Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine potpredsedniče, umalo da kažem i poštovani gospodine ministre i poštovani predstavnici Vlade, ali i danas, kao i prvog dana rasprave o budžetu, nema ni jednog ministra iz Vladi, nema potpredsednika, nema predsednika Vlade.
Očigledno je da se budžet shvata kao tehničko pitanje koje će poslanička većina da odradi bez ikakvih problema. Očigledno da jedna, možda i najozbiljnija materija kojom Skupština treba da se pozabavi u toku jednogodišnjeg rada, dakle, budžet i rebalans budžeta, ne izaziva dužnu pažnju od strane Vlade, kao što se, žao mi je, moram da konstatujem, propušta prilika da se na ovom mestu, tokom rasprave o budžetu, između ostalog, napravi rezime i onoga što je do sada rađeno, ali to je još jedan dokaz da imamo prilično neodgovornu Vladu, koja ne samo da je neodgovorna prema vlastitim građanima, nego je neodgovorna i prema parlamentu koji je i postavlja.
Amandman na član 3, u ime DS, podneo je šef poslaničke grupe gospodin Dušan Petrović i gospodin Nenad Bogdanović, poslanik DS. Amandman glasi da član 3. treba da se briše. Pročitaću kako izgleda član 3. zakona, pa ćete videti zašto je neophodno brisanje. "Ukoliko se izvršavanjem sredstava koja se iz budžeta Republike prenose drugim nivoima vlasti ugrozi izvršavanje Ustavom i posebnim zakonima utvrđenih obaveza Republike, ministar može privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva koja se prenose drugim nivoima vlasti i o tome odmah obaveštava Vladu."
Dve sporne stvari su u ovom članu. Prvo, jako široki, nedefinisani rang, šta to znači "ugrožavanje izvršavanja Ustavom i posebnim zakonima utvrđenih obaveza Republike"? Verujte mi, a i sami znate, postoji čitav niz zakona i čitav niz načina da ova odredba bude tumačena i da ona u praksi znači zaustavljanje izvršenja budžeta prema lokalnim samoupravama.
Mi s razlogom sumnjamo da će se ovaj član, kada stupi na snagu, politički zloupotrebiti, jer znamo vrlo dobro kako je izvršena raspodela sredstava iz budžeta za 2005. godinu od strane Vlade Republike Srbije, odnosno od strane Ministarstva finansija, odnosno od strane poslaničke većine, gde je apsurdno da su neke lokalne samouprave dobijale znatno više sredstava, mimo kriterijuma koji su definisani Zakonom o budžetskom sistemu. Objašnjenje je lako pronaći ukoliko se vidi ko se nalazi na vlasti u tim lokalnim samoupravama.
Prema tome, nije dobro da Vlada ima jedan instrument koji će omogućiti da, na kraju krajeva, bude i sredstvo za sprovođenje odgovarajuće politike ili promociju političkih partija, u zavisnosti iz koje političke partije dolazi ministar, odnosno koja politička koalicija čini ovu vladu. S druge strane, ono što je još spornije, to je da se ovim članom zakonom ovlašćenja daju ministru, a ne Vladi. Dakle, ne radi se o obustavi izvršenja sredstava koja će biti bazirana na odluci Vlade, nego će biti bazirana na odluci ministra finansija. Smatram da je to veoma opasno.
Ako smo svi zajedno, kad kažem svi zajedno, mislim i na Narodnu skupštinu, na Vladu Republike Srbije i druge državne institucije, deo jednog procesa pridruživanja EU i ako je jedan od ključnih koraka koji se moraju uraditi u procesu pridruživanja EU borba protiv korupcije, onda stalno napominjem da je besmisleno da donosimo nove i nove zakonske projekte koji će imati diskreciona mesta odlučivanja jednog čoveka, makar on bio i ministar finansija ili bilo koji drugi ministar.
Nije dobro dozvoliti članom zakona diskreciono pravo jednom članu Vlade, da može, maltene, dnevno da tumači odredbe čitavog niza zakona ili Ustava, za izvršavanje definisanih obaveza Republike, pri čemu to tumačenje može da bude mnogo široko, jer tu se kriju dva nivoa zloupotrebe.
Ne kažem da će ministar finansija koji danas sedi u Vladi posegnuti za ovim instrumentom da izvrši zloupotrebu, ali još jednom napominjem, nije dobro da postoji mesto u zakonu gde se jednom čoveku, jednom pojedincu, ogromna sredstva koja se raspodeljuju iz budžeta Republike Srbije ka lokalnoj upravi, dozvoljava da ih svojom odlukom trenutno zaustavi.
Prvi nivo zloupotrebe jeste politički. O tome sam maločas govorio. To znači, ako mi se ne dopada lokalna samouprava, ako ni koalicija ne funkcioniše kako valja, a u njoj slučajno sedi moja politička partija, imam štap na koji način mogu da dresiram tu političku koaliciju u lokalnoj samoupravi i to može sutra da bude iskorišćeno.
Molim vas, poslanici, pogotovo poslanici većine, da dobro razmislite o ovom članu zakona, jer on nije dobar, nezavisno od toga da li smo mi u poziciji ili u opoziciji. Nije dobro za bilo koju vladu da postoje diskreciona mesta odlučivanja, a pogotovo kada je u pitanju raspodela budžetskih sredstava.
Drugi nivo zloupotrebe jeste tamo gde politička koalicija na vlasti u Beogradu, odnosno na nivou Srbije, nema vlast u pojedinim lokalnim samoupravama. To smo do sada mogli već i da vidimo. Na kraju krajeva, kada smo početkom ove godine usvajali program raspodele finansijskih sredstava iz budžeta, kad su volšebno, nekim čudom, neki gradovi, mimo kriterijuma koji su definisani zakonom, dobijali više novca od gradova gde se nalazi opozicija Republičkoj vladi na vlasti.
Prema tome, ako imamo ta dva nivoa potencijalnih zloupotreba, kao izvorište koje se nalazi u ovom članu 3. zakona, to nije dobro. O drugim nivoima neću ni da govorim. Ovde se radi o javnim finansijama Republike Srbije, ne radi se o ličnim finansijama jednog čoveka, niti se radi o ličnim finansijama jedne političke grupacije.
Verujte mi, sve političke partije moraju da budu zainteresovane da se donese zakon koji neće sadržati diskreciona mesta, jer danas je jedna vlast, sutra će biti druga vlast, za pet-šest godina biće neka treća vlast. Mi ćemo biti na političkoj sceni kao opozicija ili pozicija, što je, verujte mi, ako ste ozbiljni igrači na političkoj sceni, ako ozbiljno učestvujete, potpuno svejedno sa aspekta odgovornosti. Nije dobro da jedan zakon ponovo dolazi na dnevni red sutradan kad se bude promenila politička koalicija na vlasti.
Ono drugo zašto sam želeo da iskoristim, pošto nisam bio jutros kada me je moj cenjeni kolega gospodin Ivica Dačić pomenuo u kontekstu nekakve revizije, još jednom moram da kažem, javnosti radi, da sa firmom "Deloitte and touche" apsolutno nemam nikakve veze od 24. januara 2001. godine. Tog 24. januara 2001. godine sam povukao sve svoje vlasničke uloge u firmi "Deloitte & touche".
Inače, da bi javnost shvatila, više od 150 partnera su vlasnici "Deloitte & touche" u centralnoj Evropi, tako da je moje vlasništvo bilo na nivou od nekih 0,5% u tom deoničarskom društvu. To je urađeno ne zato što me je neki domaći zakon sprečavao da radim za neku drugu firmu dok sam ministar, kao što je bila praksa tokom 90-tih godina kada su socijalisti bili na vlasti, pa kad su im ključni direktori u državi bili na čelu Vlade, na pojedinim ministarskim mestima.
Nego je to urađeno zbog moje lične odgovornosti i to je urađeno zbog pravila koja postoje u jednoj velikoj multinacionalnoj kompaniji kakav je "Deloitte & touche", jer je nespojivo da neko bude istovremeno u javnom servisu i da radi istovremeno za veliku multinacionalnu kompaniju.
S druge strane, vrlo često se zloupotrebljava priča o tome šta je sve radio "Deloitte and Touche" tokom privatizacije. Molim Odbor za privatizaciju i predsednika Odbora za privatizaciju, gospodina Novakovića koji sedi ovde, da zatraži od Agencije za privatizaciju kompletan izveštaj a propo naknada koji su pojedini finansijski savetnici, konsultanti dobili tokom perioda od 2001. do 2004. godine dok sam bio ministar, pa ćete videti da li se nalazi u prvih 10 finansijskih savetnika koji su u tome učestvovali, a svakako se po kvalitetu i te kako nalazi ne u prvih 10, nego u prvih pet u zemlji Srbiji. Molim vas, da se ne bi više manipulisalo tom pričom i tim podacima, da Odbor za privatizaciju pripremi izveštaj i da javno iznese ovde na sednici Skupštine Republike Srbije. Hvala vam.