Nemojte o privatnim odnosima, molim vas. Nije dozvoljeno o privatnim odnosima iz života, dakle ko je čiji prijatelj, to ne možete da govorite.

Ma ne, znam da je on Labusov prijatelj, znam da ste se vi uvredili, znam vrlo dobro. Znam čija je ćerka bila pripravnik i intervenisala zbog toga što nema espreso u sudu nego moraju da šetaju tamo i da piju običnu tursku kafu, dobro ste me podsetili predsedniče. Podsetite me, molim vas, i ubuduće kada treba.
SRS je osporila tog Simića, ali vrlo konkretno, šta je on sve brljao po predmetima u Prvom opštinskom sudu. Naveli smo jedan konkretan predmet, to je afera "mercedes". Naveli smo vrlo konkretne predmete gde je blokirao, nije dozvolio istražnim sudijama da rade posao.
Što se tiče Drugog opštinskog suda, verovatno Zoran Mijatović ima veći uticaj na taj sud nego bilo ko drugi.
To je problem tužilaca, a tužilac neka rešava pitanje tog tužilaštva, ono nije sada na dnevnom redu, zna vrlo dobro gospođa Mihajlović zašto srpski radikali protestuju i osporavaju njen izbor i zna se kakav je njen angažman bio itd.
To je osporavanje, a ne osporava se kandidat po imenu i prezimenu, ali iz kojih razloga – zato što je navodno taj sud protežiran u odnosu na Opštinski sud u Nišu. Koji je to razlog, objasnite mi kako to može da bude razlog, jer valjda možemo da se sukobimo oko razloga.
Vrlo konkretno sam objasnio, što se tiče kandidata Ratka Zečevića, da li je vođen krivični postupak. Nije. On je heroj, on je sprečavao vas koji ste hteli da kidnapujete, on je bio sudija 10 godina i to najbolji sudija. Ali, vi kažete – on je politički aktivan, a šta je Vučetić, šta je onaj vaš Čiplić, šta je sijaset tih predsednika sudova? Šta je sa njima, a tu su i tužioci, kako ste zaboravili kriterijume?
Sada je problem sa jednim kandidatom za okružnog javnog tužioca, a Boško Ristić postavio penzionerku za predsednika Okružnog suda u Nišu. Budite objektivni, budite realni, kažite šta je kriterijum, a ne ovde, kaže, demokratski kapaciteti pravosuđa. Kakav je to demokratski kapacitet pravosuđa? Jedini kapacitet koji postoji u pravosuđu jeste Ustav i zakon.
Kakva demokratija u sudu, objasnite mi molim vas? Ima jedan taj demokratski kapacitet, bio je kandidat za predsednika suda u Trsteniku, on u 12,00 časova otvori raspravu, ode u kafanu i vrati se u 14,00 časova. Četrdeset ljudi čeka ispred, a on kaže – otvorio sam raspravu, suđenje je u toku. To vam je demokratski kapacitet. Nemojte tako, molim vas.

Iscurio vam je demokratski kapacitet od četiri minuta. Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković, a zatim narodni poslanik Tomislav Nikolić i time će biti iscrpljena lista prijavljenih poslanika za reč.
Izvolite, gospodine Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, gospođo Petrović, nisam imao namere danas da se javljam za reč, ali sam mislio da ćemo u jednoj normalnoj proceduri razgovarati o sudovima i mislim da nas je diskusija odvela u sasvim drugom pravcu, pa su osporavani neki kandidati. Čim nije kandidat iz Demokratske stranke odmah će biti osporen od Boška Ristića. Ako sve stranke pođu tim putem nikada nećemo izabrati predsednike sudova.
Mislim da treba da se urazumimo i jasna je procedura kako se biraju predsednici sudova, tužioci, pomoćnici itd.
Mislim da je pređena cela procedura i moramo da verujemo onima koji su vodili proceduru, jer smo ih birali. Ko sam ja sada da sporim, kao što se ovde javljaju neki poslanici i spore neke kandidate iz drugih krajeva, koji ne dolaze u dodir, niti znaju za njega, čuli smo, videli smo, informacija sa ulice, stranačka. Trebalo bi da govorimo o kandidatima koji rade na našim terenima, koji rade sa našim građanima. Mi najbolje znamo kako oni sude, kako presuđuju itd.
Prihvatio bih da je gospodin Boško Ristić govorio o sudstvu u Nišu, on sve ide tamo po Beogradu, po Zrenjaninu, po Kuršumliji, po Brusu. Neće onaj iz Brusa, Boško, da dođe tebi da podnosi prijavu u Nišu. Znači, treba da razgovaramo i da govorite o vašim ljudima, ali to ćemo kasnije.
Verovatno je Visoki savet pravosuđa imao određene kriterijume, mišljenja sudova, mišljenja udruženja advokata. Ako je jedan okružni sud jednoglasno predložio kandidata za predsednika, da li sam ja taj koji treba to da spori. Okružni sud u Prokuplju jednoglasno je predložio gospodina Tacića za predsednika. To mogu da sporim, oni ne znaju ko je Tacić, sudije ne znaju ko je najbolji među njima i sudije koje treba da rade sa njim ne znaju koji među njima treba da bude prvi.
Dalje, glasaću za svaki predlog Visokog saveta, u protivnom neću da glasam ni za jedan predlog, jer je ovde očito da se radi o stranačkim interesima, da se radi o stranačkim dilovima i da kasnije verovatno od toga neke stranke imaju korist.
Što se tiče gospodina Ratka Zečevića, pustite da govorim ja i mi na kom prostoru živimo i na kom prostoru radi i Ratko Zečević. Često iznosite ovde da ne uživa poverenje građana. Nedavno je gospodin Ratko Zečević bio kandidat za gradonačelnika u Prokuplju. Među deset kandidata ušao je u drugi krug, za njega je glasalo 6.000 glasača, eto to je da li kandidat uživa poverenje u svojoj sredini.
Moram malo govoriti i o stručnosti. Zečević je dugo bio sudija, i to u Toplici, 90% svako može da vam potvrdi, možete na ulici da pitate svakog građanina ko je Ratko Zečević, da li je korumpiran, da li možeš da ga potkupiš, da li nije najbolje vodio predmete, da li nije najbrže završavao poslove. To nekome smeta.
Pitao sam se zašto sada – pucao. Pa vi srušiste Skupštinu, pa vas niko ne pita. Pucao u vazduh! Pucao, kaže Boško Ristić. Je l' vas neko pitao za Skupštinu? Skupštinu rušite, palite. Je l' bilo pucnjave na Skupštinu?
Sledeće, kažem – 90% građana Toplice da pitate reći će vam – Ratko Zečević, najpošteniji čovek u Toplici. Ratka Zečevića, ponavljam, ne možeš da potkupiš, ne možeš da korumpiraš.
Danas su svi listovi preneli, a istina je sledeća, i molio bih da određeni poslanici iz Toplice, a ima četiri, pet poslanika sa kojima sam razgovarao, danas potvrde i iznesu šta se tačno tamo događalo, jer su bili prisutni.
Tamo je neko, ako ste čuli, na mitingu gađao paradajzom Vladana Batića. Ostali su jurili da prebiju nekog čoveka, i pitam ovde u sali, sada pogledajte vi – sto njih napadnu jednog, gaze ga i biju i nećeš da pucaš u vazduh da odbraniš čoveka. Dobro, možda ne bi Boško Ristić. Verovatno, on je demokrata.
Sledeće, garantujem da ukoliko dođe do izbora Ratka Zečevića, razmišljao sam zašto ga spori Demokratska stranka, pa sam se raspitivao među kolegama – šta vam bre smeta Ratko Zečević, što ga sporite. Kažu – sporimo ga jer će da radi protiv nas ono što smo mi njemu radili. Nije, on je veći čovek, neće on to da radi, on je profesionalac, radiće profesionalno svoj posao.
Sledeće pitanje na kojem bih hteo da se zadržim, a to je da bih priznao sporenje nekih kandidata kada bi pošli prvo od sebe da govore, da je Boško Ristić izašao ovde i da kaže kako su sa Batićem birali sudije, digao bih ruke i od ovoga – neka spori, ali on to uvek izbegava. Zna on, dovedu čoveka, nikada sud nije video, možda je nekada bio svedok i stave ga za predsednika suda.
Ako hoćete da delimo pravdu, onda gospodine Boško Ristiću uvek treba da budete pravedni. Vi ste vodili Administrativni odbor u Skupštini i onda na kraju rasprave kaže Boško – ko je "za" na Odboru da je Neda bila u sali. Više njih podignu ruke – bila u sali, a ona posle kaže: kupala sam se u Bodrum. I onda, sad ćemo mi da sporimo sudije u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, pa narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, najosetljivija grana od sve tri grane vlasti je upravo sudska vlast i svi problemi u pravosuđu reflektuju se na društvo i direktno utiču na odnose, statuse i situaciju.
Pravosuđe ima dva osnovna problema iz kojih proizilaze svi ostali. Prvi je materijalni položaj. Mi smo pre 15, 20 dana usvojili povećanje taksi, jer nam je rečeno da prihod ide direktno u poboljšanje materijalnog položaja u pravosuđu.
Međutim, prekjuče, kada smo raspravljali o budžetu, vidimo da je ministar Dinkić dobro zakinuo pravosuđe u tom delu, pa se pitam da li ministri govore u Vladi kada se sastanu tamo, da li ministar govori sa ministrom Dinkićem, jer moraju prethodno da se dogovore na Vladi neki odnosi pre nego što se dođe ovde.
Dinkić vam je alfa i omega za sve što se tiče finansija i to je direktna negativna posledica vertikalne podele ministarstva. Stranka, ministarstvo, od ministra pa do čistačice u ministarstvu.
Ako Dinkić kaže da nema para – onda nema para. Ovaj problem se može rešiti i rešiće se na vrlo jednostavan način ako se pravosuđu odredi budžet, odnosno da pravosuđe o svom budžetu direktno odlučuje, o utrošku budžeta. Druga grupa problema su kadrovski problemi, obzirom da su pravosuđe, sudstvo i tužilaštvo specifična zanimanja.
Ima pravnika, ali je ovo usko i specifično. Do sada je pravosuđe, to nije izmišljeno 2000. godine, nego od kad pravosuđe u Srbiji postoji, sistem školovanja kadrova u pravosuđu: pripravnik, pa stručni saradnik, pa viši stručni saradnik, pa kad se otvori mesto, dobije mesto sudije ili mesto zamenika tužioca.
Problem je nastao od 2000. godine naovamo, jer su konkurisali ljudi koji su dolazili kao sekretari, položen pravosudni ispit, završen pravni fakultet, ali sekretar osnovne škole ili srednje škole, čak sekretar zemljoradničkih zadruga. Na svašta smo nailazili kao predloge za izbor sudija ili zamenika tužioca. Time je napredovanje tog školovanog kadra na neki način i usporeno i onemogućeno.
Ima još jedan problem vezan za kadrovsku politiku u tužilaštvu, koji je meni zapao za oko, ali mislim da će to morati zakonski da se rešava. Recimo, problem kod tužilaštva – zamenici podležu reizboru, a tužilac ne podleže; predsednik suda podleže reizboru, a sudije ne podležu. Mislim da je to nelogičnost koja će morati vremenom da se ispravi.
Na tužilaštvo, na sudstvo, na pravosuđe, pogotovo od 2000. godine naovamo, vrše se strahoviti pritisci. Sudi se i tuži u nemogućim uslovima. Političke stranke su vrlo angažovane u sudu. To ne bi smelo nikako da se dozvoli, pogotovo vladajuće stranke. Kod ovakvih predloga ta negativna selekcija bi morala maksimalno da se iskoreni. Ne može simpatija za neku političku stranku ili članstvo u nekoj političkoj stranci da bude jedan od kriterijuma, a toga je bilo.
Pravosuđe će stati na noge, mora. Nadam se vrlo brzo, već na jesen da dobije status i ugled, kad prođu izbori i kad na mestu ministra Stojkovića sedi predstavnik SRS, kad ministar pravosuđa bude radikal. Tada ni pritisaka neće biti. Sredstva za pravosuđe do tada moramo obezbediti. Neverovatni su, gotovo neizdrživi uslovi za rad u tim institucijama, pogotovo kad izađete iz Beograda, mada ni u Beogradu sudovi nisu opremljeni materijalno, a kadrovski ćemo ih lako opremiti.

Izvolite, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, samo bih da, u ime SRS, ponovim ono što vam neprekidno govorimo pri izboru ovih sudova.
Kod svih vas ostalih je stvar samo u tome da li ste na vlasti ili u opoziciji. Kad ste na vlasti, imate jedne kriterijume za izbor sudija, a kad ste u opoziciji, kritikujete ako oni koji su na vlasti preuzmu te kriterijume.
Naravno da pravosuđe nije nezavisno, a kritikujete ga onda kada je nezavisno od vas. Tačno je da je komunistička partija, odnosno socijalistička bila predugo na vlasti i da je ono što ste vi 2000. godine zatekli stvarano u vreme vlasti komunista, odnosno socijalista. Ali, tu je bilo mnogo više dobrih sudija nego loših. I tada se znalo kako čovek može da postane i sudija i predsednik suda. Ne tako što bi ga neko iz komiteta za noć, a znate kako smo se brukali ovde, jednom istom odlukom nekoga postavljamo za sudiju i istom tom odlukom ga postavljamo i za predsednika suda. To nije bilo moguće u vremenima kada je država bila bolje uređena.
Danas ponovo nemamo Ustavni sud. Nismo ga imali godinu i po dana od kad ste vi došli na vlast – 5. oktobra. Vama to stanje ne smeta. Vi se sa tim mirite. Nemamo Ustavni sud, pa šta. Iako se skupe i donesu neku odluku, jedna stranka ima predsednika Ustavnog suda, jedna ima jednog uticajnog člana i vi ste se već svuda rasporedili.
Danas ćemo pri glasanju osporiti neke sudije. Izvinjavam im se sada. To su podaci i informacije koje imamo o njihovom dosadašnjem radu i izvinjavam im se što se mešamo u to, ali u Narodnoj skupštini se odlučuje o sudijama. Neće sudije birati sudije, nadam se nikada i neće u Srbiji niko biti nezavisan od Narodne skupštine. Tako mislim da će biti, garantujem, ako naš glas bude odlučujući. Kad radikali odlučuju o tome kome će dati glas ili neće, tu nema stranačke pripadnosti.
Kada ste 2001. godine menjali sudije, koliko je radikala izgubilo sudijsku funkciju? Ne znam, još nisam čuo da je neki sudija bio radikal, pa je zbog toga smenjen. Znači, to je grana vlasti u koju se kao poslanici ne mešamo. Naravno, čim možete da utičete na nečiji izbor, umešali ste se u nečiji život. Ali, to je sudbina države, tako je uređena fiktivna podela vlasti, a opet je Narodna skupština mesto gde ima najviše vlasti.
Ako Narodna skupština bira predsednika vlade, ako bira predsednika Vrhovnog suda, to znači da ona ipak ima neku moć nad onim drugim nezavisnim granama vlasti. Tu moć hoću da prihvatim, ali neću da prihvatim da vam je mnogo bitno da li je iz vaše stranke sudija ili nije, da li je iz vaše stranke tužilac ili nije. Šta vas to briga?
Znaju poslanici SRS, kad dođu kod mene i kažu – ovaj je iz neke druge stranke, a ja kažem: u čemu je tvoj interes da to što pripada nekoj stranci ne bude sudija ili tužilac? Hoćeš li da imaš posla sa sudom? Nećeš.
Kad nemaš posla sa sudom, šta te briga u kojoj je stranci sudija, interesujete te samo da li radi po zakonu, da li poštuje zakon ili ne.
Tako ćemo se, dok postoji SRS i dok se u Skupštini biraju sudije, opredeljivati. Videćete, ne stidimo se i ne bojimo se i za neki predlog koji je stigao, iako smo u opoziciji, iako smo a priori protiv svega što predlažete ovde. Da znate, kad treba hrabrosti da se stane iza neke odluke, mi ćemo stati iza te odluke.
Mi smo stali i iza odluke da gospođa, danas prisutna i pozvana u Skupštinu, bude predsednik Vrhovnog suda i nije me sramota zbog toga. Evo, sada vam kažem, još se nismo zbog toga pokajali. Tako ćemo stati i iza nekih predloženih kandidata u toku glasanja. Videćete, kada ćemo jasno da kažemo da smo za tog kandidata. Nije nas sramota, a nije naš član, ne sudi nikome od nas i ne goni krivično nikoga od nas. Nije nam to motiv.
Voleo bih da su ove današnje rasprave bile takve, ali kod svih vas sam video politički motiv u raspravama o sudijama i o tužiocima. Onda nemojte da mi licemerno govorite kako se zalažete za nezavisnost pravosuđa. Ne zalažete se. Zalažete se da pravosuđe bude nezavisno od onih drugih političkih stranaka. Voleo bih da bude nazavisno od svih nas, da izaberemo sudiju i da ga onda kontrolišu oni koji su nadležni da sudove kontrolišu, a da mi sa tim više nemamo posla. Kad nas ubede da on više ne zaslužuje tu funkciju, da ga onda razrešimo.
Zbog toga ćemo učestvovati u glasanju, da vam pokažemo svoj stav, da vam kažemo protiv koga smo. U obrazlaganju osporavanja, videćete i zašto smo protiv nekih ljudi. Još uvek ima promašaja u predlozima. Što se nas tiče, kad budemo odlučivali, taj VSP neće postojati. To vam sad odmah kažem.
Mislim da je to bila velika greška i sada se svi sporite oko toga i kako se bira VSP, ko vam ga je predložio i kako da vam prođe taj kandidat kroz VSP. Zašto to? Imamo Skupštinu, imamo Odbor za pravosuđe. Kao nekada, Odbor za pravosuđe će da predlaže, naravno, konsultacije uvek postoje, a Skupština će da bira. Nema transmisije, nema prenosa, nema nadigravanja, nema preglasavanja, jednom, dva, tri puta. Ovde se preglasava.
Zbog toga sam pažljivo slušao današnju raspravu, zato što sam očekivao da konačno predstavnici drugih političkih stranaka ovako počnu da razmišljaju o sudijama i o tužiocima. Nažalost, ne primećujem to, ali dobro, što se nas tiče nikada ovaj stav nećemo promeniti. Sa nama su razgovarali predstavnici stranaka koje nisu na vlasti i predstavnici stranaka koje jesu.
Zato me nije sramota da sa ove govornice kažem kakav je naš stav, zato što niko od vas ko je sa nama razgovarao ne može da kaže – ovo što govori Tomislav Nikolić nije tačno, drugačije se dogovaramo po hodnicima.
Kada se dogovaramo sa vama ko treba da bude sudija ili ne, dogovaramo se na ovaj način. Ili vredi kao sudija ili ne vredi, ili vredi kao čovek ili ne vredi. Političku pripadnost ne osporavam sudijama i nemojte da im branite da pripadaju političkim strankama i nemojte da im branite da glasaju za one koji su im u srcu i čiji im se programi sviđaju. Nemojte ni tako da ih delite, nemojte da im udarate žigove. Najbolje bi bilo da sudije u sudu znaju ko je u kojoj političkoj stranci, a da imaju zdrav kolektiv u kome se presude donose po zakonu. Hvala.

Hvala vama, gospodine Nikoliću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika. (Ne.) Hvala.
Pre nego što zaključim jedinstveni pretres o predlozima odluka, da li predstavnici predlagača žele završnu reč. (Da.)
Izvolite, reč ima gospođa Škero.

Zaista ću se truditi da budem kratka. Želim da se zahvalim na ovome što sam učestvovala, čula, što ću u ime Visokog saveta naravno sve što se diskutovalo imati u vidu i da će Visoki savet o ovome nastaviti da razgovara i pokušati svoj rad da unapredi.
Ono što bih još htela da kažem, to je da zaista mislim da ova skupština mora da unapređuje svoj rad kada razgovara o predlaganju kandidata i da nema nikakvo pravo da se rukovodi političkim motivima kada razgovara o kandidatima za sudije i predsednike sudova.
Onda ćemo biti u situaciji da Visoki savet predloži kandidata, da Skupština kaže da taj kandidat ne zavređuje izbor, a da potom u sledećem izboru, poštujući zakon koji je ova skupština donela i koji kaže da se ne može predlagati isti kandidat od strane Visokog saveta, i da je to najbolji kandidat, a sada ne predlažete više najboljeg kandidata. To je ono što se uredi kada se razgovara na politički način, a ne na način koji mora da opredeli predlaganje kandidata za sudove.
Nadam se da ćemo i ubuduće imati još bolju saradnju u pogledu toga da Visoki savet vodi računa o stručnosti i dostojnosti, a da će poslanici koji su i članovi odbora umnogome pomoći Savetu u tome što će nam dostavljati i svoja razmišljanja, a naročito o dostojnosti, jer oni o tome mogu takođe veoma dobro da diskutuju.
Htela bih još da kažem da Visoki savet ima u svom sastavu većinski sudije. Sudije imaju mogućnost da predlože najboljeg.
Mislim da razmišljanja o tome da glas jednog ministra ili jednog predstavnika Skupštine ili predstavnika advokature može da prevlada u Visokom savetu zaista na nešto ukazuje, a to je da ova skupština nema poverenja u rad sudija.
Ako sudija može da sudi, svakako može i nezavisno da glasa o svom kolegi i da ne razmišlja o tome šta pored njega predstavnik izvršne vlasti, zakonodavne vlasti ili advokature misli, jer svako od nas valjda ima i svoju misao, i svoju glavu i svoje opredeljenje.
To svakako ne može tako da se gleda, jer u suprotnom nemamo razmišljanje o sudstvu, a pad razmišljanja naroda o sudstvu svakako prati i pad razmišljanja o svim ostalim granama vlasti. Kako ćemo mi imati svoje mesto umnogome zavisi od toga kako će se ovde diskutovati i kako će narod razmišljati o sudstvu s obzirom na diskusije poslanika. Hvala.