Gospodine Petroviću, cela zemlja ima interes. Izvolite, obrazložite.

Gospođa Bošnjak verovatno ima informacije o tome, pa će nam reći posle. Naravno, o tome ćemo drugom prilikom razgovarati.
Znači, postoje bar tri sasvim legitimna načina da se obavi restrukturiranje Naftne industrije Srbije. Moguće je, sa jedne strane, izvršiti dokapitalizaciju NIS-a i dokapitalizacija znači da je potrebno u prethodnom postupku potpuno jasno i tačno utvrditi u koji deo Naftne industrije Srbije bi neko ko je zainteresovan uložio novac. Da bi ta dokapitalizacija bila urađena kako treba i da bi imala šanse da uspe naravno da je potrebno imati potpuno jasnu predstavu o tome koliko vredi Naftna industrija Srbije.
Pitam se, zajedno sa vama, da li je moguće za 15 ili 20 dana uraditi procenu tako velikog sistema kao što je Naftna industrija Srbije. Ni taj izveštaj ovde Skupština Srbije nije dobila. Koliko sam mogao da vidim, takođe iz štampe, iz jedne odluke objavljene u "Službenom glasniku Republike Srbije", odluke kojom je Vlada osnovala tri kompanije koje bi trebalo da zažive onda kada ovaj zakon bude stavljen van snage, procenjeno je da Naftna industrija Srbije vredi negde oko 930 ili 950 miliona evra.
Skupština Srbije, još jednom da podsetim, jeste organ koji zastupa državu Srbiju i koji bi trebalo da ima bar tu elementarnu informaciju kako je ovlašćeni procenitelj došao do toga da Naftna industrija Srbije vredi ovoliko novca.
Da bi dokapitalizacija bila izvršena potrebno je da bude raspisan nekakav tender i da u potpuno jasnoj proceduri bude stavljeno na ponudu različitim, verovatno međunarodnim, investitorima da ulože svoj novac u Naftnu industriju Srbije.
Drugi mogući metod jeste prodaja dela akcija i takav model je u našem neposrednom okruženju već bio primenjen. Hrvatska je u jednom delu prodala 20% ili 30% INA-e, ali tu je potrebno da imamo potpuno jasnu predstavu o tome koliko vredi Naftna industrija Srbije, šta se prodaje i na kakav način se prodaje. Tu je potrebno raspisati tender sa potpuno jasnim uslovima i sa unapred potpuno jasno definisanim obavezama potencijalnih ulagača.
Ovakav model se pokazao da je dobar u nekoliko zemalja zbog toga što... Evo, gospodin ministar nas je udostojio da se pojavi ovde pred Skupštinom, tako da gospodin Naumov može da uspostavi ovde dobru praksu da ministri svraćaju u Skupštinu kada su na dnevnom redu teme koje su iz njihovih resora i bar da ostane sve vreme ovde, a ne kao ministar finansija – pojavio se ovde par sati, pa je onda nestao, nije tri dana bio u Skupštini. Možda i on pregovara sa nekim od ovih stranih investitora.
Dakle, prodaja manjinskog paketa akcija takođe predstavlja metod koji je oproban u različitim zemljama i pokazalo se da to može da bude dobar put, ali ništa nema bez potpune jasnosti i nije moguće napraviti dobar ulaz kapitala u Naftnu industriju Srbije ukoliko ne bude potpuno jasno kako se to čini. Dok je ovaj zakon na snazi to mora da bude jasno ovoj skupštini, odnosno mora da bude jasno poslanicima koji ovde sede.
Postoji treći način i on je vezan za sklapanje različitih poslovno-tehničkih sporazuma. Ja znam, kao što verovatno zna veliki broj poslanika ovde, ministar i njegov pomoćnik znaju sigurno, da postoji veliki broj zainteresovanih investitora koji su predlagali, kako celoj Naftnoj industriji Srbije, tako i različitim kompanijama u okviru Naftne industrije Srbije, da investiraju novac tako što bi kupovali proizvode Naftne industrije Srbije sa vrlo velikim grejs-periodom i otvorili su jednu opštu ponudu koja bi trebalo da bude razmotrena.
Želim da kažem nekoliko reči o tome šta je u ovom momentu veoma zabrinjavajuće. Vi, gospodine ministre, znate da Naftna industrija Srbije svakog meseca izgubi 10 - 15 miliona dolara. To je gubitak Naftne industrije Srbije i taj gubitak potvrđuje generalni direktor Naftne industrije Srbije dajući izjave na različitim konferencijama za štampu.
Kao što znate, gospodine ministre, 2003. godina završena je tako da je Naftna industrija Srbije imala 100 miliona evra dobit; to nije dovoljno visoka dobit za Naftnu industriju Srbije, ali je u 2003. godini ostvarena dobit.
Svi mi znamo da je poskupela nafta na svetskom tržištu, da su veliki problemi i veliki poremećaji, ali potpuno je jasno da je bilo moguće preduzeti mere koje bi Naftnu industriju Srbije dovele u položaj da nema gubitak. Onda vas pitam, gospodine ministre, očigledno je da su otvoreni i pre donošenja ovog zakona različiti pregovori oko privatizacije, kako to da različiti delovi Naftne industrije Srbije danas duguju Rafineriji Pančevo preko tri milijarde dinara?
Postavlja se pitanje, gospođo Bošnjak, da li ovakav dug utiče na potencijalnu cenu rafinerije u Pančevu i da li je zbog toga ministar finansija gospodin Dinkić nekoliko puta izjavio kako će upravo rafinerija u Pančevu prva da bude prodata? Kako ovakva poslovna politika NIS-a utiče na cenu rafinerije u Pančevu i rafinerije u Novom Sadu?
Gospodine ministre, zbog čega se u ovoj zemlji ne naplaćuje akciza za gas za automobile? Da li imate odgovor na pitanje da li nenaplaćivanje akcize na gas i veliko povećanje potrošnje auto-gasa utiče na činjenicu da mi danas imamo 120.000 tona benzina u stokovima, u depoima u NIS-u? Koliko košta 100.000 ili 120.000 tona benzina koje NIS ne može da proda? Da li možda to vredi 85.000 dolara? Kako, gospodine ministre, to utiče na cenu rafinerije u Pančevu, rafinerije u Novom Sadu, kako to utiče na cenu Jugopetrola?
Pa, da vidimo zbog čega ovakva brzina, zbog čega se vrši procena vrednosti NIS-a za 15 ili 20 dana. Kakav to veliki um može za 15 ili 20 dana da utvrdi knjigovodstvenu vrednost NIS-a? To bi trebalo, gospodine ministre, da objavite u svim svetskim novinama koje se bave finansijama i trgovinom. Može biti da taj ko je izvršio ovu procenu ima veliki posao negde u inostranstvu, pa da popravi trgovinski bilans ove zemlje, pošto ima tako neverovatne sposobnosti.
Kada budem govorio na samom kraju izneću još neke podatke za koje smatram da su važni, recimo, o energetskom bilansu, o tome ko pravi energetski bilans u 2004. i 2005. godini za NIS. Kako se rešava pitanje što tehnološka struktura naših rafinerija napravi 100.000 dizela manjka i 100.000 tona motornog benzina viška i kako se to odražava na poslovanje NIS-a i na potencijalnu cenu NIS-a i delova NIS-a?
Gospodine ministre, da malo pričamo kakvi su randmani u rafineriji u Novom Sadu i rafineriji u Pančevu. Da vidimo koliko je lake nafte, skuplje od one za koju je tehnološki predviđena i jedna i druga rafinerija, uvezeno u toku prošle godine i šta je isporučiocima te nafte dato kao robna protivvrednost.
Sve to samo imajući u vidu potencijalnu vrednost i potencijalnu cenu koju NIS može da postigne.
Gospodine ministre, ovo vam postavljam kao retorička pitanja. Niste vi taj koji odlučuje o NIS-u, nažalost. Znam da ste vi lično, to ćete vi demantovati ovde ili potvrditi, imali velike rezerve na sve ovo što se dešava sa NIS-om. Osim toga, vi se mnogo više bavite EPS-om nego Naftnom industrijom Srbije, ali gospodine ministre, vi ste odgovorni zbog toga što je u vašem resoru i promet i proizvodnja naftom i gasom. Meni je žao što je vas zapalo da ovo morate da radite, ali to je vaš izbor. Važno je reći.
Gospodine ministre, važno je reći i neke dobre stvari. Dobra stvar je da smo sa EU parafirali ugovor o energetskoj zajednici EU sa državama jugoistočne Evrope. Parafiran je taj sporazum i, ako bog da, biće potpisan u oktobru. Uzgred budi rečeno, gospodin Dinkić nije znao da je to potpisano, trebalo bi da ga obaveštavate, to je rekao za ovom govornicom. To je prvi segment naše integracije u EU. Dakle, deo energetskog sistema koji se odnosi na struju i na gas prvi je deo našeg socijalnog sistema koji ima priliku da se integriše u EU.
Ali, gospodine ministre, ima muka. Preduzeće koje je formirano odlukom Vlade Republike Srbije, a trebalo bi da zaživi kad ovaj zakon bude stavljen van snage i kada dođe 1. oktobar, u svom okviru bavi se i proizvodnjom, i transportom, i skladištenjem i distribucijom gasa, a to se protivi direktivama EU.
S jedne strane, gospodine ministre, vi zaista odete u Brisel i zaista vas primi ministar EU za energetiku (to je za državu velika stvar) i uspete da se izborite da Srbija parafira ugovor koji ovu zemlju u jednom važnom segmentu integriše u sistem EU. Onda nam bar recite, gospodine ministre, ko napisa ove odluke koje krše direktive EU, a tiču se vašeg resora? Dakle, mora da bude posebno preduzeće za skladištenje gasa. Ne treba država da se bavi distribucijom gasa, nego to treba da rade distributeri, ali država mora da se bavi transprotom gasa i mora da kontroliše ono što ovi koji se time bave kažu – čelik, dakle, magistralne vodove kroz koje prolazi gas između velikih potrošača, bilo da su oni privredni subjekti ili velika naseljena mesta.
Na samom kraju ovog dela želim da kažem nešto i o sporazumu sa MMF-om, koji zaista predstavlja jedan graničnik u vremenu kada bi trebalo nešto učiniti sa Naftnom industrijom Srbije. Pre svega, ne mislim da je bilo kakva tragedija ako za neki dan ili nedelju bude pomeren trenutak kada ćemo dobiti odgovor na to šta se dešava sa NIS-om. Sa druge strane, ne vidim razlog da ni do kraja jula mi te odgovore ne dobijemo ovde.
Gospodine ministre, kada Vlada, odnosno kada oni koji su pregovarali preuzmu obavezu prema MMF-u da do kraja jula meseca bude u Skupštini Srbije usvojen zakon koji bi trebalo da podrži razgrađivanje NIS-a, da bi se stvorila prilika da se formiraju četiri kompanije, onda, gospodine ministre, vi morate da obezbedite podršku u ovom parlamentu za to.
Mislim, time završavam, da je najmanja mera dobrog ukusa i najmanja mera u državi da pred 250 ljudi koji čine ovaj parlament bude izložena strategija restrukturiranja NIS-a, da bi 7,5 miliona ljudi u Srbiji imalo predstavu šta će im se desiti u budućnosti sa jednim od najvažnijih, ako ne i najvažnijim sistemom koji ova država i ovo društvo imaju.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
(Narodni poslanik Branka Bošnjak se javlja za repliku.)
Molim vas, niko vas nije prozvao. Radimo po zakonu. Pomenuto je vaše ime sa ogromnim simpatijama i sa željom da ostvarite korist. Nije uvredljivo. Opominjem sve, vrlo je važno... Gospođo Bošnjak, dozvolite mi da završim. Ni na jedan način u uvredljivom kontekstu nije pomenuto vaše ime. Što se tiče zavisti, poslanici imaju pravo da ispoljavaju zavist prema nekome i to poslovnički nije kažnjivo. Mi ovde radimo po zakonu i dužan sam samo da dam obaveštenja. Sledeći govornik će biti gospodin Krasić.
Obaveštenje, molim vas, mora da se poštuje dostojanstvo Skupštine, i mora da se poštuje zakon, pa i fizički zakoni. Kada ministar koji je i sinoć ovde i danas ovde na zahtev poslanika ode da prisustvuje Odboru koji se bavi ovim zakonom, od njega ne mogu da tražim da prekrši fizički zakon i da bude prisutan i na Odboru i da bude prisutan ovde. Znači, to je prvi zakon.
Drugo je, mora da se poštuje Skupšitna i naravno da neću da dozvolim da Vlada sada priča Skupštini o nacionalnoj strategiji, kada je Skupština tu strategiju usvojila još pre nekoliko meseci i naložila Vladi da je sprovede. Nećemo mi više da dozvoljavamo na taj način da neko ponižava Skupštinu.
Naravno, molim sve poslanike da se o svim relevantnim činjenicama koje donosi ova skupština upoznaju iz dokumenata te skupštine, a ne iz novina.
Isto tako, molim vas, konsultujte sajt, ne postoji potpredsednik Vlade zadužen za privredu. Vi vrlo dobro znate kako izgleda sastav Vlade i svi nadležni ministri se odazivaju pozivu predsednika.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić, a pre toga izvolite repliku, ali sam vas upozorio da niste bili uvređeni.

Izvinjavam se, ali ja se ne javljam zato što sam uvređena; naprotiv, samo sam prozvana da ponešto kažem i evo, zadovoljstvo mi je. Veliko mi je zadovoljstvo što sam zamoljena da dam neko objašnjenje. Probaću svoje izlaganje da koncipiram na principima koje je moj prethodnik i onaj koji me je zamolio da izađem za govornicu ustanovio.
Znači, obratiću se pitanjima, obratiću se pretpostavkama i o.k. evo, moja dilema je zašto moj prethodnik razmišlja i postavlja pitanja kada se priča o privatizaciji bilo čega, a u ovom slučaju pričamo o NIS-u, sa pretpostavkama da je privatizacija znak jednakosti zloupotreba, nečasne radnje, nešto nesolidno. Sada razmišljam, da li je to jedini princip po kome bi nešto moglo da se privatizuje. Za stranku G17 plus privatizacija je nešto pozitivno i dobro, to su nove investicije i to je napredak.
Moje sledeće pitanje je – zašto se određena firma, a u ovom slučaju "Lukoil", pominje u nekakvom negativnom kontekstu? Znači, imam pretpostavku, s obzirom da je u prethodnom mandatu prethodne vlade, a pretpostavljam da je prethodnik koji je mene prozvao da izađem za ovu govornicu imao informacije kako je u prethodnom periodu urađena privatizacija "Beopetrola", baš sa firmom "Lukoil" koja se ovde pominje. Pretpostavljam da vi imate neka saznanja kako ta firma radi.
Neću da diskutujem o stvarima u koje se ne razumem. Moja struka je građevinarstvo i u tom segmentu ću da se zapitam, a opet po principima razmišljanja mog prethodnika, ako se informišemo iz novina, onda moram direktno da dovedem u vezu energetiku i građevinarstvo. Takođe, po novinama gledamo i čitamo o velelepnim zdanjima pojedinih koji su pominjani da su možda povezani u prethodnoj vladi sa nekim privatizacijama. Znači, najlepše vas molim da ne stavljate znak jednakosti između svoje vlade i ove vlade. Hvala vam.

Hvala vam. Po kom osnovu, gospodine Petroviću? Izvolite, po Poslovniku.

Gospođo Bošnjak, vi ne razumete ono što sam govorio i tu vama ne mogu da pomognem. Naravno da je privatizacija pozitivan proces i da nije moguće na drugi način dovoljno novca uneti u privredu ove zemlje nego kroz privatizaciju. Privatizacija mora da bude jasna, privatizacija mora da se odvija po jasnim pravilima. Privatizacija NIS-a mora, dok je ovaj zakon na snazi, da bude prezentirana poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije. Ovo, gospođo Bošnjak, što vi niste pravnik vas ne izvinjava činjenice da morate da znate da smo mi vršioci vlasničkih ovlašćenja NIS-a dok ova skupština ne donese drugačiji zakon.
Gospodin Marković je izašao i on je meni replicirao i povredio je Poslovnik.
Neću na to da se obazirem, već na ono što je rekao, a nije tačno. Srbija je jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja je usvojila energetsku strategiju. U toj strategiji nema ni jednog jedinog odgovora na ova pitanja koja mi svi zajedno ovde postavljamo. Gospodine Markoviću, vi verovatno gledate ovo na televiziji, ili ste možda na nekom odboru, pa možete da se obavestite iz stenografskih beležaka, dakle, gospodine Markoviću, nađite vi meni u strategiji energetike Srbije do 2015. godine predlog Vlade za restrukturiranje i privatizaciju NIS-a i ja ću da vam se duboko izvinim, jer to nije tačno.
Druga stvar, potpuno respektujem i nisam znao, gospodine ministre, da ste bili na Odboru, ali stvar organizacije ove skupštine jeste da omogući da ovlašćeni predstavnik Vlade bude prisutan i na plenarnoj sednici i na odborima. Ne znam kakva to energija i sila goni organizatore rada ove skupštine da obavljaju više stvari u isto vreme, tobož zbog racionalnosti. Kakva je to racionalnost ako mi nemamo ovde ovlašćenog predstavnika Vlade Republike Srbije zbog toga što se on nalazi na nekom drugom, isto tako važnom, mestu? To je nesposobnost organizovanja skupštinskog rada, a ne racionalnost i brzina u poslovanju ovog tela. Dakle, gospodine Markoviću, ovo sam vama odgovorio, a vi siđite dole kada budete hteli. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić. Izvolite.

Sve je počelo praktično onog dana kada je za ministra dosovske vlade izabran Goran Novaković, a kontinuitet Gorana Novakovića bila je Kori Udovički, a njen prirodni nastavak je postojeći ministar. Šta sve njih objedinjava? Neka sila, znajte, neka sila. Sada, kako tu silu da definišemo? Ta sila ima organizacioni i finansijski aspekt. Finansijski aspekt je, verovali ili ne, onaj iz inostranstva koji se zove grupacija međunarodnih finansijskih institucija koje je zastupao, pre svega, gospodin Labus, pa bogami i Dinkić. To su oni sporazumi iz 2001. godine kada su u Saveznoj skupštini izvršene brojne ratifikacije tih sporazuma, a ti sporazumi imali su vrlo interesantne anekse, sa zahtevima šta se očekuje od primaoca zajma.
Tako je u jednom aneksu bilo – očekujemo u toku sledeće godine da će 400 preduzeća da se privatizuje, pa su pravili oni spiskove, pa su pravili procene, pa su svoje eksperte uključili u sastav naših ministarstava. Ovo ministarstvo energetike i rudarstva, ili nije bitno kako se zove, u jednom periodu je bilo prebukirano stranim ekspertima. Navodno, državi su potrebne pare, pa pošto su potrebne pare mora da se prihvati sve i svašta. Jedan od tih uslova pod kojima se daju zajmovi je bio, prvo, da cena električne energije skoči i da dostigne neki evropski nivo, evropski prosek, pa je zatim bilo navodno da smo dali pomoć za sanaciju energetskih postrojenja.
Kruna svega toga – posle protesta rudara i drugih protesta, da vas podsetim 2002-2003. godine – bio je oktobar 2004. godine, kada je gotovo nepromenjen početni koncept još od vremena Gorana Novakovića pretočen u Zakon o energetici. On je oktobra donet, rečeno je da u roku od šest meseci treba da se izabere savet Agencije za energetiku i sada ove koji se ovde neprincipijelno sukobljavaju oko nekih stavova podsećam da je ova skupština većinom glasova 23. maja ove godine izabrala Savet Agencije za energetiku.
Tada smo vas sa ove govornice upozoravali, ne samo kada se birao Savet, nego i kada se donosio Zakon o energetici, koje će štetne posledice biti povodom koncepta koji se promoviše Zakonom o energetici. Sad podsećam sve one koji su protiv ovog zakona od tri člana da pogledaju stenografske beleške sa onih sednica, a moram da kažem da je Zakon o energetici (što ova vlada, što ona prethodna) više puta ulazio i izlazio iz skupštinske procedure. Sada su se svi oni setili da nešto nije u redu sa konceptom.
Sada da pređem na jednu drugu temu koja se tiče ovog predloga zakona, a to je gde se kao pravni osnov, ne kažem ustavni osnov, nego pravni osnov za ovu operaciju, a to je donošenje zakona o prestanku važenja Zakona o osnivanju javnog preduzeća za istraživanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa, Vlada poziva na član 4. stav 1. i 2. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Sada upozoravam predstavnike Vlade da su u jedinstvenoj prilici da čuju jedinstveno i autentično tumačenje tog zakona, s obzirom da sam ga ja pisao.
Da vam kažem šta sam napisao u tom zakonu 2000. godine, pošto vi niste obavešteni. Taj zakon smo pisali sa nekim profesorima sa pravnog fakulteta, jedna grupa, u završnoj fazi sam i ja radio na tom zakonu, i taj zakon o javnim preduzećima i vršenju delatnosti od opšteg interesa je donet zbog dva razloga. Prvi razlog je bio da se zaustave javna preduzeća od republičkog značaja da prave ćerke-preduzeća, jer država nije mogla da uđe u trag ni "Srbijašumama", ni Naftnoj industriji, ni Elektroprivredi, šta sve oni formiraju i gde kriju pare, da znate.
Donet je ovaj zakon, ali i taj zakon, kada je donet, videli ste u prelaznim i završnim odredbama, samo je stavljen van snage prethodni zakon o javnim preduzećima. Nije se diralo u ovaj republički zakon koji reguliše praktično osnivanje NIS-a, kao što se nije ni diralo u zakon koji reguliše osnivanje RTS-a, kao što se nije diralo u zakon koji reguliše osnivanje EPS-a.
Zašto se nije diralo? Zato što je prema ovom zakonu o javnim preduzećima država dobila ovlašćenja da napokon prekontroliše svoja preduzeća i mi smo zaustavljeni 5. oktobra u onome što smo hteli da sredimo u republičkim javnim preduzećima.
Došla je nova vlast, ona nije taj zakon stavila van snage, već je 2002. godine samo izbacila one odredbe gde Vlada Republike Srbije daje saglasnost povodom nekih stvari i nekih pitanja koja se tiču javnih preduzeća lokalnog značaja. Shvatili ste i vi kada ste došli na vlast koji je problem, pa ste išli vrlo selektivno i vrlo ograničeno, jer niste bili u stanju da rešite taj problem. Vi taj problem želite da rešite privatizacijom.
Nemojte sada da se iznenađujete da poslanici koji su glasali za Zakon o energetici vas kritikuju što stavljate van snage ovaj zakon. Oni to čine zbog toga što su sigurni, svi su sigurni u Srbiji, da se priprema nešto pokvareno, nešto nečasno, gde će neko za male pare da se ne samo obogati, nego, s obzirom da se radi o jednoj delatnosti bez koje je nemoguće organizovati normalan život na teritoriji Republike Srbije, da postoji opasnost od zloupotreba monopola koji se neminovno stiče, jer se radi o delatnostima koje su po prirodi stvari monopol.
Ja sam s ove govornice, kada se menjao Zakon o akcizama, ukazivao i upozoravao šta se dešava u NIS-u, kako se formira taj komercijalni monopol odabranih, pa sam i navodio imena, pa sam i navodio primer primarnog benzina, petroleja itd, da vam ne pričam, pa je izašao Mlađan Dinkić i rekao – ja stvarno ne znam te stvari, dobro ste me upozorili da se tamo neke stvari dešavaju. Mnogi poslanici su se zaprepastili da je to prvi put da Mlađan Dinkić kaže – nešto je i meni sumnjivo. Obično je sve osporavao što mu opozicija kaže, ali tada je prvi put rekao – u pravu ste, neko me je prevario kada mi je dostavio obrazloženje za ovo što branim.
Vi kažete – odredbom člana 4. stava 1. i 2. Zakona o javnim preduzećima je nešto propisano, ali ja moram da vas podsetim: stav 2. kaže da preduzeća osniva Republika Srbija. Stav 2. kaže da prava osnivača ostvaruje Vlada Republike Srbije. Prava osnivača se odnose ne samo na upravljanje, nego na korišćenje i raspolaganje i ne samo u onom delu kako će neko preduzeće da radi kada je u pitanju javno preduzeće, nego ko je titular tih svojinskih prava na imovini.
Centralno pitanje jeste imovina, sredstva, a kod Naftne industrije Srbije, kao jednog velikog sistema, centralno pitanje jeste tržište. NIS i jeste koncipiran da bude monopolista u Srbiji. Jeste i 1991. kada je donet taj zakon, išlo se na ukrupnjavanje radi tehnološkog jedinstva jednog sistema koji ne može raštrkano da funkcioniše. Da li su se tu postigli dobri rezultati ili loši, to je pitanje o kome može da se priča, ali to je po prirodi stvari jedan prirodni monopol koji država mora da zadrži i da definiše kako će da se ostvaruje, s tim da se ne naruši konkurencija.
Ja u potpunosti mogu da podržim sve one koji prigovaraju da NIS kao monopolista treba da promeni ponašanje u pogledu pristupa, komercijalnih poslova itd., ali ovo ne mogu da podržim, zato što sam i bio protiv Zakona o energetici. Moram da vas podsetim da je u ovom Zakonu o energetici napisano da Vlada donosi akt o osnivanju energetskog subjekta ovog karaktera kakav se ovde predlaže.
Moram da vam kažem jednu stvar. Tendencija je u svetu... Da vas samo podsetim, kada se završavala zgrada NIS-a u Novom Sadu, setite se, ja ne mogu tačno da vam kažem koja je to godina bila, tada je rečeno da je to u rangu svetski priznatih kompanija iz te delatnosti. Ako jedna zemlja želi da ima stabilno tržište te vrste energenata, ona mora da ima jaku firmu. Šta se u međuvremenu desilo na međunarodnom planu?
Uz uvažavanje nekih specifičnosti, ali na planu energetike može se reći da postoji neko pravilo ponašanja. Pravilo ponašanja je otprilike sledeće: zemlje koje su siromašne energentima namerno forsiraju slobodno tržište energenata da bi obezbedile sebi pristup. Možda to neko neće da shvati, pošto sam preopširan, ali to ću na jednom primeru da objasnim.
Sve države se zalažu da teritorijalno more bude što veće, jedino Amerikanci traže da bude tri nautičke milje. Zašto? Da bi što dalje otišli, da bi što dalje bili prisutni. To vam je slično i u energetici. Ko drži energiju, taj upravlja svetom. Svi ovi ratovi za proteklih 100 godina se vode zbog energije. U mnogim zemljama je problem struja, pa se države povezuju da bi s jedne strane kontinenta višak struje u jednom trenutku došao tamo gde je manjak i svi gledaju tu da se ugrade. Te njihove interkonekcije su nekada bile državni poslovi, ali sada ulaze ljudi poput Hamovića i Lazarevića, a ima i drugih.
Taj vaš Hamović već pravi bazu energenata. Na Novom Beogradu ima posebna jedna zgrada, on će tu da napravi berzu i tu će da se trguje. On će da gospodari tržištem. To je njegov koncept još od pre dve godine. Sami znate, ta zgrada se zove "crvenkapica", sve se zna, Srbija je mnogo mala država, ne može ništa da se sakrije.
Vi i dalje imate onu komisiju u vašem ministarstvu, koja vedri i oblači. Znam da vi nemate uticaja na tu komisiju. Dozvoljava uvoz - izvoz... Šta pričate, nema, možda ugašeno pre dva dana. Pa, dobro, neka bude. Svoju istoriju ima još u onoj čuvenoj uredbi Vlade Republike Srbije za vreme Zorana Đinđića. Uveli su komisiju koja sve rešava. Pisao sam predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti te uredbe. Sada mi vrtite glavom, kao da ne postoji. Nemojte, molim vas. Makar sam ja informisan, znajte da sam vrlo dobro informisan, ne pričam ništa napamet.
Situacija je došla do kraja. Koncept je zaokružen. Sada vi iz Demokratske stranke da znate, svi koji su na vlasti ima da brane ovo što rade samo zbog toga što ste podržali taj koncept Zakona o energetici.
Podržali ste taj koncept Zakona o energetici, jer se gura od 2001. godine. Možete vi ovde da kažete svašta. Rekli ste ovde za govornicom, kada je bilo rasprave o Zakonu o energetici – šta ste to uradili, nešto ste preuredili naš koncept koji smo mi napisali. To je Vlahović pričao sa ove govornice. Kada smo ga kritikovali što podržavate ovaj zakon – kako da ga ne podržimo kada je naš zakon. Pamtite, nemojte da zaboravljate.
Šta se sada dešava? Dešava se da je došlo vreme, neko je zaključio da treba da se uzmu pare. Meni su ovi vaši ljudi dostavili podatke: 18. aprila ove godine vrednost imovine NIS-a je procenjena na 993 miliona evra. Kažu da su obaveze negde oko 730, ali nije još provereno kakvo je stanje tog duga i koliko u tom dugu učešće imaju Lazarević i Hamović. To su podaci iz vaše firme, NIS.
Radi vašeg saznanja, da vam kažem da je 1991. godine "Jugopetrol" procenjen na 500 miliona dolara, a u "Jugopetrolu" je ulaganje za ovih 14 godina bilo oko 600 miliona dolara. Sve su ovo podaci bez Rafinerije, "Naftagasa", "NAP-a" i ostalih članica NIS-a. Naravno, vi ćete ovo da demantujete, kao što se malopre izvršila sa ove govornice, ili bolje rečeno sa onog mesta, svojevrsna inverzija onoga što je neko rekao - strategija energetike, mada je jedan od mojih prethodnika pričao o strategiji privatizacije NIS-a, a ne energetike. Vi ćete reći – ne, nije ta vrednost, neka druga je vrednost, na drugi način će to da se reši itd.
Moram da vas upozorim da nije dobro u ovom trenutku da država zadrži svoja prava i svoja ovlašćenja samo u ovim oblastima koje ste vi naveli, a tiču se ove vaše odluke od pre 15 dana kojom ste osnovali dva javna preduzeća. To su preduzeća, u suštini, za transport. Ovo treće, definisali ste ga kao akcionarsko društvo, to je preduzeće u državnoj svojini, gde vlasnička struktura kapitala treba da se rasporedi u akcijama ili je možda već i raspoređena u akcijama. Nemojte da prodajete nešto što je bogatstvo ove zemlje. Dovedite u red njihovo poslovanje.
Da ste vi imali nedoumice povodom NIS-a dokaz je i to da kada ste donosili Zakon o energetici u prelaznim i završnim odredbama niste odlučili da prestaje da važi ovaj zakon o Naftnoj industriji Srbije. To ste uradili oktobra meseca. Zaokružili ste novi koncept, ali niste smeli da odlučite u prelaznim i završnim odredbama da prestaje važnost ovog zakona. Šta se to desilo od oktobra do danas, da ste danas skupili hrabrosti da kažete – sada može da prestane ovaj zakon? Usput da vam kažem, sve rokove koji su propisani Zakonom o energetici ste prekoračili.
Koji je to argument koji vas je naterao da danas, u vreme kada Narodna skupština ne treba da radi, zakazujete i tražite vanredno zasedanje, dajete dve tačke dnevnog reda, drugu vrlo pokvareno povlačite, sa ciljem da se nikada ne izabere u Skupštini taj vrhovni revizor za kontrolu završnog računa budžeta od 2000. i neke godine? Insistirate na ovome, još pretite poslanicima – ukoliko se to ne uradi u roku od 15 minuta, propade aranžman sa MMF-om, ne ispunjavamo neke obaveze, bićemo kritikovani. Šta mene briga što ćete vi biti kritikovani?
Nama je, kao opoziciji, cilj da vas sprečimo u ovom uništavanju. Uništavate nešto što je privredni resurs Republike Srbije. Uništavate nešto što je resurs svakog građanina Republike Srbije. Ako ima problema da se uredi NIS, imate vaše predstavnike u Upravnom odboru, promenite statut, organizaciju, ali ne uništavajte ono što je dobro, što može da bude još bolje. Ne uništavajte!
Ako vam neko smeta, pomerite ga. Menjali ste te direktore tih preduzeća NIS-a kako se ko promeni, kako koja vlast dođe, vi menjate. Sredite to stanje tamo, ali nemojte da prodajete. Vi nećete da sređujete stanje, hoćete da prodate, pa onda – baš nas briga. Nas nije baš briga. Mi se baš interesujemo.
Zapamtite, niko nema tapiju da doživotno vlada. Zapamtite, biće izbora, biće promene vlasti, izaći će papiri, pokazaće se i Hamović, i ovaj i onaj. Što se ne povežete sa ruskim kompanijama? Ministre, da vam kažem, znam da ste imali kontakte sa Rusima, postoji ruska firma koja može da poveća eksploataciju iz naših bušotina, i sami znate, bili su kod vas na razgovoru. Postoje ruske firme koje mogu da pomognu da ne pravimo to skladište za prirodni gas, jer imamo jedan lokalitet gde je prirodno skladište, kako Rusi kažu. Radi se o firmi koja je sedma-osma u svetu. Svuda u svetu ima svoje bušotine. Nudi saradnju, nudi pomoć. Koliko sam informisan, mislim da jedno od preduzeća iz NIS-a sada sa tom ruskom firmom sarađuje.
Zašto žurite? Nije moguće da su Hamović, Lazarević i taj Novaković jači od države? Vi ćete da izađete i da kažete – nemamo veze nikakve sa njima. Imate. Oni su alfa i omega. Oni pritiskaju sa svih strana, rasprostrli su se, Nacionalna štedionica, ona banka tamo u Rusiji, ovde prioriteti, ovde monopoli na nekim mestima, sada žele ljudi da zaokruže to, da povežu taj svoj sistem, da država zavisi od njih, da svaki građanin zavisi od njih. Svaki građanin će od njih da zavisi.
Zato se predlaže vrlo loš zakon o zaštiti konkurencije, to je antimonopolski zakon. Po tom antimonopolskom zakonu, ako prodate ovima, država ništa ne može da uradi, da ih restrukturira, da ih podeli, da im naloži da se podele na preduzeća, da ih učini zavisnim, da im naloži da prodaju akcije – to kod nas ne može da prođe.
Jedva su suzbili Bila Gejtsa u Americi, i to sami znate, jedva su ga suzbili. Država je morala puškama da donosi uredbe, pa da mu kaže – smanji učešće svog kapitala u tom preduzeću, rasprodaj akcije.
Srbija je mala država. Ne možemo mi da imamo begove i age ovde.
Samo je dovoljno da prodate ovim tajkunima sve i oni ovog Acu postave za kralja, gotovo, ode sve. Gde su građani? Oni su narodni predstavnici, za svakoga od ovih poslanika po nekoliko desetina hiljada građana stoji iza, zar vi mislite da sve može da se reši sa 126 glasova. Danas je 126, pa to je većina građana, začas se ta većina okrene. Promeni se ta većina.
Sve što je brzo, to je i kuso. Ova brzina kojom vi gurate ovo ukazuje da mi danas ne smemo da izglasamo ovaj zakon, da mi danas sve treba da uradimo da ovde ne bude kvoruma, da ne bude glasanja. To što će Labus da dobije packe iz MMF-a, baš nas briga, to neka on završava sa Eriksonom. Kada je kao opozicionar mogao sa Eriksonom da ima državne kontakte, zašto ne bi mogao i sada kao potpredsednik Vlade da ima kontakte, neka se tamo pravda.
Šta ste vi obećavali tim ljudima u inostranstvu? Ko je vas ovlastio da obećavate? Vi se isto ponašate kao Vuk Drašković, sada svi peru ruke od Vuka Draškovića. Ko je vas ovlastio da nešto nekome obećate? Onaj ko je obećao NIS, da će ovako da se završi i da se ovako rasparča, podeli, neka izađe za govornicu i neka kaže – obećao sam zbog toga i toga. Nemojte ovako, ovo su prosto skrivalice. Dve stranke skaču, treća koja podržava Vladu kritikuje ovo, četvrta koja je u opoziciji neće, peta koja je u opoziciji neće, one dve tamo što su rasturene ne znaju ni gde su ni šta su, samo da Vuk ostane i da bude i dalje ministar, i vi računate da tu pri čistoj svesti Skupština o nečemu odlučuje. Ovde nema čiste svesti, ovde ima samo zavrtanje ruku i deoba interesa.
Izađite sa vizijom, ja to podržavam. Kako mislite da se vrši restrukturiranje, kako da se izvrši privatizacija, čega da se izvrši privatizacija, kakva će biti kontrola, da se nešto radi.
Nama je problem sa Zakonom o energetici; taj Zakon o energetici, on je izglasan od strane velike većine, sada se vraća kao bumerang. Videćete i sami, predstavnici Vlade, povodom kritika u vezi sa ovom tačkom dnevnog reda, ima da se pozivaju na Zakon o energetici, na Zakon o javnim preduzećima, jer njega ovo ništa ne interesuje.
Pošto oktobra meseca nije mogao da prođe Zakon o energetici, oni namerno tada ovaj zakon nisu stavili van snage u prelaznim i završnim odredbama, nego su sačekali kraj, došlo je vreme. Koje je to vreme? Ističe rok za neku obavezu. Neka se sekira onaj ko je preuzeo obavezu. Ja nisam preuzeo obavezu. Srpska radikalna stranka nije preuzela obavezu. Zašto bismo mi sada saučestvovali u nečijoj obavezi? Ne želim da saučestvujem ni sa kim u njegovoj obavezi, a pogotovu u ovim nečasnim obavezama.
Dajte kompletnu sliku NIS-a, svih preduzeća u okviru tog sistema, vrednost imovine, dugovanja, potraživanja, broj zaposlenih.
Moram još jednu stvar da vam kažem, bez obzira na ove zakone o javnim preduzećima i delatnosti od opšteg interesa i bez obzira na ovaj Zakon o energetici, za neka javna preduzeća postoji nasušna potreba da osnivačka prava vrši Skupština Srbije.
Mi smo to imali u praksi, mi smo imali razliku između RTS-a i NIS-a, pa i nekih drugih javnih preduzeća. Kod ovih kapitalnih javnih preduzeća postoji interes da osnivačka prava vrši Narodna skupština. Mi smo imali jedan koncept da sva osnivačka prava vrši Vlada, jer Vlada generalno izvršava zakone, ali kada se zloupotrebi to ovlašćenje, onda država može da nestane. Zapamtite, država može da nestane.
Ako nam se rasproda elektroenergetski sistem, ako nam se rasproda NIS, šta imamo naše, od koga onda mi zavisimo? Zavisimo od onih protiv kojih se vi navodno borite. Izađe jedan i kaže – vi ste napravili tajkune. Ko je napravio tajkune, Srpska radikalna stranka napravila tajkune? Kada smo mu postavili pitanje – na koga misliš, on je prećutao jadnik, šta će. A kako sada isplivaše ti tajkuni? Kako oni ostvaruju neka svoja prava?
Pazite, jedino u Italiji postoji običaj: mafijaš može da uradi šta god hoće u toku nedelje, onda u subotu ili nedelju ode u crkvu, prekrsti se, da prilog i gotovo, puj pike ne važi. Nećemo valjda tako da se ponašamo? Nemojte, molim vas. Ne učestvujte u nečasnim rabotama. Ako vi, ministre, znate da nečasno nešto stoji, kažite ovde, olakšajte sebi. Ako tvrdite ovde da sve lepo stoji, onda razmislite šta radite.

Reč ima ministar Radomir Naumov.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih prvo da otklonim na samom početku jednu malu nepreciznost, a to je da ja poštujem ovu skupštinu, jer sam bio i sam poslanik, ali ne samo zbog toga, da sam ja juče isto želeo da održim neku uvodnu reč oko celih događanja, oko ovog zakona, a vi mi to niste omogućili. Zbog preciznosti, ja ću morati da oko 12,50 časova idem na važan sastanak kod premijera, pa vas molim za izvinjenje, i moj pomoćnik takođe sa mnom, možda, tako da sam želeo da vam pre toga kažem neke impresije u vezi sa diskusijama koje smo imali ovde.
Sinoć i danas, naravno, što se dalo očekivati, mi uopšte ne govorimo o ovom zakonu. Zakon se zove zakon o ukidanju zakona o NIS-u a mi ovde govorimo o nekim privatizacijama, o nekim reorganizacijama, o nekim socijalnim i nekim daljim pričama koje smo isto čuli kada je bio donet Zakon o energetici, kada je bila doneta Strategija razvoja energetike. Naravno, i onda smo bili suočeni sa sličnim argumentacijama kao i danas – mi ćemo biti protiv tog zakona zato što vi kasnite u ovome i onome ili ste neefikasni u ovome i onome.
Upravo je ovaj zakon jedan tehnički korak da bi zaživela nova organizacija NIS-a, odnosno naftnog i gasnog sektora, da bi došlo do jako efikasne organizacije i delovanja u tom sektoru. To je to jedno malo, neću reći licemerje, ali je tu zamena teza.
Molim vas, Naftna industrija Srbije je jedna od retkih firmi iz svoje branše, ili je jedina, koja nije imala reorganizaciju niti promenu organizacije od 1991. ili 1992. godine. Toga nigde nema. Mi upravo želimo da, u svetlu obavljanja ovih reformskih procesa u energetici, a ova reč kada se kaže - reforma, to svako koristi, dobijemo jednu organizaciju na dobrobit države, jer ja sam rekao i juče i danas tvrdim da je NIS, zajedno sa EPS-om, jedini generator razvoja Srbije i mi smo zato jedini doneli strategiju i pre strategije nekog privrednog razvoja.
Međutim, pre nego što nastavim o tome, moram da kažem, i dalje mi vrlo olako, ili zato što ne znamo ili zato što nismo dovoljno informisani, ne znamo ni šta je reforma, ni šta je tranzicija, ni šta je restrukturisanje, ni šta je privatizacija. Sve to kada govorimo brkamo, a trebalo bi da imamo jasne stavove o svakom od tih termina kada ih upotrebljavamo kao neke argumente.
Ja se zato izvinjavam, moram da vam kažem, reforma energetskog sektora nije naš izum. Ona se odvija u celom svetu poslednjih 20 i više godina. To su globalni procesi, to su procesi koji su neophodni zbog jednostavnog ostvarivanja koncepta održivog razvoja, zbog toga što mi svojim delovanjem i ponašanjem ne treba da potrošimo svu energiju koju imamo na neracionalan način, već da ostavimo nešto za svoje potomstvo. To su razvijene zemlje shvatile i pokrenule.
Pitanje racionalnog ili održivog razvoja se, između ostalog, sastoji upravo u pristupu uvođenju konkurencije i u energetiku, gde energija postaje roba, gde nisu samo određeni monopoli koji će se ponašati suvereno i narušiti taj jedini mogući koncept da ova planeta preživi, koncept održivog razvoja.
U tom smeru se odvijaju svi ovi procesi. Greši se mnogo, Amerika greši, Evropa greši, pa se vraća, pa se ispravljaju greške. Mi smo imali tu, između ostalog, nije to prednost, nego mogućnost da i te greške uvidimo i da ne činimo iste greške koje je taj svet činio. U okviru tih reformi i tog celog ostvarivanja koncepta održivog razvoja nalaze se neophodni koraci koje moramo da sledimo.
Kada kažemo tranzicija, tranzicija nije vezana za te reforme u svetu, ona je vezana za prelaz iz jedne vrste sistema u drugi. Znači, tranziciju tu ne treba mešati. Kod nas čak imamo i tu prednost da smo na bazi ranijih iskustava, iz bivše Jugoslavije itd., već imali dovoljno elemenata da je ta tranzicija kod nas u blažoj formi ili je blaga tranzicija.
Međutim, restrukturisanje je neophodan korak da prevaziđemo neke neracionalnosti i da izvršimo neke pripreme da bismo dobili efikasne energetske kompanije u našem sektoru. Kada kažemo restrukturisanje, to je ono što kažu da koristimo uobičajeni model koji postoji, to je odvajanje tih glavnih delatnosti koje služe za proizvodnju energije, ili za tu svoju osnovnu delatnost, od ostalih, ali to ne znači da mi hoćemo nekog da otpustimo, da nekog ugasimo itd. U našem energetskom sektoru nije bilo otpuštanja za sve ovo vreme. Ja i dalje tvrdim da mi možemo kao sistem da izvršimo dovoljna prilagođavanja da svako nađe svoje mesto u privrednom i energetskom miljeu i da ćemo to dosta uspešno završiti.
Kada ljudi kažu restrukturisanje javnih preduzeća, to je sada jedan ključ kod glomaznih i velikih preduzeća koje treba da pretvorimo u efikasne kompanije; i kada ljudi kažu da se javna preduzeća dele ili se vrši to restrukturisanje, vi ste videli da mi tu nismo imali problema sa otpuštanjem radnika, već to vršimo veoma pažljivo i u dogovoru sa određenim socijalnim faktorima koji tu postoje. Nisam to mislio da kažem. Znači, to je što se tog restrukturisanja tiče, mi to ne pripremamo kroz to restrukturisanje u ovom sektoru, kada je u pitanju energetski sistem. Nije to kao fabrika cipela ili ne znam ni ja koja druga fabrika: kada se kaže restrukturisanje, odmah se pravi i priprema za prodaju. U ovom slučaju se vrši priprema za stvaranje efikasnih kompanija.
I dalje tvrdim da privatni kapital u svim elementima ne mora da bude efikasniji od državnog, kada je energetika u pitanju. Imali smo te svoje stavove i pokazivali ih kroz razne istupe i ponašanja. Mi jesmo za privatizaciju i zna se šta je privatizacija. Privatizacija nije uvek samo prodaja, nego moramo da vodimo računa kada su veliki sistemi u pitanju, vidimo šta se oko nas dešava i to budno pratimo.
Dakle, mi smo sada na putu da stvorimo efikasne kompanije. Elektroprivreda Srbije i Naftna industrija Srbije, u gasnom sektoru posebno, Elektroprivreda Srbije se već transformisala ne samo u skladu sa našim Zakonom o energetici, koji je apsolutno u skladu sa evropskim direktivama, nego se tako transformisala da zaista odgovara čitavom kompleksu reorganizacije i reforme koji postoji u Evropi. To što je gospodin Petrović lepo napomenuo, mi smo zaista sustigli ono kašnjenje u tom pogledu, što se tiče organizacije celog sektora i postali smo dominantna, kao što smo i ranije uvek bili, energetska sila u jugoistočnoj Evropi.
Što se tiče naše infrastrukture i što se tiče našeg zakonodavnog i tog sistemskog prilagođavanja, mi smo dominantni i to svet sada počinje da prepoznaje.
Nije dovoljno imati samo na papiru neke forme koje zahtevaju ta savremena organizovanja, mi imamo i suštinu, a to je ta infrastruktura i time ćemo vrlo brzo stati na mesto koje nam pripada.
Dakle, da bismo dobili efikasnu energetsku kompaniju koja deluje u domenu Naftne industrije Srbije, odnosno ovde naftne i gasne privrede, mi moramo da tu kompaniju pripremimo za takvu jednu transformaciju. Nije sada ovde doneta odluka o reorganizaciji. Vi znate, i to sam juče spomenuo, da smo dve godine pripremali koncept reorganizacije Naftne industrije Srbije, koncept u kome su učestvovali stručnjaci i brojne strukture, od menadžmenta do sindikata i do Ministarstva.
Imali ste, sećate se one komisije koje su radile, koje su izlazile u javnost, koje su imale jedan koncept. Mi smo čak pre godinu i više dana oformili novu komisiju, koja je vršila ispitivanja i tražila optimalan način za organizaciju i koja je došla do sličnih rezultata kao što je bio i prethodni nalaz. Sada smo došli samo da to primenimo.
Dakle, ovde ne govorimo o privatizaciji. Kada se govori o reorganizaciji Naftne industrije Srbije ili o ovom zakonu koji to treba da omogući, zakon je samo tehnički, nema blage veze sa rečju privatizacija. Ta privatizacija o kojoj vi pričate, o prodaji, to može sada da se napravi odlukama u vezi sa postojećom organizacijom. Uopšte ne postoji suštinska veza između buduće organizacije naftne industrije sa sadašnjom organizacijom, u pogledu privatizacije i prodaje. Dakle, nije ovaj zakon nešto što nagoveštava tu prodaju, on samo omogućava da mi dođemo do efikasne naftne kompanije.
Ta podela, to je tačno, jeste u skladu sa evropskim direktivama, i to je nesumnjivo; što se tiče tih sistemskih stvari, tu smo potpuno u skladu. Dakle, da kažem bar u prvom delu, mi smo kao država – ne samo ova vlada, radila je i prethodna vlada na tome, nikada mi to ne poričemo – u pogledu energetike zaokružili zakonodavni okvir. Postoji sve što je potrebno, što se tiče zakona i drugih dokumenata.
Zahvaljujem se gospodinu Petroviću što je rekao da smo među retkim državama koje imaju strategiju energetike u razvoju energetike, koja je u Skupštini doneta, koja nije doneta u nekom ministarstvu, ili je donela Vlada, nego Skupština. Na tome smo namerno insistirali, još iz one naše opozicione borbe, da bismo dobili dokument državnog nivoa. U toku je izrada podzakonskih akata i tu se trudimo da poštujemo rokove kako su zapisani u zakonu i mi ćemo ih ispoštovati. Mi smo ispoštovali i osnivanje i podelu Elektroprivrede, kako je nagovešteno u tom zakonu.
Sada je ovde prilaz za organizaciju naftnog i gasnog sektora. Kad bismo uzeli u obzir koje su aktivnosti u međuvremenu i koje nam se mogućnosti ostvaruju, bili bismo zadovoljni.
Ali, do nas je da li ćemo sa raznim opstrukcijama ili sa raznim stvarima koje nemaju političke konotacije, ovde zaista nema političke konotacije, to brže i efikasnije uraditi.
Sa druge strane, osim te zakonodavne aktivnosti, mi smo zaokružili deo institucionalnog posla. Pre godinu dana nije bilo zakona, nije bilo strategije, nije bilo agencije, nije bilo tih glavnih elemenata da bi se ovde formiralo tržište energije. Sada sve to imamo i jedinstveni smo u celom našem okruženju jugoistočne Evrope, da ne kažem, retko se u Evropi dešava da su članovi Saveta energetike izabrani u Skupštini, nije birala Vlada, niti ministarstvo, u Skupštini su izabrani članovi Saveta, upravo da bi se pokazala nezavisnost tog regulatornog tela koje će imati izuzetan značaj.
I, registrovan je u Trgovinskom sudu, dobio je prvi zadatak – da radi oko metodologije tarifa i ostalog. To će biti, nadam se, sa ljudima koji su po svojoj profesionalnoj vrednosti isto. Ne postoji savet regulatorne agencije u jugoistočnoj Evropi sa tim nivoom stručnih profesionalaca, jer se obično i tu guraju po političkim linijama. Imamo Agenciju za energetsku efikasnost, kao jedan izuzetno važan element u celoj ovoj priči, zbog tzv. održivog razvoja i naših obaveza prema obnovljivim izvorima energije, prema Kjoto protokolu itd.
Dakle, završili smo potpuno institucionalno naše poslove u domenu energetskog sektora i konačno dolazimo u strukturni sektor. To su ta preduzeća i te energetske kompanije. Rekao sam na početku, tu smo relativno na zadovoljavajući način i relativno zadovoljavajućom brzinom priveli da te kompanije mogu da uzmu učešće u tom budućem energetskom tržištu, i regionalnom i evropskom, koje se kod nas stvara. Ovo što smo predložili, doneli osnivački akt u Vladi za javno preduzeće za gas i za javno preduzeće za transport nafte, to smo uslovljenim našim zakonskim propisima, evropskim direktivama i našim Zakonom o energetici. To će biti sasvim u redu.
U Leskovcu će se 27. ovog meseca potpisati novi krug sporazuma između Ministarstva, "Energogasa" i opština, o gasifikaciji još novih 10-15 opština, za razliku od već potpisanih sporazuma za preko 27 opština i tri-četiri grada. Hoću da kažem da se širi ta mreža za gasifikaciju. Mi sada radimo na magistralnim vodovima. Juče sam spomenuo da iz Brisela imamo potvrdu da smo u prioritetu za izgradnju gasovoda, koji će nas snabdevati gasom iz Bugarske do Niša, a kasnije će se to proširiti ka Zapadnoj Evropi, jer to im je interes.
Takođe, na jesen će biti u Beogradu, možda u Trstu, opet potpisivanje međudržavnog sporazuma, memoranduma u vezi sa naftovodom od Konstance do Trsta, sa jednim izuzetnim kvalitetom. Sada se tom projektu priključuju i Italija i Slovenija, a i Austrija ima interes, jer će to ići ka njima.
To su neke stvari koje se ne vezuju za pojedinačne aktivnosti, vezuju se za jednu opštu sliku koja treba toj našoj privredi, da joj daje zamajac i da omogući neki naš napredak. Bili mi u opoziciji ili poziciji, svima je nama u interesu da napredujemo i u privredi, i u društvu i uopšte da dižemo taj svoj civilizacijski nivo.
Zato želim da otklonim svaku sumnju i dilemu. Donošenje ovog zakona po hitnom postupku nema veze ni sa kakvim namerama za nekom konkretnom privatizacijom. Ima nameru da ubrzamo kompanije koje stvaramo, da one postanu efikasne, da kada se krajem oktobra potpiše, na nivou predsednika vlada, sporazum sa Evropskom komisijom o osnivanju energetske zajednice jugoistočne Evrope i kada se taj panenergetski sistem priključi na postojeću zajednicu energetike, koji će biti treći po veličini u svetu, da naše kompanije zaista budu konkurentne i da uđu u utakmicu. One kad-tad moraju ući u utakmicu. To je jedini razlog za neku hitnost i zaista vas molim, tu nema politike, čini mi se da je ovo naš opšti interes.