioner SPS. Znajući delimično Ratka Zečevića, siguran sam da on nikada ne bi pristao da ne bude član SPS. To je sigurno. Da li on treba da bude zamenik Opštinskog javnog tužioca, kada svi govorimo da u pravosuđu ne treba da bude partijskih funkcionera, da treba da budu ljudi koji se bave isključivo pravom­­?
Dakle, to je još jedan razlog zašto Ratko Zečević nikako ne bi smeo da bude izabran za zamenika Opštinskog javnog tužioca u Kuršumliji.
Ali, od 22 poslanika SPS zavisi sudbina ove vlade, to je njihov uslov i zato vladajuća koalicija jednostavno to mora da proguta i prihvati. Zaista se nadam i verujem da će vrlo brzo doći vreme kada nijedna stranka više neće gurati svoje kadrove u pravosuđe, već da će tamo doći najsposobniji, najbolji, jer je to uslov za napredak ovog društva koje se, nažalost, danas nalazi u velikom glibu.
Još jedan vrlo ilustrativan primer, Okružni sud u Valjevu. Dakle, predsednik Okružnog suda u Valjevu, gospodin Đukanović koji ima izvanredne rezultate, čini mi se najbolje u Srbiji i to nije samo naše mišljenje, to je ilustrovano i u Biltenu Vrhovnog suda Srbije.
Dakle, nažalost, predlog je da se taj čovek promeni i da na njegovo mesto dođe neki drugi kandidat. Voleo bih da čujem odgovor zašto jedan dobar predsednik suda mora da bude zamenjen i ponudiću odgovor – on je isti kao u prethodna dva slučaja. Dakle, to je uslov nekoga da sutra glasa o poverenju Vladi.
Dobio sam jedno pismo od grupe sudija, koje ću pročitati, mislim da ilustruje sve što se događa u sudskom pravosuđu. Dakle, ministar pravosuđa je u predizbornoj kampanji za predsednika Republike prošle godine učestvovao u toj kampanji, pa je, kada je govorio o pravosuđu rekao: obećali smo nezavisno pravosuđe – učinjeno.
Evo iz onoga o čemu sam govorio vidi se da smo mi daleko od nezavisnog pravosuđa i da će još mnogo vode proteći pre nego što mi to uradimo.
Kaže se ovako: "Pored obavljanja osnovnog zadatka uvođenjem nezavisnosti u pravosuđe kroz promene zakona, ostvarena je sasvim solidna koletaralna korist". Najureni su jednom rečenicom u zatvor nepoželjni i mogući neposredni predsednici sudova. Ovim i penzionisanjem uvedeno je stanje v.d. predsednika u najznačajnijim sudovima u Srbiji, to je Vrhovni sud, Okružni sud u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, pa i u mnogim drugim.
Raspušten je opet jednom rečenicom u zakonu i sasvim legalno izabran Visoki savet pravosuđa u sred mandata, valjda da bi se pokazalo da ministar nije zadovoljan njegovim radom i da novoizabrani pripazi kako radi. Formiran je Nadzorni odbor kao dodatna pretnja sudijama da paze šta rade.
U ovakvoj situaciji ministar se snalazi kao riba u vodi. Ono što prethodnom ministru – Batiću, koji je ovenčan slavom rasturača nezavisnosti srpskog pravosuđa, na pamet nije padalo da radi, novi ministar, ovenčan slavom regeneratora nezavisnosti istog tog pravosuđa, sprovodi kao rutinske aktivnosti. Uvođenje nezavisnog i samostalnog pravosuđa otpočelo je udarcem u glavu istog tog pravosuđa. Ako se podsetimo da do 6. oktobra nije došlo, pre svega zaslugom DSS-a i njenog predsednika, onda je zaista neobično da isti ti legalisti sebi hladno priušte 6. oktobar u delu pravosuđa, uz odgovarajuću lustraciju, naravno.
Sve ovo je praćeno sa dva ozbiljna promašaja u pristupu reforme pravosuđa.
Moguće je da bi u ovom trenutku najkonstruktivnije bilo da se upustimo u raspravu o predloženim kandidatima, ali teško nam je da poverujemo u to. Jednostavno ne znamo odakle da počnemo. Čini nam se da je svrsishodnije zahvatiti stvar u korenu i ukazati na ozbiljne probleme sa kojima se sve više pravosuđe, a pre svega sudstvo, suočava, a da bismo to uradili, potrebno je vratiti se na početak.
Početak je kada je u februaru prošle godine pobednička koalicija formirala Vladu gde je zastupljen princip da svaka stranka ima neograničena prava, da rade samo po svome. Kod raspodele resora ispalo je prirodno da DSS-u pripadne resor pravosuđa, s obzirom da je borba za nezavisno pravosuđe bila visoko kotirana stavka u predizbornom programu DSS-a. Tako i bi.
Prvi šok je nastupio izborom ličnosti za ministra pravde. Imenovan je kadar koji je obeležen da je dok je bio sudija savesno i temeljno vodio političke procese u Istočnoj Evropi. Teško je poverovati da takav kadar može imati valjanu legitimaciju, da uvodi nezavisno pravosuđe u Srbiji. Usledili su protesti, valjda zbog principa neograničenih prava u resoru, završilo se kako se završilo, pojeo vuk magarca, ministar je preuzeo funkciju.
Jedna mala digresija, nije jasno kako je došlo do toga da ministar pravde ima od svih članova Vlade daleko najviše nastupa u sredstvima informisanja. Zbog pameti i lepote verovatno ne, ali ne smemo ni da pomislimo da bi on mogao biti najbolji promoter nove politike u Srbiji.
Na početku su ti istupi okarakterisani raznim izjavama. Sećamo se najave ukidanja specijalnih sudova, a posle je stvar prešla u rutinu. To što se gospodin ministar svojim mnogobrojnim istupima smučio svima koji se malo razumeju u pravosuđe, jadna je uteha, jer je ogromna šteta već napravljena, a ne vidi se kada će to prestati. Sledeći šok nastupa vrlo brzo. Već polovinom aprila na dnevni red Skupštine dolaze promene u pravosudnim zakonima. Briše se neustavno veće za pitanja sudske uprave što je u redu i sve nadležnosti vraćaju se Visokom savetu pravosuđa što je takođe u redu.

Da li koristite i drugih 10 minuta? Izvolite.

Naravno, uz odgovarajuće intimiziranje u ovom periodu kada se vrši izbor predsednika sudova. Idite malo po sudovima Srbije, jer niko to ne sme javno da govori, a i neće, ali se vrlo lako može utvrditi da je strah i osećaj nesigurnosti i poniženosti ponovo zavladao u sudstvu Srbije.
Retko ćete čuti da nikada nije bilo gore. Izbor suda i naročito predsednika sudova u ovakvoj klimi ne može doneti ništa dobro. Moguće je, skloni smo da poverujemo da dobar broj građana veruje da gospodinu Koštunici leži na srcu nezavisno pravosuđe i da je visoko kotirana stavka – borba za nezavisno pravosuđe u programu DSS-a od iskrene želje da se u pravosuđu nešto uradi.
Nažalost, na kraju svog mandata, a nadamo se da će do toga skoro doći, Koštunica će moći da se suoči sa postignutim rezultatima. Tu je veliki broj donetih zakona, približavamo se evropskom okruženju i još veća degradacija sudijskih kadrova koji u tom zakonskom okruženju treba da deluju kao samostalne i nezavisne sudije.
Na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, pročitaću vam imena sudija koje osporava DS. Dakle, za kandidate za predsednika sudova, Prvi opštinski sud, osporavamo Vojkana Simića, za Drugi – Gordanu Mihajlović, a za Treći – Nadu Mihajlović.
Osporavamo izbor Dragana Obradovića za predsednika Okružnog suda u Valjevu iz razloga o kojima sam već govorio. Ponoviću, gospodin Đukanović ima odlične rezultate i zaista bi bilo katastrofalno i skandalozno da on bude zamenjen, a da na njegovo mesto dođe Dragan Obradović o kome nemamo loše mišljenje, ali mislimo da je gospodin Đukanović mnogo bolje rešenje.
Za Trgovinski sud u Novom Sadu osporavamo Velimira Vlajkovića, za Viši trgovinski sud u Beogradu osporavamo Gorana Savića, za Opštinski sud u Boru – Zoricu Jovanović, za Opštinski sud u Novom Sadu – Petra Mohana, za Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici – Borislava Pupavca, za Opštinski sud u Priboju – Bosiljku Palibrk, za Opštinski sud u Čačku – Acu Vučićevića.
Dalje, za Opštinski sud u Zrenjaninu, izvinjavam se to ne osporavamo, mislim da je dobro rešenje. Kada je reč o tužiocima, osporavamo za zamenika opštinskog javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Ćupriji – Oliveru Jevremović, za zamenika opštinskog javnog tužioca Opštinskog javnog tužilaštva u Negotinu – Nenada Srzentića.
Za zamenika opštinskog javnog tužioca Opštinskog javnog tužilaštva u Kuršumliji – Ratka Zečevića, iz razloga o kojima sam govorio. Za zamenika Republičkog javnog tužioca osporavamo gospođu Mariju Šušnjević i za izbor sudije Vrhovnog suda Srbije – gospodina Mihaila Rulića, koji je od 2001. do 2004. godine bio predsednik Višeg Trgovinskog suda u Beogradu i imao je jako loše rezultate. Mislimo da kao sudija nije dorastao da bude sudija Vrhovnog suda Srbije, pa iz tog razloga osporavamo i njegov zahtev.
Naš predlog je da, nadamo se da će se to desiti kada dođe do izmene sudova, bude ugrađen institut po kome će se raspustiti sve sudije u Srbiji i krenuti u novi reizbor i na taj način doći do pravih i valjanih rešenja. Hvala.

Hvala vama. Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Reč ima jedan od predlagača, predsednik Vrhovnog suda, gospođa Vida Petrović-Škero.

Da pozdravim predsednika Skupštine i poslanike, da izrazim svoje zadovoljstvo zato što je Skupština uspela da stavi na dnevni red ovu tačku, imajući u vidu veliki problem koji bi nastao u Srbiji, ukoliko ne bi obavili izbor po predlogu Visokog saveta pravosuđa, s obzirom da svi znamo kako funkcionišu sudovi kada imaju u velikoj količini v.d. stanja i nadam se da će Skupština uspeti ovim tempom da isprati i ono što nas čeka za septembar mesec kada dolazi još jedan veliki broj predsednika kojima ističe mandat.
Samo bih htela nekoliko reči da kažem. Prvo, zakasnila sam iz razloga što sam pozvana četiri minuta pre nego što sam stigla. Znači, u trenutku kada je Skupština krenula da zaseda. Prema tome, ne znam da li je to odnos ili slučajnost, ali želela bih da se sa jedne strane izvinim, a sa druge strane da kažem da moje zakašnjenje nije posledica nepoštovanja Skupštine, nego donekle, odnosno očigledno, nepoštovanja Skupštine prema meni, odnosno sudu, jer sebe ne doživljavam kao bitnu.
Htela bih sa nekoliko rečenica da se osvrnem na ono što predstavlja način funkcionisanja Visokog saveta i kako je Visoki savet davao svoje predloge, naravno, u pogledu predlaganja za izbor sudija, jer ovde iz ovih diskusija sam primetila da se negde ne pravi razlika između toga i da Visoki savet predsedava i zaseda u drugom sastavu kada se predlažu sudije, a u drugom sastavu kada predlaže tužioce, tako da sam ja predsedavajuća samo za predlaganje sudija i predsednika sudova.
Visoki savet pravosuđa je u međuvremenu napravio svoje poslovnike u pogledu kriterijuma i poslovnik u pogledu procedure, koje je na prošlom zasedanju Visokog saveta dopunio i dobiće Odbor za pravosuđe, pa prema tome i svaki poslanik, na koji način pokušava da dođe do objektivnih kriterijuma, da su u međuvremenu napravljeni formulari koji će predstavljati jedinstven način praćenja svih sudija u Srbiji, tako da će postojati mogućnost upoređenja i svega onoga što očekujete od Visokog saveta, a to je – da vidite zašto je neko po kvalitetu predložen, a zašto neko nije.
Kao i to da je napravljen dogovor sa Odborom za pravosuđe, što je Odbor u ovom trenutku malo iskoristio, a to je da članovi Odbora na vreme, kada dobiju spisak predloženih, odnosno kandidata koji su konkurisali, dostave svoje primedbe u pogledu dostojnosti, s obzirom da poslanici, odnosno Skupština ima sasvim sigurno veću mogućnost da utvrdi ovu činjenicu u odnosu na članove Visokog saveta, odnosno sudije koji moraju da utvrđuju kvalitet, a vi imate mogućnost da obavestite na vreme Visoki savet o sumnji u dostojnost i mogućnost naše provere na vreme.
Ono što sam htela još da dodam, kada se razmišlja o kandidatima, o tome šta može da uradi predsednik suda, regulisano je onim što predstavlja zakon i onim što poslovnikom daje mogućnost predsedniku suda. Zakonom o ministarstvima, članom 5, predviđeno je da uslove za rad pravosuđa obezbeđuje Ministarstvo pravde, odnosno izvršna vlast. Prema tome, kakvu ćemo zgradu imati, koliko će sudija sedeti u kom kabinetu, da li je ta zgrada adekvatna ili ne – zaista ne može zavisiti, nažalost, od pravosudne vlasti, nego od druge dve grane vlasti.
Nadalje, ono što sam htela da kažem, to je da moramo razmišljati o tome da je pravosuđe više od deceniju imalo svoj period kada je negde u svom kvalitetu i kvantitetu stalno bilo u padu. Svi znamo razloge tome, svi znamo u kakvom je stanju (materijalnom) bilo pravosuđe, kakvi su bili određeni pritisci, gde sudija ne može da radi ako ima šest maraka u tri rate i kako su sudstvo napuštali sudski kadrovi.
Ako smo došli u takvo stanje, niko ne može da očekuje da se pravosuđe, koje se 15 godina negde urušava svojim sastavom, svojim kvalitetom, odlaskom sudija, odjednom povrati u stanje koje će biti kvalitetno. To je proces koji mora da traje i to je proces koji ne može samo pravosuđe da napravi. Reformisanje pravosuđa ne može sam pravosudni sistem da napravi. U tome moraju učestvovati i zakonodavna i izvršna vlast.
Zakonodavna svojim kvalitetnim radom, u pogledu donošenja onih zakona koji će omogućiti rad, i izvršna – onim što će činiti uslove za rad i u onome što će pomoći da se sve ono što čini rad pravosuđa, pa prema tome i rekonstrukcija, odnosno reformisanje advokatskog sistema, dovede do svega ovoga što će nam pomoći da dobijemo kvalitetne sudije, jer dok se sve ovo ne ispuni neće nam dolaziti oni najbolji kandidati, odlaziće i neće hteti da ostanu u sudu.
Pored toga, htela bih još jednu stvar da naglasim. S obzirom na stalno ponavljanje koje sam ovde čula, politika utiče na sudstvo, ali šta sudstvo u tome da uradi? To vi morate uraditi, jer politika utiče na sudstvo, a ne sudstvo na politiku i dok god se to dešava imaćemo ovakav način funkcionisanja. Uvek ćemo se razmišljati da li je najbolji konkurisao ili nije želeo da konkuriše iz razloga što je sudio u nekom predmetu u kome se zamerio nekome ili uopšte ne želi da sudi, što naravno nije za nekakvo opravdanje, ali se može razumeti. To je ono što nas mora negde determinisati u načinu rada.
Pored toga, htela bih da kažem da Visoki savet pravosuđa nije ovlašćen organ da pokreće postupke za razrešenje. To je Personalno veće i da vas upoznam da je Personalno veće radilo veoma pojačano, sa velikim naporima, zato što je dosta veliki broj zahteva za razrešenje. To je čista informacija, ali Visoki savet pravosuđa sa ovim nema veze, s obzirom da po zakonu to nije njegova nadležnost.
Mislim da je Visoki savet pokušao da svojim predlozima koje smo, kao što ste videli, sada obrazložili, jer smo i to stavili u proceduru, damo razloge zbog kojih smo predlagali nekog kandidata. Kako smo to uradili vi ćete sada svojim glasanjem da odlučite, da li smatrate da je to bilo u redu ili nije.

Da li član Vlade želi reč, ministar Stojković? (Ne.)
Obaveštavam vas da su saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: Socijalistička partija Srbije, Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka.
Dajem reč narodnom poslaniku Rajku Baraliću, a neka se pripremi narodni poslanik Miodrag Đidić. Odustali ste, gospodine Đidiću? Hvala. Neka se pripremi onda za reč narodni poslanik Nemanja Šarović.

Gospođo Petrović-Škero, gospodine Stojkoviću, dame i gospodo narodni poslanici, parlament ima odgovoran zadatak da od ponuđenih kandidata izabere najviše predstavnike u sudovima i tužilaštvima, sudije i rukovodioce ovih organa, i zbog toga naša odgovornost treba da bude u skladu sa tom obavezom.
Nije jednostavno kada neko treba da deli pravdu ili da organizuje one koji dele pravdu, ako se neargumentovano osporava. Naročito je nezgodno kada veliki broj ljudi osporava nečiji izbor, a taj bude izabran, onda to ostavlja posledice u poslu u odnosu sa strankama, u odnosu prema javnosti itd.
Zato bi, sa dužnom pažnjom, sa osećajem za meru, bez ikakvih ličnih razloga, trebalo da pristupamo ovom poslu i da na savestan i propisan način učestvujemo u ovom poslu, koji je jedan od veoma važnih, da bi se obezbedilo normalno funkcionisanje pravosuđa i da, pri tom, na bilo koji način ne ugrozi legitimitet parlamenta i narodnih poslanika.
Ovde smo čuli po istim predlozima različite stavove. To je normalno, ovo je parlament. Intonacija pojedinih govornika je takva da bi se moglo zaključiti da jedan od njih ne govori istinu, pošto, kada se o istom čoveku iznose potpuno suprotni argumenti, onda to one koji u tome ne učestvuju dovodi u dilemu kako da se izjasne i to jeste najteži deo posla ovde.
U politici postoji jedna važna dimenzija koja treba da bude konzistentnost, pa zato kolegama koji danas govore o političkoj pripadnosti nekih drugih prosto skrećem pažnju da sam ja ovde ranije osporavao, a oni birali, recimo za okružnog tužioca – sekretara Izvršnog odbora Demokratske stranke, koji pri tom nema poslovnu sposobnost. Sa tim u vezi, vođena je ovde u ovom parlamentu velika bitka. U punoj snazi DOS-a uspeo sam da zadobijem poverenje 50 poslanika za ono što sam ovde činio i taj je izabran sa samo 11 glasova razlike, pri čemu su neki drugi izvedeni napolje da sruše kvorum, jer je tako hteo Čedomir Jovanović.
Svaki put kad za ovu govornicu stanemo, naše oružje su samo argumenti, nema drugih, ili rđava namera ako ne raspolažemo argumentima, a želimo nešto da osporavamo.
Govoriću o jednom predlogu i o dva pristupa kada je taj predlog u pitanju. Govoriću o Ratku Zečeviću. Odmah da kažem da nije preporuka da neko bude sudija kada puca uvis iz pištolja. Postoje valjda obrazloženja koja su logična i prihvatljiva. Usput da kažem, Ratko Zečević je samo za nekoliko glasova izgubio izbore za predsednika opštine Prokuplje.
Nije valjda tačno da ti ljudi tamo ne znaju o kakvom se čoveku radi. Ako nije dovoljna izjava onog čiji je život bio ugrožen, a neki drugi to znaju bolje od njega samog, onda osporavam dobru nameru onima koji tu argumentaciju iznose.
Bila je primedba i da je Ratko Zečević član SPS. Naravno da je član SPS i to ne sporimo. Naravno da, po zakonu, ukoliko bi bio izabran, to više ne bi mogao da bude. Da li bi Ratko Zečević ostao u srcu? Bi, nemojte da imate dilemu, kao što su i svi vaši.
Da vas podsetim, mi smo ovde prihvatali raznim visokim funkcionerima DOS-a, a i sada ovih stranaka koje tvore vladu, birali smo ih u ovoj skupštini sa obrazloženjem da, ako budu izabrani, istupiće iz stranke i podneće ostavku na mesto, recimo, člana izvršnog odbora Socijaldemokratije ili neke druge, znate o čemu govorim, kada smo ovde birali gospodina Šabića i druge.
Znate šta, da li neko nekome pripada, to je zapisano u srcu. Da li neko ima pristupnicu, to je forma. Kad vam neko kaže: od danas nisam, časna reč, nemojte da mu verujete, osim ako ne prebegne u neku drugu ekipu, takvih isto ima dovoljno.
Znači, molim sve one koji mogu da razumeju o čemu ovde govorim, da podrže taj izbor. Neće biti propast sveta ni ako se to ne bude dogodilo, ali Ratko Zečević onda ne bi bio poslednji čiji izbor mediji prate mesec dana na način koji potpuno odgovara smišljenom i orkestriranom diskvalifikovanju.
Pošto on ovde danas ne može da govori u svoje ime, mi govorimo u njegovo. On to od nas očekuje i očekuje s punim pravom.
Podsećam, birali su sudije i tužioce za vreme ministrovanja gospodina Vladana Batića, na način koji nije, što se mene tiče, vredan pomena. Čitave familije su odlazile u određene sudove ili tužilaštva. Jeste, DOS-ova skupština je to radila, birala je, mimo postojećih kriterijuma, ljude za najodgovornije funkcije u pravosuđu.
Očekujem i imam poverenje i u Ministarstvo pravde, i u Visoki savet pravosuđa, i u gospođu Škero. Izvinjavam se, gospođo Škero, moram reći, mi nismo glasali za vaš izbor onih godina, ali smo glasali sada, a oni koji su vas onda predlagali, izašli su iz sale da ne ustanu kad vi polažete zakletvu. Toliko o principijelnosti. To je tako bilo. Govorim o poslanicima DS. Svaki put kad neko ovde polaže zakletvu, ustaću, jer mi je to obaveza i čast, bez obzira da li se slažem sa njegovim izborom.
Zato molim sve kolege da sa merom, sa odgovornošću, pa ako hoćete i sa osećajem za pripadnost određenoj grupaciji, vršimo izbor, pri čemu u ovom poslu nema nevinih. Ko god misli, neka baci kamen u vis i neka čeka. Svako će imati malo razbijenu glavu. Ako je samo Ratko Zečević problem, onda je pravosuđe u Srbiji reformisano sjajno, efikasno, nekorumpirano i izvanredno. Ali, nije tako.
Molim vas za podršku da ovaj čovek bude izabran, bez obzira na emocije i bez obzira na ovo što je bio učinak medija u proteklih mesec dana. Imam osećaj da će svoj posao raditi dobro, jer i tog spornog dana kada je uradio ono što inače nije smeo da uradi, očigledno je spasio nečiji život.