Tu sam da pojasnim. Samo vi izvolite.

Znam da vi kao budno oko sve to posmatrate. Ovo je amandman na član 5. Mi tražimo da se briše nešto što ne bi smelo da postoji kao zakonska norma. Tu se definiše budžetski suficit i budžetski deficit na način koji još nije poznat. Nije poznat, zato što ovakvu doktorsku disertaciju još niko nije napisao.
Znači, ovakav način izračunavanja je patent Mlađana Dinkića i ekspertske grupe G17 plus. Pre nego što krenem po ovim stavovima da ih kritikujem, samo da ukažem na nešto što bi valjda G17 plus morao da zna ili neki iz G17 plus morali da znaju. Budžetom se pre svega definiše obim javne potrošnje i daju izvori sredstava. Naravno, budžet je uvek u prihodnoj strani plan, nešto što tek treba da se ostvari u životu, ljudskom i privrednom, u toku jedne budžetske godine.
Da li će biti suficita, odnosno viška prihoda nad javnim rashodima, ne zna se na početku godine.
Ne zna se ni prilikom donošenja budžeta, već nekim sagledavanjem verovatno u trećem ili četvrtom kvartalu, kada se jednostavno dobija mnogo realnija projekcija da li su porezi pravilno odmereni, da li su carine pravilno odmerene, da li je obim spoljnotrgovinskog prometa takav da postoje prihodi, pa zašto ne reći i te takse, zašto ne pomenuti ni prihode koje nadležni organi, korisnici budžeta ostvaruju samostalnom delatnošću, jer ima i takvih prihoda koji se ostvaruju samostalnom delatnošću i pripadaju budžetu.
Znači, suficit je nemoguće u ovom trenutku da se definiše. Kada se pojavi višak prihoda na kraju godine, on se prebacuje u sledeću budžetsku godinu. To je standard. Ali, ukoliko onaj ko izvršava budžet, a to je Vlada Republike Srbije, na pola godine 1. jula shvati da će na kraju godine biti viška prihoda nad rashodima, onda je to zvono na uzbunu.
Šta radi Vlada? Traži promenu svih onih propisa kojim se stvaraju obaveze, odnosno plaćanje onoga što je javni prihod, pa možda ako je porez na dodatu vrednost 18 da se izračuna pa da se dođe na neku stopu od 15, za toliko se smanjuje prihod i uravnotežuju se rashodi i prihodi. To je jedna varijanta i to je varijanta koju rade zdrave vlade.
Postoji druga varijanta. Druga varijanta je da se vrši rebalans, u kom smislu. U tom smislu što se stvaraju nove pozicije, nove ekonomske klasifikacije, donose neki novi propisi, kojim se ta sredstava opredeljuju, ta što su očekivani višak. Gde? Razvoj poljoprivrede, zdravstvo, obrazovanje, investicije, kupovina akcija itd. To su sve mogući načini, koje uzgred budi rečeno ni postojeći zakon o budžetskom sistemu ne zaustavlja, ne zabranjuje, već dozvoljava.
Šta se to kod nas desilo, pa je Vlada predložila izmenu ovog člana, koji definiše budžetski suficit i deficit? Moram da kažem, u postojećem zakonu odredba člana 13, koja se tiče budžetskog suficita i deficita, više je napisana zbog deficita kao obaveza i Vlade i Narodne skupštine da utvrde izvore sredstava kojima će da se pokrije deficit. To je taj manjak. Manjak se javlja kada država zaključi, ne možemo da dižemo poreze, takse, jer nema ko više to da plati.
Uostalom, to može da se javi kao bumerang na drugoj strani, pa pošto se javlja nedostatak sredstava, jer propisane obaveze koje država ima po Ustavu i zakonu su daleko veće, onda se utvrđuje deficit i daju se instrumenti pokrivanja. Da li je to zaduženje na domaćem tržištu finansijskom, da li je na inostranom finansijskom, da li je neka druga transakcija, ali transakcija zaduženja.
Suficit ide kao izuzetak. Sada se naš Mlađko dosetio pa kaže ovako - ne treba ni taj član 13. Član 13. sad imaju da glasaju ovako - budžetski suficit, odnosno budžetski deficit, znači, u istom stavu dato je i plus i minus, jeste razlika između ukupnog izvora tekućih prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa tekućih rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine.
Sada zatvorite Mlađu u jednu sobu, da mu date papir i olovku, da mu date parametre budžeta i da mu kažete - izračunaj mi budžetski suficit ili budžetski deficit, ne bi znao da vam izračuna. Ni ja ne bih mogao da se snađem. Zbog toga pričam što ne bih mogao da se snađem, ali hoću da ukažem kakva je njegova struktura ličnosti. On zna da je nešto nemoguće i gura ga, zato što ima sistem za podršku. To je ovih tridesetak kartica ovde, koje će sve da glasaju, sve imaju da izglasaju.
Nema nikakvih problema i to je vaše pravo. To vam ne sporim. Nikada vam nisam sporio. Hoću da ukažem javnosti, jer u stručnoj javnosti još niste čuli čoveka koji je rekao - da, ovo što radi Mlađa, to je u redu. Novine su samo prepune kritika i jednostavno ne shvataju šta radi čovek. Što se tiče Evrope, mislim da ste loše informisani.

Nemojte da reklamirate nedeljnike, nije korektno. Rekli smo više puta. Nedeljnik "Evropa", nije u redu.

Vi to njega na poslaničkom klubu... Gospodine Markoviću, na poslaničkom klubu vi njega upozorite, ne mene. Kada sam rekao Evropa, mislio sam na stručnjake.

Bez diskusije sa govornikom.

Mislio sam na stručnjake iz međunarodnih finansijskih institucija, koji ne mogu da shvate šta ovo Mlađa radi. Uostalom i oni se bune i kažu - dobro, neka ide, ali nema veze ovo. Sada je nama Mlađa našao primarni suficit, kao ukupni fiskalni rezultat, konsolidovani suficit itd. Da ne zamaram ni publiku, ni poslanike, pogotovo eksperte koji ovo nisu čitali.
Ovo su sve gluposti, da znate. Ovako nešto može da postoji u nekim analitičkim sagledavanjima javne potrošnje, odnosa javnih prihoda i javnih rashoda, ali da se ovo stavlja u zakonsku normu i da se to ugrađuje u budžet ili ono tamo što imate pod a), b) v), to vam je nepotrebno, jer zna se šta je budžetski prihod. Dakle, sve ono što je zakonom propisano da predstavlja obavezu da se plaća po osnovu poreza, carine, takse i prihodi koje ostvaruju državni organi i drugi organi na bazi svog redovnog poslovanja, to vam je prihod.
Prihod je i kamata. Ako je država prodala svoju obveznicu, to je prihod. Ako je država prodala neku imovinu, to je prihod. Ako je država bila poverilac, pa je naplatila porez, i to je prihod. To je sve prihod koji se ostvaruje u toku ove godine. Vi sada nama uvodite dugoročne rezerve za budžet Republike Srbije, to ne može, vi imate plan i po njemu vidite. Dakle, zna se prihodna strana, rashodna strana.
Nama se ovde priča o nekim kategorijama, kažu, jeste, ali nama sledeće godine dospeva obaveza.
Pitanje obaveza koje dospevaju sledeće godine rešava se zakonom, ali ne Zakonom o budžetskom sistemu i odredbama o nekim suficitima i deficitima, nego propisom. Vi ste pre nekoliko dana izglasali Zakon o izdavanju dugoročnih obveznica za onih 1.080.000.000 dinara, je li tako beše, to ste izglasali, dakle, do 2024. godine dospeva zadnja rata, isplata deset godina na pola godine, to sve treba da se emituje, inače neće biti emitovanja obveznica, već će biti samo papirološki preko banke.
Onda idite sa nekim kontrastavom, znate, mi treba da razmišljamo, pa treba da podvučemo crtu da vidimo šta su naše dugoročne obaveze. Dugoročne obaveze se planiraju. Kod primarnog suficita uključuju plus i minus, aktivnu i negativnu kamatu koju država plaća, odnosno naplaćuje. Zašto vam to treba? Ako je pozitivna kamata, to je prihod, to je redovni prihod budžeta Republike Srbije i iskažite ga. Svaku tu stavku koja je prihodna strana vi možete da razbijete, pa ste je delili na poreske i neporeske prihode itd. Da bi budžet bio što transparentniji on je netrasparentan i to vam je to.
Da bi eksperti shvatili šta znači kod Mlađana Dinkića suficit, a to vam je kao kada u džepu imate sto dinara i onda kažete, danas sam izvršio promenu metodologije izračunavanja i koliko ćete da imate u džepu, 120 dinara, imaćete sto dinara i dalje. Zašto nas Mlađa sada ubeđuje da imamo 120 dinara, a nema ni 80, ako se uzmu u obzir dugovanja i obaveze. Zašto idete u sve ovo? Ne čudim se grupaciji G17 plus. Čudim se SPS koja podržava ovo, čudim se DSS koja podržava ovo i ne mogu da shvatim da nemate nijednog čoveka koji može da rastumači šta je napisano ovde i šta ovo dugoročno znači.
Dakle, gde ovo vodi? Ovo vodi haosu u javnim finansijama, to da znate, totalnom haosu u javnim finansijama. Oduvek se u toj budžetskoj politici tražilo, dajte nam prihode, dajte nam strukturu tih prihoda, može analitika za svaku stavku da se prikaže, i gde je bilo pozitivne i negativne kamate itd. Sada da se vratim na prethodni amandman koji čini logičku celinu sa ovim, da vidite zašto je to urađeno. Vidite, u članu 8. postojećeg zakona, u ovome što se menjalo provlači se nešto što je opasno, a to je stav 4. gde se kaže - u okviru podračuna iz stava 3. ovog člana, a tiče se podračuna, odnosno konsolidovanog računa trezora Republike i lokalnih vlasti, tako se kaže dalje.
Dakle, posebno se vode, pa pod jedan ovde vam stoji - "sredstva izdvojena budžetom, odnosno finansijskim planom korisnika budžetskih sredstava, odnosno organizacija obaveznog osiguranja", i tu je stao Mlađa, a dalje briše što sledi. Šta briše? Briše - "sa kojeg se plaćanje može vršiti samo ako je odobreno budžetom, odnosno finansijskim planom."
To je izbrisao da bi omogućio nadležnim organima lokalne vlasti, i to je rekao, "nadležan za finansije", čak nije ni skupština, ni veće, nego službenik nadležan za finansije, on može da investira na finansijskom tržištu sredstva.
Koja su mu to slobodna sredstva? Zašto neko stimuliše njih, pa onda kaže, obaveštava upravu, obaveštava ministra itd. I to je direktno u suprotnosti sa članom 2. tačka 12) postojećeg Zakona o budžetskom sistemu i da ne ređam dalje.
Ova stvar, ova promena u članu 8. i u članu 13, to su dve različite stvari, to su babe i žabe. Jedna sa drugom ne mogu istovremeno da se sprovedu, kao izmene zakona ne mogu. One su u suprotnosti.
Onda dalje kažete, na finansijskom tržištu, kaže se ovako, obaveštavaju upravu za trezor. I onda je moguće, ovde je stvarno moguće da neko ko nema banku, a želi da se igra bankarskog posla, želi da učestvuje na finansijskom tržištu, namerno formira slobodna sredstva, koja ne mogu da budu slobodna sredstva po Zakonu o budžetskom sistemu, forsira na drugu ili treću stranu, i to je ona najava o kojoj sam vam pričao i prekjuče da će Mlađan Dinkić da ima sijaset tajnih računa i podračuna. Zato mu je potrebna uprava za trezor.
Zamislite, Uprava za trezor, konsolidovani račun Trezora Republike kod Uprave za trezor, a konsolidovani račun trezora lokalne vlasti na drugom mestu. To je privid da se zadovolji lokalna vlast, ali nijedna isplata ne može bez uprave za trezor. Kada ste radili tu upravu za trezor, zašto niste pokupili sve trezore, da se kod vas vode računi trezora iz svih organa lokalne vlasti.
Ne, nego diferencirano, da bi se malo skrivalo sa lokalne vlasti, malo sa republičke vlasti, da ovi iz G17 plus mogu da obezbede sredstva za buduće izborne kampanje, za strateške pozicije. Mora da se kaže, to nećemo da vam dozvolimo. Možda nećemo da uspemo da izglasamo, ali obavestićemo sve i koristimo priliku da obavestimo sve građane, i sve bankare, i sve poreske obveznike da znaju šta Mlađan Dinkić i grupacija G17 plus misli da uradi.

Da li još neka poslanička grupa želi o amandmanu? (Ne.)
Koristim priliku da vas zamolim, dakle, nemojte da budete zabrinuti, ni ministar ni poslanici, naravno, ne mogu uz papir i olovku da izračunaju suficit, i to radi kompjuter.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Za ovo što vam pričam nema potrebe da koristite ni olovku ni kompjuter, kompjuter pogotovo, jer ako udari ova Hamovićeva jaka struja može trafo da izgori.
To je novi član 13a. Da bi bilo sve kompletirano, Mlađa se dosetio, pa sada kaže - iznos budžetskog suficita i način njegovog raspoređivanja uređuje se Zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti. Pa onda kaže - iznos budžetskog deficita i način njegovog finansiranja utvrđuje se Zakonom o budžetu Republike odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti. Konsolidovani suficit, odnosno konsolidovani deficit utvrđuje se u konsolidovanom izveštaju Republike i sastavni je deo memoranduma o budžetu.
Ovo je potpuno nepotrebna odredba. Sve je ovo postojalo u postojećem članu 13. Zakona o budžetskom sistemu. Može meni da se ne sviđa šta je pisao Boža Đelić, i on je brljao ovde, on je prvi zavrnuo i uveo centralizaciju javnih finansija u odnosu na lokalnu vlast, ali postojeći član 13, bez obzira na neke primedbe koje mogu da mu se stave, potpuno sublimira ove dve inovacije Mlađana Dinkića koje se tiču člana 13. i člana 13a.
Samo da vam pročitam koliko je to mnogo jasnije, pa kaže - ukoliko su tekući prihodi veći od tekućih rashoda nastaje suficit. Ukoliko su tekući rashodi veći od tekućih prihoda nastaje deficit. Treći stav - dopunskim budžetom određuje se način korišćenja suficita, odnosno način finansiranja deficita.
Ako u izvršenju budžeta dođe do prekoračenja limita deficita definisanog godišnjim zakonom o budžetu, privremeno se obustavlja izvršenje budžeta, u skladu sa odredbom člana 42. ovog zakona. Finansiranje deficita putem inostranog ili domaćeg zaduživanja uređuje se na način predviđen članovima tim i tim i po logici stvari to bi bio ovaj zakon o javnom dugu koji je donet. Vrlo prosto i vrlo jednostavno.
Nema tu primarnog deficita, nema ukupnog fiskalnog rezultata, nema ovih izveštaja. Sve je jasno, sve je definisano. Na čemu se zasniva? Zasniva se na tome da su za državu važni javni rashodi, način kako će da se pokriju, a ako se ostvari višak prihoda na kraju godine to je suficit, on se po automatizmu prenosi u sledeću godinu.
Ako se danas može utvrditi već neki suficit, može i danas da se iskaže u rebalansu, može, ali pod uslovom da su sve obaveze države izmirene. Naša država nije izmirila obaveze iz budžeta i kako onda može da razmišlja o suficitu, kako može da projektuje suficit, kada je sam rekao da dugujemo osam milijardi Direkciji za puteve i da ne ređam dalje direktne i indirektne korisnike kojima se duguju sredstva. Kako?
On je u Zakonu o budžetu, koji je sledeća tačka dnevnog reda, čini mi se da je to član 3, iskazao navodno neki suficit i za šta će on biti korišćen.
To je mogao da prikaže kao obavezu države, kao postojeću obavezu države u toku ove godine. Šta pokriva tim sredstvima? Koje obaveze pokriva? Zar je moguće da neko planira nešto u budućnosti, a zna da nije ispunio svoje obaveze, tekuće obaveze u toku ove godine.
To je problem. Digne se medijska halabuka kako je samo zahvaljujući Mlađanu Dinkiću država toliko postala uspešna, najuspešnije privredno društvo u zemlji. Naravno, kada ima i policiju poresku i sve druge organe, kontroliše sve finansijske tokove, naravno da će taj da bude uspešan i svako onaj ko se naslanja na budžet, prioritetni korisnik sredstava ili onaj koji radi nešto za državu, pa po nekom prioritetu pre naplati nego neko drugo preduzeće za puteve, biće uspešan, ali onaj ko nema taj prioritet kod ministra Mlađana Dinkića ide u stečaj.
Kako? Država mu duguje, država ga naterala da se odrekne kamate na svoja potraživanja, pa mu država pošalje poresku policiju i na druge načine. Znači, naš budžet i ovo viđenje budžeta u režiji Labusa i Mlađana Dinkića, to je jedina tačka o kojoj se raspravlja na Vladi. Samo o budžetu. Oni se svađaju na sednicama vlade, jer poneki ministar i digne glas i kaže - znate šta ljudi, ovo je nemoguće, nije valjda samo budžet najvažnija stvar.
Samo neke finansije razmatraju, sagledavaju, sređuju. Gde su druga ministarstva, gde su druge obaveze koje se ne ispunjavaju. Ne, makroekonomska stabilnost, Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, oni traže, oni stiskaju. Čekajte, ljudi umiru na ulici. Nema veze, da zadovoljimo ove iz Evrope.
Ne može ljudi tako. Tako se ne vodi budžetska politika. Tu budžetsku politiku može svako da vodi, ima policiju, ima ovo, ima ono, stegni, zaustavi, blokiraj i kraj priče. Ovde se fiktivno pokazuje neki suficit, kao veliki uspeh Vlade Vojislava Koštunice sa ministrom Mlađanom Dinkićem.
Ovi iz DSS ćute kao da se to njih ne tiče, njih to ne interesuje. Oni su prepustili finansije Mlađi i ako neko bude kukao oni kažu - znate šta, ne znamo, to je G17 plus. I vi ćete da budete kažnjeni na izborima.
Kažem građanima da je sve kriv Vojislav Koštunica, nije Mlađan Dinkić kriv, jer Mlađan Dinkić nije predsednik Vlade, nego je Vojislav Koštunica predsednik Vlade. Ako ne zna, neka se raspita, ima prijatelje sa instituta gde je pisao o društvenom samoupravljanju, pa neka mu oni protumače šta znači ovo u praksi. Pošto se ne buni, znači da saučestvuje.
DSS niti brani niti napada ovaj zakon, oni mudro ćute. Šta očekujete od ovoga? Ako se ovom čoveku omogući da ove promene izvršava, neposredno upropašćen je budžetski sistem Republike Srbije.
To što ste sada u kolaboraciji i odgovara vam u lokalu da budete u dobrim odnosima, jer će vaša opština da dobije, za razliku od nekih drugih itd, ili zato što će prilikom donošenja novog zakona o raspodeli sredstava gradovima i opštinama bolje da bude sagledana vaša opština, zato što je G17 plus u koalciji, grdno se varate.
Malopre ste imali prilike da čujete od Aleksandra Vlahovića i od Žarka Obradovića. Kada su demokrate došle u 35 opština odmah raspustili skupštine, uveli privremene mere, privremene organe. Zar hoćete da se na taj način razreši ovo što ste ovde kao institut pogrešno ugradili? Valjda ne želite to.
Da li mislite da ćete doživotno da vladate? Niko normalan to ne bi smeo da pomisli. Posle svih ovih analiza o statističkim greškama nemojte da radite ove stvari. Zašto saučestvujete u nečemu što ne postoji ni u teoriji? Vodite računa, jer kao što vidite stenogrami postoje, sednice se direktno prenose, ljudi slušaju, budite uvereni da u populaciji u Srbiji ima ljudi koji se malo i razumeju u ove stvari.
Da biste shvatili, verovatno znate da u svakoj opštini u sekretarijatu za finansije najmanje petoro-šestoro ljudi ima koji znaju šta je budžetski sistem. Svi kritikuju ovo, ovu fikciju koja nam se gura kroz neke fiktivne suficite, deficite. Prošle godine, kada se usvajao Zakon o budžetu, skrenuli smo vam pažnju, pričate o nekom nepokrivrenom deficitu. Nema deficita, tada smo mu rekli.
Prošlo je sedam meseci, on došao za govornicu i priznao - jeste, u prvom kvartalu mi smo imali prva dva meseca loše, u trećem je nešto malo došlo do poboljšanja, a u sledeća tri meseca pokrili smo kompletan deficit od 24 milijarde, pa nam je ostalo još 900 miliona na kraju juna ove godine kao suficit.
Naravno, ljudi priznali, deficit je bio fiktivna kategorija, obična fikcija. Zbog čega? Da bi se u tom trenutku prikazalo da je ovo prvi put u istoriji kako se Srbija ne zadužuje da bi pokrila javne rashode.
Prošlo sedam meseci, sada dolazi i kaže - ne, ovo je prvi put u istoriji da država Srbija ostvaruje prihode, i to velike prihode, veće prihode nego "Sartid" i ovih 10 glavnih izvoznika. Da vidimo šta će sledeće da bude. Da izmislimo sledeću maskotu koja će se koristiti 5-6 dana na televiziji pre sednice, a kada dođe vreme da se raspravlja o tome Mlađana nema, sada mu je tu Havijer Solana, imovina vojske, sada ćemo druge stvari.
I onda se nalazi druga tema da ova pređe u ilegalu, jer navodno leto je, niko ne prati Skupštinu, malo se čitaju novine, mala je gledanost i niko neće biti upoznat sa suštinom jedne obične podvale koja nam se gura ovde. To je već viđeno. Šta sledeće možete da izmislite?
Pozovite Mlađana Dinkića neka kaže da je Akcijski fond prodao svoje obveznice. Koliko je para uplaćeno budžetu Republike Srbije? Ništa, a posvađali ste se oko Komisije za hartije od vrednosti, pa krivični postupak, pa Vlada zaseda, pa onaj drži nogu ukočenu. Kažite koliko je para uplaćeno i kakvo je stanje finansija, koliko danas dugujete direktnim i indirektnim korisnicima, gde držite devizne rezerve i kakva je struktura deviznih rezervi. Dajte konsolidovani bilans javne potrošnje. Nema ga.
Koliko je učešća budžeta u bruto društvenom proizvodu? Da vidimo koliko je učešće iznosa predviđenih za penzije, da vidimo koliko je za zdravstvo, koliki je uticaj vojske? Što ne date prave ekonomske kategorije, nego neke floskule, da zabave eksperte treće kategorije. Ne može tako. Ne može, uništavate javne finansije.

Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Molim da počnemo da govorimo o amandmanima.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, vidi se već i po članu 7, odnosno članu 14. zakona, da malo i čitate amandmane SRS, malo pratite diskusije poslanika SRS, pa ste u članu 7. prihvatili neke kritike i u Predlogu izmena i dopuna Zakona delimično pokušali da ispravite neke zakonske predloge koji su doneti dok ste bili u starom DOS-u. Sada u ovom novom neku kritiku prihvatate.
Znači, taj stari stav 2. koji se briše glasi: "1. oktobar - ministar revidira Memorandum o budžetu, uzimajući u obzir posle 30. aprila, ažurirani makroekonomski okvir". Evo, pokušali ste nešto da ispravite, ali opet loše. Izgleda da ne razumete baš najbolje diskusije i amandmane poslanika SRS.
Sada se u predloženom rešenju kaže: "1. oktobar – Vlada, na predlog ministra..." Znači, nije više ministar. Pokušava Mlađan Dinkić malo sve to da opravda pred građanima i pred Narodnom skupštinom, da ne traži on toliko vlasti. Ali, zašto ne stoji "Vlada, na predlog nadležnog ministarstva, koje će da zastupa ministar u Vladi." I ovako polovično rešenje, u svakom slučaju, bolje je od onog prethodnog rešenja.
Međutim, i u stavu 1. je predloženo da se briše jedan deo teksta, a odnosi se na Memorandum o budžetu i lokalne samouprave, pa se u ovoj alineji koja je predložena da se briše, kaže: "1. jun – ministar dostavlja
Memorandum o budžetu lokalnim vlastima i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, kao i predlog okvira u kojem lokalne vlasti mogu učestvovati u prihodima od republičkih poreza". Traži se da se taj deo "kao i predlog okvira u kojem lokalne vlasti mogu učestvovati u prihodima od republičkih poreza" briše.
Predlagač je ovde bio, u najmanju ruku, kratke pameti, jer ćemo kako budete donosili neke druge zakonske predloge morati postepeno da vraćamo neka rešenja za koja sada predlažete da se brišu. Zašto je ovo predlagač tražio? Zato što uvođenjem PDV-a taj okvir više ne postoji. Znači, PDV ne učestvuje više u budžetima lokalnih samouprava, to je sad porez na dohodak građana. Zakonom je regulisano koliko se uplaćuje lokalnim samoupravama. Neko ko je mislio da je bio mnogo pametan, on je tražio da se ovakav deo teksta briše.
Svi vi koji sada sačinjavate novi DOS i novu vladajuću većinu, svi ste u predizbornim kampanjama obećavali građanima Srbije da će, za vreme dok vladate Srbijom, biti izvršena decentralizacija lokalne vlasti. Najbolji način za decentralizaciju je decentralizacija kroz lokalne samouprave, a ne kao što su to neki predlagali - decentralizacija kroz regione, pa će svaki region da ima svoja ministarstva, pa vlade, pa skupštine itd. Zorica Radović je to predlagala.
Znači, najbolje je decentralizacija kroz lokalne samouprave, gde bi neke poslove, koje sada obavlja Republika Srbija, mogla da radi i lokalna samouprava. To nije sporno i tu se većina parlamentarnih stranaka slaže.
Da bismo mogli nekoj lokalnoj samoupravi da poverimo jedan deo nadležnosti, moramo da obezbedimo i stabilan izvor prihoda za tu lokalnu samoupravu. Tu jeste problem. Ovi prihodi od poreza na dohodak građana jedva su dovoljni da obezbede kakvo-takvo funkcionisanje lokalne samouprave, pa čak moramo da imamo i transferna sredstva, mislim da je to nekih 14-15 milijardi iz budžeta Republike Srbije, za normalno funkcionisanje lokalnih samouprava. Znači, izdvajaju se i uplaćuju na njihov račun.
Ako planiramo da im prenesemo neke nadležnosti koje bi lokalna samouprava trebalo da ima, a mnogo toga bi republička vlast trebalo da se odrekne u korist lokalne samouprave, treba da obezbedimo i izvore finansiranja za te nadležnosti. Kako ćemo to, ako sada tražite da se prihodi od nekog republičkog poreza, to ne mora da bude PDV, izmislićete vi neki drugi porez, i okviri koji će da učestvuju u finansiranju lokalne samouprave, ovim izmenama i dopunama zakona da se brišu.
Znači, ako u nekom vremenu, koje može da bude i za par meseci, možda i za godinu dana, ako opstanete na vlasti, neke svoje nadležnosti nekim zakonom poverite lokalnoj samoupravi.
Onda ćete morati da zakažete novu sednicu u vezi Zakona o budžetskom sistemu i da ovaj deo teksta vratite u zakon.
To nije mnogo kad neko kratku pamet ima i na ovaj način razmišlja, pa suflira za ovom govornicom, jer se stalno hvalite kako donosite veliki broj zakona itd. Zašto nešto što je napravljeno rušiti, da bismo to isto ponovo pravili? Pa, potrebno je ponovo para za tako nešto. Zato je kratka pamet onih koji dobacuju ovde.