Samo da obavestim one koji su zaboravili da su pre nekoliko dana glasali o Zakonu o javnom dugu. Član 15. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu odnosi se na član 36, koji ima naslov - Upravljanje preuzetim obavezama.
Šta se menja u ovom članu? U ovom članu, u stavu 1. i 2. se, pored reči "direktni" dodaju reči "indirektni korisnici", o čemu smo malopre pričali, ali se menja stav 4. tako da on sada ovako glasi: "Prinudna naplata koja se odnosi na korisnika budžetskih sredstava, a u osnovu za prinudnu naplatu je naveden račun izvršenja budžeta, može se sprovesti do iznosa 50% ukupnog obima sredstava opredeljenog tom budžetskom korisniku, na teret njegove aproprijacije, čije će se izvršenje obavljati sukcesivno, prema dinamici izvršenja budžeta (mesečne kvote)".
I ovo što deluje rogobatno znači da poverilac države – može biti i običan ugovorni odnos, ne mora da bude samo sudska presuda kojom se uspostavlja zakonito stanje prava nekog pojedinca prema određenom državnom organu – čije finansije vodi Mlađan Dinkić, može da računa da neće da naplati svoje potraživanje. To znači, gospodo, 13.000 uhapšenih u "Sablji", za koje je utvrđeno ili se utvrđuje da nije bilo osnova, a imaju pravo na naknadu štete, nećete moći da ostvarite svoje potraživanje, iako je sudski utvrđeno, jer je ovde propisano ograničenje.
Postavljam pitanje šta bi bilo kada se u jednom poslovnom odnosu promene odnosi, pa država bude poverilac prema nekom preduzeću ili fizičkom licu, da li ćete tom analogijom da primenjujete ovu odredbu, pa da kažete - sprovešće se prinudno izvršenje, ali selektivno - do 50%, a od 50% - videćemo kako ćemo. Ne, nego ide prinudna naplata.
Mogu da vam kažem kakav je patent bio za vreme Demokratske stranke. Oni su klasična obligaciona potraživanja po osnovu zakupa poslovnog prostora naplaćivali tako što njihovo javno preduzeće dostavi obično pismo područnom organu uprave prihoda i oni blokiraju račun, skinu sredstva; kasnije dobijete rešenje o prinudnoj naplati poreza, a zakupnina nije poreski prihod.
Nemam razloga da sumnjam da gospodin Dinkić neće da izvrši još neku inovaciju kada je u pitanju taj potpuno drugačiji odnos u odnosu na ovaj koji se ovde planira. Zašto stavljate ovo? Onda ćete ponovo da kažete kako imate suficit. Šta vredi što imate jedan fiktivni i virtualni suficit, a imate neizmirene obaveze. Verovatno će u sledećoj etapi promena nekog propisa, da za ta potraživanja ne teče kamata sve dok to potraživanje nije moglo da se namiri zbog razloga navedenog u članu 36, poslednji stav.
Ne može ovako. Vi sada samo potvrđujete onu moju osnovnu tezu - Dinkić hoće da dokaže da je država najbolja banka i da je najbolji privredni subjekat. Zašto? Ima poreske organe koji mogu da rade što god hoće. Ima policiju koja može da radi šta god hoće. Ima sud koji Mlađan Dinkić ne poštuje, nijednu odluku ne poštuje. Ima budžet, taj budžet i taj Zakon o budžetskom sistemu omogućuju da direktno dogovara, pregovara i sa indirektnim korisnicima i sa poveriocima direktnih korisnika. Čovek može da radi sve.
Dajte, molim vas, da ceo pravni sistem pogazimo, da donesemo samo jedan zakon o pravima Mlađana Dinkića sa dva člana. Prvi član - biće onako kako kaže Mlađan Dinkić, drugi član - ukoliko nešto nije jasno, primenjuje se prvi član. Kažite mi gde tu ima neke demokratije, reda, poštovanja Ustava.
Ko će da uđe u ugovorni odnos sa državom ako ste vi ovo ovde ovako napisali, odnosno ugradili sistemsku nemogućnost čak i prinudne naplate nekog nespornog potraživanja. Kakve vi to finansije vodite? Ovamo se hvalite suficitom, a ovamo dajete odredbe koje praktično znače zabranu izvršenja na računima direktnih korisnika. Da stvar bude još do kraja kompletirana, sada se trezor i uprava za javna plaćanja spajaju u upravu za trezor i onda je priča zatvorena, onda nema države. Nema ničega!
Moram više puta to da ponovim, ne zbog ovih koji ne žele to da shvate, nego zbog onih koji treba da primete kakvu smo mi to vlast dobili, kako ste vi iz većine kreirali, pa čak i vi koji mi dobacujete, koji se navodno nešto bunite, ali uvek glasate za ovo. Bunili ste se, pa ste izabrali Draškovića za ministra spoljnih poslova. Bunili ste se protiv ovoga, evo ga, Mlađan Dinkić sprovodi. Smatra, čim podržavate tu Vladu, da može da radi što god hoće.
Što se ljutite na mene? Nisam ja kriv, vi ste ga izabrali. On je video da ovde nije zaustavljen - na prvom koraku kada je pregazio Ustav i zakon. On tera dalje. On stabiluzuje finansije tako da posle njega niko živi neće moći da ispravi brljotine koje se rade. To da vam bude jasno. Možda to vama nije u ovom trenutku jasno, jer ste vi zaslepljeni time što mislite da ste neka vlast. Vi jeste vlast, bože moj. Imate skupštinsku većinu, imate ove koji podržavaju.
Da vas upozorim, Nebojša Čović je juče održao konferenciju za štampu, pa je kritikovao ovaj suficit. On kada krene da kritikuje, a kada je na vlasti, on beži sa te vlasti, i ta vlast pada. Tako je bilo i sa Demokratskom strankom, setite se, Nebojša Čović i Socijaldemokratija u to vreme. Vidi i on šta se ovde dešava. Promenio je on svoju priču, znate i sami, to više nije Nebojša Čović iz 2001. godine. Sada malo drugačije gleda, jer gleda one statistike i procente i prilagođava svoju levičarsku priču.
(Predsednik: Molim vas, bez ometanja govornika, izvolite, gospodine Krasiću, slobodno se držite teme.)
Gospodine Markoviću, nemojte da me branite, baš je interesantno, jer deluje inspirativno i tako izlazi istina. Mi treba da imamo ovde i polemiku. Zašto da ne, nije to problem. Treba da razmenimo mišljenje. Na ovaj način razmenjujem mišljenje sa poslanicima koji se ne slažu sa onim što pričam. Doduše, oni nemaju hrabrosti da izađu ovde i da to kažu, ali nema veze.
Znači, upamtite ovo što sam vam saopštio, što je napisano ovde, a vi ne želite da protumačite. Zapamtite, ko od vas bude u Skupštini sledeće godine, u hodniku da će da priča - pa, jeste, bilo je brljotina. Unapred vas upozoravam, ove brljotine u javnim finansijama su strašne, opasne, posledice su dalekosežne. Zapamtite - posledice su dalekosežne.
Kao dokaz za to nalazi se u činjenici što je jedan, relativno dobar, Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima u vreme Božidara Đelića promenjen. Ali, ni Božidar Đelić nije imao hrabrosti da ide ovoliko, menjao je samo zbog toga što pojma nema sa finansijama, pa je slušao neke ljude koji se razumeju u finansije, pa je našao neku dimenziju dokle može da ide.
Ali, ovaj nema tu kritičku ocenu. On ima svoj pravac i on šiba. Šta će biti posle toga, znate i sami. On se povlači, baš ga briga, kaže - davali ste mi podršku, vi ste krivi onda što ste uskratili pravo Narodnoj skupštini. Poverioci države biće oštećeni u startu i onda se postavlja pitanje da li oni uopšte treba da vode spor pred nekim sudom da bi dokazali svoje potraživanje, pogotovo da bi tražili prinudno izvršenje nad sredstvima države. Ne bih voleo da sam u koži Republičkog javnog pravobranioca. Šta će njega da sačeka na bazi ove odredbe? On nema pravilan uvid u to. Videćete kolike će posledice da budu.
Upozoravam vas, 2003. godine Srbija i Crna Gora su primljene u Savet Evrope, mi imamo obavezu da primenjujemo Konvenciju iz 1976. godine. Verujte, ko ne bude mogao da naplati svoje potraživanje zbog ove odredbe i bude uputio predstavu Evropskom sudu za ljudska prava, čućete kakva će odluka odatle da dođe. Razmilite! Ako meni ne verujete, poverujte onim institucijama gde hrlite da idete. Poverujte tim institucijama.
Raspitajte se malo kakvi su stavovi Evropskog suda za ljudska prava i kako se potraživanja pojedinca prema državi tretiraju. Privatna svojina je svetinja, ništa ne može da je ograniči i to potraživanje je kao svetinja, ne može da se ograniči ovakvim odredbama. Da nam je neko stavio prst na čelo, pa zamislio nešto - hajde, sada sve može; imamo većinu, sve može. Radoman Božović je rekao: "Ako imam 70 ruku u vazduhu, proglasiću da je zemlja kockasta". Evo ga, ne sme nigde da se pojavi u javnosti. Vodite računa, ne kvarite sebi i ljudsku i političku karijeru, da sutra ne smete nigde da se pojavite zbog toga što glasate za sve i za svašta.

Hvala vam, gospodine Krasiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 18. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite, gospodine Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 18. zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Zarad stručne javnosti i javnosti uopšte moram da citiram odredbe člana 48, jer se član 18. na koji sam podneo amandman odnosi na član 48. zakona o budžetskom sistemu. Taj član ima četiri stava i predlaže se ovim zakonom o izmenama i dopunama da se doda peti. Kada budem citirao ova četiri, onda ću reći o čemu se radi, odnosno šta se predlaže da se doda još u ovaj član.
"U okviru budžeta deo planiranih primanja ne raspoređuje se unapred, već se zadržava na ime tekuće budžetske rezerve." Stav 2: "Sredstva tekuće budžetske rezerve koriste se za neplanirane svrhe za koje nisu izvršene aproprijacije, ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne." Stav 3: "Vlada, odnosno nadležni izvršni organi lokalne vlasti, donosi na predlog ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, odluku o upotrebi tekuće budžetske rezerve." Poslednji stav do sada važećeg zakona je: "Sredstva tekuće budžetske rezerve raspoređuju se na direktne korisnike budžetskih sredstava."
Sada se u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu predlaže da se doda novi stav 5. koji glasi: "Izuzetno od odredaba stava 1. do 4. ovog člana, sredstva tekuće rezerve budžeta Republike mogu se koristiti i za izvršavanje obaveza budžeta lokalne vlasti usled smanjenog obima primanja". Predložio sam mojim amandmanom da se ovaj stav 5. briše.
Zbog čega to predlažem u ime SRS? Iz razloga što ovaj stav 5. nije ništa dovoljno definisao, za razliku od mnogih dosadašnjih članova u ovom ili u nekom drugom zakonu iz oblasti finansija, gde se predlaže da će ministar nadležan za poslove finansija svojim posebnim aktom ili uredbom to urediti. Ovde čak ni te odrednice nema. Nema nikakvih objektivnih kriterija gde će se ta sredstva, odnosno kojoj lokalnoj samoupravi, usmeriti iz budžeta Republike Srbije.
Mi srpski radikali izražavamo sumnju da bi ova sredstva često mogla biti usmerena tamo, u one lokalne samouprave, gde su recimo predsednici opština izabrani iz stranke kojoj pripada ministar ili možda iz nekih drugih stranaka koje podržavaju ovu skupštinsku većinu, a da bi veoma retko ta sredstva bila usmeravana na one opštine gde su predsednici opština članovi SRS.
Zatim se kaže i nije dovoljno definisano kada se ta sredstva iz rezerve budžeta Republike Srbije mogu usmeriti ka lokalnoj samoupravi, odnosno u budžet lokalne samouprave.
Kaže - usled smanjenog obima primanja, odnosno punjenja budžeta te lokalne samouprave. Izražavamo otvorenu sumnju, mislim da će kolega Radiša Ilić govoriti kako su određena sredstva u opštini Paraćin bila selektivno usmeravana prema nekim naseljenim mestima u toj opštini, bez ikakvih kriterija, bez ičega što se unapred zna.
Tačno je, sigurno da bilo koje mesto u Srbiji sada iskazuje potrebu, veliku potrebu za novčanim sredstvima da bi se pokrenule privredne aktivnosti, da bi se standard građana poboljšao, ali tu moraju da se imaju određeni kriteriji, da ne bi samovolja pojedinih vlastodržaca vrlo često dolazila u pitanje.
Sećate se da je ministar za finansije rekao da će transferisana sredstva prema lokalnim samoupravama, prema opštinama, biti do 31. marta 2005. godine drugačije određena nego što je to urađeno po predlogu u budžetu za 2005. godinu. Mi smo sada u drugoj dekadi jula, od promena nema ni govora.
Ponekad određeni broj poslanika ovde izgubi osećaj za realnost. Podržava nešto što nema utemeljenja, zapravo što nije tako i što nije istinito. Ne mogu da verujem da neki poslanici od mesta u kojem žive dok dođu u ovu skupštinu zaborave kako građani Srbije, oni koji su nama ukazali poverenje, čije mi interese ovde zastupamo, kako žive, nego stiče se utisak da Srbijom teče med i mleko. Neće biti da je tako.
Vi se sećate da je ministar prilikom obrazlaganja ove dve tačke, kada se vodila objedinjena rasprava, govorio više od dva sata, pa je jedan od bivših ministara rekao - govorio sam nešto duže, oko tridesetak minuta duže od ovog vremena koje je ministar imao na raspolaganju, vrlo brzo je došao kraj toj vladi.
Mi ne tražimo kraj toj vladi iz razloga što ne volimo članove te vlade i ministre, nego što jednostavno standard građana u Srbiji je takav da oni više ne mogu da podnesu ovakvo vođenje države i ovakve uslove, ovakav način rada.
Zatim, nije bilo dovoljno to, pa je grupa poslanika, koja je iz stranke ministra, prvi put govorilo je možda sedam-osam narodnih poslanika, podržavajući to ili potpuno isto ono što je rekao ministar. Biće da je verovatno ista pres-služba pripremala govore i evropolitičarima iz te stranke i samom ministru.
Uvek kada je tema neki finansijski zakon ili nešto drugo gde je ministar za finansije ovde obrazlaže i branio to, kada neko izađe on kaže - ali se otplaćuju, građanima se vraća stara devizna štednja, vraća se zajam za preporod Srbije, dobili smo pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti. Moram da vam kažem da je danas 68. dan otkako je dobijena pozitivna ocena Studije izvodljivosti, građani Srbije nisu osetili nikakav boljitak od toga. Oni od toga nemaju nešto mnogo.
Moram konačno da pomenem i neke poljoprivredne kulture od kojih veliki broj građana Srbije zavisi i pravo da vam kažem kada neko ovde izađe i pomene malinu, možda je nije ni video, osim u Skupštini ovde kao desert, meni se to smuči isto onako kao i mojim sugrađanima kojima je ta poljoprivredna kultura jedna od osnovnih kultura od koje oni žive, jer oni su na pola sezone prestali da je beru.
Neko je ovde pričao kako je cena od 40 dinara mala cena. Poljoprivrednim proizvođačima iz Azbukovice, iz Rađevine, iz Jadra bi i ta cena bila dovoljna i odgovarajuća da je neko uveče imao te količine, koje oni u toku teškog i napornog radnog dana oberu, da im otkupi i da plati. Verujte da je ta poljoprivredna kultura, koju smo nekad zvali "crveno zlato", ostala na pola berbe neobrana. Niko tu više ne prilazi, niko tome ne ide.
Ne može se tako, tu je trebalo država da interveniše putem državne pomoći. To su građani Srbije očekivali prilikom izbora, i nas kao narodnih poslanika, i preko skupštinske većine, prilikom izbora te vlade. Očekivalo se da će se malo više voditi računa o građanima, o standardu, o onome kako oni žive. Konačno bi trebalo tome da se vratimo, a ne stalno da pričamo kako nam u Srbiji teče med i mleko. Ali, verujte, niko to ne oseća, niko to ne vidi.
Iako sam opozicioni poslanik, zaista ponekad osećam deo odgovornosti mnogo više od vas, jer vi ste izgubili osećaj za realnost, što nikada nećete da ustanete, nikada nećete da se založite da ta vlada treba malo drugačije da radi. Govorili ste na početku prilikom izbora i konstituisanja ove vlade da će ona polagati račune Narodnoj skupštini. Nikada se to još nije desilo.
Ne kažem da neće, valjda će predsednik Skupštine malo uticati na to da to tako bude, da oni polože ovde račun. Vi ste rekli - pa ćemo onda i kritikovati i menjati određene ministre. Sumnjam u to, ali ostaje vreme da vidimo. Valjda ćete jednog dana i vi izražavati malo više osećaja za one koji su vas birali i za one čije vi interese ovde zastupate, zajedno sa nama poslanicima SRS.

Povodom istog amandmana još neko? Narodni poslanik Zoran Krasić.

Članom 18. Predloga zakona dograđen je ovaj novi stav, ali moram da kažem da u drugom stavu postoji jedna velika greška oko izvršenja aproprijacija, s obzirom da je aproprijacija ovlašćenje kojim je određen iznos do koga mogu da se troše sredstva. Ovde je rečeno Vlada, odnosno izvršni organ lokalne vlasti, međutim misli se na sve ono drugo što ide uz pojam Vlade.
Ovaj peti stav koji se dograđuje kaže da izuzetno od odredaba stava 1. do 4. ovog člana sredstva tekuće rezerve budžeta Republike mogu se koristiti za izvršenje obaveza budžeta lokalne vlasti usled smanjenog obima primanja.
Na šta se odnosi to primanje, da li se smanjeni obim primanja odnosi na sredstva, da li se odnosi na sopstvene izvorne prihode lokalne samouprave, ne znamo na šta se odnosi. Jeste da ovaj član u naslovu ima - tekuća budžetska rezerva. Jeste da je u prvim stavovima, dakle, prvom i drugom, propisano kada se koriste sredstva tekuće budžetske rezerve. Dakle, za neplanirane svrhe, za koje praktično ne da nije izvršena aproprijacija, nego nije čak ni određena aproprijacija.
Nešto se u međuvremenu desilo. Kaže se ovde dalje, ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne. Zar vam ovo nije kontradiktorno sa čitavim konceptom, medijskim konceptom suficita? Tekuće budžetske rezerve su ograničene u određenom iznosu, zna se, a ovo su uvek namenska sredstva i sve aproprijacije su namenska sredstva, propisana im je namena gde mogu ta sredstva da se troše.
Sada vi kažete, kod lokalne vlasti, usled smanjenog obima primanja, priliva sredstava, uplata, naplate javnih prihoda, vi tu morate da definišete i da li je to po vama smanjeni obim primanja, da li se on odnosi na punjenje budžeta Republike Srbije ili se odnosi na punjenje budžeta lokalne vlasti. Kod punjenja budžeta lokalne vlasti imamo dva dela: jedan su sopstveni prihodi, a drugi su transferisana sredstva. Na šta se ovde misli?
Ovo je formulacija koja pokriva sve, pa čak i to da se tekuća budžetska rezerva može koristiti u svrhu poboljšanja finansijskog položaja pojedinih opština, a da mi ne znamo šta je razlog. Hoću da vam kažem da vi veštački možete da izazovete situaciju da lokalna vlast ne dobija planirana sredstva i da ima problema sa punjenjem svog budžeta i da vi primenite neke druge odredbe, ili je moguća situacija da uskratite nekoj opštini zbog onih razloga o kojima smo malopre pričali, pa naročito onaj član 7. stav 3. što menjate.
I moguća je ova situacija gde vi selektivno pomažete određene opštine, pa čak možete i da preskačete, pa čak jednim širim tumačenjem vi možete da preskočite i lokalnu vlast i da pomognete nekog indirektnog korisnika na lokalnom nivou, a vi ste ubacili mesne zajednice kao indirektne korisnike. Znači, vi ste teoretski u mogućnosti da pomognete svaku mesnu zajednicu, a da opština i ne zna da ste je pomogli.
To vam je na bazi zloupotrebe, dakle, ovaj stav je rasadnik za zloupotrebu.
Ovaj stav tumačite kao post festum obećanja Davinića i Mlađana Dinkića, sada kada su posetili Leskovac i ovaj kraj gde su rekli, tu ćemo mi 10 miliona, to će Vlada, a ljudi iz opštine nemaju pojma ni da su bili niti da su bilo šta obećali.
Kako je moguće da se preskače lokalna vlast? Ono što su obećali pre nekoliko dana, odmah pretočili u zakonsku normu i videćete kako će ići korišćenje sredstava budžeta, dakle, tekuće budžetske rezerve, naročito na tri ili četiri meseca pred predstojeće izbore, a naravno sve u skladu sa propisima, sve može da bude namensko trošenje sredstava u okviru ovlašćenja.
Samo da vas podsetim, 2001. godine Mlađan Dinkić je bio član Komisije za utvrđivanje ekstraprofita. Mlađan Dinkić je podsticao budžetsku inspekciju u to vreme, a vi to dobro znate koji radite u Ministarstvu finansija, šta su ti budžetski inspektori sve morali da rade i ispod čega su sve morali da se potpišu.
Da vam samo ukažem da to što je tada bilo po nekim procenama nenamenski, ako taj aršin primenite i u vreme dok je Božidar Đelić bio ministar finansija, a naročito danas, onda ova dvojica, mislim na Đelića i Dinkića, oni bi mogli na 17 doživotnih robija da idu zbog nenamenskog trošenja sredstava budžeta.
Samo vam ukazujem koja je logika i koje je pravilo primenjeno 2001. i 2002. godine, radi progona političkih protivnika. Ako se taj aršin primeni, onda vam kažem da ove dve kompletne poslednje vlade mogu da idu u zatvor.
Ali ne, Mlađan Dinkić je sada video da nešto baš nije u redu, pa hajde malo ako može da preskoči lokalnu vlast, jer tu nisu navodno njegovi na vlasti, a ima potrebu da poboljša izbornu bazu, sada će preko tekuće budžetske rezerve da izazove situaciju i da čak indirektnom korisniku uputi sredstva da lokalna vlast i ne zna. To je haos budžetskog sistema.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim članom se menja član 50. Zakona o budžetskom sistemu na sličan način kao su se promenile i one odredbe po pitanju kvota direktnih, pa je to prošireno i na indirektne korisnike budžetskih sredstava.
Ovaj član 50. odnosi se na odgovornost funkcionera direktnih korisnika budžetskih sredstava.
Znači, u naslovu i dalje stoje samo - direktni, ali u stavu 1, 2. i 3. pored funkcionera direktnog korisnika, ubacuju se i, odnosno - i indirektnog korisnika. Tu je princip podeljene odgovornosti.
Na čemu se sve ovo zasniva. Ako se prihvati princip da preko direktnog korisnika budžetskih sredstava indirektni korisnik ostvaruje sredstva i da rukovodilac, funkcioner direktnog korisnika budžetskih sredstava ima obavezu i po nekom materijalnom propisu u smislu nadzora, kontrole itd, ali takođe ima i obavezu u smislu finansijskih propisa da kontroliše i nadzire rad, ako je u pitanju neka organizacija.
I tu moram da kažem da onda država u organima upravljanja ima svoje predstavnike preko kojih takođe ostvaruje ne samo nadzor i kontrolu, već i upravlja tzv. indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, onda ovo ubacivanje odgovornosti funkcionera indirektnog korisnika budžetskih sredstava nije ništa drugo nego razvodnjavanje pitanja odgovornosti, ne pojačanje pitanja odgovornosti, nego razvodnjavanje.
Na ovaj način ministar finansija preskače sva ministarstva koja imaju bilo kakav odnos sa indirektnim korisnikom budžetskih sredstava i on se nameće kao persona koja vedri i oblači.
Ova ovlašćenja nema predsednik Vlade i to moram da vas podsetim. On ima samo neka politička, a pitanje je zbog ovog sastava i ta politička su poprilično tesna, ali ovde u izvršenju zakona, odnosno propisa koji se odnosi na sredstva, a to su najvažniji propisi, jer narodski što se kaže - koliko para toliko i muzike, ko plaća ima pravo i da kontroliše. Ta ovlašćenja je prigrabio ministar finansija. Ministar finansija postaje ta persona koja bukvalno pušta vodu.
Od njega zavisi da li će vode biti ili neće biti, od njega zavisi ko će da dobije krivičnu prijavu, kada, koliko krivičnih prijava, može da bude i otvoreno neslaganje između nekog ministarstva koje ima neke kompetencije u odnosu na indirektnog korisnika budžetskih sredstava i da on izloži potpuno drugačije mišljenje. Važno je mišljenje ministra finansija, jer je on ovim izmenama Zakona o budžetskom sistemu dobio apsolutnu kontrolu i apsolutnu moć.
Nema države koja u svojoj strukturi vlasti ima takve propise koji jednom čoveku, jednom pojedincu daju ovako neograničenu vlast. Ovu vlast nema čak ni monarh, to moram da vam kažem. Sve je pod njegovom kontrolom. Da vas vratim na ono sa početka: kada je problem između zakona i Dinkića, pobedio je Dinkić. Kada je problem između suda i Dinkića, pobedio je Dinkić. Kada je problem između direktnog i indirektnog korisnika sredstava sudija je Dinkić. Kada je problem između predsednika vlade i inostranstva sudija je Dinkić. Vi glasate za to.
Razumem ove iz G17 plus, oni smatraju da to tako treba i da je to demokratski, i kako reče onaj veseli - neko je protiv reda, G17 plus uvodi red. Kakav to red uvodite? Uvodite red za loto, za ovo grebanje, donedavno za gorivo. Kakav red vi uvodite? Svi u red kod Mlađana Dinkića. To vi uvodite. Njega ste isturili u prvi plan, on je alfa i omega vlasti, on je alfa i omega ove vlade, sve je pod njegovom kontrolom. To ne može.
Šta će biti kada posle ovakvog Mlađana Dinkića dođe neko ko je mnogo opasniji i ko ima mnogo podlije lične sklonosti? Drugi čovek sa ovim ovlašćenjima značio bi život i smrt na nekim teritorijama. Mi nemamo ovlašćenja da pojedincu damo ta ovlašćenja. Naš Ustav ne poznaje takvog pojedinca kakvog vi pravite ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Ljudi, kako ne shvatate, ministar finansija vodi Narodnu skupštinu. Ako ništa drugo, on promeni kvotu za Narodnu skupštinu. Sve je u fnkciji Mlađana Dinkić, ne vlade. Tu smo pravili grešku do ovog zakona, pa smo rekli da je Narodna skupština u funkciji Vlade Republike Srbije. Ne, Narodna skupština i Vlada su u funkciji Mlađana Dinkića i naravno interesnog lobija koji stoji ispred ili iza njega.
Zna se, učesnici tog organizovanog društva su oni kojima je dobro u Srbiji. Jeste da je mali broj njih, ali oni podstiču ovo, oni podržavaju ovo i Narodna skupština, odnosno većina prihvata to. To je problem, što Narodna skupština prihvata. Nije problem u Mlađanu Dinkiću. Problem je u Skupštini, što je izgubila kritički odnos prema normama koje se ugrađuju u ove propise. Kakav može da bude koalicioni dogovor da jedan čovek, druga ili treća ličnost u svojoj stranci, bude prva ličnost u zemlji?

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Stevanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 24. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Predložio sam da se član 24. briše iz razloga što se ovde naveli Upravu za trezor, a jasno se zna stav naše stranke da smo protiv suvišnih institucija i gomilanja administracije.
Hoću da kažem da Uprava za trezor dobija veća ovlašćenja nego do sada, što je sam naziv trezora koji je izvršavao te određene funkcije.
Tu se pored direktora proširuje mesto zamenika direktora i daju daleko veća ovlašćenja. Praktično od uprave, jedne službe, vi pravite instituciju i na taj način gomilate i zapošljavate vaše koalicione partnere, vaše kolege partijske.
Zašto smo protiv uprave? Govori sama činjenica, ako smo lepo pročitali u Predlogu budžeta za 2005. godinu, vidi se ovde da recimo Uprava za šume, koju drže gospoda iz G17 plus, oni su 19 milijardi izdvojili za upravu. Kada bi pitali gde se troše tolike pare, mislim da ne bismo dobili odgovor.
Takođe, Uprava za zaštitu životne sredine, takođe je odvojeno 714 miliona, a pored te uprave, kada je u pitanju ekologija, a iz opštine sam koja je takođe ekološki zagađena sredina, pored Lazarevca, tu je Pančevo, Bor i svi mi poslanici koji dolazimo iz tih sredina, jednostavno ne može niko od nas da kaže da je urađeno to i to po pitanju ekologije. Praktično, ništa se nije na tom planu godinama radilo, a ovde pored Uprave za zaštitu životne sredine imamo agenciju, imamo ministarstvo, takođe i fond, ukupno 12 milijardi je izdvojeno za ekologiju, a praktično ni u jednoj opštini u Srbiji nije ništa urađeno.
Oni već dug niz godina peru pare na taj način što samo rade projekte i prikazuju to kao potrošene pare za kojekakva putovanja, neke njihove sastanke i na tome se završava, a praktično u pravom smislu da se zaštiti životna sredina za sada još niko ništa nije uradio, bar mi poslanici SRS nismo čuli da je nešto urađeno.
Zatim, ovde predlažete da uprava naplaćuje naknadu za usluge izvršene javnim naplatama i da takođe visinu naknade na predlog ministra utvrđuje Vlada, što znači da vi ponovo dajete prevelika ovlašćenja ministru, tako da on može tu sam da odlučuje o sredstvima i o naplatama naknada.
Isti taj ministar Dinkić, pa i predsednik Skupštine, gospodin Marković, još neki naši južnjaci, nemam ništa protiv tog kraja, debele su pare izdvojili za svoja mesta. Lepo je to i humano sa njihove strane, rodili se u tim selima pa normalno da nešto malo ulože, ali ipak zarad javnosti, gospodin Radiša Ilić, kolega iz SRS, zna tačno u kom iznosu su ta izdvajanja iz budžeta. Prema tome, i to ćemo čuti nešto kasnije.
Kada govorimo o suficitu budžeta treba naglasiti da treba ta sredstva izdvojiti za kreditranje malih i srednjih preduzeća. Navešću primer iz moje sredine, da 90% sredstava nije utrošeno na pravi način, jer obično ti privrednici koji traže kredite normalno da imaju biznis-plan i normalno da imaju neki program koliko će uposliti radnika.
Međutim, u mojoj opštini 90% sredstava je otišlo u nepoznato, što znači da nisu ispunili uslove, nije bilo zapošljavanja, nije bilo gradnje fabrika i prema tome, pare su potrošene.
Smatram da u tom pravcu, vi gospodo koji ste na vlasti, treba da razmišljate da postoje ipak neki uslovi, pa kada korisnik kredita treba da uzme kredit, šta treba sve da ispuni, pa ubuduće svakako da bi trebalo i u tom pravcu razmišljati.
Takođe, treba napomenuti da veliki deo sredstava, u stvari sva sredstva u suficitu, zdušno pričate o tome, treba reći da su to od privatizacije i od PDV, gde ste jednostavno oteli od naroda, na carini, zatim ovim malim proizvođačima, takođe kupcima i prodavcima oteli ste pare, a da bi iole bila poštena privatizacija pet, pa možda i 10 puta bi suficit bio veći nego što prikazujete.
Zna se da tajkunizacija u Srbiji ima i dalje svoju dominaciju. Znamo da imamo inflaciju 9%, pričali ste da će biti 9%, međutim, gospodo, do kraja godine se očekuje inflacija od 13-15%, može da bude čak i do 20%.
Prema tome, pitamo se mi poslanici SRS, skoro smo 800 miliona evra uzeli kredita od nemačke finansijske organizacije KFW i od Vlade Poljske, a te pare su već potrošene, ne zna se gde, ne zna se za šta. Ništa niste uradili u Elektroprivredi, a isključivo za to smo uzeli te kredite. Znači, potrošene pare, sad treba samo formalno ova većina da izglasa i da se ta sredstva na neki način pokriju, a već je poznato kako.
Prethodna vlast, u saradnji sa sadašnjom, nastavila je kontinuitet. Na vašoj privatizaciji i na svim vašim dosadašnjim poslovanjima može i Koza nostra da vam pozavidi. Više puta smo govorili da je neophodno doneti strategiju razvoja nacionalne privrede. Imali smo juče na vestima da ste već imali po tom planu jedan važan skup. Nadam se da to neće biti samo mrtvo slovo na papiru, da to neće biti samo parola, da će istinski nešto da se uradi u ovoj našoj državi.

Po istom amandmanu, narodni poslanik Zoran Krasić.