Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Bogdanović i Dušan Petrović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Suzana Grubješić i Vlada Republike Srbije.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vjerica Radeta i zajedno narodni poslanici Nenad Bogdanović i Dušan Petrović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
De li neko želi reč? Da, narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine potpredsedniče, umalo da kažem i poštovani gospodine ministre i poštovani predstavnici Vlade, ali i danas, kao i prvog dana rasprave o budžetu, nema ni jednog ministra iz Vladi, nema potpredsednika, nema predsednika Vlade.
Očigledno je da se budžet shvata kao tehničko pitanje koje će poslanička većina da odradi bez ikakvih problema. Očigledno da jedna, možda i najozbiljnija materija kojom Skupština treba da se pozabavi u toku jednogodišnjeg rada, dakle, budžet i rebalans budžeta, ne izaziva dužnu pažnju od strane Vlade, kao što se, žao mi je, moram da konstatujem, propušta prilika da se na ovom mestu, tokom rasprave o budžetu, između ostalog, napravi rezime i onoga što je do sada rađeno, ali to je još jedan dokaz da imamo prilično neodgovornu Vladu, koja ne samo da je neodgovorna prema vlastitim građanima, nego je neodgovorna i prema parlamentu koji je i postavlja.
Amandman na član 3, u ime DS, podneo je šef poslaničke grupe gospodin Dušan Petrović i gospodin Nenad Bogdanović, poslanik DS. Amandman glasi da član 3. treba da se briše. Pročitaću kako izgleda član 3. zakona, pa ćete videti zašto je neophodno brisanje. "Ukoliko se izvršavanjem sredstava koja se iz budžeta Republike prenose drugim nivoima vlasti ugrozi izvršavanje Ustavom i posebnim zakonima utvrđenih obaveza Republike, ministar može privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva koja se prenose drugim nivoima vlasti i o tome odmah obaveštava Vladu."
Dve sporne stvari su u ovom članu. Prvo, jako široki, nedefinisani rang, šta to znači "ugrožavanje izvršavanja Ustavom i posebnim zakonima utvrđenih obaveza Republike"? Verujte mi, a i sami znate, postoji čitav niz zakona i čitav niz načina da ova odredba bude tumačena i da ona u praksi znači zaustavljanje izvršenja budžeta prema lokalnim samoupravama.
Mi s razlogom sumnjamo da će se ovaj član, kada stupi na snagu, politički zloupotrebiti, jer znamo vrlo dobro kako je izvršena raspodela sredstava iz budžeta za 2005. godinu od strane Vlade Republike Srbije, odnosno od strane Ministarstva finansija, odnosno od strane poslaničke većine, gde je apsurdno da su neke lokalne samouprave dobijale znatno više sredstava, mimo kriterijuma koji su definisani Zakonom o budžetskom sistemu. Objašnjenje je lako pronaći ukoliko se vidi ko se nalazi na vlasti u tim lokalnim samoupravama.
Prema tome, nije dobro da Vlada ima jedan instrument koji će omogućiti da, na kraju krajeva, bude i sredstvo za sprovođenje odgovarajuće politike ili promociju političkih partija, u zavisnosti iz koje političke partije dolazi ministar, odnosno koja politička koalicija čini ovu vladu. S druge strane, ono što je još spornije, to je da se ovim članom zakonom ovlašćenja daju ministru, a ne Vladi. Dakle, ne radi se o obustavi izvršenja sredstava koja će biti bazirana na odluci Vlade, nego će biti bazirana na odluci ministra finansija. Smatram da je to veoma opasno.
Ako smo svi zajedno, kad kažem svi zajedno, mislim i na Narodnu skupštinu, na Vladu Republike Srbije i druge državne institucije, deo jednog procesa pridruživanja EU i ako je jedan od ključnih koraka koji se moraju uraditi u procesu pridruživanja EU borba protiv korupcije, onda stalno napominjem da je besmisleno da donosimo nove i nove zakonske projekte koji će imati diskreciona mesta odlučivanja jednog čoveka, makar on bio i ministar finansija ili bilo koji drugi ministar.
Nije dobro dozvoliti članom zakona diskreciono pravo jednom članu Vlade, da može, maltene, dnevno da tumači odredbe čitavog niza zakona ili Ustava, za izvršavanje definisanih obaveza Republike, pri čemu to tumačenje može da bude mnogo široko, jer tu se kriju dva nivoa zloupotrebe.
Ne kažem da će ministar finansija koji danas sedi u Vladi posegnuti za ovim instrumentom da izvrši zloupotrebu, ali još jednom napominjem, nije dobro da postoji mesto u zakonu gde se jednom čoveku, jednom pojedincu, ogromna sredstva koja se raspodeljuju iz budžeta Republike Srbije ka lokalnoj upravi, dozvoljava da ih svojom odlukom trenutno zaustavi.
Prvi nivo zloupotrebe jeste politički. O tome sam maločas govorio. To znači, ako mi se ne dopada lokalna samouprava, ako ni koalicija ne funkcioniše kako valja, a u njoj slučajno sedi moja politička partija, imam štap na koji način mogu da dresiram tu političku koaliciju u lokalnoj samoupravi i to može sutra da bude iskorišćeno.
Molim vas, poslanici, pogotovo poslanici većine, da dobro razmislite o ovom članu zakona, jer on nije dobar, nezavisno od toga da li smo mi u poziciji ili u opoziciji. Nije dobro za bilo koju vladu da postoje diskreciona mesta odlučivanja, a pogotovo kada je u pitanju raspodela budžetskih sredstava.
Drugi nivo zloupotrebe jeste tamo gde politička koalicija na vlasti u Beogradu, odnosno na nivou Srbije, nema vlast u pojedinim lokalnim samoupravama. To smo do sada mogli već i da vidimo. Na kraju krajeva, kada smo početkom ove godine usvajali program raspodele finansijskih sredstava iz budžeta, kad su volšebno, nekim čudom, neki gradovi, mimo kriterijuma koji su definisani zakonom, dobijali više novca od gradova gde se nalazi opozicija Republičkoj vladi na vlasti.
Prema tome, ako imamo ta dva nivoa potencijalnih zloupotreba, kao izvorište koje se nalazi u ovom članu 3. zakona, to nije dobro. O drugim nivoima neću ni da govorim. Ovde se radi o javnim finansijama Republike Srbije, ne radi se o ličnim finansijama jednog čoveka, niti se radi o ličnim finansijama jedne političke grupacije.
Verujte mi, sve političke partije moraju da budu zainteresovane da se donese zakon koji neće sadržati diskreciona mesta, jer danas je jedna vlast, sutra će biti druga vlast, za pet-šest godina biće neka treća vlast. Mi ćemo biti na političkoj sceni kao opozicija ili pozicija, što je, verujte mi, ako ste ozbiljni igrači na političkoj sceni, ako ozbiljno učestvujete, potpuno svejedno sa aspekta odgovornosti. Nije dobro da jedan zakon ponovo dolazi na dnevni red sutradan kad se bude promenila politička koalicija na vlasti.
Ono drugo zašto sam želeo da iskoristim, pošto nisam bio jutros kada me je moj cenjeni kolega gospodin Ivica Dačić pomenuo u kontekstu nekakve revizije, još jednom moram da kažem, javnosti radi, da sa firmom "Deloitte and touche" apsolutno nemam nikakve veze od 24. januara 2001. godine. Tog 24. januara 2001. godine sam povukao sve svoje vlasničke uloge u firmi "Deloitte & touche".
Inače, da bi javnost shvatila, više od 150 partnera su vlasnici "Deloitte & touche" u centralnoj Evropi, tako da je moje vlasništvo bilo na nivou od nekih 0,5% u tom deoničarskom društvu. To je urađeno ne zato što me je neki domaći zakon sprečavao da radim za neku drugu firmu dok sam ministar, kao što je bila praksa tokom 90-tih godina kada su socijalisti bili na vlasti, pa kad su im ključni direktori u državi bili na čelu Vlade, na pojedinim ministarskim mestima.
Nego je to urađeno zbog moje lične odgovornosti i to je urađeno zbog pravila koja postoje u jednoj velikoj multinacionalnoj kompaniji kakav je "Deloitte & touche", jer je nespojivo da neko bude istovremeno u javnom servisu i da radi istovremeno za veliku multinacionalnu kompaniju.
S druge strane, vrlo često se zloupotrebljava priča o tome šta je sve radio "Deloitte and Touche" tokom privatizacije. Molim Odbor za privatizaciju i predsednika Odbora za privatizaciju, gospodina Novakovića koji sedi ovde, da zatraži od Agencije za privatizaciju kompletan izveštaj a propo naknada koji su pojedini finansijski savetnici, konsultanti dobili tokom perioda od 2001. do 2004. godine dok sam bio ministar, pa ćete videti da li se nalazi u prvih 10 finansijskih savetnika koji su u tome učestvovali, a svakako se po kvalitetu i te kako nalazi ne u prvih 10, nego u prvih pet u zemlji Srbiji. Molim vas, da se ne bi više manipulisalo tom pričom i tim podacima, da Odbor za privatizaciju pripremi izveštaj i da javno iznese ovde na sednici Skupštine Republike Srbije. Hvala vam.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, pa narodni poslanik Goran Knežević.

Poštovane kolege narodni poslanici, od kolega koji su pre govorili o ovom članu zakona i o ovom amandmanu s pravom su izrečene ozbiljne primedbe na moguće zloupotrebe vezane za sprovođenje ovog člana zakona, jer jeste veoma značajno stvarno diskreciono pravo dati jednom čoveku, pravo da ocenjuje da li su ili nisu ugroženo funkcionisanje lokalne samouprave i da li to može sprečiti funkcionisanje lokalne samouprave i imati posledice po život ljudi i dati mu mogućnost da finansijskim kanalima onemogući funkcionisanje lokalne samouprave.
Mislim da su kolege narodni poslanici, obadvojica, s pravom skrenuli pažnju na ovaj član zakona, mada mislim da formulacija amandmana nije odgovarajuća. Trebalo je naći drugi mehanizam ili predložiti neko rešenje koje bi bilo funkcionalno. Ovo iz razloga što smo, hvala bogu, u 15 godina višestranačke Srbije imali puno puta priliku da vidimo kako lokalna samouprava funkcioniše i kako se republička vlast odnosi prema lokalnoj samoupravi. Verujte mi, stvarno mislim da kolega Vlahović, on lično možda i iskreno govori kada ukazuje na mogućnost zloupotrebe. Kada je u pitanju njegova stranka, ta ocena ne stoji.
Pogledajte grad Beograd, pogledajte kako se gradska vlast odnosi prema lokalnim samoupravama i onda ćete videti koliko su ovo prazne reči.
Prazne su reči, jer jedan gradski sekretar za finansije uzima sebi za pravo da tumači statut grada Beograda, poslovnik o radu jedne opštine, Zakon o lokalnoj samoupravi.
Uzmite primer Surčina. Tamo je na legalan način sazvana jedna sednica skupštine opštine. Predsednik SO je bio bolestan, zamenik je na legalan način, a koristeći odredbe Poslovnika, otkazao tu sednicu SO. Grupa odbornika, nezadovoljnih takvim načinom otkazivanja sednice i generalno odnosima u opštini je, da kažem, na poljani održala sednicu i sebe proglasila skupštinskom većinom, kolega kaže u kafani, svejedno, van zgrade SO, i sebe proglasila skupštinskom većinom i sada traži da upravlja lokalnom samoupravom.
Pre svega, u lokalnoj samoupravi u Srbiji, a dao bog ima opština dosta, odnos većine i manjine se brzo menja i to je nešto što je specifičnost lokalne samouprave. Nikada na nivou jedne lokalne samouprave ne treba praviti pitanje od toga ko je u jednom trenutku većina, a ko je manjina.
Zanimljivo je da je ovde sednica SO zakazana legalno, otkazana legalno, a nije od strane te grupe odbornika u skladu sa Poslovnikom podneta inicijativa za održavanje nove sednice. Ne, oni su se samo sastali na poljani, u kafani, sebe proglasili skupštinskom većinom, a mediji to zdušno podržali i njih promovišu kao skupštinsku većinu i onda imamo situaciju koja je vezana za ovaj član zakona.
Onda jedan gradski sekretar sebi uzme za pravo i kaže mi, nećemo da odobrimo u gradu transfer sredstava, a pazite to je za maj, mi sada pričamo o julu, neće da odobri transfer sredstava za maj, zato što smo mi procenili da tamo funkcioniše nelegalna većina. Ko je taj čovek koji ima pravo na nivou grada Beograda da jednoj gradskoj opštini uskrati mogućnost da lokalna samouprava radi. Ko je?
On je, naravno, predstavnik DS i u ovom slučaju je reč o klasično političkom interesu i zloupotrebi ovlašćenja koje on ima, a ovlašćenja mu nisu ta. Jednostavno, da oni pokažu ko je gazda u gradu. A da je ta većina navodna zakazala sednicu SO u skladu sa poslovnikom, možda mi danas o ovome ne bismo ni pričali. Nova neka skupštinska većina bi izabrala jednog između sebe kao predsednika SO i SO bi nastavila dalje da radi.
Ne, oni ne žele da koriste odredbe poslovnika, oni ne žele da koriste statut grada Beograda, oni ne žele da koriste odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi. Oni su sebe proglasili skupštinskom većinom i misle da to može da funkcioniše.
Poenta cele ove priče je zloupotreba sredstava u političke svrhe. Ovo je eklatantan primer zloupotrebe koju je jedan pripadnik DS učinio prema lokalnoj samoupravi jedne gradske opštine, a reč je o Surčinu, to je jedna nova gradska opština.
Ovakvih primera je bilo i kada je reč o SO Zvezdara. Opet je DS, kada je izgubila većinu, samovoljno prestala da prebacuje novac za potrebe funkcionisanja lokalne samouprave. Zato kažem, možda gospodin Vlahović stvarno iskreno misli kada ovo govori, ali njegova stranka ne radi tako. Naprotiv, ona radi potpuno obrnuto.
Uostalom, o kakvoj je zloupotrebi reč, možda najbolje potvrđuje ono što se zbivalo u lokalnoj samoupravi od 2001. do 2003. godine, kada je za nepunih tri godine, baš koristeći te odredbe koje su opšteg karaktera i mogu se tumačiti na različiti način, ugroženo funkcionisanje lokalne samouprave. Tada je Vlada, odnosno dve vlade DOS-a su tada za nepune tri godine uvele 35 prinudnih uprava u SO u Srbiji i na najgrublji mogući način zloupotrebile prava građana da biraju i da budu birani.
Zašto? Zato što su krizni štabovi tada upadali u opštine, proglasili sebe skupštinskom većinom, imali su svog resornog ministra koji je ta rešenja potpisivao kako je kome odgovaralo i onda se lokalna samouprava gurala u stranu. Prava građana, ko to još o tome brine, a jednostavno na jedan potpuno nedemokratski način se menjala suština, pravo građana da biraju i da budu izabrani ili da funkcioniše lokalna samouprava.
Znači, molio bih, a reč je o veoma važnom članu zakona, mislim da amandmanom nije dobro reći samo ovako - briše se. Daleko bi bolje bilo da je nađen drugi mehanizam i da se vidi kako se može ovo pravo ministra, ako hoćete, ograničiti ili da se nađe neki mehanizam, jer mi pominjemo ministra, a ja vam govorim o gradskom sekretaru. Znači, kakav ministar, ovde je reč o gradskom sekretaru za finansije koji je sebi uzeo za pravo da ne prebacuje novac jednoj gradskoj opštini i to za mesec maj. Onda, možete misliti o kakvim je zloupotrebama reč.
Kada je reč o ovom drugom pitanju, Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije će, kako je rekao gospodin Dinkić, dobiti svu potrebnu dokumentaciju, pa ćemo onda videti šta je ko ponudio i kako stoje stvari oko budžeta za 2002, 2003. i 2004. godinu. Mislim da je dobar predlog da Narodna skupština odlučuje o tome ko će izvršiti revizije završnih računa za 2002, 2003. i 2004. godinu. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Goran Knežević, pa narodni poslanik Nenad Bogdanović. Hoćete repliku, gospodine Bogdanoviću? (Da.) Znači, onda replika, narodni poslanik Nenad Bogdanović. Izvolite.

Dame i gospodo, juče sam mislio da će to biti incident, onako, nekome je palo na pamet da priča neistine, što se, naravno, često dešava ovde u Skupštini, pa nisam našao za potrebno da reagujem. Ali, to se pretvara u jednu serijsku priču, i ovaj put, što je vrlo interesantno, o tome pričaju socijalisti.
Uzmimo opštinu Surčin, koliko znam donedavno predsednik opštine bio je iz SRS.
(Žarko Obradović, sa mesta: Kakve veze ima ko je predsednik?)
Da li možete da me zaštitite od ovih upadica?

Moraćete sami da se zaštitite. Izvolite.

Zamolio bih predsedavajućeg da mi omogući da govorim. Mogu da čekam, nije nikakav problem.

Upozoravam sve da govorniku ne dobacujete.  To je ono što mogu, vi izvolite nastavite.

Znači, u opštini Surčin se desilo nešto što se u Beogradu dešava, šta da radimo. Znači, kad god se desilo da su SRS i SPS preuzeli vlast, nije bilo nikakvih problema. Oni prethodni su predali ključeve, iselili se iz opštine, pustili one koji su došli na vlast.
Šta sada imamo? Kada se desi da SRS i SPS u Beogradu izgube vlast, onda oni imaju tehnologiju koja je vrlo interesantna. Prvo, ne dozvoljavaju ljudima da preuzmu vlast. Zatim, javljaju se kao građanska lica i traže od mene, kao gradonačelnika Beograda, da im uplatim novac za funkcionisanje, za nešto za šta oni nemaju nikakva prava.
Molim vas, zamolio sam, sa Gradskom skupštinom, gospodu iz SRS i SPS-a - prestanite sa tužibabisanjem; samo se time bavite. Jednostavno, kada izgubite vlast, predajte vlast; kada dobijete vlast, uzmite vlast i nema nikakvog problema.
Podsetio bih vas, opština Zemun, predsednik opštine je iz SRS. Ta opština funkcioniše bez ikakvog problema. Nikada nije imala veći suficit u svom budžetu u prethodnih deset godina. Grad redovno, na svaki zahtev opštine Zemun, daje saglasnost, bez ikakvog problema, i davaće i dalje, jer je to naš princip za sve opštine.
Opština Sopot, isto nema nikoga ko je u gradskoj vlasti da vlada, nema nikakvih problema, ako ste primetili, pre par dana smo 20 miliona odvojili posebnog novca za sređivanje ulica.
Opština Grocka, u ovom trenutku ima vlast i nema nikakvog problema. Sa opštinom Grocka funkcionišemo normalno. Ali, tamo gde ljudi nisu na vlasti, a zna se gde nisu na vlasti: Zvezdari i Surčinu.
Mi smo imali skupštine koje su prethodnu vlast smenile. Nemojte da se ljutite na mene. Kakve to veze ima sa mnom? Zašto koristite ovu govornicu da govorite neistine, da saopštavate ljudima ono što nije tačno. Znači, onog trenutka kada se predaju pečati, kada se izađe iz opštine, kada se prepusti vlast onima koje je skupština izabrala, potpuno će normalno nastaviti opština da funkcioniše.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Bogdanoviću.)
Molim vas, koristim ovu govornicu, da ne radite na štetu građana iz opštine Surčin. Ovo što radite, nanosite štetu. Predajte vlast, jer ste izgubili. Nije to ništa strašno.